EPIDEMIJA NE JENJAVA

U Nišu se epidemija žutice ne smiruje. Do juče pre podne je registrovan 181 oboleli, a na Infektivnoj klinici je hospitalizovano 40.

 

"Epidemija do nove godine" piše "Danas" i prenosi informaciju iz Niša da se narednih dana očekuje još obolelih kao i da će epidemija najverovatnije trajati do nove godine. Epidemija, prema rečima Branislava Tiodorovića epidemiloga i člana Kriznog štaba, ima više žarišta a većina obolelih verovatno se zarazila u kafićima, malim kafanama i objektima brze hrane zbog loše opranog posuđa i loših higijenskih uslova. "Sve kontrole pokazuju da je voda za piće u Nišu ispravna", naglašava Tiodorović.

 

Strogi nadzor nad svim rizičnim objektima: Niš (foto: Danas)

 

"Politika" izveštava o situaciji u Nišu u tekstu pod naslovom "Još 40 novoobolelih od žutice". Kako je za ovaj list izjavio prof. dr Žarko Ranković, direktor Infektivne klinike, hospitalizovani su oboleli s najtežom kliničkom slikom. "Već je rečeno da su u dosadašnjoj epidemiji registrovana oboljevanja od žutice s lakšom i srednje teškom kliničkom slikom. Upravo zato... nije baš neophodno da svi pacijenti budu hospitalizovani", kaže Ranković.

 

"Obolela 181 osoba" naslov je u "Glasu javnosti". Dr Ranković je u izjavi za ovaj list istakao da Infektivna klinika u Nišu nema problema s posteljnim kapacitetom, a da će na lečenju ostati samo najteži pacijenti s teškim simptomima: povraćanjem, gubitkom tečnosti i apetita, povećanim žutilom kao i oni kod kojih ne postoji mogućnost izolacije u kućnim uslovima. Inače, u Nišu zdravstvene i sanitarne službe posebno kontrolišu obdaništa, škole, fakultete, studentske domove, internate i mesta pripremanja i distribucije hrane.

 

"Večernje novosti" o epidemiji žutice na jugu Srbije pišu u tekstu "Karantin u Nišu". Kod ove zarazne bolesti period inkubacije je prilično dug i traje od 15 do 50 dana, tako da u Nišu možda ima građana koji su se zarazili ovih dana a da to i ne znaju. Upravo je to razlog što nadležni smatraju da se epidemija neće smiriti do kraja ove godine.

 

"Svakog dana 10 novih pacijenata oboli od žutice" naslov je u listu "Kurir". Krizni štab u Nišu je obavezao sve osnovne i srednje škole da dva puta dnevno čiste, peru i dezinfikuju učionice i hodnike, a dečje vrtiće da sprovode rigoroznu dezinfekciju. Sanitarnoj inspekciji naloženo je da pojača kontrolu svih objekata koji mogu biti potencijalna žarišta.

 

Prvo slavlje, pa izbori

Pošto je, barem u ovom trenutku, izvesno da će predsednički izbori biti raspisani, današnje dnevne novine pišu u mogućem datumu održavanja. Juče su se mogle pročitati informacije da ćemo na birališta 13. januara, ali su izgleda mnogi zaboravili da se tog dana slavi Nova godina po julijanskom kalendaru.

 

Zato "Danas" piše "Zbog praznika predsednički izbori najverovatnije posle 20. januara". Neimenovani izbor iz stranke G17+ je za ovaj list izjavio da je razlog za to veliki broj praznika u prvoj polovini januara. Kako "Danas" prenosi, vladajuće stranke su pozitivno ocenile dogovor o izborima, dok opozicija smatra da je reč o kupovini vremena.

 

I "Pravda" donosi naslov "Predsednički izbori - 20. januara 2008. godine". Do 5. decembra neće biti svađa, a tada vladajuća trojka ulazi u završne pregovore oko konačnog utvrđivanja datuma raspisivanja i održavanja izbora. "Pravda" prenosi reči ministra Velimira Ilića: "Sve sam mogao da razumem i da očekujem, ali da izbori budu za Novu godinu i svetog Jovana, to nisam. E to je stvarno previše".

 

Nastavak pregovora

 

Ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić (foto: Politika)

 

U Beču se danas održava četvrta runda pregovora o budućem statusu Kosova o čemu "Politika" piše u tekstu "Prelomni pregovori?" Državna delegacija Srbije će na današnjim pregovorima insistirati na stavu da tema suštinske autonomije za Kosovo i Metohiju nije iscrpljena i da može da da dobar rezultat. Ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić izjavio je da će Beograd danas u Beču insistirati na usvajanju dva fundamentalna principa - na opredeljenju da se ceo proces mora temeljiti na Rezoluciji 1244 i da nema pribegavanja unilateralnim potezima. U tekstu "Dva principa" list "Politika" prenosi reči ministra Jeremića: "Rezolucija 1244 Saveta Bezbednosti je dokument koji mora da definiše pregovarački status i pristupanje rešavanju budućeg statusa. To je principijelan stav koji teško ko može da ospori".

