JUGOSLAVIJE KOJIH VIŠE NEMA

Krajem decembra 1991. godine, u SFRJ su živela nešto više od 23 miliona stanovnika, mnogi je i danas smatraju najlepšom i najboljom državom na svetu, a da je poživela, na rođendanskoj torti sutra bi bilo devedeset svećica.

Sećanje na dve bivše države

Politika objavljuje dve priče o dve bivše Jugoslavije. Udruživanjem Kraljevine Srbije i Države SHS proglašene na ruševinama Austrougarske, stvorena je 1. decembra 1918. Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca, piše u opvom listu. To je bio početak stvaranja Jugoslavije i prva samostalna integracija južnoslovenskih naroda. Iz današnje perspektive nije teško uočiti sve mane (su)života pod istim krovom, ali i decenije zajedničkih uspeha koji su bili mogući zahvaljujući činjenici da je Srbija bila glavni pokretač promena.

„Kada je na Balkanu pukao prvi pucanj, njegov odjek se čuo i u našem poslednjem, najzabačenijem selu… I iskra one moći, samopouzdanja i snage života koja je uzela maha na jugu, buknula je i na slovenačkom tlu. Slabić je shvatio da je brat snažan i počeo je da veruje u sebe i svoju budućnost”, kazao je na predavanju u Ljubljani 12. maja 1914. veliki slovenački pisac Ivan Cankar. Odmah je završio na robiji, jer je rekao „dobru reč o Srbima”.

U Jajcu se okupilo više hiljada Titovih partizana i poštovalaca oslobodilačkog i antifašističkog rata da bi proslavili 65. rođendan avnojske Jugoslavije, piše takodje na naslovnoj strani Politike. "Nije bilo sve idealno, ali je bolje od onog što nam se dogodilo poslednjih dvadesetak godina", kaže Ljubo Babić, jedini živi većnik istorijskog skupa.

Uoči raspada Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, krajem decembra 1991. godine, u njoj su živela nešto više od 23 miliona stanovnika, piše u Presu. Imala je šest republika, pet konstitutivnih naroda, četiri službena jezika, tri zvanične vere, dva pisma i jednu valutu.

U nedugoj istoriji imala je praktično sve društveno-političke sisteme, bila je okupirana, imala je građanske ratove i sve vrste diktatura. I monarhističkih i komunističkih. I pored svega, trajala je decenijama. Mnogi je i danas smatraju najlepšom i najboljom državom na svetu, a da je poživela, na rođendanskoj torti sutra bi bilo devedeset svećica. Ali, nije! Umesto njih, stajaće samo jedna. Jedna, kao svojevrstan rekvijem za nepostojeću državu koju su svi voleli i koju su, naposletku, svako na svoj način, zajedno i srušili.

Nisu svi Srbi bili zaslepljeni idejom jugoslovenstva! Štaviše, mnogi su joj se otvoreno suprotstavljali smatrajući da je reč o avanturizmu i običnoj ludosti. Jedan od njih je bio i vojvoda Živojin Mišić.

Od uspostavljanja moderne državnosti pre 130 godina, Srbija je u raznim krizama i ratovima izgubila 205 industrijskih godina, pedantno je izračunao Slobodan Antonić.

Urednički tim kod predsednika

Opet su se u Srbiji, tvrdi Politika, zgusnuli događaji: gasni aranžman sa Rusijom, donošenje budžeta, raspoređivanje Euleksa na Kosovu i Metohiji, razmirice u vladajućoj koaliciji, najava Tomislava Nikolića da može da podrži vladu... Politika objavljuje razgovor o ovim temama sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem, kao i da je on tim povodom u petak primio tročlanu ekipu novoizabranih urednika u ovom listu u kojoj su bili Dragan Bujošević, glavni urednik, Dragan Janjić, zamenik glavnog urednika, i Miša Brkić, urednik ekonomske rubrike.

Partokratija u Srbiji

Partijska pripadnost kao uslov za zaposlenje u našoj zemlji poprima dramatične razmere. Pipci "partijske države" spustili se čak do učitelja, vaspitačica, čistačica, piše u Novostima, pod naslovom "Učlani se da bi živeo". Kao gangrena, partokratija se u Srbiji spustila do najnižih nivoa.

