DRŽAVA SA NAJVEĆIM BROJEM IZBEGLICA U EVROPI

Visoki komesarijat za izbeglice (UNHCR) želi da pomogne da se reši problem izbeglica u Srbiji. Otkazana je rasprava šefova država i vlada EU o primeni Prelaznog sporazuma sa Srbijom. Krajem sledećeg meseca litar benzina u Srbiji koštaće čak oko 110, 7 dinara

Nedelja mode u Sao Paolu: kolekcija – Colcci

Nova poskupljenja goriva

Krajem sledećeg meseca litar benzina u Srbiji koštaće čak oko 110, 7 dinara, objavljuje Pres. Benzin će sledeće nedelje, po važećoj uredbi, poskupeti za četiri dinara, a odmah zatim za još tri dinara na osnovu najavljenog novog obračuna cena derivata! Odluka Rusa da poskupe preradu u rafinerijama podići će cenu za još tri dinara! Ministarstvo: "Nećemo dozvoliti da benzin skoči iznad 107,7 dinara."

Revija šešira trećeg dana konjičkih trka u Askotu

Manje zaduživanje gradjana

Građani, već drugi mesec zaredom izbegavaju da se zajme u bankama, a najviše zaobilaze gotovinske kredite, koji su od početka godine u konstantnom padu. Prema podacima Kreditnog biroa, keš pozajmice krajem maja dostigle su iznos od 117,9 milijardi dinara. To je 1,4 odsto manje nego u aprilu, kada je njihova vrednost bila 119,5 milijardi dinara, a još manje nego u martu kada su ove pozajmice dostigle 122,7 milijardi dinara, piše u Novostima.
Ni za potrošačke kredite nema nekog preteranog interesovanja, iako ih država dotira i banke ih nude pod veoma povoljnim kamatama. Ovi namenski zajmovi jedva da su u maju dogurali do 22,3 milijarde dinara, a njihova tražnja u suštini stagnira od početka godine.
Prema rečima Radovana Jelašića, guvernera NBS, građani su postali oprezni kada se zadužuju, jer plate padaju, a bankari podižu kamate, čak i retroaktivno na zajmove koji se već otplaćuju. Zbog toga i imamo pad kreditnog zaduživanja stanovništva. Ali, pad tražnje, očigledno nije signal da banke pojeftine zajmove. I dalje drže visoke kamate - među najvećima su i u okruženju i u Evropi.

Izbeglice u Srbiji

Visoki komesarijat za izbeglice (UNHCR) uvrstio je Srbiju u pet zemalja sa izbeglicama koje se nalaze u „trajnoj klopci” i sada želi da pomogne da se taj problem reši, istakao je u Beču predstavnik UNHCR u Srbiji Lenart Kocalainen, prenosi Politika.

Posle 14 godina od okončanja ratova na Balkanu veliki broj izbeglica i dalje živi u Srbiji zbog čega je UNHCR odlučio da zemlju uvrsti među pet država kojima je potrebno posvetiti pažnju.

Čak 97.000 izbeglica, od kojih 70.000 iz Hrvatske i 27.000 iz Bosne i Hercegovine, danas živi u Srbiji, kao i 206.000 interno raseljenih lica sa Kosova i Metohije. To Srbiju čini državom sa najvećim brojem izbeglih i interno raseljenih osoba u Evropi, piše u Danasu.

Regionalni samit u Novom Sadu

Susret predsednika Srbije Borisa Tadića i hrvatskog predsednika
Stjepana Mesića uoči samita šefovadržava Centralne Evrope u Novom Sadu

U Novom Sadu u četvrtak počeo 16. Samit šefova država centralne Evrope koji će razgovarati o brojnim temama. Predsednik Srbije diskutovao sa liderima Italije, Hrvatske i Makedonije o odnosima u regionu, javljaju Novosti.

"Nacionalna netrpeljivost je, kako ja vidim stvari, na razini incidentnih situacija i ne može se promatrati kao jedna od bitnih odrednica današnjih odnosa između Hrvatske i Srbije. Odnosi dvije zemlje se polako vraćaju prema onome stanju što je postojalo prije no što je Hrvatska priznala Kosovo, stanju koje može biti samo u interesu kako Hrvatske, tako i Srbije", kaže na početku intervjua predsednik Republike Hrvatske Stjepan Mesić, koji Danas objavljuje pod naslovom "Beograd ne treba da kažnjava zemlje koje su priznale Kosovo".

