GOJAZNI SU SIROMAŠNI

Više od 50 odsto stanovnika naše zemlje kuburi sa prekomernim kilogramima. Srbija je jedina zemlja u Evropi koja namerava da sistemski vakciniše školsku decu iako epidemija virusa AH1N1, uveliko jenjava. Penzijski sistem Srbije nalazi se pred kolapsom.
Vitkost je privilegija

Više od 50 odsto stanovnika naše zemlje kuburi sa prekomernim kilogramima. Srbija u kritičnoj zoni sa više od 15 odsto gojaznih beba. Vitkost privilegija, objavljuju Novosti.

Svaki drugi Srbin ima problem sa prekomernim kologramima! Prema poslednjim podacima Ministartsva zdravlja, 18,3 odsto populacije u našoj zemlji je gojazno, a 36,2 odsto sa prekomernom telesnom težinom. Po pravilu, izrazito gojazni ljudi su iz najsiromašnijih slojeva društva, piše u Novostima. Prema rečima kulturologa Divne Vuksanović, dok je nekada život u izbilju bio privilegija bogatih, danas je obrnuto, pa upravo oni sa dubokim džepom kroz svoju fit-formu i „definisano“ telo odaju poruku društveno i kulturološki poželjnog.

"Vlada trend takozvanog zdravog života i stila koji forsira zdravlje, mladost i vitku liniju", kaže Vuksanović. "Zdrav život, pak, traži ulaganje u zdravu hranu i fitnes, a to ne mogu svi da priušte. S druge strane, osetna je diskriminacija „popunjenih“, ocenjivanje da je nekulturno biti gojazan, što je potpuna predrasuda."

Parada klovnova na međunarodnom festivalu cirkusa u Monaku
(34th Monte-Carlo International Circus Festival)

Vakcinacija dece – jedinstven poduhvat?

Srbija je jedina zemlja u Evropi koja namerava da sistemski vakciniše školsku decu iako epidemija virusa AH1N1, kako tvrde stručnjaci iz Evrope, uveliko jenjava, piše u Blicu. Naši epidemiolozi o razlozima za ovakvu odluku koju su donela ministarstva zdravlja i prosvete nerado govore, a nije im poznato ni da li je igde u svetu sprovedena organizovana vakcinacija školske dece.

I dok pojedini imunolozi i epidemiolozi iz susednih zemalja smatraju da je ovakvo rezonovanje najblaže rečeno neobično jer novi grip ima, kako kažu, iste osobine kao i svaki obični grip, naši stručnjaci procenili su da bi pored cepljenja rizičnih grupa dece i ona zdrava trebalo da budu podvrgnuta vakcinaciji.

Kasa penzijskog fonda

Penzijski sistem Srbije nalazi se pred kolapsom. Osim što nedostaje novac da se pokriju isplate penzija, dodatni strah podgreva pitanje od čega će sutra živeti današnji radnici. Izvesno je samo jedno - kasa je odavno šuplja, piše u Novostima.
Sedamdesetih godina je za jednog penzionera radilo petoro zaposlenih, a višak para uložen je u najmanje 200 zdravstvenih centara, desetine škola, rudnika, radnih organizacija, puteve, a u 35 opština izgrađena je celokupna vodovodna i kanalizaciona mreža. Danas za 1,6 miliona penzionera radi 1,8 miliona zaposlenih.
Drastično urušavanje ove proporcije osnovni je razlog što se penzijski sistem Srbije održava na principu protočnog bojlera (što uđe odmah i izađe) ili, kako to vole da kažu stručnjaci - „međugeneracijske solidarnosti“.

Finansijski deficit PIO fonda približno je jednak dugu koji država potražuje od neažurnih poslodavaca. Ovim novcem bi mogli da se pokriju najveći državni troškovi - ravan je prihodu od akciza za duvan i carine zajedno. Prema projekcijama za narednu godinu, planirani su prihodi od 497 milijrdi dinara i rashodi u istom iznosu. U 2012. godini očekuje se da će Fond PIO prikupiti (i potrošiti) 545 milijardi dinara.

Ministarka finansija Diana Dragutinović izrazila je uverenje da će Vlada Srbije do kraja februara usvojiti novi penzijski zakon, prenosi Pres. Ona je istakla da nam je reforma penzijskog sistema potrebna, nezavisno od krize i sporazuma s MMF-om.

