GRAĐANI ZIMBABVEA BRANE SVOJ GLAS

Održani su opšti izbori u bivšoj britanskoj koloniji Zimbabveu. Prepucavanje na liniji NATO-Rusija se nastavlja, ovaj put je Jap de Hop Shefer taj koji šalje upozorenja. Nemiri širom Iraka se nastavljaju. Američko Ministarstvo finansija je predstavilo predlog izmene regulative finansijkog tržišta.

Opozicija u Zimbabveu proglasila pobedu

Današnji Independent prenosi izveštaj sa biračkih mesta u Zimbabveu, gde su juče održani predsednički i parlamentarni izbori. Izbori su svojevrstan referendum za ili protiv vladavine Roberta Mugabea, koji je na čelu ove afričke zemlje od dobijanja nezavisnosti 1980. godine. Britanski list navodi da su građani Zimbabvea masovno izašli na izbore, uprkos svim malverzacijama Mugabea, da bi izrekli presudu njegovoj dvadesetosmogodišnjoj vladavini.

Independent prenosi da su građani Zimbabvea spavali na biračkim mestima, a da su se mnogi tamo uputili pre izlaska sunca i ostali do njegovog zalaska, samo da bi se uverili da su njihovi glasovi ubačeni u kutiju. "Od sumraka do svitanja", Zimbabve je izgledao kao zemlja čiji stanovnici ne samo da glasaju za promene, već za njima i žude.

Glasanje, koje se uglavnom odvijalo u mirnoj atmosferi, završilo se po planu u 19 časova. Vlada Zimbabvea nije dozvolila prisustvo evropskih i američkih posmatrača, a pozvala je Afričku uniju, prijateljske zemlje i Južnoafričku zajednicu za razvoj. Delimični rezultati se očekuju danas.

Opozicija izražava strahovanje da će rezultati izbora biti namešteni, što predsednik Mugabe demantuje.

Procene su da su ovi izbori najveći izazov s kojim se Robert Mugabe suočio tokom svojih 28 godina na vlasti. Nekad uspešna privreda Zimbabvea uništena je, zemlja ima najveću inflaciju na svetu - više od 100.000 odsto, hronične nestašice hrane i goriva i epidemiju virusa side. Zbog toga stanovnici ove zemlje imaju vrlo kratak životni vek, jedan od najnižih na svetu - malo je verovatno da će žena u Zimbabveu živeti duže od 34 godine, a muškarac doživeti 37. rodjendan. Od 12,3 miliona stanovnika njih 1,8 miliona je zaraženo sidom, a stopa nezaposlenosti iznosi čak 80%. Oni retki koji imaju posao nisu u mnogo boljem položaju, s obzirom da im je inflacija pojela nadnice.

Glavni protivnici aktuelnom predsedniku su Morgan Tsavangirai iz opozicionog Pokreta za demokratske promene i Simba Makoni, bivši ministar finansija i nekadašnji član Mugabeove partije. Tsvangirai i Makoni upozoravaju da se ekonomska katastrofa u zemlji neće zaustaviti ukoliko Mugabe ne bude smenjen sa mesta predsednika. Mugabe, sa druge strane, za ekonomski kolaps u zemlji krivi sankcije Zapada. Mugabe i njegova partija oslanjanju se na podršku birača u ruralnim oblastima, dok je opozicija najjača u gradovima.

Opozicija je strahovala da će Mugabe pojačati prisustvo policije u mestima gde opozicija ima veću podršku, ali do toga nije došlo. Ipak, ispostavilo se da je primenjena taktika ograničenja broja biračkih mesta u gusto naseljenim uporištima opozicije, pa je postojao strah da neće svi imati vremena da glasaju. Prijavljene su i malverzacije sa biračkim spiskovima. Oko 50.000 volontera opozicije, "naoružani" fotoaparatima i mobilnim telefonima, pazili su na biralištima širom zemlje da ne dodje do većih malverzacija, navodi Independent.

