EVRO-VODEĆA SVETSKA VALUTA?

Dok dolar i funta slabe, evro je sve jači – da li će zajednička valuta evrozone preuzeti primat od do skoro neprikosnovenog dolara? Izborna kriza u Zimbabveu nema kraja, Mugabe sprovodi kampanju zastrašivanja opozicije. Kako se produbljuju sukobi među šiitima u Iraku, sveštenik Sadr je sve više u centru pažnje. Borba za internet kompaniju Jahu se nastavlja. Rusi traže odštetu od francuske naftne kompanije.

Funta slabi, evro sve jači

Danas se za jedan evro može dobiti 0,8 funti, što je rekordno nizak nivo britanske valute prema zajedničkoj evropskoj moneti. To su loše vesti za putnike iz Britanije, ali da li postoje ozbiljnije posledice po život građana zemlje koja je prvi sused trenutno najjače valute u svetu, pita se Independent u današnjem broju.

Na desetine miliona Britanaca uskoro će na sopstvenoj koži, tačnije po sopstvenom džepu, osetiti konkretne posledice sve žešće svetske kreditne krize. Svi oni koji se ove godine upute na letovanje teško će biti pogođeni jačanjem evra u odnosu na funtu i činjenicom da će sve što budu kupovali u inostranstvu morati da plaćaju daleko skuplje, piše Independent. Konkretno, njihova kupovna moć u kontinentalnom delu Evrope sada je za petinu niža nego pre godinu dana.

Do promene u odnosu u dve valute došlo je usled jačanja evra nošenog snagom ekonomija članica Evropske monetarne unije, dok je funta slabila, najviše zbog domino-efekta koji je usledio posle kolapsa na tržištu drugorazrednih hipotekarnih kredita u SAD. Ove vesti su pogodile Britaniju u isto vreme kad je Međunarodni monetarni fond upozorio ovu zemlju da ekonomski rast ove godine neće preći 1,6%. Vladine prognoze su malo svetlije – očekivani rast je 2,25%.

Kretanja na globalnom deviznom tržištu podstiču nove teorije među ekonomistima, prema kojima će evro do 2015. godine postati vodeća međunarodna valuta i tako skinuti dolar sa trona.

Oko 42 miliona Britanaca putuje u inostranstvo svake godine, a jeftini dolar je namamio mnoge u SAD, gde su pomahnitalo kupovali markirani džins i najnovije primerke ajpoda. Ipak, većina, oko 31 milion, putuje u zemlje evrozone, a pad funte čini ovo zadovoljstvo osetno skupljim. Mnogi koji su planirali put u Francusku ili Španiju biće primorani da ostanu kod kuće, ili potraže jeftinije destinacije izvan evrozone, poput Bugarske, Hrvatske, Turske ili Egipta.

U samoj Britaniji, rast evra će povećati cene uvoznih proizvoda. Za britanske izvoznike ovo nije loša vest, s obzirom da će njihovi proizvodi postati jeftiniji u 15 evropskih država. Očekuje se dalji pritisak evra na funtu, s obzirom da engleska centralna banka najavljuje smanjenje interesne stope, možda čak i za pola procenta.

Posle klimavog početka 1999. godine, evro je postao veliki uspeh evropskih integracija, a u poslednjijh godinu dana konstantno jača u odnosu na britansku valutu, navodi Independent.

„Glasaj za Mugabea ili umri“

Britanski listovi poklanjaju najviše pažnje izborima u Zimbabveu od svih svetskih medija. Tako današnji Gardijan na naslovnoj strani prenosi vesti o kampanji nasilja i zastrašivanja koju sprovode sledbenici i dalje aktuelnog predsednika Zimbabvea protiv pristalica opozicionog Pokreta za demokratske promene (MDC).

Predsednik Robert Mugabe poslao je svoje trupe, militante partije ZANU-PF i „veterane rata za oslobađanje“, od kojih su mnogi premladi da bi sebe nazivali borcima za nezavisnost Zimbabvea. Ove trupe sprovode kampanju straha u očekivanju drugog kruga predsedničkih izbora.

Nasilje i zastrašivanje koji su pomogli ZANU-PF da se održi na vlasti na izborima pre tri i šest godina nisu primenjivani na predsedničkim i parlamentarnim izborima održanim 29. marta, a rezultat je poraz Mugabea. Sada se vlast vratila svojim prethodnim metodama nameštanja izbora, koristeći rezultate prve runde kao vodič gde treba posebno pritisnuti glasače. Naoružane bande haraju po uporištima opozicije, preteći stanovništvu u slučaju da ponovo glasa protiv Mugabea.

