DUMA ZA NEZAVISNOST, KOLAPS VLADAJUĆE KOALICIJE U PAKISTANU

Oba doma ruskog parlamenta juče su većinom glasova dala podršku nezavisnosti dvema otcepljenim enklavama Gruzije. Kriza u Pakistanu – raspad vladajuće koalicije. Počela konvencija Demokratske partije u Sjedinjenim Državama Ekonomska kriza u Britaniji slična onoj iz sedamdesetih godina.

Duma podržala zahtev Južne Osetije za nezavisnošću

Oba doma ruskog parlamenta glasala su u ponedeljak za priznanje separatističkih republika Južne Osetije i Abkhazije. Sama odluka Dume nema snagu ukoliko je ne potvrdi ruski predsednik Dmitri Medvedev, a iz Kremlja stižu informacije da on ozbiljno razmatra usvojenu rezoluciju, prenosi Fajnanšel tajms.

Po ovom pitanju oglasili su se i Vladimir Putin i Džordž Buš. Ruski premijer je naglasio da bi bilo kakav pokušaj ekonomske izolacije njegove zemlje malo toga postigao. Putin je izjavu dao pošto su Sjedinjene države nagovestile mogućnost blokiranja pristupanja Rusije Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO). Rusija je trenutno najveća ekonomija izvan ove organizacije. „Ne vidimo ikakvu korist od članstva u STO , ako ona uopšte i postoji“, dodao je Putin na jučerašnjoj konferenciji za štampu.

Američki predsednik Džordž Buš izrazio je svoju „duboku zabrinutost“ odlukom ruskih parlamentaraca i dodao da bi priznanje separatističkih enklava u Gruziji bilo nekonzistentno sa rezolucijama donešenim u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija za koje je Rusija glasala. „Gruzijski teritorijalni integritet mora biti poštovan na isti način kao i integritet bilo koje druge nacije, uključujući tu i Rusiju“, izjavio je Buš.

Rusija bi bila prva koja bi priznala nezavisnost enklava koje taj zahtev postavljaju još od građanskog rata u Gruziji s početka devedesetih godina. Nejasno je kolilo bi se država pridružilo Rusiji u priznavanju otcepljenih enklava. Eksperti smatraju da se neće ponoviti slučaj Kosova, koje je početkom godine proglasilo nezavisnost, a posle čega je usledilo brzo priznanje zapadnih država. Oni, umesto toga, povlače paralelu sa slučajem turske invazije na Severni Kipar i priznanja njegove nezavisnosti 1974-75. godine, a koji je i dalje međunarodno izolovan.

Gruzijska vlada posle poraza u ratu sa Rusijom nije u poziciji da pregovara. Rusija može iskoristiti emocionalno pitanje priznanja dve enklave kao sredstvo odvraćanja pristupanja Gruzije NATO savezu ili kao sredstvo pritiska na predsednika Gruzije Mihaila Sakašvilija da se povuče.

Kolaps vladajuće koalicije u Pakistanu

Vladajuća koalicija u Pakistanu raspala se u ponedeljak zbog političkih borbi oko predsedničke funkcije. Vašington post piše da je vlada koju su podržavale Sjedinjene Države paralizovana u vreme kada talibani u Pakistanu i Avganistanu jačaju.

Bivši premijer Navaz Šarif izjavio je da neće podržati kandidaturu svog nekadašnjeg političkog partnera Asifa Ali Zardarija, lidera Narodne partije Pakistana i udovca bivše premijerke Benazir Buto. Predsednik Pervez Mušaraf podneo je ostavku pre nedelju dana, popustivši pred pritiscima vladajuće koalicije koja je planirala da pokrene proceduru za njegovu smenu.

Šarif, lider Pakistanske muslimanske lige, izjavio je da je napustio vladajuću koaliciju pošto je Zardari u subotu najavio kandidaturu za mesto predsednika i pogazio obećanje da će vratiti na funkcije sudije smenjene pod Mušarafovim mandatom. Šarifova partija bila je druga po dobijenim glasovima na parlamentarnim izborima u februaru, a fokus njene kampanje bilo je vraćanje smenjenih sudija i jačanje nezavisnosti sudstva.

U isto vreme u javnost je procurela vest o psihičkoj neuravnoteženosti Zardarija. Prema podacima dobijenim od lekara, izgleda da je Zardari imao teške psihijatrijske probleme poslednjih godina. Dobra vest za udovca Benazir Buto stigla je iz Švajcarske. U ovoj zemlji je povedena istraga zbog sumnje da su Buto i Zardari preko švajcarskih banki oprali na milione dolara iznetih iz zemlje. Istraga je obustavljena zbog nedostatka dokaza.

Šarifova partija je Zardariju suprostavila svog kandidata, bivšeg predsednika Vrhovnog suda Saida-uz-Zamana Sidikuija. Dugogodišnji politički saveznik Šarifa, Sidikui je odbio da kao predsednik Vrhovnog suda prihvati vojni puč koji je predvodio Mušaraf, a kojim je okončan Šarifov premijerski mandat. Kao kritičar Mušarafa i pakistanskih vojnih i obaveštajnih službi, Sidikui je visoko poštovana ličnost u pakistanskim pravnim krugovima i može predstavljati ozbiljnu pretnju Zardariju. Kandidaturu je juče najavio i Mušahid Husain, generalni sekretar Mušarafove partije i predsedavajući Komiteta za spoljne poslove pakistanskog Senata.

