GODINA "PROEVROPSKE VLADE"

Vlada Mirka Cvetkovića morala je da se pogleda oči u oči sa globalnim ekonomskim cunamijem. Svaki deseti tinejdžer u Beogradu zavistan je od klađenja. Zašto se Srbi stide svoga pisma a svako ko ga pomene proglašava nacionalistom.

Godišnjica aktuelne Vlade Srbije

Sedmog jula, u utorak, navršiće se godinu dana od kada je Cvetković podneo ekspoze u skupštini. Tada je u Narodnoj skupštini većina podržala premijera, njegovih 26 ministara i potpredsednika i formirana je "proevropska socijalno odgovorna vlada”, jedna od najglomaznijih u Evropi, podseća Politika.

Vlada Mirka Cvetkovića, koja bi za srpske prilike verovatno bila sasvim uspešna u nekriznim vremenima, zaista je imala peh. Morala je, za razliku od svih drugih do sada, da se pogleda oči u oči sa globalnim ekonomskim cunamijem, objavljuje Politka.

Prethodne vlade posle 2000. imale su mogućnost da, kada nešto zaškripi u ekonomiji, prodaju deo državne imovine i tako zakrpe rupe u budžetu. A Cvetković ne samo što skoro nema više šte da proda, nego nema više ni ko da kupi, jer se velike svetske kompanije i same grčevito bore za opstanak.

Vladimir Gligorov: "Vlada improvizuje i došli smo u haotičnu situaciju." Jurij Bajec: "Primetno je poboljšanje ekonomske pozicije Srbije u regionu." Pavle Petrović: "Na jesen treći rebalans budžeta."

Klinci u kladionicama

Svaki deseti tinejdžer u Beogradu zavistan je od klađenja, a za trećinu njih kladionice predstavljaju mesta dobre zabave i druženja, objavljuje Politika. Mladići su ti koji više provode svoje slobodno vreme u kladionicama, a najčešći motiv za odlazak na ova mesta su dobitak novca, zabava, druženje i – dosada. Ovo su samo neki od najzanimljivijih rezultata istraživanja o kladioničarskom ponašanju mladih koje su na prigodnom uzorku mladih, uzrasta od 15 do 19 godina, sprovelidr Boris Kordić, docentsocijalne psihologije na Fakultetu bezbednosti, i dr Lepa Babić, docent organizacionog ponašanja na Poslovnom fakultetu Univerziteta Singidunum.

Investitori iz Rusije

Kupovina Naftne industrije Srbije od strane “Gasproma”, kao i kredit od milijardu evra koji je Moskva odobrila, mogli bi da budu samo početak ruskih investicija u Srbiji. Bez obzira na to što je ekonomska kriza zahvatila celu Evropi, ruski biznismen Aleksej Smirnov smatra da srpsko tržište sve više postaje interesantno ruskom kapitalu. Rusi najviše su zainteresovani za nekretnine u banjama i kuće pored Dunava

Bruka od svoga pisma

Zašto se Srbi stide svoga pisma a svako ko ga pomene proglašava nacionalistom? Od kada je stigla sa austrougarskom okupacijom latinica nikada nije bila ovako dominantna, čak ni u SFRJ, objavljuju Novosti. Latinizacija Srbije poslednjih godina je uzela maha. Od kulturnog i nacionalnog obeležja, ćirilica je danas postala ugrožena vrsta, kojoj preti konačni odstrel. Koliko je stanje alarmantno, najbolje pokazuje surova šala, da Srbi koriste ćirilicu još samo na umrlicama i nadgrobnim spomenicima, iako ni to više nije pravilo. Ugovori banaka, računi za plaćanje, nazivi firmi i kompanija u Srbiji se isključivo pišu latiničnim pismom. Ćirilice nema čak ni na etiketama za uputstvo, koje se lepe na uvozne proizvode. Takođe, kreatori svih komercijalnih bilborda na ulicama kao da nikada nisu čuli za Vuka Karadžića. Čak se i proizvođači, čije je ime decenijima pisano na ćirilici (poput „Knjaza Miloša“), poslednjih godina okreću „modernom“ pismu.

Latinica je uvedena prvi put zvanično u Srbiju 1915. godine od okupacionih trupa Austrougarske monarhije. Gotovo sto godina posle ovog događaja, latinica je, verovatno, i postala dominantna u Srbiji, na dobrom putu da postane i jedino zvanično pismo.