Srbija i Amerika

"Ključni partner Srbije može da bude samo EU, a ne slažem se sa onima koji tvrde da je uslov za njen ulazak u uniju članstvo i u NATO", kaže američki ekspert za jugoistočnu Evropu, Martin Slecinger, u čijem profesionalnom krokiju se navodi da je ekspert za Balkan (doktorirao je na političkom sistemu Jugoslavije), Istočnu Evropu, Rusiju i NATO. Upravo je okončao svoj desetogodišnji mandat na mestu direktora Istočnoevropskih studija u vašingtonskom Vudro Vilson centru za međunarodne naučnike. To je bio povod za razgovar o njegovim iskustvima i pogledima na ulogu SAD u novijoj istoriji našeg regiona, koji Politika objavljuje pod naslovom "S Kosova treba brzo da se povučemo."

Na pitanje, znači li da SAD i Srbija konačno postavljaju svoje odnose na normalan kolosek, Slecinger kaže:

"Mislim da obe zemlje zaista povlače konkretne i iskrene poteze da unaprede odnose. To se, sa naše strane, videlo i po poseti Beogradu potpredsednika Bajdena, što je izuzetno važno kad imamo u vidu njegovu nekad tvrdu poziciju o Bosni i Kosovu. Poslati njega sa porukom da je ono što je prošlost prošlo, da se slažemo u čemu se ne slažemo, hajde da krenemo napred jer imamo dosta zajedničkih interesa, zaista je korak napred. Poruka svega je i uverenje da nema stabilnosti na Balkanu bez stabilne Srbije. Mi još imamo problema, ne znam da li ćemo ikad dostići nivo srdačnosti odnosa koje smo imali sa Titom , ali to nije ničija krivica već rezultat promena u međunarodnim odnosima i u bivšoj Jugoslaviji, jer Srbija više nije potrebna SAD iz strateških razloga koji su važili tokom hladnog rata."

Novi potres na Haitiju

Snažan naknadni potres jačine 4,5 stepeni po Rihteru pogodio je Haiti, nedaleko od Port-o-Prensa, primoravši žitelje prestonice da izađu na ulice, objavljuje Politika. Kako je saopštio Američki geološki zavod potres ove jačine ne mora da izazove veću štetu, ali su zgrade oslabljene nedavnim zemljotresom i podložne rušenju, izvestila je britanska TV stanica „Skaj njuz”. Spasilačke ekipe morale su privremeno da obustave potragu za preživelima do prestanka podrhtavanja tla.

Među stanovnicima Haitija rastu tenzije dok čekaju međunarodnu pomoć, tri dana posle razornog zemljotresa u kome je, prema procenama haićanskih zvaničnika, život izgubilo između 100.000 i 200.000 ljudi.


Posledice razornog zemljotresa koji je pogodio prestonicu Haitija: smeštaj
pod šatorima

Sumorna istorija Haitija počela je 1492. kada je Kolumbo otkrio ostrvo, kad su španski konkistadori istrebili domoroce i za rad u bogatim rudnicima i na plantažama doveli crne robove iz Afrike, podseća Blic. Ali, ubrzo, u otimanju oko zemlje nadjačali su Francuzi koji u Haitiju osnivaju svoju koloniju, a Špance potiskuju na područje sadašnje Dominikanske Republike. Tada, međutim, robovi do kojih su stigle ideje Francuske revolucije, dižu 1791. ustanak, a Konvent u Parizu, oduševljeno dočekavši njihovu delegaciju, proglašava ih slobodnim građanima, koji su odmah potom pod vođstvom lokalnih generala Fransoa Dominika Tusen-Luvertira i Žan-Žaka Desalnija porazili Špance i novopridošle Engleze. Oslobođeno je celo ostrvo, ukinuto ropstvo i proglašena jednakost, donet je ustav i 1804. osnovana je samostalna država. Ta repriza Francuske revolucije je, s obzirom na boju kože aktera, nesumnjivo bila preuranjena i – valjda za kaznu – transformisana je u primer ekonomsko-političkog neuspeha.


Novak Ðoković na jednom od egzibicionih mečeva za prikupljanje pomoći
žrtvama zemljotresa na Haitiju koje je organizovao Roger Federer:
Novak Ðoković, Kim Clijsters, Serena Williams

Skupocena dela

Fotografija koju je napravio ruski predsednik Dmitrij Medvedev, prodata je na aukciji u Sankt Peterburgu za 51 milion rubalja (1,2 miliona evra) jednom biznismenu bliskom predsedniku, javile su svetske agencije, prenosi Politika.

