DVOSTRUKI VETO U SAVETU BEZBEDNOSTI

Rusija i Kina blokirale američku rezoluciju u Savetu bezbednosti. Slonovi ponovo ugroženi. Teška vremena za američke gigante. Na pomolu velika transakcija u industriji piva.

Propao pokušaj uvođenja sankcija Zimbabveu

Napori grupe zemalja predvođenih Sjedinjenim državama da uvedu sankcije Zimbabveu propali su juče zbog dvostukog veta Rusije i Kine u Savetu bezbednosti. Njujork tajms navodi da je retkost da dve stalne članice istovremeno ulože veto, a obrazloženje ovakvog poteza Rusije i Kine je da bi sankcije predstavljale neopravdano mešanje u unutrašnja pitanja Zimbabvea.

Početkom nedelje prikupljena je podrška devet članica Saveta bezbednosti neophodna za podnošenje rezolucije na glasanje. Odluka Rusije da u petak objavi svoju nameru da stavi veto bila je ovog puta odlučujuća. Kina u principu okleva da sama zauzme suprotnu poziciju po delikatnim pitanjima zaštite ljudskih prava, ali je protivljenje Rusije ohrabrilo da i sama najavi veto. Njujork tajms navodi da je Kina uzdržana u kritici afričkih režima zbog nepoštovanja ljudskih prava u tim zemljama zbog sopstvenog ekonomskog interesa. Rusija i Kina ne ulažu često veto zajedno – poslednji put su to učinile u januaru 2007. godine kada su blokirale rezoluciju u kojoj bi Savet bezbednosti osudio kršenje ljudskih prava u Mjanmaru.

Zalmaj Kalilzad, ambasador Sjedinjenih država pri Ujedinjenim nacijama, oštro je kritikovao ponašanje Rusije u ovom slučaju, navodeći da se ta zemlja početkom nedelje pridružila zajedničkoj izjavi lidera G8 u kojoj je izražena kritika situacije u Zimbabveu. Iako su Sjedinjene države juče bile svesne da rezolucija neće proći ipak su je stavili na glasanje da bi Rusija i Kina bile prinuđene da javno izraze svoju podršku režimu Roberta Mugabea.

Sjedinjene države su u rezoluciji predložile uvođenje embarga na trgovinu oružjem, postavljanje medijatora Ujedinjenih nacija u Zimbabveu i finansijske restrikcije koje bi bile nametnute predsedniku Mugabeu i njegovim bliskim saradnicima. Uvođenje širih trgovinskih sankcija je odbačeno kao mera koja bi štetila nevinim civilima u zemlji.

Prema Povelji Ujedinjenih nacija, osnovna nadležnost Saveta bezbednosti je održavanje međunarodnog mira i bezbednosti, pa je jasno da se mišljenja članica ovog tela razlikuju u oceni da li Zimbabve predstavlja takvu pretnju. Sjedinjene države i njeni evropski saveznici poslednjih godina pokušavaju da uvedu niz pitanja – poput demokratičnosti režima – na agendu Saveta bezbednosti, čemu se protive zemlje koje žele dosledno tumačenje nadležnosti ovog organa.

Trgovina slonovačom u porastu

Svetska trgovina slonovačom, zabranjena pre 19 godina da bi se sprečilo izumiranje afričkog slona, ponovo uzima zamah sa Kinom kao glavnim kupcem, piše današnji Independent.

Zabrana je uvedena 1989. Godine pošto je do tada broj slonova širom afričkog kontinenta opao sa 1,3 miliona na 625 hiljada. Zabrana je trebalo da bude sveobuhvatna i na globalnom nivou, ali su četiri južnoafričke zemlje – Južna Afrika, Namibija, Bocvana i Zimbabve – istupile iz Konvencije o međunarodnoj trgovini ugroženim vrstama (CITES) na osnovu argumenta da su njihove populacije stabilne ili u porastu, kao i da će prodavati kljove samo onih slonova koji su umrli prirodnom smrću ili su ubijeni kao pretnja. Kampanju je predvodio predsednik Zimbabvea Robert Mugabe.