O vizama u julu, o sporazumu - odloženo

Predsednici država u vlada EU, uoči samita u četvrtak u Briselu

"Žak Baro, potpredsednik Evropske komisije, potvrdio mi je da će EK do kraja jula izraditi predlog za viznu liberalizaciju (zakonodavni predlog za dopunu regulative 539/2001) sa preporukom za ukidanje viza do kraja ove godine. Odluka o ukidanju viza trebalo bi da bude doneta na jesen, a da stupi na snagu prvog januara iduće godine" kazao je juče, posle sastanka u Briselu Božidar Đelić, potpredsednik srpske vlade.
Juče kasno posle podne otkazana je rasprava šefova država i vlada EU o primeni Prelaznog sporazuma sa Srbijom, zakazana za sinoć. Iako je još u ponedeljak posle sastanka šefova diplomatija EU u Luksemburgu najavljeno da će se o tome diskutovati za večerom na samitu EU, svega dva sata pred početak večere odlučeno je da se ova rasprava izbaci iz programa, javlja Politika.

Prvo zakon pa statut

Predsednica Skupštine Srbije Slavica Đukić-Dejanović izjavila je da će Statut Vojvodine biti stavljen na dnevni red nakon što vlada u parlament pošalje Predlog zakona o nadležnostima pokrajine, objavljuje Politika.

U izjavi za Radio-televiziju Srbije, Đukić-Dejanović je objasnila da je Zakon o nadležnostima Vojvodine viši pravni akt od Statuta, o kojem poslanici republičkog parlamenta neće glasati već samo davati saglasnost.

Nikolić traži partnere

Tomislav Nikolić, lider ”naprednjaka”, govori za Novosti o novim koalicijama posle lokalnih izbora u tri opštine i daljoj političkoj strategiji: "Sa DS samo ako moramo. U ponedeljak razgovor sa Koštunicom. Možemo i sa Dačićem."

"Koalicija sa DS u Zemunu i Voždovcu je poslednja varijanta, ali samo ako nam pre toga otkažu i radikali i narodnjaci", objavljuju Novosti pod naslovom "Neću u Tadićevu vladu".

Veterani rata u Bosni i MMF

Protest više od 4.000 ratnih veterana u Sarajevu

Na protestu u Sarajevu, demobilisani borci i ratni vojni invalidi Federacije BiH, pritiskom na vladu uspeli da spreče da se njihova mesečna primanja umanje za 10 odsto. Nekoliko hiljada demobilisanih boraca i ratnih vojnih invalida Federacije BiH, prema nekim procenama bilo ih je oko 7.000, protestovalo je juče ispred zgrade federalne vlade u Sarajevu i uspelo da prisili predstavnike vlade da iz predloga Interventnog zakona izuzmu član četiri, koji je uslov za dobijanje aranžmana sa MMF, a koji bi njihova mesečna primanja umanjio za 10 odsto. Odluku o promeni spornog zakona okupljenim veteranima saopštio je zamenik premijera i ministar finansija FBiH Vjekoslav Bevanda nakon čega je višečasovni protest završen.

"Postigli smo dogovor sa predstavnicima MMF da se iz zakona eliminiše član četiri koji bi bio na štetu veterana i koji podržava mere štednje, a koje su uslov za dobijanje aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom. U budžetu se neće menjati stavka koja se odnosi na ovu populaciju", rekao je Bevanda obraćajući se okupljenima i dodao da će „ova odluka biti potvrđena i na sednici Vlade FBiH”, objavljujje Politika.

Špijunaža i Internet

Američke obaveštajne službe optužene su za špijuniranje elektronske pošte miliona Amerikanaca, uključujući mejlove bivšeg predsednika SAD Bila Klintona. U okviru poslednjeg u nizu skandala obaveštajnih agencija koji je potresao Vašington obelodanjeni su detalji šeme za tajni nadzor elektronke pošte, što je i potkrepljeno tvrdnjama koje je objavio Njujork tajms, prenosi Danas.

Tajms navodi tvrdnje jednog anonimnog analitičara Nacionalne službe bezbednosti (NSA) da su odlazne i dolazne elektronske poruke američkih građana, kao i pošta bivšeg predsednika bili među metama obaveštajnih agencija.

Američka nacionalna služba bezbednosti koristi sistem baza podataka pod nazivom Pinvejl za presretanje i ispitivanje ogromnih tomova elektronske pošte koja prolazi kroz američku telekomunikacionu mrežu. NSA je potvrdila da Pinvejl postoji, mada nije htela da komentariše poslednje navode ili oda detalje o tome kako sistem funkcioniše.

