FOTOŠOPOM PROTIV NEPRIJATELJA

Da li je Iran koristio poznati softverski paket za obradu fotografije sa lansiranja raketa? Sarkozi predstavio plan francuskog predsedavanja Evropskom unijom. Kakva je energetska budućnost Unije?

Na iranskoj fotografiji suviše raketa?

Na verziji fotografije koju je objavila novinska agencija Sepah Njuz, medijski ogranak iranske Revolucionarne garde, dve glavne sekcije (uokvirene u crveno) izgledaju kao replika dve ostale sekcije (uokvirene u narandžasto). Ilustracija: Njujork tajms; fotografija: agencija Frans-Pres.

Sa vešću o iranskom provokativnom testiranju raketa širila se i fotografija četiri rakete koje istovremeno uzleću u nebo (fotografija je objavljena i na Balkanmagazinu u pregledu strane štampe za 10.07.2008. godine). Međutim, izgleda da ta fotografija sadrži jednu raketu viška, i za to se saznalo tek po objavljivanju fotografije na naslovnim stranicama Los Anđeles tajmsa, Fajnenšl tajmsa, Čikago tribjuna i nekoliko ostalih dnevnih novina kao i na internet stranama BBC vesti, MSNBC, Jahu! vesti, NYTimes.com i mnogih drugih.

Kako prenosi Njujork tajms, agencija Frans-Pres je u sredu objavila da poseduje fotografiju sa veb stranice Sepah vesti, medijskog ogranka iranske Revolucionarne garde. Ali, kasnije tokom dana nije bilo više reči o tome. Danas je Asošijeted pres objavio identičnu fotografiju od istog izvora, ali bez četvrte rakete.

Kako ilustracija pokazuje, druga raketa za desne strane izgleda kao kombinacije druge dve sa fotografije. Konture dima blizu tla su skoro identične, kao i dim oko same rakete. Da li iranski državni mediji koriste Photoshop? Slična opružba im je već upućivana. Za sada se ne može se reći sa sigurnošću da li su iranski zvaničnici uključeni u ovaj slučaj. Međutim, jasno je da je Sepah objavio verziju fotografije sa samo tri rakete bez dodatnog objašnjenja.

Agencija Frans-Pres je ovog jutra povukla svoju verziju fotografije sa četiri rakete uz objašnjenje da je fotografija sigurno bila digitalno izmenjena od strane iranskih državnih medija. Četvrta raketa je najverovatnije dodata digitalnom preradom da prekrije raketu koja je omanula tokom testiranja. Agencija je objavila i članak u kome nekoliko eksperata podržavaja ovaj argument.

Pored nedoumica oko fotografije, američka obaveštajni zvaničnici su u dilemi koliko je stvarno raketa ispaljeno. Jedan vojni zvaničnik je rekao da je najmanje sedam, ali moguće i deset raketa ispaljeno.

Tokom jučerašnjeg dana nekoliko medijskih kuća odreklo se objavljene lažne fotografije.

Rešenje institucionalne krize EU do kraja godine?

Francuski predsednik Nikola Sarkozi predstavio je juče Evropskom parlementu prioritete francuskog predsedavanja Evropskom unijom (EU). Tom prilikom se osvrnuo i na aktuelni problem reforme u koji je EU zapala posle irskog "ne" na referendumu o prihvatanju Lisabonskog sporazuma, kao i na pitanje prijema novih članica, prenose francuski mediji.

Dnevni list Mond navodi da Sarkozijev jučerašnji govor odslikava realnost i priznanje Evropskog parlamenta kao značajnog političkog činioca. Francuska je sporo shvatala značaj ovog organa, za razliku od ostalih velikih članica EU, poput Nemačke koja Evropski parlament koristi kao glavni kanal za ostvarenje svog uticaja.

Francuski predsednik je najavio posetu Irskoj i izrazio svoju nadu da će uspeti da do kraja godine predloži rešenje za ćorsokak u kome se EU nalazi. On je potrebu za novim sporazumom objasnio i u kontekstu daljeg širenja EU na Balkan, pošto, prema njegovima rečima, "niko ne sme da bude izostavljen".

Konstantne krize po pitanju reformisanja institucija EU može učiniti neophodnim stvaranje Evrope u "više brzina", smatra Sarkozi, što znači da bi članice koje žele veći stepen integracije i saradnje to mogle i da učine, dok bi one koje sa sa tim ne slažu ostale po strani. "Možda ćemo, nažalost, jednog dana biti prisiljeni da stvorimo Evropu u više brzina. Ali to može biti samo poslednje, krajnje među rešenjima", ukazao je Sarkozi.

Sarkozi je tom prilikom ponovo potvrdio svoje protivljenje proširenju Unije dok Lisabonski sporazum ne bude odobren u svim zemljama članicama. "To nije ucena. Mi se u Evropi ne bavimo time. To je pitanje doslednosti, iskrenosti i logike. Ako želimo, a ja to želim, dalje proširenje, nužne su nove institucije pre nego što primimo nove članice", dodao je Sarkozi.

"Ja podržavam proširenje EU na Balkan, a naši prijatelji iz Hrvatske i Srbije svakako jesu Evropljani. Ali zemlje koje se aktivno zalažu za dalje proširenje ne mogu istovremeno tražiti prijem novih članica i biti protiv Lisabonskog sporazuma."

