KAKO JE PROŠAO 10. DECEMBAR

Jučerašnji dan, 10. decembar, dugo je bio najavljivan kao sudbonosni i prelomni, "dan D", kada je reč o rešenju konačnog statusa Kosova i Metohije. Nagađalo se šta će uraditi međunarodna zajednica, šta kosovski Albanci, a kako će odgovoriti zvanični Beograd i običan narod. Zato ne čudi što je to glavna tema na naslovnim stranama skoro svih današnjih dnevnih listova.

 

"Kako Zapad deli Kosovo" izveštava "Politika". Zapadne diplomate i mediji juče su još jednom nudili opravdanja za kršenje međunarodnog prava i objašnjavali da je sve već gotovo - ili samo što nije. Čeka se, piše dalje "Politika", da samo još nekolicina od 27 članica EU pristane na rešenje koje UN, zbog protivljenja Rusije, ne može da verifikuje. Juče su javnost o "praktično postignutoj" slozi u Evropskoj Uniji javnost uveravali švedski šef diplomatije Karl Bilt i visoki predstavnik EU Havijer Solana. Solana je izbegao da precizira ko se sve protivi jednostranom priznavanju nezavisnosti a zapadni mediji špekulišu da se radi o "nekolicini" zemalja koje EU treba da "ubedi" da podrže nezavisnost Kosova. Karl Bilt je bio još "oštriji" pa je rekao da slogu unutar zajednice evropskih zemalja kvari samo još jedna država. Nju je imenovao luksemburški ministar Žan Aselborn koji je rekao da samo Kipar ima "ogroman problem" u podržavanju nezavisnosti Kosova.

 

 

Demonstracije juče u Prištini, sa zahtevom za nezavisnost (foto: Politika)

 

Reporteri "Večernjih novosti" proveli su jučerašnji dan na Kosovu i o tome pišu u tekstu pod naslovom "Vratili se da ostanu". Naime, u Berkovo kod Kline se vratilo 19 srpskih porodica. Povratnici kažu da im je dosadilo potucanje po kolektivnim centrima u Srbiji i da "nema više bežanja". Povratnike su dočekale i neke komšije Albanci iz susednih sela i poželeli im dobrodošlicu. "Izvesni Miljazim, sedamdesetu napunio, rekao im je da ne brinu. A na pitanje šta ako albansko rukovodstvo u Prištini proglasi nezavisnost, odgovorio je da ga takve najave više ne zanimaju", pišu "Večernje novosti".

 

Ove novine prenose i izjave Slobodana Samardžića, ministra za KiM, koji je u Kosovskoj Mitrovici rekao "Učinićemo sve da ovde živite u miru" i Dragana Šutanovca, ministra odbrane, koji je bio izričit "Vojska spremna da odgovori".

 

Kipar na braniku Kosova

"Press" i "Blic" takođe navode da se u evropskoj zajednici samo još Kipar protivi nezavisnosti Kosova.

 

"Blic" prenosi reči portparola kiparske Vlade Vasilisa Palmasa da Kipar ne planira da prizna nezavisnost Kosova čak i da se "praktično cela EU dogovori". Pored već pomenutih izjava Karla Bilta, Havijera Solane i Žana Aselborna, ovaj list navodi i izjavu šefa italijanske diplomatije Masima D'Aleme nakon sastanka ministara spoljnih poslova Evropske Unije. On je rekao da se Italija zalaže za "koordiniran" proces rešavanja statusa Kosova, zasnovan na planu Martija Ahtisarija. "Ne treba da bude žurbe, jer bi tranzicioni period trebalo da bude koordiniran sa Zapadom, Evropskom Unijom i SAD", izjavio je D'Alema. On se takođe založio da se što pre potpiše Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom i da se, nakon toga, Beogradu da status kandidata za članstvo u EU.

 

"Samo još Kipar brani Kosovo" naslov je u "Pressu". Kako navodi ovaj list, čak su i zemlje koje su se do juče protivile nezavisnosti, uključujući Španiju, Slovačku, Grčku i Rumuniju, pristale da podrže separatizam kosovskih Albanaca zarad navodnog jedinstva EU. Kipar dosledno brani svoj ranije zauzet stav, pa je Vasilis Palmas rekao: "Mi ne možemo da pristanemo na stvaranje separatističke države ili na priznavanje bilo kakve nezavisnosti Kosova. Kipar ne planira da prizna nezavisno Kosovo, čak i da se praktično cela EU dogovori u tom smislu i reaguje protiv naše politike. Kako bismo mogli da pristanemo na jednostrano proglašenje nezavisnosti?! To bi nam samo stvorilo probleme", kazao je portparol Vlade u Nikoziji.