Poklanjaju zemlju državi

PIK „Zemun” odlukom Višeg trgovinskog suda u Beogradu od juče nije više u stečaju, čime je uklonjena poslednja prepreka za eksproprijaciju zemljišta na trasi koridora 10 i obilaznici kod Beograda.
Eksproprijacija zemljišta, prema saznanju Blica, obaviće se tokom narednih letnjih meseci, jer su se biznismeni, koji poseduju najveći deo zemljišta na trasi, Vojin Lazarević i Ljubiša Buha izjasnili da su spremni da svoje zemljište poklone državi ili zamene za drugo jer će izgradnja obilaznice uvećati vrednost njihovog preostalog zemljišta u okruženju.
Otklanjanje poslednjih formalno-pravnih prepreka za početak procesa eksproprijacije važno je i zbog toga što se Srbija u potpisanim ugovorima sa međunarodnim finansijskim institucijama o kreditima obavezala se da će država da snosi troškove kompletne pripreme za ovaj posao. Međunarodni krediti ne mogu se dobiti dok se ne obave pripremne radnje, eksproprijacija i projektovanje.

Besplatni udžbenici izazvali ogorčenje

Strani izdavači ogorčeni što se na listi besplatnih knjiga nisu našla njihova izdanja, nastavnici smatraju da su time oštećeni učenici, javlja Politika.

Na listi udžbenika za strane jezike koje će Ministarstvo prosvete pokloniti đacima prvacima nema izdanja stranih izdavača, zbog čega su predstavnici izdavačkih kuća, ali i pojedini nastavnici – ogorčeni. Nastavnici engleskog jezika iz Negotinskog okruga već su se zvanično dogovorili da neće prihvatiti nijednu od dve knjige za engleski jezik koje bi prvaci mogli da dobiju besplatno, već će roditeljima preporučiti da kupe knjige stranog izdavača koje su i dosad koristili predavači u ovim školama.

"Aktiv učitelja svake škole u opštini Negotin, među kojima su bili predstavnici nastavnika engleskog jezika, doneo je jednoglasnu odluku da neće da radi po udžbenicima koje je Ministarstvo spremno da kupi. Ova odluka je potvrđena na nivou okruga i biće upućena nadležnima. Već šest godina radimo po udžbenicima stranih izdavača i rezultati koji deca postižu prilikom komunikacije i na takmičenjima su nemerljivi", objašnjava odluku negotinskih nastavnika Nenad Mardaljević, profesor engleskog jezika u OŠ „Vuk Karadžić” u Negotinu.

Partijske finansije

Lider Srpske napredne stranke Tomislav Nikolić, njegova supruga Dragica, sinovi Branislav i Radomir dali su u 2008. godini na ime donacija ovoj stranci 1.422.649 dinara, navodi se u izveštaju koji je SNS sredinom aprila dostavio Odboru za finansije Skupštine Srbije.

Istovremeno, u finansijskom izveštaju LDP-a, piše u Presu, ne navodi se ime nijednog donatora, iako su sve stranke po zakonu obavezne da u izveštaju navedu imena svih koji su partiji priložili više od 6.000 dinara! Sasvim je zanimljivo da je Čedomir Jovanović bukvalno overavao i potpisivao prazne formulare finansijskog izveštaja?!

Streljanja u Čačku

Značajnu ulogu u streljanjima u Čačku imali Miloš i supruga Milanka Minić. Pripadnik Ozne svedoči da je svakog dana ubijao 30 ljudi, objavljuju Novosti u najnovijem nastavku svoga feljtona " Otkopavanje istine - nedela vlasti posle II svetskog rata". Na stratištima duž obale Zapadne Morave, od oslobođenja Čačka 3. decembra 1944. godine do ranog proleća 1945. godine, prema zvaničnim podacima Međuopštinskog istorijskog arhiva, komunistički režim streljao je 266 ljudi s prostora Čačka, Gornjeg Milanovca i Lučana. Ovaj broj, međutim, nije konačan, jer, prema rečima istoričara, Čačak je bio sabirni centar gde su dovođeni „državni neprijatelji“ iz ostalih krajeva Srbije i tu ubijani.

Plate Tita i Jovanke

U poslednjoj godini života Josip Broz Tito primao je svakog prvog u mesecu četiri i po miliona dinara. Kurs nemačke marke prema podacima Narodne banke Srbije 31. decembra 1980. godine bio 1.512 dinara za 100 nemačkih maraka, odnosno jedna marka vredela je 15,12 dinara). To će reći da je Broz imao platu od 297.619 maraka. Tu platu odredila je Kadrovska komisija Predsedništva SFRJ. Josip Broz Tito imao je mesečna primanja od oslobođenja Jugoslavije 1945.

