HLAĐENJE ODNOSA SA RUSIJOM – HLADNIJI DOMOVI U EVROPI

Veliki je broj medija koji najnovija dešavanja u Rusiji i Gruziji porede sa situacijom na Kosovu. Još jedna od udarnih tema jeste juče održani govor Hilari Klinton. Kriza kreditnog tržišta i povećana cena goriva smanjila je gužve na britanskim putevima, na šta je ukazala najnovija studija.

Moskva tera Zapad da plati zbog Kosova

Priznavanjem nezavisnosti Abhazije i Južne Osetije Moskva je ukazala na činjenicu da su reči koje dopiru sa Zapada suvišne, prenose holandske novine Folkskrant u uvodnom delu članka koji se bavi aktuelnom temom.

NATO, Evropska unija, Savet Evrope i Sjedinjene države jednoglasno su negodovali zbog odluke ruskog predsednika Dimitri Medvedeva da prizna nezavisnot secesionističkih gruzijskih regija – Abhazije i Južne Osetije. Protesti zapadnih lidera, međutim, neće uroditi plodom: Rusija ima, sa vojne tačke gledišta, sve karte u svojim rukama i Zapadu je Moskva potrebnija nego Moskvi Zapad.

Priznavanjem nezavisnosti dve pomenute regije Moskva je naterala Zapad da plati zbog proglašenja nezavisnoti Kosova ranije ove godine, navode holandske novine. Svojevremeno je Rusija upozorila da bi proglašenje nezavisnosti Kosova imalo posledice po status Abhazije i Južne Osetije.

Sudeći prema izjavama zapadnih zvaničnika Kosovo predstavlja poseban slučaj jer je u pitanju oblast koja je nakon etničkog čišćenja Albanaca od strane Srba godinama bila pod upravom Ujedinjenih nacija. Moskvi je, međutim, priznavanje Kosova predstavljalo konačni dokaz da Zapad, i pored sve priče o partnerstvu, ne mari za mišljenje Rusa.

Folkskrant navodi da je neposredno nakon priznavanja Kosova Moskva počela da jača veze sa secesionističkim oblastima Gruzije, računajući tu i povećanje vojne prisutnosti.

Odluka Moskve predstavlja udarac pravo u lice francuskom predsedniku Sarkoziju, koji je, činilo se, Ruse uspeo da urazumi. Jedan od dogovora koji je pritom postignut jeste da će se o budućem statusu Abhazije i Južne Osetije zajednički pregovarati. Ta mogućnost više ne dolazi u obzir. Čak i u slučaju da ni jedna zemlja ne pođe za primerom Rusije i ne prizna nezavisnost pomenutih regija, jasno je da one više neće predstavljati deo gruzijske teritorije bez prethodne objave rata Rusiji.

Priznavanje nezavisnosti donosi još jednu prednost Moskvi: sada je skoro nemoguće da će Gruzija u dogledno vreme postati zemlja članica NATO pakta. Iako je predsedniku Sakašviliju aprila ove godine obećano suprotno, nakon propalih vojnih akcija Gruzije teško da će to biti slučaj. Ukoliko bi Gruzija pristupila NATO paktu druge zemlje članice bi morale pa pošalju vojnu pomoć u slučaju daljih sukoba. Retko koja zemlja je, međutim, voljna da šalje svoje vojnike u Južnu Osetiju i Abhaziju.

Holandske novine podsećaju da se nakon smene ruskog predsednika EU ponadala početku novih, boljih odnosa sa ovom zemljom. Zemlje članice EU sada su definitivno izgubile tu iluziju. Razvoj događaja u Južnoj Osetiji ukazuje na to da novi predsednik Dimitri Medvedev ne mari puno za svoje zapadne „partnere“.

I NATO paktu i Evropskoj uniji postalo je izrazito teško da formulišu efektivni odgovor na poteze koje je povukla Moskva. NATO je prošle nedelje najavio hlađenje odnosa sa Rusijom što je kao jedini rezultat imalo izjavu Moskve da ona više nema potrebe za vojnom saradnjom.

Čak je i pretnja izbacivanjem Rusije iz Svetske trgovinske organizacije (STO) ostavila slab utisak. Premijer Putin ionako ne smatra velikom korist Rusije od pomenute organizacije. Ukoliko se smanji protok gasa, Evropa je ta koja će hladnoću osetiti na svojoj koži, prenosi Folkskrant.

Cene goriva smanjile broj automobila

Independent navodi u današnjem izdanju da je kriza kreditnog tržišta i sve skuplje upravljanje kolima dovelo do smanjenja gužve na glavnim britanskim putevima, po prvi put u dugom vremenskom periodu.