Sarkozi se osvrnuo i na monetarnu i poljoprivrednu politiku Evropske unije, i pri tom ponovio francuske stavove o ovim pitanjima a ne zajedničku poziciju svih članica. Energetiku i klimatske promene naveo je kao vrhunski prioritet francuskog predsedavanja u narednih šest meseci. On je pozvao članice EU na jedinstvo i zauzimanje zajedničkog stava na Konferenciji o klimatskim promenama koja se održava naredne godine u Kopenhagenu. Tom prilikom je predložio i razmatranje mera protiv zemalja koje ne slede ambiciozne planove EU po pitanju smanjenje emisije ugljen-dioksida. Zemlje poput Indije i Kine mogle bi se usled toga suočiti sa izvoznim ograničenjima, navodi Mond.

Sledeći veliki projekat za EU je energija

Globalni energetski sistem prolazi kroz strukturnu krizu. U glavnoj liniji ima potrebu da zaustavi klimatske promene i u isto vreme da obezbedi dovoljno energije u eri izuzetno rastuće potražnje. Veliki jaz između povećanja tražnje za energijom i ograničeni resursi nafte i gasa, zajedno sa špekulacijama, podigli su cenu goriva do rekordnog nivoa. Uz finansijsku krizu u SAD, strah od recesije je više nego osnovan. Svi ovi izazovi zajedno predstavljaju značajnu pretnju internacionalnoj ekonomiji i političkoj stabilnosti, piše u današnjem komentaru Fajnanšel tajmsa.

Trenutna organizacija Evropske Unije, sa neizvršenom institucionalnom reformom zahvaljujući irskom "ne" na izjašnjavanju o Lisabonskom sporazumu, nije spremna da se bori sa ovim izazovima. Zastareo Ugovor iz Nice koji ne odslikava novu realnost EU sa 27 država članica sprečava efektivno donošenje odluka i tako podriva ulugu EU u međunarodnom okruženju koje je izloženo povećanom uticaju novih sila poput Kine, Indije i Rusije. Potreba i hitnost za institucionalnim reformama su jasni. Ipak, u vremenima kao što su ova, EU ne može ograničiti svoje reforme samo na institucionalne promene.

Ono što je potrebno je Evropska zajednica koja može istovremeno uspešno da se bori sa izazovima klimatskih promena, energetske stabilnosti i održive kompetitivnosti. Kao što je bivši predsednik Komisije Žak Delor predložio, EU je potrebno da napravi instituciju koja može da unaprediti mehanizme u ovoj oblasti. U poređenju sa formativnim godinama Zajednice - kada su i Evropska zajednica za ugalj i čelik i Evropska zajednica za atomsku energiju obavljali ciljeve koji su okrenuti energiji, danas ne postoje mehanizmi koji bi proširili korišćenje obnovljivih izvora energije koji smanjuju globalno zagrevanje, obezbeđuju energetsku stabilnost i povećavaju evropsku kompetitivnost tako što transformiše ekonomiju u energetski efikasan sistem.

U vreme klimatskih promena i rasta cene energije, EU je potrebna Evropska zajednica za obnovljivu energiju (EZOE) koja će smanjiti zavisnost za fosilnim gorivima i boriti se sa energetskim izazovima nove ere. Ovakva zajednica bi stvorila uslove koji su potrebni da bi se u potpunosti iskoristili prednosti klimatske, geološke i hidrološke diversifikacije u EU. Zahvaljujući ovoj diversifikaciji EU ima potencijal da zadovolji sve svoje energetske potrebe pomoću obnovljive energije.

Ovaj vizionarski cilj, međutim, ne može biti ostvaren pojedinačnim potezima država članica. EZOE bi razvio strategiju koja bi uključila poteze za brzo prebacanje na obnovljive izvore u energetskom sektoru. Finansirana iz prihoda od Sistema EU za trgovanje emisijama, ona bi podržala istraživanje, razvoj i širenje novih tehnologija, uspostavljanje inovativnih pilot projekata, promociju investiranja u obnovljivu energiju i bila posvećena razvoju trans-evropske sofisticire mreže za integraciju obnovljive energije u sistem električnog snabdevanja EU. Ona bi takođe podsticala kooperaciju sa državama nečlanicama EU, posebno one sa velikim solarnim potencijalima u južnom Mediteranu.

EZOE bi mogla da bude osnovana ili kroz odredbe o povećanoj kooperaciji između država članica pod otkriljem EU, ili kroz zaseban sporazum. On bi pomogao EU da postigne svoje klimatske i energetske ciljeve smanjenja emisije gasova koji izazivaju efekat staklene bašte za 20 procenata i postići 20 procenata obnovljive energije do 2020. godine. Osim toga, EZOE bi povećala kompetitivnost EU podrškom tehnološkog razvoja i inovacija.

EU bi formiranjem EZOE postala tehnološki lider, omogućila otvaranje novih radnih mesta, "zelenih kragni" (green-collar), izolovala svoju ekonomiju od uticaja rasta cena energenata i postala primer ostatku sveta kako se uspešno bori protiv klimatskih promena, zaključuje Fajnanšel tajms.