Verovatno je Predsedništvo SFRJ imalo na umu platu koju je Broz primao u poslednjoj godini života kada je supruzi Jovanki, posle njegove smrti, odredilo specijalna mesečna primanja u visini od 2.400.000 dinara. Tu odluku donelo je Savezno izvršno veće 19. juna 1980. godine, piše u Politici.

Uskoro će kompletno biti obnovljena oronula vila od 750 kvadrata u Bulevaru kneza Aleksandra Karađorđevića broj 75 na dedinjskom brdu, pokraj dvorskog parka u kojoj „privremeno” bezmalo trideset godina stanuje Jovanka Broz, udovica Josipa Broza Tita, nekadašnjeg doživotnog predsednika SFRJ, saznaje Politika.

Kako je objasnio Novica Antić, direktor Uprave za zajedničke poslove republičkih organa, ustanove u čijoj je nadležnosti ova državna vila, pri kraju je izrada projekta za rekonstrukciju kuće ali i dvorišta.

Italijansko priznanje Mihailu Djuriću

Jedan od najumnijih srpskih intelektualaca, poznati filozof i akademik Mihailo Đurić (22. avgust 1925, Šabac), dobitnik je izuzetne, međunarodne nagrade „Prof. Luiđi Tartufari” koju dodeljuje Nacionalna akademija nauka Republike Italije (Accademia nazionale dei Lincei), objavljuje Politika. Akademik Đurić je ovo u svetu visoko cenjeno priznanje dobio za doprinos filozofskim i pravnim naukama. Nagrada se, inače, dodeljuje za ekonomiju, pravo, filozofiju, filologiju i istoriju, italijanskim i stranim naučnicima, a o izboru odlučuje petočlana komisija.

Opštine kontrolišu gradilišta

Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas zatražio je juče od predsednika beogradskih opština da u narednih mesec dana podnesu izveštaje o izgradnji objekata do 800 kvadratnih metara u svojim opštinama, objavljuje Borba pod naslovom "Đilas objavio rat građevinskoj mafiji".
Primetivši da je priča o stepenu zloupotreba u oblasti građevinarstva i urbanizma previše "uzela maha" i ukazujući na nezadovoljstvo građana investitorskom mafijom, Đilas je na sastanku sa predsednicima 17 opština u Starom dvoru ukazao na neophodnost preduzimanja odlučne akcije da se taj problem reši.

Opasne cipele?

Sve uočljivija prodaja proizvoda koji nisu bezbedni, kažu u Pokretu potrošača, piše u Novostima. U obući sa Dalekog istoka ogromne količine hemikalije DMF, zabranjene u Evropskoj uniji. Jeftina obuća, tako, postaje mora za disajne organe. Evropska unija je od 1. maja zabranila upotrebu hemikalije dimetilfumarata (DMF) i prodaju proizvoda koji su njome poprskani. Kontakt s većim koncentracijama DMF može da izazove ne samo bolnu upalu kože, već i akutne disajne probleme.

Kada je reč o koži „preko sedam mora“, sa Dalekog istoka, niko ne zna precizno da objasni koje kontrolne kanale mora da prođe da bi došla do kupaca. Reč stihija možda sve najbolje objašnjava.

Mamut star pet miliona godina?

Arheološko otkriće u celosti sačuvanog skeleta mamuta, u blizini Arheološkog parka Viminacijum, u prvi mah je ukazivalo na to da je ta praistorijska životinja stara oko milion i po godina. Najnoviji nalaz specijalističkih geoloških istraživanja, koji je Blic dobio a koji je potpisao prof. dr Slobodan Knežević, ukazuju da je mamutica iz Kostolca mnogo starija.

Vika je pronađena u peskovitim slojevima deltne sedimentacije u kojima se nalaze i naslage od sivosmeđih peskovitih glina i alevrita starosti izmedju pet i četiri ipo miliona godina. Nova Vikina starost još snažnije ističe značaj otkrića naših arheologa jer je njime za svetsku nauku otvoren novi bukvar geologije.