Odluka je često u rukama političara, sve nižeg ranga. Princip je prepisivan iz grada u grad, iz sela u selo - lokalna vlast postavlja direktore javnih preduzeća, škola, vrtića, domova zdravlja.

Saša Janković, zaštitnik građana, priznaje za "Novosti" da je čuo za mnoge takve primere i da je evidentno da je pojava uzela maha. Nemanja Nenadić, programski direktor organizacije "Transparentnost Srbija", takođe ukazuje da je takve stvari teško dokumentovati iako postoje, jer članstvo u stranci formalno nigde nije uslov za prijem na posao:

"Ovo nije bilo ni u vreme jednopartizma, kada je, doduše, postojao "korektivni" princip moralno-političke podobnosti", kaže Nenadić za Novosti.

Srbi nisu izmislili praksu da pobedniku na izborima pripada "plen" odnosno, odgovorne pozicije u državi (što se prenosi i na gradove i na opštine). Američki predsednik Endru Džekson to je promovisao kao princip još 1828. godine, podseća ovaj list.

"Ovde se vlast smatra plenom koga se treba dočepati i očerupati ga što pre, dok „vladavina“ traje, jer će posle biti kasno", kaže u intervjuu za Blic nedelje Stjepan Gredelj, sociolog iz Instituta filozofije i društvene teorije, povodom rasipanja para u javnim preduzećima i u vrhu vlasti.
I ovoj Vladi je najbitnije bilo da se izdele fotelje u javnim preduzećima i upravnim odborima. Zašto najgori i kadrovi i rešenja opstaju u svim sistemima i gde odlazi novac koji se pokrade od države, pita novinar Blica.

"Kad se stvori sistem za hijerarhijsko reketiranje države, najgori opstaju jer od njih svi umešani imaju koristi. Novac, jasno je, odlazi partijama koje su ih tu i postavile. Javna je tajna o partijskom reketu", navodno je šifra 20 odsto, koliko sinekuristi u UO isplaćuju svojim strankama", kaže Gredelj. "To je moguće zahvaljujući vertikalnoj strukturi vlasti (feudalni princip – moj resor jednako moj feud) i potpunom odsustvu nezavisnosti ključnih segmenata vlasti koje bi se uzajamno kontrolisale. Jer suština demokratije je horizontalna podela vlasti pri čemu je sudska najvažnija, a kod nas je sve sasvim obrnuto."

Lustracija sudija

Vida Petrović-Škero, predsednica Vrhovnog suda Srbije, govori za Novosti o reformi pravosuđa i pretnjama: "Reizbor svih sudija izgleda kao prava lustracija. Ne znamo tačan broj potrebnih sudija za novu organizaciju..."

"Imam veliki strah i sumnju da li će delotvornost sudskog sistema biti poboljšana ili pogoršana, posebno kada se ima u vidu koliko su kratki rokovi za realizaciju zakona", kaže Škero.

Ponoš o Kumanovskom sporazumu

Srbija će zatražiti ukidanje kopnene i vazdušne zone bezbednosti kroz reviziju Kumanovskog sporazuma, kaže za Blic nedelje Zdravko Ponoš, načelnik Generalštaba Vojske Srbije. On tvrdi da je dobio signal i potvrdu Natoa da je spreman da krene u ekspertske razgovore na tu temu. Povratak vojske čak ni na sever Kosova, kako je rekao, u ovom momentu nije predmet razgovora.

Srbija će se sredinom decembra zvanično založiti za promenu Kumanovskog vojnotehničkog sporazuma, koji je sklopljen između SRJ i NATO 9. juna 1999. godine - potvrdili su Novostima izvori bliski državnom vrhu. Izvesno je, prema sadašnjim informacijama, da će Srbija zatražiti da se još smanji ili potpuno ukine zona zabranjenog letenja, koja je bila najpre 25 kilometara, da bi se 2001. godine suzila na pet kilometara.
Predstavnici naše države predočiće i da se suprotstavljaju formiranju takozvanih kosovskih bezbednosnih snaga. Moguće je da se na tim pregovorima promoviše ideja o potpunom preuzimanju kontrole vojske Srbije nad delom kopnene zone bezbednosti, kojoj je dozvoljen ograničen ulazak u zonu posle nemira albanskih separatista 2001. godine.

