EVRO SLABI, DOLAR NA RASKRSNICI

Pored brojnih vesti iz Gruzije i Kine, izdvojile su se i dve ekonomske vesti – jačanje dolara i rekordan profit OPEC-a.

Dolar jača

Žan-Klod Triše, prvi čovek Evropske centralne banke (ECB), poznat i kao zagovornik „jakog evra“, svojim komentarima o ekonomskom rastu u Evropskoj uniji 7. avgusta izazvao je najveći pad zajedničke valute evrozone u odnosu na dolar, piše francuski dnevni list Mond. Evro je u petak, 8. avgusta, na zatvaranju pao na 1,50 dolar. Ovo je najniži nivo valute evrozone u odnosu na dolar u poslednjih šest meseci, a procentualni pad najveći je u poslednjih osam godina.

Ovaj pad zajedničke valute usledio je posle Trišeove izjave da postoje ozbiljni rizici po ekonomski rast u evrozoni. Ova pesimistička izjava predstavlja oštar prekid sa praksom naglašavanja borbe protiv inflacije kao najvažnijeg cilja. Trišeova izjava može sugerisati da su prioriteti promenjeni i da je slab ekonomski rast prva briga ECB.

Ova nedelja je ključna za američku valutu - pitanje je da li će dolar nastaviti svoj šestogodišnji silazni trend, ili će uspeti da ga preokrene, što bi nagovestilo izlazak Sjedinjenih država iz ekonomske krize.

Indeks koji meri vrednost dolara prema korpi šest glavnih valuta, zabeležio je najveći rast u protekle tri i po godine i skočio na najvišu vrednost u poslednja četiri meseca. Dolar je dobio 5 centi vrednosti u odnosu na evro, ojačavši više od 6 odsto u odnosu na najniži nivo koji je dostigao prošlog meseca (1,6038 dolara za evro). Jedan evro u petak je koštao 1,5014 dolara i trgovci veruju da je moguće da dolar pređe granicu od 1,50 dolara.

Analitičari smatraju da je jačanje dolara posledica izenađenja javnosti zbog domašaja kreditne krize – ona je pogodila niz ekonomija van Sjedinjenih država. Oni smatraju da druge centralne banke, za razliku od Uprave Federalnih rezervi, nisu pravovremeno reagovale, odbijajući da smanje kamatne stope zbog borbe protiv inflacije. Za vrlo kratko vreme prognoze su se promenile za 180 stepeni – tržišta sad veruju da će Sjedinjene Države brzo prevazići krizu.

Rekordan prihod OPEC-a

Kako prenosi Fajnanšel tajms, članice OPEC-a zaradile su u prvoj polovini ove godine koliko i u celoj 2007. Rekordno visoke cene i proizvodnja doprinele su ovom rastu prihoda.

Članice ovog kartela ostvarile su prihod od 645 milijardi dolara u prvih šest meseci ove godine. Ovim tempom OPEC će do kraja godine prihodovati 1,245 milijarde dolara, što bi bio rekord. Nedavni pad cene nafte za 20 odsto, ispod 120 dolara za barel, neće značajnije uticati na zaradu, pošto će veća proizvodnja nadomestiti gubitak. Procene su da je ovaj kartel u julu dostigao rekord u proizvodnji – 32,6 miliona barela dnevno. Trenutno nafta košta 116 dolara i ova cena je viša od prosečne za prvih šest meseci, koja je iznosila 111,1 dolara za barel.

Priliv petrodolara izazvao je pravi potrošački bum u zemljama članicama OPEC-a, a uvoz je porastao za čak 40 odsto u poređenju sa prethodnom godinom. Azijske zemlje i Evropa najviše profitiraju usled ove povećanje tražnje, dok Sjedinjene države gube deo tržišta. Kineski izvoz čini 11 odsto uvoza zemalja članica kartela proizvođača nafte, što je veliki skok u poređenju sa 4 odsto 1999. godine. Ovaj rast je uglavnom ostvaren na štetu Sjedinjenih država – sada 7,5 odsto uvoza OPEC-a čine američki proizvodi, u poređenju sa pređašnjih 12 odsto.

Čelnici OPEC-a veruju da su potrošnja ovog kartela i investicije državnih fondova u problematične zapadne banke u velikoj meri sprečili dublju ekonomsku krizu i podstakli rast.

Gruzija poklekla pred ruskom moći

Gruzija je juče pozvala na prekid vatre i najavila da njene oružane snage prekidaju sve vojne akcije. Britanski list Independent navodi da je na ovaj potez Rusija odgovorila bombardovanjem prestonice Gruzije po prvi put od početka sukoba. I ruska mornarica se uključila u konflikt, okupivši flotu oko gruzijske obale na Crnom moru, što je podstaklo špekulacije da će Moskva blokirati ovu liniju snabdevanja Gruzije.

Rusija je ovim činom jasno stavila do znanja da više ne smatra Mihaila Sakašvilija, predsednika Gruzije, partnerom za pregovore, potpaljujući optužbe, koje uglavnom dolaze iz Sjedinjenih država, da je cilj Moskve promena režima, prenosi ovaj list.