U zemlji vlada oprezni optimizam da će konačno doći do promena, s obzirom da je previše izbora do sada bilo namešteno. Preliminarni rezultati očekuju se u ponedeljak, ali je Pokret za demokratske promene u subotu uveče proglasio pobedu na predsedničkim i parlamentarnim izborima, prenosi Fajnanšel tajms.

NATO upozorava Putina

Generalni sekretar NATO Jap de Hop Shefer upozorio je u intervjuu za Fajnanšel tajms da godišnji samit ove organizacije koji se održava naredne nedelje ne sme biti ponovo obeležen Putinovom "nepotrebnom retorikom". Tenzije između NATO i Rusije rastu zbog insistiranja Vašingtona da Ukrajina i Gruzija naprave korak dalje u procesu pristupanja alijansi.

Putin će se sastati sa liderima NATO članica na zasedanju Saveta Rusija-NATO, koji će biti održan u okviru Samita Severnoatlantskog saveza u Bukureštu. Shefer je izrazio nadu da će rasprava u okviru Saveta biti konstruktivna i da Putin, koji po prvi put prisustvuje NATO samitu, neće iskoristiti ovu priliku za pretnje Zapadu. "Hajde da izbegnemo retoriku tipa 'Ako vi uradite ovo, mi ćemo uperiti naše rakete ka zemljama A, B i C...'. Ovakve priče ne samo da ne pomažu, već i evociraju uspomene na vreme kada su postojali Berlinski zid i gvozdena zavesa."

Jap de Hop Shefer smatra da je već došlo do pozitivnog pomaka u odnosima izmedju Moskve i Vašingtona po pitanju postavljanja američkog antiraketnog štita. Ipak, uporno insistiranje Vašingtona da Ukrajini i Gruziji treba ponuditi pristupanje Akcionom planu za članstvo, poslednjoj etapi ka punopravnom članstvu u NATO, neće ublažiti napetost sa Rusijom. Shefer je izjavio da nije iznenađen stepenom zalaganja SAD da Ukrajina i Gruzija pristupe Akcionom planu. "Poznajem dobro predsednika Buša, i znam koliko je posvećen pravu nacija da uživaju osnovne ljudske vrednosti, kao i da ih brane."

Još nije jasno da li su SAD uspele da ubede sve članice NATO, posebno Nemačku i Francusku, da bi ponuda Akcionog plana za članstvo dvema bivšim sovjetskim republikama bila prihvatljiva Dmitriju Medvedevu, budućem predsedniku Rusije. "O tome ćemo raspravljati sledeće nedelje", objasnio je Shefer.

Pored ovog problema, na Samitu će se raspravljati o Avganistanu, gde je NATO vojno prisutan od 2001. godine, ali i o prijemu novih članica. Za sada je izvesno da će poziv biti upućen Hrvatskoj i Albaniji, dok je prijem Makedonije još uvek neizvestan zbog pretnje vetom Grčke.

Nastavak sukoba u Basri

Kako prenosi Njujork tajms, najmoćnija šiitska milicija u Basri, pripadnici Mahdijeve vojske radikalnog šiitskog vođe Moktade al-Sadra, uspostavila je juče kontrolu nad delovima ovog grada. Sukobi su počeli pre pet dana, kada su se pripadnici šiitske zajednice okrenuli jedni protiv drugih, a nemiri se potom proširili po čitavoj zemlji.

Svedoci iz Basre tvrde da su pripadnici Mahdijeve vojske postavili kontrolne punktove po gradu, okruživši 30.000 vojnika iračke armije smeštene u centralnom distriktu. Mahdijeva vojska konstantno napada pripadnike vladinih snaga, a potom se brzo povlači. Američke trupe već treći dan za redom sprovode napade iz vazduha kao podršku iračkim snagama. Borbe između snaga iračke vlade, koju podržavaju Amerikanci, i militanata pokazuju da je prvi put došlo do razdora u većinskoj šiitskoj zajednici koja je zamenila sunitski režim Sadama Huseina.

Pogoršana bezbednosna situacija u Iraku ugrožava napore Amerikanaca u pravcu osposobljavanja iračke vlade da sama upravlja zemljom i održava mir bez američkih trupa. Irački premijer Nuri Kamal al-Maliki je uložio svoju svoj ugled na uspeh akcije u Basri. I dok su kritike akcije sve brojnije, ugrožena je još jedna osnova napretka u Iraku - političko pomirenje, navodi Njujork tajms.