Crno-belu fotografiju, nazvanu „Kremlj Toboljska” (Toboljsk je grad u zapadnom Sibiru), napravio je Medvedev iz helikoptera. Fotografiju je kupio Mihail Zingarevič, vlasnik preduzeća za preradu drveta i papira Ilim. Medvedev je napravio tu fotografiju 1990-tih godina, dok je kao pravnik radio u jednom administrativnom savetu pravnika.

Novac sa aukcije je namenjen jednoj dečijoj bolnici, centru za rehabilitaciju od bolesti zavisnosti, kao i programu pomoći veteranima iz Drugog svetskog rata.

U januaru 2009. godine, na istoj aukciji je prodato platno, slika premijera Vladimira Putina, za 37 miliona rubalja (868.000 evra).


Ruski predsednik Dmitrij Medvedev na odmoru u zimskom centru Krasnaja Poljana
nadomak Sočija

Papa i ratni zločini

Poglavar Rimokatoličke crkve Benedikt XVI izjavio je da ga je kraj nacional-socijalističke vladavine u Nemačkoj učinio srećnim i omogućio mu da nastavi studije teologije, prenosi Politika. Papa se u Vatikanu sastao s predstavnicima nemačkog grada Frajzinga u kome se zaredio 1951. godine i gde je studirao u semeništu. Delegacija Frajzinga mu je uručila zvanje počasnog građanina. On je kao mladić mobilisan u nemačku vojsku za vreme Drugog svetskog rata, ali je dezertirao pred kraj rata.

Papa će posetiti glavnu sinagogu u Rimu, 24 godine pošto je njegov prethodnik Jovan Pavle Drugi učinio istorijsku posetu toj sinagogi kako bi pomogao poboljšanju odnosa Vatikana i Jevreja.

Italijanski rabini su, napominje AP, podeljeni oko toga da li bi trebalo primiti Benedikta XVI u sinagogu pošto je u decembru potpisao dekret kojim se slave „herojske vrline” pape Pija XII. To je jedan od važnih koraka ka beatifikaciji Pija XII, odnosno proglašenju za sveca. Pije XII je bio papa za vreme Drugog svetskog rata i mnogi kritičari smatraju osporavaju da nije dovoljno učinio da spreči stradanje Jevreja, dok Vatikan tvrdi da je on primenjivao „tihu diplomatiju” da bi to postigao.

Zločin bez kazne

Zločin koji su jedinice bošnjačke Armije Bosne i Hercegovine 16. januara 1993. godine počinile nad srpskim narodom na području tadašnje opštine Skelani je na savesti pravosuđa BiH jer nijedan njegov počinilac do danas nije odgovarao za svoje nedelo, upozorio je predsednik Skupštine opštine Srebrenica Radomir Pavlović.

U izjavi koju je dostavio Politici, on je podsetio da su bošnjačke jedinice, pod komandom Nasera Orića, pre tačno 17 godina ubile 69, ranile 165 i zarobile 30 Srba. Dve trećine žrtava, naveo je Pavlović, bili su civili. Najmlađa žrtva bio je petogodišnji Aleksandar Dimitrijević, a u ovom napadu ubijen je i njegov sedam godina stariji brat Radoslav. „Za zločine nad Srbima u Skelanima, kao i za sve ostale koje su počinile muslimanske snage u srednjem Podrinju, ni nakon 17 godina niko nije odgovarao”, istakao je Pavlović.

 Grčka policija obezbeđuje mesto ekplozije bombe ispred zgrade ministarstva
 informacija u Atini

Diplomatija Crne Gore

Da bi došlo i do završne faze u uspostavljanju diplomatskih odnosa i razmene ambasadora između Podgorice i Prištine, kosovski Albanci će morati u narednom periodu da budu brižljiviji prema crnogorskoj manjini.
Predsednik Crne Gore Filip Vujanović poručio je da neće potpisati agremane za razmenu ambasadora sve dok se na Kosovu Crnogorcima ne prizna status nacionalne manjine, ne reše pitanja povratka prognanih i dok se njegovim sunarodnicima ne omogući učešće u vlasti. Tako je Crna Gora, zarad brige za svoje interese, pokušala i da načini novi diplomatski manevar, kako ne bi do kraja razljutila Beograd, a istovremeno da bi nastavila da razvija odnose sa Prištinom, objavljuju Novosti.