Indijski rat

Teroristička opsada Bombaja okončana sa mnogo nedoumica oko motiva i organizatora napada, ali i načina na koji se Indija suočava sa izazovima svojoj bezbednosti, piše u Politici.

„Gotovo je. Ili je tek počelo.” Ovako glasi, odštampan krupnim slovima preko cele prve strane, naslov jučerašnjeg Hindustan tajmsa koji sumira kako olakšanje u zemlji zbog toga što je okončan dosad najdramatičniji teroristički udar na Indiju, tako i uverenje da je ovim, slično kao u Americi posle napada Al Kaide 2001, započeo rat protiv neprijatelja sa kojim se neće biti lako nositi.

Kako je Beograđanin Duško Radović za dlaku izbegao masakr terorista u Bombaju, gde radi, objavljuju Novosti.

"Ko zna šta bi sa mnom bilo da su me napadači zatekli s američkim pasošem", kaže Radović u reportaži "Srpski pasoš glavu čuva".

"Zahladnelo" na Karibima

Dok se severnoatlantski savez približava granicama Rusije, Moskva se okreće zelenom kontinentu. Medvedev: "Latinskoj Americi pridajemo strateški značaj", piše u Novostima.

Na Karibima, gde je pre par dana stigla ruska vojna flota, opet je zahladnelo, mada sadašnja zbivanja u tom toplom moru, nisu ni nalik na one dramatične dane iz oktobra 1962. godine kada se svet našao na samoj ivici atomske katastrofe.

U Karibe je, na poziv vlade Venecuele, prošlog vikenda uplovila flota ruskih ratnih brodova koje predvodi razarač na atomski pogon „Petar Veliki“, a prate ga još tri moćna broda. Nikada od „raketne krize“, ruske flote ovde nije bilo. Ali, nisu stigli samo brodovi. Sa njima je u Karakas, na poziv predsednika Uga Čavesa, doputovao i ruski predsednik Dmitirj Medvedev. Njih dvojica su posetili rusku flotu u luci La Gvaira, ali zajednički pomorski manevri počinju u ponedeljak i trajaće nedelju dana.

Nije teško ostaviti pušenje

Neposredni dodir sa „spoljnim svetom” ovde, među zaposlenima, najčešće imaju– pušači, javlja dopisnik Politike iz Vašingtona. Zabranjeno im je da zagađuju prostorije, mahom klimatizovane, pa ozvaničeni porok moraju da praktikuju napolju. Kao otpadnici iz američkog, dominirajućeg, enterijerskog sistema života, zbijaju šale na svoj račun.

„Nikad ne bismo ovoliko bili na svežem vazduhu, da nismo, ovakvi kakvi smo, iznutra proterani”, kaže jedan od njih, okupljenih ispod strehe u trgovačkoj četvrti prestonične Avenije Viskonsin, po nevremenu po kome većina „ne pomalja ni nos” izvan odaje…

Ali, upravo su jednog od takvih „nepoželjnika” izabrali za– šefa države. Okolnost da na predsedničko mesto dolazi Barak Obama (47) koji, kažu, još voli da pripali, nekima je veće „čudo” i od činjenice da je dotični prvi crnac kome se poverava kormilo u Beloj kući. Jer, rasna diskriminacija je ovde službeno ukinuta, a „specifična diskriminacija” prema „liferantima” štetnog (nikotinskog, ne i fabričkog) dima je ozakonjena, kao vid borbe za očuvanje nacionalnog zdravlja.

Da li Obama i dalje puši, pitanje je bez jedinstvenog odgovora. On lično je već nekoliko puta rekao da se odriče te navike, pri čemu je to mnogima delovalo kao potvrda izreke Marka Tvena „lako je prestati s pušenjem, ja sam prestajao hiljadu puta”.

Nema pojeftinjenja nekretnina

Cene stanova u Srbiji i dalje nerealno visoke, ali nema izgleda da će se to uskoro promeniti. Opao promet, a cene ”stoje”. Kako tvrde u agencijama, pojeftinjenja nema, niti će ga biti. Dakle, svetska finansijska kriza, koja je u mnogim zemljama spustila cenu stanova, neće se na isti način odraziti i ovde, piše u Novostima.

Informacije da cene kvadrata u Beogradu i unutrašnjosti padaju nisu tačne, jer takvih primera na terenu nema.