Tako je ponovo dozvoljena trgovina slonovačom, ali samo sa „odobrenim kupcima“, zemljama čija je regulativa protiv ilegalne trgovine bila dovoljno stroga. Japan je tada bio jedini koji je ispunjavao ove uslove i učestvovao je na aukciji tokom koje je prodato 50 tona slonovače. Sada je u pripremi i druga aukcija za prodaju 108 tona slonovače, a Kina se bori za dobijanje statusa „odobrenog kupca“. O molbi Kine za dobijanje ovog statusa sledeće nedelje odlučuje Stalni komitet CITES-a, a očekuje se da će odgvor biti pozitivan.

Borci za zaštitu prirodne sredine strahuju da bi uključivanje Kine u trgovinu slonovačom dovelo do ogromnog povećanja tražnje, pošto je stanovništvo ove zemlje deset puta brojnije od japanskog. Povećanje tražnje ovih razmera neminovno dovodi do procvata nelegalne trgovine. Lovokradice na sadašnjem nivou tražnje ubijaju oko 23.000 slonova godišnje, a sa Kinom kao odobrenim partnerom ova brojka će sigurno biti mnogo veća, smatra Independent.

Američki giganti u krizi

Američka vlada razmatra korake koje bi trebalo preduzeti radi vađenja iz krize dve američke kompanije koje su lideri u obezbeđivanju hipotekarnih pozajmica, Fani Me i Fridi Mek. Akcije ovih kompanija beleže konstantni pad na berzama, koji u poređenju sa najvišim nivoom iz 2006. godine iznosi čak 85 odsto, prenosi današnji Vašington post.

Dovedena je u pitanje solventnost ovih kompanija, pošto zbog problematičnih hipoteka rastu njihove obaveze. Sa drastičnim padom akcija ovih kompanija, Ministarstvo finansija i Uprava Federalnih rezervi razmatraju nekoliko dramatičnih opcija – federalnu garanciju, zajmove ili otkup dela problematičnih hartija od vrednosti – jer bi kolaps obe kompanije doveo u pitanje više hiljada milijardi dolara na tržištu američkih hipotekarnih pozajmica.

Fani Me i Fridi Mek veliki su igrači na tržištu nekretnina u Sjedinjenim državama. Portfolio Fani Me iznosi 700 milijardi dolara, a Fridi Mek čak 1,5 biliona, a zajedno ove dve kompanije poseduju ili garantuju 5,2 biliona dolara pozajmica ili oko 40 odsto vrednosti hipotekarnih zajmova u Sjedinjenim državama. Zbog ovog je izuzetno važno da vlada stane iza ove dve kompanije.

Navedene mere koje se trenutno razmatraju su pokušaj da se spreči sitaucija koja bi naterala vladu da u potpunosti preuzme ove kompanije ako bi se pokazale nesolventnim. To bi značilo da bi poreski obveznici plaćali potencijalno ogromne gubitke ove dve kompanije.

Inbev preuzima Anhojzer-Buš?

Rukovodstvo Anhojzer-Buša sinoć je odustalo do protivljenja preuzimanju od strane Inbeva, prenosi današnji Fajnanšel tajms na naslovnoj strani.

Belgijski proizvođač piva Inbev je pre tačno mesec dana najavio da planira neprijateljsko preuzimanje proizvođača „badvajzera“ u slučaju da ne postigne dogovor sa rukovodstvom te kompanije. Inbev je prvobitno ponudio 65 dolara po akciji Anhojzer-Buša, tj. 46 milijardi dolara za celu kompaniju. Ipak, u želji da osigura prijateljsko preuzimanje, pošto su iz Anhojzer-Buša odbili prvoponuđenu cenu, Inbev je povećao ponudu na 70 dolara za akciju čime je ukupna vrednost transakcije dostigla 50 milijardi dolara.

Dve kompanije bi zajedno mogle ostvariti više od 36 milijardi godišnjeg prihoda proizvodnjom 460 miliona hektolitara njihovih najpoznatijih marki piva – badvajzera i stele artoa.