Plan za sever Kosmeta

Priprema nove strategije za sever Kosova koju spremaju Vlada Kosova i međunarodne institucije je „u finalnoj fazi”, izjavio je juče premijer Kosova Hašim Tači, navodeći da je cilj strategije „jačanje suvereniteta države Kosovo, poštovanje teritorijalnog integriteta i poboljšanje ekonomske situacije na tom delu Kosova”. „Strategija sadrži četiri glavne oblasti: jačanje vladavine zakona na celoj teritoriji Kosova; decentralizaciju i formiranje nove opštine Severna Mitrovica; pitanje opštinske vlasti u tri severne opštine, Leposaviću, Zvečanu i Zubinom Potoku; poboljšanje socijalno-ekonomske situacije na tom delu Kosova”, rekao je Tači na jučerašnjoj sednici kosovske Vlade, a prenela Beta. Tači je naveo da će, ukoliko bude potrebno, za postizanje tih ciljeva Vlada Kosova formirati poseban finansijski fond, objavljuje Politika.

„Prošle godine smo na tom delu Kosova investirali osam miliona evra. Ove godine, zavisno od okolnosti, možemo formirati poseban fond za sever i za to ćemo imati potpunu međunarodnu podršku”, rekao je Tači.

Sledeće nedelje izbor patrijarha

Za nekoliko dana, na izbornom Svetom arhijerejskom saboru SPC, koji počinje 22. januara, pravoslavni vernici dobiće duhovnog poglavara. Od 45 članova Sabora, 37 ispunjavaju uslov da budu prvojerej. Vikarni episkopi i oni koji su na čelu neke eparhije kraće od pet godina mogu da biraju, ali ne mogu biti birani. Odluka žrebom, najavljuju Novosti. Podsećajući da patrijarh može da daje izvanredno značajan ton i da bude inicijator pojedinih promena, analitičar religije Živica Tucić napominje da srpski patrijarh ipak nema tako veliku moć odlučivanja kao, na primer, moskovski ili carigradski.

Licitiranje imenima „favorita“ u trci za nosioca patrijaršijskog žezla nedostojno je istorije, ugleda i značaja Srpske pravoslavne crkve. I pred izbor patrijarha decembra 1990. govorilo se da je „sve već poznato“, da se unapred zna ko će povesti SPC. Ispostavilo se da se nije znalo. Izbor episkopa raško-prizrenskog Pavla za patrijarha srpskog tumačen je tada, od „eksperata“, kao iznenađenje, podsećaju Novosti.

Različiti štrajkovi

Dijana Dragutinović, ministarka finansija govori za Novosti o zaradama, slabljenju dinara, kreditu koji smo dobili od MMF. "Štrajkovi u loše privatizovanim preduzećima različiti od štrajkova u javnim preduzećima. Uloga države je da kontroliše zarade i zaduženost javnih preduzeća. Kad su loše privatizovana preduzeća u pitanju, uloga države je da utvrdi da li je novi vlasnik ispunio svoje obaveze."

Dinar je počeo lagano da pada, a Narodna banka Srbije je kao jedan od osnovnih razloga jačanja evra navela to što je Vlada Srbije, nakon usvojenog rebalansa za prošlu godinu, isplatila budžetske korisnike i tako povećala količinu dinara u opticaju.
Utisak da je, zapravo, slabljenje dinara uslovila loša koordinacija između Vlade i Narodne banke Srbije, ministarka finansija oštro demantuje, piše u Novostima pod naslovom "Bez većih plata i penzija".

Sudbina monarhije

Iako se smatra da je kraljevina neizostavni deo srpske tradicije, mali je broj onih koji veruju u njenu obnovu. Rojalisti, međutim, s ponosom ističu da su državna himna, grb i zastava nasleđe monarhije, ali i to da prestolonaslednik Aleksandar uveliko obavlja svoje dužnosti, objavljuje Pres pod najavom "Istražujemo: Da li je propala monarhija".

Već sada je jasno da je ideja monarhije jedna od retkih koja nije vaskrsnula među Srbima u godinama nacionalnog buđenja posle sloma socijalizma. Kralj je danas u narodu „živ" više kroz anegdote o jezičkim lapsusima prestolonaslednika Aleksandra, nego kroz osećaj ponosa na dinastiju koja simbolizuje bogatu istoriju našeg naroda, piše u ovom tabloidu.