Rusija nikada nije skrivala svoje nezadovoljstvo Sakašvilijem, njegovim savezom sa Vašingtonom i pokušajima priključenja NATO savezu, kao i često ponavljanim zavetima da će vratiti dva separatistička regiona pod kontrolu Tbilisija. Sergej Lavrov, ministar spoljnih poslova Rusije, sinoć je oštro kritikovao gruzijskog lidera: „Čovek koji je izdao naredbu za izvršavanje ratnog zločina čije je rezultat smrt hiljade miroljubivih civila ne može biti smatran ruskim partnerom za pregovore.“

U Činvaliju, prestonici Južne Osetije, ljudska patnja je zastrašujuće vidljiva na svakom koraku – leševi na sve strane, većina građevina oštećena ili potpuno uništena. Grad je skoro potpuno napušten, pošto je veći deo stanovnika prebegao u Severnu Osetiju. Ruski mediji izveštavaju o „humanitarnoj katastrofi“ u Južnoj Osetiji, sa više od 2.000 nastradalih. Predsednik Rusije Dmitri Medvedev nazvao je gruzijsku akciju „genocidom“.

Rusija napala centralnu Gruziju

Njujork tajms komentariše širenje područja ruskih akcija izvan Južne Osetije, navodeći da cilj Moskve nije samo bezbednost dve ruske enklave, već i slabljenje gruzijskih oružanih snaga.

Ruske snage su bombardovale ciljeve u Tbilisiju i kopnenim snagama napale grad Gori u centralnoj Gruziji, što je prvi direktan napad na cilj izvan Južne Osetije. Da situacija bude gora po Gruziju, Abhazija, drugi otcepljeni region, objavila je da otvara novi front. Skupština Abhazije odobrila je juče ukaz predsednika Sergeja Bagapša o uvođenju desetodnevnog ratnog stanja u nekoliko oblasti te autonomne republike, kao i o proglašenju delimične mobilizacije rezervista. Tbilisi je optužio Moskvu za slanje 4.000 vojnika u Abhaziju, što su iz ovog regiona porekli, insistirajući da se bore sami.

Američki list navodi da su ruske akcije izazvale bes u međunarodnoj zajednici i pripremile teren za intenzivne diplomatske sukobe sa Sjedinjenim Državama. Nije još jasno da li je ruski cilj puna okupacija Gruzije ili možda svrgavanje Sakašvilija.

Eskalacija borbi podigla je tenziju između Rusije i Sjedinjenih Država na najviši nivo u poslednjoj deceniji. Predsednik Buš je nazvao Gruziju „bastionom demokratije“, podržavši njeno vojno opremanje i pristupanje NATO savezu. Rusija, okuražena velikim profitom od prodaje nafte, želi da osnaži uticaj u svom susedstvu. Vojni odgovor Rusije, tokom kojeg su angažovane kopnene, pomorske i vazdušne snage, najveći je van granica ove zemlje još od kolapsa Sovjetskog Saveza.

Podrška Sjedinjenih država Gruziji ostala je na verbalnom nivou. Buš je iz Pekinga kritikovao ruske napade, posebno one izvan Južne Osetije, i pozvao na hitan prekid sukoba. Bušova administracija je najavila da će Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija podneti predlog rezolucije kojom se osuđuju ruske vojne akcije u Gruziji. Naravno, pitanje je kako Sjedinjene Države misle da izvedu ovu nameru pored ruskog veta.

Američki ambasador pri Ujedinjenim nacijama Zajmaj Halilzad optužio je Rusiju da želi da smeni režim u Gruziji - šef ruske diplomatije Sergej Lavrov je, tvrdi ambasador Halilzad, u telefonskom razgovoru s državnim sekretarom Kondolizom Rajs rekao da predsednik Gruzije Sakašvili „mora da ode“. „To je potpuno neprihvatljivo“, rekao je američki ambasador pri UN, pozivajući Moskvu da potvrdi da njen cilj nije da smeni demokratski izabranu vladu u Gruziji, te da će poštovati teritorijalni integritet Gruzije.

Veseli kineski navijači

Da kineske vlasti nisu ništa prepustile slučaju, govori i podatak da je za Olimpijske igre angažovano 210.000 penzionisanih državnih službenika koji su prošli obuku iz navijanja na Olimpijskim igrama. Ali, vlasti su bez razloga brinule. Na jučerašnjoj košarkaškoj utakimici između Kine i Sjedinjenih Država publika je veselo navijala za oba tima, aplaudirajući i potezima Jao Minga i Kobi Brajanta. To je za Kineze pitanje gostoprimstva, piše Vašington post.

Tokom prva dva dana takmičenja kineski posmatrači su demonstrirali upravo onaj entuzijazam koji su zvaničnici i želeli da vide, bez traga nacionalističkih ispada. Kinezi su toliko uzbuđeni zbog Olimpijade da bi navijali bilo čemu, čak i sportovima koje ne razumeju.

Iako su karte preskupe za prosečnog Kineza, za hiljade stanovnika ove zemlje apsolutni je prioritet prisustvovati nekom od takmičenja na Olimpijadi. Nema tog sporta koji je nezanimljiv, pa makar to bio hokej na travi. Kineska publika ljubazno aplaudira sportistima zemalja za koje smatraju da su im prijateljski nastrojene. Tako je tokom badmington meča Irska – Nemačka, publika zdušno podržavala „zelene“. Nemačka kancelarka Angela Merkel jedna je od nekoliko evropskih lidera koji su odbili da prisustvuju Olimpijskim igrama.