GRUZIJA, RUSIJA, EU I NATO

Trenutno stanje u Gruziji i dalje je tema broj jedan. Rusija je zašla duboko u teritoriju Gruzije, veliki broj stranih medija podseća ovom prilikom na obećanje Rusije da će ostati unutar granica Južne Osetije. Ambasadori zemalja članica EU i NATO pakta, kao i ministri spoljnih poslova sastaće se danas i sutra u Briselu radi vođenja pregovora o rusko-gruzijskom konfliktu, dok se Sarkozi sprema za posetu Moskvi i Tbilisiju. Došlo je do izbijanja novih nemira u oblasti Kašmira. Buš se vraća kući iz svoje najduže zvanične posete stranoj zemlji – Kini.

Ruska zamka

Ruske trupe napale su juče gruzijsku teritoriju nakon učvršćivanja svojih pozicija u dva otcepljena regiona ove prozapadne države, što je gruzijski predsednik okarakterisao kao „hladnokrvno, promišljeno ubistvo“ njegove zemlje.

Vojnim snagama Rusije naređeno je napredovanje iz Abhazije, gde su intervenisali zajedno sa separatističkim snagama, kako bi gradovi Zugdidi i Senaki, unutar gruzijske teritorije, bili osvojeni. Razvoj događaja u Gruziji suprostavlja se tako izjavama ruskog predsednika i vojskovođa da će Rusija ograničiti svoje ratne ciljeve na oblast Južne Osetije, prenosi Independent.

Gruzijski predsednik Mihail Sakašvili pozvao je na internacionalnu intervenciju kako bi se sprečila, kako sam kaže, aneksija Gruzije od strane Rusije. Javnosti se obratio u predsedničkoj palati u glavnom gradu Gruzije, Tbilisiju, sledećim rečima: „Sasvim je jasno šta se ovde dešava. Nalazimo se u procesu invazije, okupacije i anihilacije jedne nezavisne demokratske zemlje. U toku je proces rušenja svetskog poretka ustanovljenog po završetku Hladnog rata.“

Prkoseći, međutim, žestokim osudama velikih svetskih sila, ruske snage prodiru sve dublje u bivšu sovjetsku republiku, tragajući za strateškim pozicijama i pripremajući se za dalje suprostavljanje Sjedinjenim državama.

Američki predsednik Džordž Buš, sa druge strane, izjavio je sinoć: „Iskreno sam zabrinut izveštajem o napredovanju ruskih snaga i van zone konflikta, kao i o napadima na gruzijski grad Gori i o ugrožavanju gruzijske predstonice, Tbilisi.“

Buš je dalje naveo dokaze koji govore o ruskim planovima za bombardovanje civilnog aerodroma u Tbilisiju. „Ukoliko se ova predviđanja ispune, potezi ruskih snaga jasno bi reprezentovali dramatičnu i brutalnu eskalaciju konflikta u Gruziji.“ Američki predsednik takođe je podsetio da se takvi potezi suprostavljaju izjavama ruskih zvaničnika koji su uporno tvrdili da se njihovi ciljevi ograničavaju na Južnu Osetiju, penosi britanski Independent.

NATO i EU o situaciji u Gruziji

Ambasadori zemalja članica NATO i EU sastaće se danas u Briselu kako bi pregovarali o kritičnoj situaciji u Gruziji, prenose holandske novine Folkskrant, dok je za sredu na istom mestu zakazan sastanak ministara spoljnih poslova.

Ambasadori 26 zemalja članica NATO pakta pregovaraće i sa gruzijskim ministrom spoljnih poslova, Jekaterin Tkešelašvilijem, a kasnije tokom dana predstavnici zemalja članica Evropske unije sastaće se kako bi pripremili plan sastančenja ministara zakazanog za sledeći dan.

Unutar EU i NATO već se javila podeljenost mišljenja o aktuelnoj situaciji u Gruziji. Što se tiče EU, Poljska, baltičke zemlje i Švedska zauzimaju izrazito kritički stav prema Rusiji, dok Italija, na primer, staje na njenu stranu.

I unutar NATO pakta se stav Italije znatno razlikuje od komentara koji pristižu iz Poljske, baltičkih zemalja i Sjedinjenih država. Američki predsednik Džordž Buš nazvao je bombardovanje od strane ruskih snaga „neprihvatljivim i neuračunljivim“, podseća Folkskrant.

Predsedavajući NATO pakta, Jap de Houp Shefer deli mišljenje američkog predsednika i naglašava nedostatak poštovanja teritorijalnog integriteta Gruzije. Evropska komisija već je pozvala Rusiju na povlačenje iz Gruzije, prenose holandske novine.

Evropska diplomatija na testu u Moskvi

Francuski predsednik Nikola Sarkozi, koji trenutno rukovodi Evropskom unijom, biće danas ugošćen u ruskoj predstonici, prenosi Figaro, nakon čega će se sastati i sa gruzijskim predsednikom, Mihailom Sakašvilijem.

Francuske novine naglašavaju značaj Sarkozijeve posete prvo Moskvi, a potom u Tbilisiju, u daljem odvijanju aktuelne situacije. Francuski predsednik će prilikom sastanka sa ruskim predsednikom Dimitrijem Medvedevim dati sve od sebe da na što efikasniji način provede vreme na Kremlju.

Figaro podseća da je nakon upada gruzijskih vojnika u Južnu Osetiju, Rusija postala jasna agresorska figura odlučna da izvuče što veću korist iz aktuelne situacije. Novi obrt, kako je saopštila Evropska komisija, svakako „menja dimenzije konflikta“. Ono što jedni nazivaju „povratkom starog sovjetskog refleksa“ drugima predstavlja pravi metež.