 

Kad Albanci marširaju

"Glas javnosti" izveštava o "danu D", koji je na Kosovu došao i prošao i "Propalom maršu za nezavisnost". Naime, juče se ispred Narodnog pozorišta u Prištini okupilo (samo) oko 1500 građana. Neuslišen je bio njihov zahtev da se na licu mesta proglasi nezavisnost Kosova. Marš za nezavisnost, u kome je učestvovalo oko 500 studenata i 1000 građana, započeo je nešto posle 12, a završio se oko 14 sati. Demonstranti su nosili parole "Proglasite nezavisnost", "Amerika ovde, Rusija u Aziji", "Srbi, gorite u paklu zauvek"... Na čelu kolone bio je razvijen veliki transparent s natpisom "Svi za nezavisnost".

 

"Na korak od rata" naslov je u "Kuriru". Reporter ovog lista Nebojša Jevrić je bio na protestu - maršu za nezavisnost unije studenata - koji je protekao mirno, "uz prisustvo dvesta novinara koji nisu znali šta da jave svojim redakcijama. Nije se dešavalo gotovo ništa..." Jevrić piše da je glavna parola bila "Kujam deputate" (gde su poslanici), kao i da su učesnici protesta uzvikivali da su dosta čekali osam godina i da sanjaju svoje borce. "Stekao sam utisak da su se umorili, da im je stalo do nezavisnosti koliko Srbima do Evropske unije... Nije mi jasno ko je ovolike novinare prevario. Šta su očekivali, da će se proglasiti nezavisnost i da će sleteti Putin lično..."

 

Bocan Harčenko upozorava

Jedan od članova "trojke" koja je posredovala u pregovorima Beograda i Prištine, Aleksandar Bocan Harčenko u intervjuu Tanjugu koji prenosi "Politika" kaže "Ne isključujemo sukobe u slučaju podele Kosova". On je juče najavio da će Rusija u Savetu bezbednosti UN o Kosovu, 19. decembra, insistirati na nastavku pregovora o statusu pokrajine, a ukoliko uslede jednostrana rešenja tražiće da budu poništena i da se proces vrati u legalne okvire. "Sednica Saveta bezbednosti 19. decembra je odlučujuća. Rasprava neće biti jednostavna. Raspravljaće se o daljim koracima, a Rusija će se aktivno boriti za nastavak pregovaračkog procesa", istakao je ruski diplomata.

 

 

 

"Harčenko: Poništavanje nezavisnosti Kosova u slučaju njegovog proglašenje" naslov je u "Glasu javnosti". Ovaj list ističe da je Bocan Harčenko rekao da u izveštaju "trojke" koji je dostavljen generalnom sekretaru UN ima vrlo mnogo podataka faktografskog karaktera, veoma mnogo fakata, koji govore u korist produženja pregovaračkog procesa. "Mi ćemo tražiti njegovo produženje... Postoji samo jedna mogućnost zakonitog rešenja pitanja statusa Kosova - to je primena postojeće rezolucije Saveta bezbednosti. Drugih pravnih osnova nema. Bilo kakve interpretacije Rezolucije 1244 o Kosovu su besmislene", rekao je Bocan Harčenko.

 

Kosovo zauvek u Srbiji

Juče je u severnom delu Kosovske Mitrovice otvorena kancelarija Ministarstva za KiM. Na konferenciji za novinare, organizovanoj tim povodom, ministar Slobodan Samardžić je rekao da će "Kosovo zauvek ostati deo Srbije", piše "Politika". Ukoliko dođe do jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, Srbija će reagovati pravnim i diplomatskim sredstvima, istakao je Samardžić i dodao "Ako pojedine države priznaju nezavisnost Kosmeta ovde bismo imali institucionalni paralelizam".

 

 

(foto: Politika)

 

Međutim, u intervjuu za list "Sutra" Oliver Ivanović, nosilac Srpske liste za KiM, kaže da se "Beograd kasno setio Kosova". Ivanović tvrdi da ratoborne izjave beogradskih političara o Kosovu više uopšte ne utiču na Srbe koji tu žive. Isprva su takve izjave ohrabrivale Srbe na KiM, ali to više nije slučaj i niko zbog njih nije srećan. "Stanovništvo u pokrajini je deprimirano nebrigom Beograda. Napokon su shvatili da su tamo živi ljudi. Rešili su da i enklavama doture malo novca, ali je sada kasno."