Rušenja u nacioanlnim parkovima

Premda su divlja gradnja i ljudski nemar počeli da gutaju nacionalne parkove i rezervate prirode država je odlučila da ih zaustavi tako što će nemilosrdno ukloniti sve objekte koji se nalaze na zaštićenim prirodnim dobrima, javlja Politika. Iako su prijavljena 654 nelegalna objekta, zna se da ih na području Srbije ima mnogo više. Konačan broj znaće se posle 11. marta kada ističe rok za podnošenje zahteva za legalizaciju. Nijedna kuća u prvoj zoni zaštite neće dobiti građevinsku dozvolu. Sve što je građeno u drugoj i trećoj zoni, pre proglašenja mera zaštite, moći će da bude legalizovano.

"Svakome ko ima objekat na prirodnom dobru za koji zna da neće moći da bude legalizovan bolje je da ga sam ukloni nego da plaća da mi to učinimo", kaže Oliver Dulić, ministar životne sredine i prostornog planiranja.

Piće i vožnja

Po novom Zakonu o bezbednosti saobraćaja dozvoljena količina alkohola u krvi za vozače smanjena je sa 0,5 na 0,3 promila, kazne su rigoroznije, a zavisno od toga koliko je ko popio žestokih pića i šta pokaže alkotest, vozač može i da završi u zatvoru zbog pijanstva u vožnji, objavljuje Politika.

Jedna od ustanova koja zbrinjava sve one koji zbog velike količine alkohola u krvi moraju na otrežnjenje pod budnim okom medicinara jeste Centar za kontrolu trovanja Vojnomedicinske akademije, koji u svojoj prijemnoj ambulanti godišnje zbrinjava između 3.000 i 5.000 pacijenata, a među njima ima i onih koji su vozili „pod gasom”.

Pukovnik dr Dušan Jovanović, načelnik Centra za kontrolu trovanja Vojnomedicinske akademije, kaže da je za postojanje 0,5 promila alkohola u krvi otprilike bilo dovoljno da se popiju dve flaše piva ili jedna do dve čašice žestokog pića, a da smanjenje dozvoljene granice po novom zakonu na 0,3 promila znači da sada pre sedanja u auto vozač ne sme da popije više od jednog piva ili maksimum jednog žestokog pića. Ipak, lekari apeluju na vozače da pre sedanja za volan – ne piju nijedno alkoholno piće.

Uhapšeni trgovci drogom

U zajedničkoj akciji Kriminalističke policije Beograda, Bezbednosno-informativne agencije i Višeg tužilaštva u Beogradu, juče je uhapšen Aleksandar Kristijan Golubović (41) sa još pet članova kriminalne grupe za koju se sumnja da se u dužem vremenskom periodu bavila trgovinom drogom, saopšteno je iz MUP-a Srbije. Pored Kristijana Golubovića, uhapšena je i njegova majka Milanka Golubović (60), zatim Uroš Vuković (20) i maloletna A. K. (17), svi iz Beograda, kao i Safet Ibrović (38) i Mirsad Fujalkić iz Novog Pazara. Prilikom hapšenja kod Golubovića je pronađeno i oružje u ilegalnom posedu, a policija sumnja da se grupa bavila trgovinom narkotika na liniji Novi Pazar–Beograd, javlja Politika pod naslovom "Kristijan uhapšen s mamom".

Maloletnika ubili vršnjaci

Milana Ljubisavljevića (14), iz Bora, na smrt pretukla grupa od desetak vršnjaka. Milanov ujak Dragan tvrdi da je policija videla tuču, ali da nije reagovala, javljaju Novosti. Dečak je, sa teškim povredama, prebačen u borsku bolnicu, ali su svi napori lekara da ga reanimiraju bili uzaludni.

Povodm tvrdnji rođaka nastradalog mladića da policija nije reagovala, načelnik Odeljenja kriminalističke policije Zoran Milijić je izjavio: "Tuča se odigrala u samo nekoliko minuta, a i objekat ispred koga je došlo do krvavog obračuna grupe momaka je ograđen trskom. S obzirom da na ovim mestima ima više od hiljadu dece i omladine, policijski službenici nisu sve vidno mogli da proprate", piše u Blicu. U porodici kažu da je nastradali mladić skočio sa betonskog stuba kako bi se izvukao iz mase koja se besomučno tukla. Nakon toga je ostao da leži, gde su, po rečima porodice, dečaci brutalno nastavili da ga šutiraju po telu.