Festival folklora u selu Arkovna nadomak Sofije

Istraživanje o seksu

Srpkinje su najmanje zadovoljne svojim seksualnim životom, dok su Srbi najzadovoljniji, podaci su istraživanja farmaceutske kuće „Bajer Šering” o seksualnim navikama i stavovima Južnoafrikanaca, Hrvata i Srba, piše u Blicu. U istraživanju je učestvovalo oko 600 do 700 muškaraca i 200 žena u svakoj od tri ispitivane zemlje.
Tako je 64 odsto Srba reklo da je zadovoljno svojim seksualnim životom, nakon njih slede Hrvati, pa tek onda Južnoafrikanci. Od svih ispitanika, Srpkinje su najmanje zadovoljne seksualnim životom. Nasuprot tome, za Južnoafrikance i Srbe afere oživljavaju dugačke veze, dok u to najmanje veruju Hrvatice.

Male kazne mame u zatvor

Od ukupnog broja osuđenika primljenih u srpske zatvore tokom 2008. godine njih 61,88 odsto su povratnici. Od tog broja skoro 90 odsto su počinioci razbojništava, krađa, prevaranti i oni koji odgovaraju za zloupotrebu droga.

"Povrat se uglavnom pojavljuje kod krivičnih dela za koja je zaprećena niža kazna. Retko se događa da neko ko zbog ubistva u zatvoru provede 15, 20 i više godina, to delo ponovi", objašnjava Joka za Politiku.

"Krivična dela koja su karakteristična po povratu su i ona koja su motivisana seksualnim napadom na drugu osobu, jer se smatra da u samom počiniocu postoji psihološki problem. Izvršioci silovanja ili bludnih radnji su na neki način bolesni ljudi, jer imaju opsesivnu težnju da to čine. Tako da ukoliko oni po izlasku iz zatvora nisu dobro praćeni od nadležnih službi i policije, velika je verovatnoća da će to delo ponoviti", ocenjuje Joka.

Zločini psihijatrijskih bolesnika

Psihijatrijski bolesnici čine zločine jer veruju da je to način da se odbrane od pretnji. Potreban bolji sistem nadzora, piše u Novostima.

Psihijatrijski pacijent, uz odgovarajuću i redovnu terapiju, može sa bolešću da živi do kraja života, a da nikoga ne povredi. U Specijalnoj psihijatrijskoj bolnici Gornja Toponica, pored Niša, gde se ubica Slobodan Ivković (59), iz lebanskog sela Ždeglova, lečio do 5. septembra 2007. godine, napominju da je neophodno da se na lokalu razvije mreža koja će nastaviti da brine o otpuštenom pacijentu sa ovom vrstom dijagnoze. Psihijatri, navode, u ovoj bolnici ne mogu pod prinudom da privode pacijente, čak ni paranoidne šizofreničare.
"Svakom pacijentu se u njegovom mestu odredi staratelj, a ukoliko takvog nema među članovima porodice, kao što je to bio slučaj kod Slobodana Ivkovića, onda brigu o njemu treba da preuzme Centar za socijalni rad", objašnjava za Novosti dr Albina Stanojević, direktor Specijalne psihijatrijske bolnice, gde se trenutno leči 800 pacijenata.

Uhvaćen ubica iz Sokobanje

Draganu Kohu (31) iz Sokobanje, poznatijem kao "Žan-Klod van Dam", određen je pritvor zbog sumnje da je pre tri dana silovao i zadavio Zoricu Božinović (51) iz sela Dugo Polje. Dragan Koh je policiji poznat odranije i osuđen je 15. aprila ove godine zbog pokušaja silovanja starice na dve godine zatvora, ali kazna još nije postala pravnosnažna.
"Moj brat i Draganov otac je molio policiju da ga strpaju u zatvor još kada je pokušao da siluje staricu. On je tada došao iz Švajcarske gde radi i govorio svima, a najviše policiji da je njegov sin opasan i da ga drže što duže u zatvoru. Da su ga samo poslušali, ova nesrećna Kasandra bi sad bila živa", kazala je Draganova tetka Rada.
Kako Blic saznaje, osumnjičeni je u policiji priznao ubistvo, a obdukcija, koja juče još nije bila završena, potvrdila je da je Zorica zadavljena, a da su joj od siline pritiska smrskani jednjak i ždrelo.

Na pobedu sa Belorusima

Učesnici četvrte etape biciklističke trke Kroz Srbiju pred ciljem u Nišu

Srbija u petak u Malmeu (18.15 - RTS 2) igra ključnu utakmicu na Prvenstvu Evrope u Švedskoj. Selektor Krčmarević: "Igraćemo drugačije od meča sa Italijanima, jer nam odgovara samo pobeda", objavljuju Novosti.