 

Intervjui

Današnje novine donose i nekoliko intervjua domaćih i stranih političara i ekonomista koje najavljuju na svojim naslovnim stranama.

 

Predsednik Tadić dao je intervju Frans Presu (foto: Politika)

 

Predsednik Boris Tadić je intervju dao Frans Presu. "Nezavisnost Kosova - kriza u Srbiji" naslov je pod kojim "Politika" prenosi taj intervju. Kako je istakao predsednik Tadić, Srbija bi mogla da uđe u period krize, ne isključujući i mogućnost nasilja, u slučaju da Albanci sa Kosova jednostrano proglase nezavisnost. "Takva odluka kosovskih Albanaca odmah bi dovela do nestabilnosti. Sve je moguće. Izbegavam da razmišljam o mogućim scenarijima, ali sve je moguće, pa čak i nasilje", upozorio je Tadić.

 

Ekskluzivno za "Večernje novosti" govori Milorad Dodik. "Dosta je diktature", rekao je premijer Republike Srpske i dodao da je visoki predstavnik za BiH Miroslav Lajčak Republiku Srpsku kaznio zbog odbijanja reforme policije. Ukoliko njegove mere ostanu na snazi, Dodikova stranka će preći u opoziciju. "Srpska neće načiniti ni polukorak nazad", kaže Dodik.

 

"Glas javnosti" danas objavljuje čak tri intervjua. "Rusija hoće jaku Srbiju" kaže Alekandar Aleksejev, ambasador Rusije u Beogradu. Po njegovim rečima, konačno rešenje za Kosovo mora biti pregovorno, kompromisno i prihvatljivo i za Srbiju a mora imati formu nove rezolucije Saveta bezbednosti. Pored pitanja budućeg statusa Kosova ambasador Aleksejev govori o ekonomskoj saradnji Rusije i Srbije, (mogućim) ulaganjima ruskih kompanija i ulasu ruskih banaka u našu zemlju, odnosu Rusije i SAD...

 

Nenad Popović za "Glas javnosti" kaže "Za Ruse i bez viza i bez vaučera". Popović ističe da prvi korak za otvaranje srpskog tržišta prema Ruskoj Federaciji podrazumeva olakšavanje ruskim privrednicima i turistima da uopšte stignu do nas. Popović je intervju na istu temu dao i "Kuriru" koji piše "Ukinuti vize Rusima".

 

"Vlada radi - troši pare" za "Glas javnosti" kaže Dragomir Janković, izvršni direktor u Ekonomskom institutu u Briselu. Janković smatra da država ne planira da se racionalnije ponaša ni naredne godine - usvojen je inflatorni budžet, u javnim preduzećima koja su neefikasna izuzetno visoke plate, Zakon o privatizaciji je represivan, a ništa se ne radi na reformi Penzionog fonda. Na pitanja da li Srbiju vidi kao vlasništvo nekoliko tajkuna, Janković odgovara: "U svakoj državi postoje ljudi koji poseduju kapital i nastoje da očuvaju sistem koji se uspostavio u jednom trenutku... Srbija će proći kroz ovu fazu nove akumulacije kapitala... Srbija je zemlja čuda i sve je moguće, a da neko bude vlasnik Srbije to je, ipak, nemoguće. Brzo ga sruše".

 

Republički javni tužilac Slobodan Radovanović u "Pressu" najavljuje "Jače na mafiju". On kritikuje rad pojedinih sudija i najavljuje odlučniji obračun sa organizovanim kriminalom. "Možete rešiti hiljadu predmeta krađe, razbojništva, ali ako ne pokažete efikasnost u krupnim slučajevima u kojima se ogleda borba protiv kriminala, onda je sve uzalud", kaže Radovanović.

 

Povodom jučerašnje izjave hrvatskog političara Ante Đapića, za današnji "Kurir" govori Risto Šešelj koji kaže "Voja je srbenda". Sinovac Vojislava Šešelja kaže da je njegov stric Srbin a ne Hrvat, kako tvrdi Đapić, i da Šešelji potiču od bratstva Šćepanović iz Riđana kod Nikšića.

 

U raljama statistike

"Biznis" na svojoj prvoj strani donosi naslov "Statistika: živimo mnogo bolje". Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, životni standard građana Srbije rapidno je povećan posle političkih promena u oktobru 2000. godine. U septembru 2000. za prosečnu platu (2576 dinara) građanin Srbije mogao je da kupi 166 litara ulja, a u avgustu ove 336 litara (prosečna plata 28.789 dinara); pre sedam godina moglo se kupiti 285 litara mleka a danas 650 litara... Magistar ekonomskih nauka Goran Nikolić slaže se da je životni standard porastao, ali naglašava da se njegov rast može meriti na nekoliko načina. Takođe, Danijel Cvetićanin za "Biznis" kaže da je "ružičasta slika" rasta životnog standarda u Srbiji koja je "naslikana" podacima statistike daleko od realnog stanja. "Podaci koji su uzeti u obzir nisu relevantni jer je posmatran prosek a nije razmatrano raslojavanje u društvu niti ogroman broj ljudi koji su ostali bez prihoda ili su im prihodi smanjeni", kaže Cvetićanin.