Idalje redovi za pasoše

Kada se u 07:00 sati ekipa Blica pojavila ispred Policijske uprave Palilula na otvaranju šaltera za predavanje zahteva za novi biometrijski pasoš, čekalo je pedesetak nervoznih i sanjivih građana. Sezona godišnjih odmora prilično je doprinela da ionako dugi redovi ispred policijskih uprava postanu još duži. Iako je do sada izdato 720.000 novih pasoša, teško je zamisliti, čak i kada bi svi građani podneli zahtev za izdavanje do kraja godine, kada prestaje važnost starih, da bi do tada Ministarstvo unutrašnjih poslova moglo svima da izda nove pasoše.

Sve bliže leku od raka

Ekipa naučnika iz australijske kompanije „Engenic" pronašla je način da suzbije otpornost kancera na hemoterapiju, koju su svetski mediji nazvali revolucionarnom, javlja Pres. Oni su uspešno primenili taktiku „trojanskog konja" u borbi protiv raka, koristeći nano-ćeliju izvedenu iz bakterija kako bi probili i razoružali ćelije raka pre nego što ih druga nano-ćelija ubije hemoterapijskim lekovima.

U poslednja dva meseca tri različita tima naučnika iz različitih delova sveta saopštila su da su na putu da pronađu lek za rak, najtežu bolest današnjice od koje svake godine umre deset, a oboli trideset miliona ljudi. Da li su sve češća „revolucionarna otkrića" pucanj u prazno ili se nalazimo na korak od pobede?

Sve više vesti da smo na korak od spasonosnog pronalaska. Najpoznatiji srpski onkolozi kažu da nas od toga dele godine, ali i da prvi put veruju u „spas od malignih oboljenja u vreme naših života"

Medvedev i Severna Koreja

Situacija u Severnoj Koreji razlog je za veću zabrinutost nego što je to slučaj sa Iranom, kada je reč o nuklearnim programima tih država, izjavio je ruski predsednik Dmitrij Medvedev, objavljuje Politika.

„Situacija (u Severnoj Koreji) me više brine, pošto Iran komunicira sa međunarodnom zajednicom, dok je Severna Koreja praktično presekla sve kontakte za sada”, rekao je Medvedev u intervjuu za italijanske medije.

Grupa šest država - Rusija, SAD, Japan, Kina, Severna i Južna Koreja - koja se bavila severnokorejskim nuklearnim programom „nije trenutno aktivna”, rekao je Medvedev, a preneo Itar-tas.

Sprečavanje priznanja otcepljenja

Vuk Jeremić, ministar spoljnih poslova, govori za Novosti: "Borimo se da više od polovine članica UN ne prizna Kosovo. Status nije zacementiran, moguć novi dijalog. Kosovo nije i neće biti naš sused. Verujem da je Rusija naš najveći prijatelj."

Svi napori srpske diplomatije u ovom trenutku usmereni su na sprečavanje većeg talasa priznavanja Kosova. Vuk Jeremić neumorno obilazi meridijane u nameri da ubedi svet da sačeka odluku suda i da ne presuđuje Kosovu unapred. Cilj je jedan - izboriti se za nove pregovore koji će vratiti Albance za pregovarački sto. A onda je, kaže, sve moguće, piše u Novostima.

Ko (gubi) štedi više

Od kraja januara do kraja aprila ove godine, dakle u toku tri meseca primene Prelaznog trgovinskog sporazuma, izvoznicima iz Evropske unije, koji štede zato što smo mi počeli da snižavamo carine, ostalo je oko 17 miliona evra. U isto vreme, naši izvoznici su, zbog primene autonomnih trgovinskih mera EU uštedeli 83 miliona evra, što je, znači, gotovo pet puta više nego što iznosi ušteda izvoznika iz Unije.

Iznoseći ove podatke, Milica Delević, direktorka Kancelarije Vlade Srbije za evropske integracije, zaključuje da bi naši izvoznici, ako bismo, recimo zbog krize, i mi i EU rešili da više ne primenjujemo sadašnje trgovinske mere, bili na mnogo većem gubitku., objavljuje Politika pod naslovom "Srpski izvoznici uštedeli pet puta više od izvoznika iz EU".

Dinkić traži čvrstinu

Najveći problem u prvih godinu dana Vlade je što nismo uvek bili čvrsti u sprovođenju dogovorenih mera i što je Vlada ponekad bila isuviše „meka“. To možda nekome, pojedinačno, donosi političke poene, ali svakako ne doprinosi kredibilitetu Vlade. Građani žele vladu koja jedinstveno i čvrsto sprovodi dogovorenu politiku, bez kolebanja i popuštanja. Vreme je da nakon godinu dana podvučemo crtu, ispravimo greške i u drugu godinu mandata uđemo jedinstvenije, čvršće i odlučnije, kaže za Blic Mlađan Dinkić, potpredsednik Vlade i ministar ekonomije i regionalnog razvoja.