MDC tvrdi da Mugabe odlaže objavljivanje rezultata predsedničkih izbora radi sporovođenja kampanje zastrašivanja pre nego što bude objavljeno održavanje drugog kruga i vrate se strani posmatrači. Zastrašivanje deluje na birače, s obzirom da je MDC prikazan kao nemoćan da učini bilo šta što bi zaštitilo njegove pristalice, navodi Gardijan.

Eskalacija nasilja u Iraku – sve oči uprte u al-Sadra

Kao student više je voleo da igra kompjuterske igrice nego da proučava Kuran. Danas, Moktada al-Sadr je radikalni sveštenik koga milioni siromašnih šiita nazivaju savremenim Robinom Hudom. On je možda i najmoćniji čovek u Iraku, navodi današnji Juesej tudej. Nedavna erupcija nasilja u Iraku je pokazala da su misteriozni šiitski sveštenik i njegova Mahdi armija i dalje dovoljno snažni da gurnu Irak u haos, ali i da doprinesu obustavi vatre, kao što je to Sadr uradio prošlog avgusta.

Izgleda da je Sadr odlučan da se obračuna sa iračkim premijerom Nuri al-Malikijem, koga podržavaju SAD, da bi definitivno postalo jasno ko je najmoćniji u Iraku. Da li će Irak voditi pouzdani američki saveznik, tvrdoglavi sveštenik anti-američki orjentisan, ili će doći do nekog trećeg međurešenja koje bi zemlju moglo da odvede u haos.

Odnos između Malikija i Sadra je vrlo složen. Sadrova početna podrška je i pomogla Malikiju da dođe na vlast, ali je irački premijer potom polako krenuo da se obračunava sa Mahdi armijom. čiji su napadi na sunite dugo frustrirali američke trupe. Poslednjih meseci Sadr je pokušao da transformiše svoje sledbenike u političku silu koja bi učestvovala na lokalnim izborima ove godine. Zato je i pozvao svoje militante da obustave vatru u avgustu prošle godine.

Maliki, navodeći zabrinutost zbog rastućeg nasilja u Basri kao razlog, pokreće ofanzivu protiv uporišta Sadrovih sledbenika pre dve nedelje. Borbe su se potom proširile i na Bagdad, pošto je Sadr naredio mobilizaciju svojim trupama. Iako je šiitski sveštenik nekoliko dana kasnije pozvao svoje trupe da prekinu borbe, navodeći da sporazum o prekidu vatre od pre osam meseci i dalje važi, sporadične borbe između dve strane se nastavljaju. U Sadr Sitiju, predgrađu Bagdada gde živi 2,5 miliona ljudi u Sadrovoj bazi, više od 50 ljudi je ubijeno od nedelje. U akciji je poginulo i 17 američkih vojnika.

Američki izvori navode da je deo Mahdi armije podržan od strane Irana, kao i da nije jasno da li ove snage imaju direktnu vezu sa Sadrom. Tačnije, postavlja se pitanje Sadrove sposobnosti da kontroliše sve militante. Ipak, Maliki smatra sveštenika odgovornim za sve akcije militanata, preteći da će Sadru biti zabranjeno učestvovanje na izborima ako ne raspusti svoje trupe. Sadr je odgovorio pretnjom da će obustaviti prekid vatre ako iračka vlada ne prestane sa napadima na njegovu Mahdi armiju i odredi datum povlačenja američkih trupa. Ovaj potez bi mogao dovesti do eskalacije nasilja u Iraku, što bi bacilo senku na tvrdnje predsednika Buša da se situacija u ovoj zemlji poboljšava.

Sadr je obožavan od strane siromašnih šiita, posebno onih koji žive u zapostavljenim mestima poput Sadr Sitija koji je ime dobio po sveštenikovom ocu ubijenom od strane režima Sadama Huseina 1999. godine. Tipično domaćinstvo tu čini 12 duša zbijenih u trošnoj kući, a kanalizacija teče blatnjavim ulicama. Sadr dolazi iz vrlo poštovane šiitske porodice i tvrdi da je potomak proroka Muhameda. Njegov pokret praktično predstavlja klasnu borbu protiv šiitskih partija u vladi koje se ne osvrću na problem siromaštva. Zato ga i porede sa Robinom Hudom.