 

Pre skoro dva meseca direktor Republičkog zavoda za statistiku Dragan Vukmirović predstavio je javnosti rezultate istraživanja o korišćenju računara i Interneta u domaćinstvima i preduzećima u Srbiji. Tim povodom "Politika" pod naslovom "Srpski 'digitalni ćira' ubrzava" objavljuje razgovor sa Vukmirovićem. On kaže da se "informatička krvna slika" Srbije poboljšala u odnosu na prošlu godinu. Računar ima 34 odsto domaćinstva što je 7,5 odsto više nego 2006. godine, 26,3 procenata ima vezu s Internetom što je povećanje od 7,8 posto u odnosu na lane... Međutim, brinu velike razlike između malih i velikih naselja, dobijeni procenat mladih ljudi, pre svega studenata, koji ne koriste računar i Internet, kao i činjenica da žene mnogo manje koriste računar od muškaraca. Ako je neka uteha, Srbija se po procentu domaćinstava koja imaju računar sa 34 odsto nalazi ispred Rumunije (26), Bugarske (25) i Makedonije a što se tiče priključaka na Internet (26,3 odsto) ispred Grčke (23), Bugarske (17), Makedonije (14) i Rumunije (14).

 

Kada je o Internetu reč, jednu za nas sasvim novu vest donose "Večernje novosti" pod naslovom "SBB leglo piraterije". Unutar mreže SBB (pružaoca Internet usluga i kablovskog operatera) nalazi se server za nelegalnu razmenu sadržaja, piše u prijavi koju su Republičkoj agenciji za telekomunikacije (RATEL) podnele kompanije "Telekom Srbija" i "Majkrosoft". Od RATEL-a se traži da preispita sve navode u prijavi i ako ustanovi da su tačni da hitno dostavi zahtev SBB za "gašenje" servera "Elitehub" na kojem mogu, prema onome što piše u prijavi, da se nađu piratska izdanja najnovijih svetskih filmskih hitova ali i "Majkrosoftov" softver. Uprkos mnogobrojnim pokušajima novinari "Večernjih novosti" nisu prethodnih dana uspeli da dobiju komentar ni iz SBB niti iz RATEL-a.

 

Prijavu, i to krivičnu, podnela je i kompanija "Delta" protiv Verice Barać, predsednice Saveta za borbu protiv korupcije". "'Delta' protiv Saveta" naslov je u "Večernjim novostima". Advokati "Delte" kažu da je Verica Barać paušalnim tvrdnjama pokrenula medijsku kampanju protiv najveće privatne kompanije. Oni tvrde i da su izjave Verice Barać nanele ogromnu štetu "Delti" jer se ona sprema za izlazak na Londonsku berzu a suočava se sa napadima koji su nezakoniti, tendenciozni neosnovani i "to kompaniji narušava poslovni ugled i kreditnu sposobnost kod banaka".

 

Još jedno brutalno ubistvo

U Banatskom Višnjićevu kod Zrenjanina dogodilo se brutalno ubistvo. Sumnja se da je Antal Skendžić kuhinjskim nožem izbo majku Rozaliju. Ovaj događaj je mesto na naslovnim stranama "Kurira" i "Pressa" zaslužio možda i zbog detalja koje ti tabloidi ne "propuštaju". Antal je, naime, bio učesnik prvog serijala "Velikog brata" a tokom boravka u Kući je javno priznao da je homoseksualac.

 

 

Osumnjičeni Antal u kući Velikog brata

 

"Veliki brat ubio majku" piše "Press". Antal Skendžić je prema dosadašnjim saznanjima majci zario nož u srce i ona je preminula na licu mesta. Motiv ubistva još nije poznat, ali komšije Skendžićevih kažu da se Antal u poslednje vreme čudno ponašao.

 

"Kurir" ovu vest objavljuje pod naslovom "Topli 'Brat' ubio majku". Kako piše ovaj list, ubistvo Rozalije Skendžić je komšinici Jovanki Novaković prijavio sam Antal, sin ubijene. "Uleteo je u dvorište vrišteći i onda smo pozvali policiju", kaže Novakovićeva.

 

Stihovi iz duše

Najpoznatiji stanar Centralnog zatvora u Beogradu ali i njegov najplodniji pisac Milorad Ulemek Legija je, kako piše "Pravda", otvorio dušu i počeo da piše poeziju. "Pesme za Cecu" naslov je teksta u kojem se tvrdi da Ceca (Svetlana Ražnatović) neće moći da odbije dubokoemotivne stihove svog kuma. Kako kaže jedan Legijin prijatelj "Kada sam video prvu njegovu pesmu, bio sam šokiran. Očekivao sam stihove u stilu Čarlsa Bukovskog ili Ognjena Dragojevića (?!), a oni meni više liče na tekstove zabavnjačkih hitova". Taj neimenovani prijatelj će Ceci, čim se vrati s Kipra, odneti pesme i nada se da će joj se svideti i da će se ubrzo naći u njenom novom muzičkom "projektu".