 

Putin izabrao naslednika

Drugi predsednički mandat Vladimira Putina se bliži kraju. Posle ubedljive pobede partije Jedinstvena Rusija na nedavno održanim izborima, ruski predsednik se odlučio da odredi svog kandidata za naslednika.

 

"Putin izabrao Medvedeva za naslednika" naslov je teksta kojim "Politika" svoje čitaoce obaveštava o odluci. Prema izveštajima agencija, ruski predsednik je podržao kandidaturu aktuelnog prvog potpredsednika ruske Vlade Dmitrija Medvedeva za izbore koji će biti održani 2 marta iduće godine. "Podržavam u celini i potpuno taj predlog", rekao je Putin. Medvedeva su, inače predložili, kao jedistvenog kandidata vladajuća Jedinstvena Rusija, Pravedna Rusija, Agrarna stranka i Građanska snaga.

 

 

Medvedev (42) je pravnik, od 2000. godine je u vrhu uprave ruskog gasnog giganta "Gasproma" a u novembru 2005. godine imenovan je za prvog vicepremijera Rusije. Smatra se da je vrlo blizak Putinu, što je predsednik juče i potvrdio, navodeći da Medvedeva poznaje sedamnaest godina. Kao važnu činjenicu, agencije navode, a prenosi "Politika", da Medvedev nije iz KGB-a i da važi za liberala u Putinovom okruženju.

 

"Glas javnosti" kaže "Posle Putina Medvedev". Rusije i svet su juče saznali ime Putinovog naslednika u Kremlju, a procenjuje se da je izbor pao na Medvedeva zato što "Putin ima nameru da se na vanrednim ili redovnim predsedničkim izborima bori za treći, a potom možda i za četvrti predsednički mandat".

 

List "Biznis" piše da je "Prvi čovek Gasproma Putinov kandidat za predsednika Rusije". Zapadni mediji su nedeljama "tipovali" na Medvedeva kao Putinovog naslednika, uz ocenu da je u pitanju jedan od najmoćnijih ljudi sveta, jer je šef borda direktora "Gasproma", kompanije koja kontroliše zemni gas, jedan od energenata pomoću kojeg Rusija pokazuje svoju globalnu moć i uticaj. Medvedev se među kremljolozima smatra favoritom umerene, odnosno liberalne frakcije Putinovih pristalica koje više zanima ekonomski razvoj Rusije nego pokazivanje mišića na međunarodnoj sceni. "Biznis" navodi i da će se osim Medvedeva na martovskim izborima za mesto predsednika boriti vođa komunista Genadij Zjuganov, nacionalistički političar Vladimir Žirinovski i bivši disident iz sovjetskog doba Vladimir Bukovski.

 

Kada će izbori u Srbiji?

"Politika" u tekstu "Odluka o izborima posle svetog Nikole" piše da će datum glasanja za predsednika Srbije najverovatnije biti poznat tek posle 19. decembra i sednice Saveta bezbednosti UN o Kosovu. Izbori će, navodi "Politika" biti održani 20. januara - a možda i kasnije. DSS želi da sačeka 19. decembar i sednicu SB UN o Kosovu, do iz DS poručuju da se normalni demokratski procesi ne mogu svaki čas dovoditi u pitanje "postavljanjem nekih kritičnih datuma".

 

Predsednički izbori u Srbiji su bili i jedna od tema intervjua koji je Velimir Ilić, ministar za infrastrukturu, dao listu "Alo!". On kaže da su Tadić i Nikolić igrom slučaja kandidati za predsednika. "Kad imate dva loša kandidata, jedan mora da pobedi. Ajde da vidimo programe, pa da vidimo ko je bolji kandidat", kaže ministar Ilić, koji je i predsednik stranke Nova Srbija.

 

U Republici Srpskoj su predsednički izbori završeni, pa "Glas javnosti" piše da je na osnovu preliminarnih rezultata "Pobedio Kuzmanović". Rajko Kuzmanović, kandidat Dodikove stranke SNSD, osvojio je 44,53 odsto glasova, drugo mesto je zauzeo kandidat SDS Ognjen Tadić (33,28 odsto glasova) dok je kandidat PDP Mladen Ivanić dobio 16,20 odsto glasova. Ovi izbori su inače bili održani po većinskom sistemu, pa je pobednik kandidat koji osvoji najveći broj glasova u prvom i jedinom krugu.