Otkako su počeli napadi u Basri u utorak, nasilje se proširilo i na šiitske distrikte u Bagdadu kao i na druga mesta u Iraku gde postoje uporišta šiitskih militanata. Strahuje se da najnoviji sukobi znače kraj primirja koje je Sadr, mladi sveštenik antiameričkog opredeljenja, proglasio prošlog avgusta. To bi moglo usporiti i planirano povlačenje američkih trupa.

Maliki je u sredu pozvao pripadnike Mahdijeve vojske da se do petka predaju i time okončaju talas nasilja. Sadr je svojim sledbenicima poručio da se ne predaju i da svoje oružje treba da daju samo vladi koja može da otera okupatore. Zato je vlada pokrenula akciju razoružavanja militanata velikom vojnom operacijom. Pošto Sadrovi sledbenici nisu pristali na razoružavanje nakon roka od 72 časa, Maliki je produžio rok do 8. aprila.

Maliki je nazvao Sadrove militante "gorim od Al Kaide". Sadr je inače pomogao iračkom premijeru da dođe na vlast 2006. godine i podržavao ga je do prošle godine.

Kako prenosi Njujork tajms, Malikijeve snage su izgubile jednu bitku u borbi za podršku javnosti kada je 40 pripadnika njegove vojske predalo oružje Sadrovim vojnicima, koji su im za uzvrat dali maslinove grančice i Kuran. Militanti su potom vratili oružje vladinim vojnicima, pošto su se ovi prethodno zakleli da ga neće koristiti protiv pripadnika Mahdijeve vojske.

Ambiciozni plan ministarstva finansija SAD

Ministarstvo finansija SAD predstavilo je u petak nacrt plana koji bi trebalo da osavremeni decenijama staru regulativnu strukturu u ovoj zemlji, prenosi današnji Vašington post na naslovnoj strani.

Finansijska kriza u SAD je stavila predlog Ministarstva u centar pažnje, ali je rad na nacrtu počeo godinu dana pre nego što je do krize uopšte došlo - plan zato i nije zamišljen kao hitan lek za krizu sa kojom se trenutno suočava američka ekonomija. Smisao predloženih reformi je upravo u sprečavanju kriza poput ove.

Plan Ministarstva finansija je podelio Vašington. Neke demokrate su podržale predlog pošto smatraju da on postavlja jasan kurs ka široj regulativi finansijskog tržišta. Iako u nekim elementima nacrt ne ide toliko daleko koliko bi demokrate to volele, članovi ove partije smatraju da predložene reforme daju celokupnoj debati o potrebi pojačanog nadzora nad Vol stritom sasvim novi pravac. Kao značajan pomak vide i činjenicu da ministar finansija Henri Polson, svojevremeno prvi čovek Goldman Saksa, priznaje da je regulativa dobra za finansijsko tržište.

Ne podržavaju sve demokrate ovaj predlog. Kritičari odbijaju da pohvale Vladin nacrt, navodeći da je njena pasivnost i dovela do ovakvog stanja.

Iako republikanci podržavaju plan, nejasno je da li će se složiti sa svim njegovim aspektima, poput povećanja nadležnosti centralne banke u nadzoru nad Vol stritom.

Plan se odnosi na strukturna pitanja, i njegova svrha nije rešavanje trenutne kreditne krize. Ministarstvo finansija predlaže kompletno preispitivanje načina na koji Vašington vrši nadzor nad Vol stritom. Planirano je uspostavljanje tri regulativna tela. Jedno od njih bi nadgledalo banke, što bi rešilo problem preplitanja nadležnosti pet agencija trenutno zaduženih za ovu funkciju. Drugo telo bi se staralo o zaštiti potrošača. Federalne rezerve bi predstavljale treće regulativno telo, sa širokim i donekle nedefinisanim ovlašćenjima da reguliše bilo koji aspekt finansijskog tržišta, ukoliko je to neophodno za njegovu stabilnost.