Studija, kojom je obuhvaćen saobraćaj na 34 autoputa u Engleskoj, Škotskoj i Velsu, otkriva da je zakrčenost puteva opala za 12 procenata tokom prvih šest meseci ove godine, a u poređenju sa istim periodom 2007. godine.

Put sa najdrastičnijim padom zakrčenosti jeste severni deo M25 koji je ukazao na dvadesetšestoprocentnu redukciju saobraćajnih gužvi za dati period. Putovati u okolini Birmingema sada je brže za 9,9%. Prosečno ubrzanje na ostalim putevima iznosi 0,3% i pored činjenice da je prosečna brzina saobraćaja opala.

Najnovije podatke objavilo je britansko Ministarstvo za saobraćaj, navodi se u Independentu. Kao što je već rečeno, broj automobila na putevima opao je tokom prvih šest meseci ove godine, dok je broj prodatih automobila u julu opao za 13% u odnosu na mesec jun. U pitanju je najveći pad još od decembra 2006. godine.

Stručnjaci tvrde da je kriza kreditnog tržišta, kao i povećanje cena goriva i putarina, smanjila korišćenje ovog prevoznog sredstva. Benzin u pojedinim delovima Britanije sada iznosi više od 1,2 funte po litru, dok jedna litra dizela košta čak i 1,4 funte.

Hilarin poziv na jedinstvo

Sa mužem koji ju je posmatrao i pristalicama od kojih neke samo što nisu zaplakale, senatorka Hilari Klinton održala je sinoć govor – jasan poziv na jedinstvo Demokratske partije u podršci njenog kandidata na mesto predsednika SAD, Barak Obame.

Klintonova koja je pre samo par meseci bila sigurna da će osvojiti demokratsku nominaciju, uspela je da vrata ostavi otvorena za eventualnu buduću nominaciju. Glavni zadatak senatorke bio je ipak, prenosi Njujork tajms, potvrda njene podrške Barak Obami na putu ka Beloj kući koju je iznela u govoru dugom 23 minuta.

Nazivajući sebe „ponosnom pristalicom Barak Obame“ Klintonova je urgirala kod demokrata da ostave po strani vernost koju joj ukazuju i da se ujedine iza preostalog demokratskog predsedničkog kandidata. U suprotnom rizikuju, kako sama kaže, da se Bušova administrativna politika produži izborom republikanskog kandidata Džona Mekejna za novog predsednika Sjedinjenih država.

„Bilo da ste glasali za mene ili Barak Obamu vreme je da se ujedinimo u jednu partiju sa samo jednim ciljem“, rekla je Klintonova i dodala: „Niste radili naporno poslednjih 18 meseci i trpeli poslednjih 8 godina kako bi sada opet patili zbog neuspelog vođstva.“ „Nema šanse, nikako, ne Džonu Mekejnu“, prenosi Njujork tajms dalje njene reči.

Reakcija Barak Obame na govor Hilari Klinton bila je sledeća: „Odlično, veoma jak govor. Jasno je stavila do znanja za šta se ujedinjujemo u novembru i koji je razlog zbog koga ćemo dobiti ove izbore. Bila je neverovatna.“

Obamini savetnici, sa svoje strane, očekivali su dosta toga. Pojedinci su ponavljali kako je „graciozna“ Klintonova bila ove nedelje. Ima i onih koji sada konačno mogu da odahnu, s obzirom na celu melodramu u vezi sa ranama koje još uvek nisu zarasle i koje se vuku od sukoba dvoje demokratskih kandidata, navodi se u Njujork tajmsu.

Svi za Barak Obamu

„Počastvovana sam što sam ovde večeras. Ponosna majka. Ponosni demokrata. Ponosna Amerikanka. I ponosna pristalica Barak Obame“, uvodne su reči Hilari Klinton na sinoć održanom govoru. Britanski list Gardijan deli mišljenje da je senatorka Klinton jasno stavila do znanja da je sada neophodno jedinstvo Demokratske partije kako bi se pobedio najveći i jedini neprijatelj – senator Džon Mekejn.

Ukazujući na partijsku disciplinu koju je stekla tokom svoje političke karijere, navodi se u Gardijanu, Klintonova je okupljene pozivala na jedinstvo u jednakim intrvalima njenog dvadesetpetominutnog govora. „U istom smo timu i niko od nas ne može sada da odustane“, rekla je Hilari Klinton u sinoćnom govoru.

Svaki njen poziv na jedinstvo bio je pozdravljen iz publike što ukazuje na mogućnost da je partija već započela proces ujedinjena. Čak i otpor koji je postojao kod njenih najokorelijih pristalica izgleda da gubi na snazi, prenosi britanski list.