Sadr je izašao iz senke svog oca izazivajući američke trupe mešavinom islama, nacionalizma i oružanog otpora. Njegov primarni cilj je da istera Amerikance iz svoje zemlje. Mahdi armiju je osnovao 2004. godine, a svojim delovanjem je podstakao građanski rat koji je buknuo 2006. pošto su sunitski pobunjenici digli u vazduh šiitski hram. Kada je letos proglasio primirje, nasilje širom Iraka je drastično opalo. Posle Sadrove namere da se uključi u politički proces, aktuelna vlast je svesna da bi on mogao ozbiljno da je ugrozi na izborima. Akcije protiv Mahdi armije, koje vlast pravda borbom protiv kriminalaca, sigurno neće pomoći Sadrovom pacifikovanju, prenosi Juesej tudej

Giganti u borbi za Jahu

Jahu, suočen sa neprijateljskom ponudom od strane Majkrosofta, pokušava da popravi svoju pregovaračku poziciju dajući signal da je naklonjen trostranom savezu sa Guglom i AOL, što bi mu omogućilo da sačuva nezavisnost ili barem natera Majkrosoft da plati više, navodi Fajnenšel tajms. Sa druge strane, postoje glasine da je Njuz Korp u pregovorima sa Majkrosoftom radi pridruživanja njegovoj ponudi za Jahu.

Situacija se zakomplikovala kada je Majkrosoft objavio ponudu za preuzimanje Jahua krajem januara. Rukovodstvo Jahua nije bilo zadovoljno cenom i odbilo je ponudu mada je bila iznad tržišne cene kompanije. Majkrosoft je pokušao da pokrene stvar tokom vikenda pretnjom da će svoju ponudu uputiti direktno akcionarima i time zaobići rukovodstvo, kao i da nova cena može biti manja.

Ni Jahu nije ostao pasivan, već je najavio mogući savez sa Guglom u oglašavanju. To bi podrazumevalo da bi Jahu zatvorio sopstveni sistem oglašavanja, prepuštajući ovaj posao Guglu. Na taj način bi Jahu smanjio troškove i povećao prihode. Majkrosoft je juče brže-bolje potegao pitanje monopola, navodeći da bi ovim aranžmanom 90% tržišta Internet oglašavanja palo u ruke Gugla, što bi ugrozilo konkurenciju.

U međuvremenu, kako navode obavešteni izvori, Jahu je nastavio pregovore sa AOL, prema kojem bi ovo odeljenje Tajm Varnera bilo pripojeno Jahuu u zamenu za udeo u kompaniji. Ipak, samo ovaj dogovor ne bi bio dovoljan da se opravda odbijanje velike Majkrosoftove ponude za preuzimanje. Ovaj potez bi bio efektan samo kao trostrana transakcija koja bi uključivala i Gugl, navodi Fajnenšel tajms.

U svetlu ovih poteza Jahua, Majkrosoft razmatra promenu „plana napada“ i pregovara sa kompanijom Njuz Korp u vlasništvu Ruperta Merdoka, izdavača Vol strit žurnala, o povećanju prvobitne ponude. Njuz korp je vlasnik servisa MajSpejs.

Rusija potražuje 170 milijardi dolara od francuske kompanije

Tri godine posle sudskog epiloga poslednje afere, fransuska naftna kompanija Elf, sada deo Totala, suočena je sa novim problemima. Kako prenosi francuski list Figaro, pokrenut je postupak po tužbi koju su pred sudom u Parizu podnela dva ruska regiona zbog kršenja ugovora, tvrdeći da njihovi gubici dostižu čak 170 milijardi dolara.


Volgograd i Saratov, koji su tužbu podneli 2006. godine, tvrde da nisu dobili odgovarajući deo profita, koji je određen ugovorom koji su još 1992. godine potpisali tadašnji predsednik Francuske Fransoa Miteran i Rusije Boris Jeljcin. Tim ugovorom je francuskoj kompaniji dato pravo eksploatacije „crnog zlata“, pod uslovom plaćanja naknade. Elf ovo pravo nije iskoristio i eksploatacija nije ni počela.

Suma koju Rusi traže je zaista velika, i ona je rezultat kalkulacije prema kojoj bi proizvodnja nafte iznosila 150.000 barela po danu, uzevši u obzir da je cena nafte upetostručena od 1993. godine. Ugovorom je predviđena raspodela profita između francuske kompanije i Volgograda i Saratova u proporciji 50:50. Ruske vlasti tvrde da je ugovor potpisan na 50 godina, a da je početak radova najavljen tek za sledeću godinu.

Problem je što je već 1993. godine došlo do smene rukovodstva Elfa. Prvi čovek ove kompanije, Filip Džafre, nije se držao ugovora koji je potpisao njegov prethodnik. Francuska naftna kompanija tvrdi da nikada nije ni pristala na ove uslove, a ruska strana tvrdi da je rukovodstvo kompanije uništilo dokumente koji dokazuju suprotno. Problem je i u tome što je Džafre preminuo prošle godine pa ne može da svedoči, prenosi Figaro.