Moskva je juče izjavom premijera Vladimira Putina najavila „nastavak misije usmerene na održavanje mira“. Sa druge strane, u Abhaziji besni vatra, a destabilizacija preti celoj gruzijskoj teritoriji, na šta je ukazao Sakašvili, verni saveznik Sjedinjenih država.

U takvim uslovima položaj francuskog predsednika kao posrednika postaje još teži. Francuska koja, navodi se u Figaru, održava dobre odnose sa Rusijom, sada treba da odigra glavnu ulogu.

Kašmir: vatrom protiv učesnika marša

Indijske sigurnosne snage pucale su juče na učesnike marša, penosi Njujork tajms, prilikom čega je ubijen prominentni kašmirski separatista. Cilj povlačenja takvih drastičnih mera bio je zaustavljanje na hiljade protestanata iz oblasti Kašmira sa većinskim muslimanskim stanovništvom koji su se uputili prema granici sa Pakistanom.

Vlada je na nove nemire ove turbulentne oblasti odgovorila proglašenjem policijskog časa u gradu Srinagaru, predstonici Kašmira, što će biti prvi put u poslednjih deset godina. Četvoro ljudi je poginulo u protestima, a više od stotinu ih je povređeno, pre svega u Srinagaru i Baramuli.

Jučerašnje nasilje ugrozilo je tako napore koji se duže vreme ulažu u cilju očuvanja mira u indijskom delu oblasti Kašmira, državi poznatoj pod nazivom Džamu i Kašmir. Situacija je proteklih nekoliko meseci postala ozbiljna usled pojačane tenzije između hindusa i muslimana. Novi nemiri započeti su, naime, još krajem maja ove godine kada je vlada predala parče zemlje rukovodstvu Amarnata, popularnom hindu okrugu lociranom u području Himalaja.

Protesti muslimana su zamrli nakon što je indijska vlada povukla naređenje. Protesti, hindusa, međutim, počeli su da uzimaju maha. Hindu nacionalisti blokirali su vitalni put koji povezuje dolinu Kašmira sa severnim delom Indije. Njihova blokada onemogućila je izvoz najvećeg izvora novca oblasti Kašmira – jabuka – i to baš u jeku berbe. Uzgajivači jabuka i trgovci najavili su još prošle nedelje da će obnoviti odnose sa delom Kašmira kontrolisanim od strane Pakistana. Oni, međutim, nisu daleko dogurali, prenosi Njujork tajms.

Indijske bezbednosne snage usmerile su se na učesnike marša iz više gradova doline Kašmira pre nego što su ovi došli do granice sa Pakistanom. Vladini zvaničnici saopštili su sinoć da su protestanti bili upozoreni da ne idu dalje od Baramule, ali „gomila nije poslušala, zbog čega je policija bila primorana da otvori vatru“.

Saopšteno je da je tom prilikom ubijen Abdul Aziz iz separatističke koalicije grada Baramule. Vođa koalicije, Umar Faruk, rekao je za indijsku televiziju sledeće: „Narod Kašmira neće sedeti skrštenih ruku nakon ovoga što se dogodilo.“ Upitan da li je organizovanje protesta bio pametan potez u ovom vremenu povećane tenzije između hindusa i muslimana, Faruk je odgovorio da im blokada puteva nije ostavila drugu mogućnost, opisujući povlačenje takvih poteza kao „rat protiv naroda Kašmira.“

Tretnutni nemiri u Kašmiru najgori su koji su potresli ovu oblast još od devedesetih godina prošlog veka i vremena akcija antiindijskih pobunjenika. U periodu od nekoliko godina indijske vlasti uspele su da uspostave koliko toliko normalan život ove regije, puštajući čak i autobusku liniju kojom je stanovnicima Kašmira bilo omogućeno da posete svoje rođake u Pakistanu. I mirovni pregovori između Pakistana i Indije zabeležili su znatan napredak, prenosi Njujork tajms.

Buš se vraća iz Kine

Predsednik Džordž Buš vraća se večeras kući nakon njegove najduže zvanične posete stranoj zemlji, gde je bodrio američke sportiste, požurio sa najnovijim optužbama usmerenim prema Rusima i podsetio kineske lidere da se ne plaše verske slobode, prenosi Juesej tudej.

Njegov nedeljni program predstavljao je kombinaciju duhovnih, sportskih i ozbiljno diplomatskih elemenata, stvarajući suptilni prelaz između zalaganja za ljudska prava i vređanja njegovih domaćina.

Bušovi komentari u vezi sa ljudskim pravima, izrečeni malo pre njegovog sletanja u Peking prošlog četvrtka, učinili su da se „Kinezi zaista osećaju nelagodno“, sudeći prema rečima Jan Ksuetonga, stručnjaka za međunarodne odnose sa pekinškog Kingva univerziteta. „Ali kada uzmemo u obzir da je Buš u stvari prisustvovao Olimpijskim igrama, dobitak je znatno veći nego gubitak“, prenosi Juesej tudej Janove reči. „Uostalom, kritika koju je Buš izgovorio u Tajlandu na račun stanja ljudskih prava u Kini nije se ni našla u vestima unutar kineskih granica.“

Bušova četvrta i poslednja poseta Kini – što predstavlja rekord za jednog američkog predsednika – naglašava značaj odnosa Sjedinjenih država sa Kinom, trenutno njihovim drugim po veličini trgovinskim partnerom.