HILARI KLINTON SE VRAĆA U IGRU
(pregled naslovnih strana u stranoj štampi)
Današnji
Senatorka Hilari Klinton pobedila je svog protivkandidata Baraka Obamu u Ohaju i Teksasu. Time je okončala dugi niz uzastopnih poraza u drugim državama i ponovo stekla dobre pozicije u trci za demokratskog kandidata, koja kako se sada čini neće biti uskoro završena. Klintonova je pobedila i u Rod Ajlendu, a Obama je bio uspešniji u Vermontu. Ti rezultati znače da je Klintonova odnela pobedu u dvema državama koje su joj bile najvažnije da bi svoju kandidaturu održala u životu.
Njena pobeda u Teksasu je bila "za dlaku" i proglašena je tek pošto je većina Amerikanaca otišla na spavanje. S druge strane, ubedljivo je prethodno pobedila u Ohaju, tako da je mogla da održi svoj pobednički govor na vreme za kasne noćne TV vesti. Na predizbornom skupu u Kolumbusu, Hilari Klinton je izjavila "Nijedan kandidat u novijom istoriji - demokratski ili republikanski - nije ušao u Belu kuću bez pobede na preliminarnim izborima u Ohaju. Svi znamo da nam je, ako želimo predsednika iz redova Demokratske partije, neophodan kandidat koji je uspeo u demokratskim federalnim državama kao što je Ohajo".
U taboru republikanaca, senator Džon Mekejn je bez problema pobedio u Ohaju, Rod Ajlandu, Teksasu i Vermontu. Time je osigurao nominaciju svoje partije i označio izuzetan povratak i uspeh u svom drugom nadmetanju za predsednika SAD. Njegov glavni preostali rival, Majk Hakabi, najavio je povlačenje iz trke nekoliko minuta po zatvaranju biračkih mesta i blisku saradnju sa Mekejnom. Iz Mekejnovog izbornog štaba su saopštili da će on sutra otići u Vašington i prihvatiti podršku predsednika Buša, nekadašnjeg protivnika.
Mekejn je svoj pobednički govor održao pred razgaljenim pristalicama u Dalasu. "Sada započinjemo najvažniji deo kampanje. Američki narod moramo uveriti da su naša kampanja i moj izbor za predsednika SAD, imajući u vidu alternative koje nude naši prijatelji iz druge partije, u najboljem interesu zemlje koju volimo."
Zelena izdaja
Independent na naslovnoj strani piše o Velikoj zelenoj izdaji. Iako problemi zaštite životne sredine postaju sve veći i složeniji, politika vlade Gordona Brauna po tom pitanju miruje ili ide unazad. Na dan kada je stiglo oštro upozorenje da vreme za rešavanje problema izazvanih klimatskim promenama ističe, postalo je jasno i da je britanska "zelena politika" na mrtvoj tački u tri ključne oblasti.
Prva su poreska davanja za zaštitu životne sredine koja bi pomogla da se smanji emisija gasova i drugo zagađenje. Umesto da rastu ona se smanjuju i to znatno - što su juče otkrili poslanici britanskog parlamenta.
Drugo, britanska Vlada nema planove za intervencije u vazduhoplovnom sektoru kako bi se smanjila emisija štetnih gasova koja se uvećava velikom brzinom. To je jasno stavila do znanja ministarka za saobraćaj Rut Keli.
I na kraju, putarine kao sredstvo za smanjivanje intenziteta saobraćaja i emisije izduvnih gasova takođe nisu na dnevnom redu, saopštila je Kelijeva.
Sve to daje jasnu sliku o Vladi koja govori mnogo ali radi malo na zaštiti životne sredine. Organizacije "zelenih" su oštro reagovale na očigledno odsustvo spremnosti Vlade da se izbori s problemima i zahtevaju da se već sledeće nedelje usvoji budžet koji bi bio namenjen zaštiti životne sredine. "Vlada jednostavno ne donosi odluke neophodne da bi se obezbedila sigurna budućnost našoj deci u decenijama pred nama", rekao je Džon Sauven, izvršni direktor britanskog ogranka organizacije Grinpis. "Uzimajući u obzir sve one lepe reči koje smo od njih čuli o važnosti delovanja protiv klimatskih promena, ovo predstavlja veliku izdaju."
Kriza u koaliciji
Financial Times piše da bi zahtev premijera Srbije Vojislava Koštunice da se zaustavi napredovanje ka članstvu u EU, ukoliko Brisel ne odustane od podrške nezavisnosti Kosova, mogao da dovede do rascepa u koalicionoj vladi, pošto DS predsednika Tadića insistira na bezuslovnoj privrženosti evropskim integracijama.
Ishod bi mogli da budu prevremeni parlamentarni izbori. List podseća da je koalicija od samog formiranja, pre godinu dana, bila nestabilna, ali je posle jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova 17. februara, Koštunica odustao od prećutne saradnje sa Tadićem, povećavajući strahovanja da bi, kako navodi Financial Times, najveću bivšu jugoslovensku republiku mogao da vrati u izolaciju.