Okupacija vračara i vidovnjaka

Novosti istražuju zašto su srpski medijski prostor ponovo okupirale vračare i vidovnjaci? Srbi izgleda ne shvataju da je reč o prevarama i teškim krivičnim delima. I pored toga što su državne institucije u Srbiji i u Republici Srpskoj sankcionisale pojavljivanje vračara, gatara, proroka, vidovnjaka i astrologa u medijima, ovi čitači sudbina i proricatelji budućnosti i dalje nesmetano rade.

Niko u Srbiji tačno ne zna koliko ima ljudi koji se bave vradžbinama, ali se u policiji pretpostavlja da ih je oko 2.000. Još hiljadu ih je u BiH, Makedoniji i Hrvatskoj, odakle se ubacuju u srpski medijski prostor.
"U Srbiji postoje dve grupe vračara i proroka, koje se u suštini za pare bave prevarama. U prvoj su stare gatare i vidovnjaci, koji rade direktno sa mušterijama, a uz pomoć krila slepog miša, zečije šape i vode od okupanih mrtvaca. Tu spadaju deda Miloje, baba Ruža i baba Desa. U drugoj su moderni proroci, koji čitaju sudbinu na daljinu, preko elektronskih medija. Poznati su kao vidovita Minja, Rada, Vesna i Ružica. Na taj način se u Srbiji spajaju 17. i 21. vek, odnosno uz pomoć zečje šape i televizora odlazi u budućnost", smatra sociolog Nedeljko Pašić.

Pet hiljada splavara na Ibru

Na nabujalom Ibru održan tradicionalni 20. ”Veseli spust”. Sa ministrom Ivicom Dačićem i gradonačelnikom Kraljeva Ljubišom Simovićem, plovilo više od pet hiljada splavara, javljaju Novosti.

Srbija odavno već ima Guču, u novije vreme i Egzit, ali oduvek ima Ibar koji spaja i Crnu Goru, i Kosovo, i Kraljevo i, naravno, sam Beograd. I, zato ja želim samo da se sve naše reke, i prirodne i političke, sliju u jednu - u Srbiju!
Ovako je u subotu prvi potpredsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić pozdravio učesnike “Veselog spusta” - tradicionalne regate koja se na Ibru, od srednjovekovnog grada Magliča u Ibarskoj klisuri do Kraljeva, održava već punih 20 godina.

Šta posle hapšenja

Porodice ubijenih još se nisu oglasile posle vesti o hapšenju glumca Žarka Lauševića u SAD. Njihovo je pravo da me mrze, moje da se kajem, izjavio Laušević pred odlazak, piše u Novostima.

Posle Lauševićevog hapšenja u Americi porodice ubijenih mladića nisu se oglasile. Nema ni drugih reagovanja povodom otvaranja još jednog čina tragedije koja je svojevremeno potresla ne samo Crnu Goru. Otvorene su jedino pravne dileme, pošto je poznati glumac državljanin Srbije, a njegov predmet posle razdvajanja Srbije i Crne Gore prešao u kompetenciju srpskog pravosuđa.

Stigli turisti, vozač zadržan u bolnici u Bugarskoj

Srpski turisti koji su u povratku sa letovanja u Turskoj doživeli saobraćajnu nesreću u Bugarskoj, vratili su se sinoć posle 21 časa u Beograd, dok je vozač autobusa zadržan u bolnici, javlja Blic. Turiste su dočekali rodbina i prijatelji, kao i portparol turističke agencije "Argus Turs". Putnici su u dobrom stanju, a vozač autobusa bi trebalo u ponedeljak da bude pušten iz bolnice.

Zimonjić i Nestor šampioni Vimbldona

Nenad Zimonjić i Danijel Nestor odbranili su titulu na Vimbldonu nakon što su u finalu savladali prve nosioce braću Brajan rezultatom 3:1, po setovima 7:6, 6:7, 7:6, 6:3!
Izjednačen meč trenutno najboljih dublova planete pripao je Nestoru i Zimonjiću posle nešto manje od tri časa igre, javlja Blic.

Pljesak je ponovo odzvanjao Centralnim stadionom na Vimbldonu u čast Nenada Zimonjića i Kanađanina Danijela Nestora dok su se penjali da prime trofej u Kraljevskoj loži, piše u Politici. Kome to uzbuđenje prođe kroz žile u najsvetijem hramu belog sporta, imao je rašta i igrati tenis, a naš i kanadski teniser, takođe rođeni Beograđanin, biće upisani u knjigu vimbldonskih besmrtnika i kao par koji je sačuvao titulu, prvi u poslednjih pet godina.