 

Fudbalska mafija i dalje u središtu pažnje

Posle hapšenja čelnih ljudi FK Crvene zvezde i delegata na utakmici Zvezda-Hajduk, još uvek nije jasno da li se klupko fudbalske mafije otpetljava ili će postati još zamršenije. Bilo kako bilo, ova afera i dalje privlači pažnju štampanih medija.

 

"Nova afera: Kežman" naslov je u "Pressu". Policija detaljno istražuje transfer Mateje Kežmana u holandski PSV. Postoje osnovane sumnje da su "fudbalski mafijaši" samo na njemu pokrali deset miliona nemačkih maraka. Pod lupom je i transfer Mihajla Pjanovića.

 

"Pravda" tvrdi da je policija doživela poraz u ratu protiv fudbalske mafije. "Nema hapšenja" naslov je teksta u kojem se kaže da, bez obzira na buku u medijima, neće biti "hapšenja Džaje, Piksija, Cece, Bate Kan Kana ili Ace Bulića". Iako je policijska istraga poslovanja FK Crvena zvezda otkrila nekoliko spornih ugovora, cela akcija će se završiti na "medijskoj prozivci" Dragana Džajića i Dragana Stojkovića, saznaje "Pravda". "Iz vremena Dragana Džajića otkrivene su nepravilnosti u transferima Gorana Drulića i Mihajla Pjanovića, a Piksi je umešan u sporne ugovore sa Žigićem i Biševcem. Međutim, policijski operativci nisu u mogućnosti da završe istragu na kvalitetan način, jer ne postoji politička volja za to", kaže za "Pravdu" izvor iz vrha srpskog MUP-a.

 

"Bulić i Terzić ruše srpski fudbal" piše "Blic". U vreme kada se srpski fudbal preseljava u crne hronike štampe, buknuo je sukob dvojice čelnika - predsednika Zajednice prvoligaša Ace Bulića i prvog čoveka FSS Zvezdana Terzića. Naizgled ničim izazvan, Bulić je rekao da našem fudbalu nema napretka sa Terzićem, zamerio mu na samovolji i ličnoj promociji, a onda je stigao i odgovor sa Terazija. Terzić je poručio da "tužilac" kvari imidž Saveza i da je zalutao u fudbal. "Na tapet je došlo i obrazovanje - Bulićevo, navodno, preskromno i Terzićevo visoko titulirano. I dok se teška artiljerija hladi, čelnici srpskih klubova zameraju im na javnom prepucavaju i poručuju da sami 'pojedu' ono što su zakuvali".

 

 

Bulić i Terzić (foto: Blic)

 

"Gazeta" objavljuje ekskluzivnu ispovest policajca Nebojše Trajkovića koji otkriva šta se zapravo dogodilo na Marakani pre deset dana. "Ne znam zašto su me tukli", kaže on i dodaje da nije imao "motorolu" i da nije bilo šanse da na osnovu toga navijači na severnoj tribini otkriju da je policajac. "Lice mi je bilo skroz unakaženo, ali su mi lekari stavljali meleme, pa je sada i to bolje. I dalje imam mnogo rana po telu, ali nije strašno kao što je bilo", objašnjava Trajković, koji dodaje da ne zna koliko će još ostati u bolnici.

 

Još jedan obračun u sred bela dana

Juče se u Beogradu dogodio još jedan oružani obračun. Dvojica maskiranih napadača pokušala su da ubiju građevinskog preduzimača Marka Jerkovića. Kada im je on pobegao automobilom, napadači su se dali u filmsku poteru za njim, koja se završila preko puta kapije Belog dvora. Jerković je ranjen u levu nogu, a vozilo mu je izrešetano. On je izjavio da ne zna zašto je bio meta napada, jer je "samo običan građevinar". Međutim, izgleda da je Jerković policiji odranije poznat po krađama, siledžijskom ponašanju, tučama, razbojništvu i krađi automobila.

 

O ovom događaju na naslovnim stranama pišu "Kurir" ("Deset metaka za biznismena"), "Alo!" ("Mafijaški obračun kao na filmu") i "Večernje novosti" ("Hici u građevinca").