Zardarijeva partija trenutno drži najveći deo u donjem domu Parlamenta, kao i u dve provincijske skupštine. Po Ustavu te zemlje, predsednik se bira na osnovu većine u četiri provincijske skupštine i dva doma Parlamenta. Savezništva se mogu raskinuti u poslednji minut i to može ugroziti Zardarijev pokušaj da 6. septembra dođe na vlast, osam meseci posle ubistva njegove supruge. Pod Mušarafovom vladavinom Parlament je nizom amandmana na Ustav preneo predsedniku značajna ovlašćenja. Zardari je obećao da će njegova partija ukinuti sporne amandmane, čime bi izvršna vlast bila vraćena u ruke premijera.

Počela nacionalna konvencija Demokratske partije

Štampa veliku pažnju posvećuje nacionalnoj konvenciji demokrata koja je počela juče. Tokom konvencije senator Barak Obama i formalno će biti proglašen za kandidata te stranke na predsedničkim izborima u novembru.

Njujork tajms kao posebno značajnu vest sa jučerašnjeg otvaranja konvencije prenosi obraćanje Edvarda Kenedija, senatora iz Masačusetsa i člana jedne od politički najmoćnijih porodica u Sjedinjenim Državama.

Predsednik demokrata Hauard Din otvorio je konvenciju, a prisutnima se posle obratila i Obamina supruga Mišel. Ipak, publiku je najviše dirnulo obraćanje Edvarda Kenedija, koji se bori protiv tumora na mozgu.

„Moji dragi Amerikanci, tako je divno biti ovde. I ništa, ništa nije moglo da me spreči da prisustvujem ovom divnom skupu”, rekao je Kenedi, predvodnik liberalne struje demokrata. „Došao sam večeras da zajedno promenimo Ameriku, da povratimo budućnost, da se uzdignemo do najviših ideala i izaberemo Baraka Obamu za predsednika Sjedinjenih država.“ Prisutni su svaku rečenicu pozdravili burnim aplauzom.

Konvencija će biti obeležena pokušajem prevazilaženja raskola u partiji. Senatorka Hilari Klinton, poražena u preliminarnim izborima za predsedničku nominaciju, pozvala je svoje pristalice u Demokratskoj stranci da stanu iza Obame kako bi pokazali da ga stranka jedinstveno podržava. „I posle svega, mi smo demokrate“, poručila je Klintonova. „Različiti smo. Ali, ne pravimo greške, ujedinjeni smo“, dodala je ona. Deo pristalica Klintonove ozlojeđen je što Obama nije nju izabrao za svoju potpredsednicu, već je tu funkciju poverio senatoru iz Delavera Džozefu Bajdenu.

Govornici na konvenciji nisu propustili priliku da se osvrnu na Džona Mekejna, kandidata republikanaca na predsedničkim izborima, čime su najavili oštriju kampanju od one iz 2004. godine. Mekejn je kritikovan zbog veza sa Bušom, ekonomske ideologije i konzervativnog stava prema abortusu. „Republikanci kažu da Džon Mekejn ima iskustva. Mi kažemo da Džon Mekejn ima iskustva da bude loš”, rekla je predsednica Predstavničkog doma američkog Kongresa Nensi Pelozi. Mekejn je prozvan zbog odbijanja da obelodani svoje finansijsko stanje, kao i zbog posedovanja brojnih nekretnina.

Dok su neki govornici bili oštri, zadatak Mišel Obame bio je da predstavi svog supruga u toplom svetlu. Ona je Obamu predstavila kao otelotvorenje američkih vrednosti, odbacivši optužbe republikanaca da je Obama „slavna ličnost, kao i Paris Hilton“. Obama, koji se nalazi u Kanzasu, na konvenciji se pojavio na video bimu, pozdravivši svoju suprugu i dve ćerke rečima „Malia, Saša, šta mislite, kakva je bila vaša mama“. On je novinarima u Ilinoisu rekao da će njegov govor u četvrtak biti „stručan“, kratak, kada se radi o razmetanju, a dug, kada su u pitanju politički detalji.

Britanska ekonomija loša kao sedamdesetih godina

Independent piše da rastu pritisci na britanskog premijera Gordona Brauna da nađe rešenje za tešku situaciju u zemlji posle izjave zamenika guvernera Engleske banke da je finansijsko stanje u zemlji loše kao sedamdesetih godina prošlog veka. Čarls Bin izjavio je na konferenciji bankara u Vajomingu da je finansijska kriza „tranzicioni period“, ali da izgleda kao da svaki put kad se tržišta malo oporave „nova granata“ eksplodira.

Piter Burt, bivši guverner centralne banke Škotske takođe je upozorio da su kreditna kriza i poskupljenje goriva gori nego tokom krize sedamdesetih godina i pozvao je Englesku banku da jasno da garanciju za depozite položene u bankama, što bi sprečilo krizu bankarskog sistema.

Independent prenosi i vest da je na desetine članova vlade pritislo ministre da nametnu dodatni porez na kompanije energetskog sektora. Dok ove kompanije beleže rekordne profite, stanovništo jedva isplaćuje rastuće račune za energiju. Realni dohodak zaposlenih opao je po prvu put od 1997. godine, i to za čak 15 odsto u poređenju sa prošlogodišnjim prosekom.