DOKLE DRŽAVA MOŽE DA SE ZADUŽUJE

Gorivo u Srbiji skuplje je u proseku za 81 paru po litru, odnosno za 0,87 odsto. Vlada Srbije planira da do kraja ove i početkom sledeće godine uzme pozajmice od čak šest milijardi evra, što će ukupni javni dug zemlje podići na nivo od oko 50 procenata bruto domaćeg proizvoda ili 15 milijardi evra. Albanci sa juga Srbije traže formiranje regiona Preševske doline, s ciljem da taj deo Srbije priključe Kosovu i to otvoreno priznaju.

Linda Arsenio na promociji kolekcije dijamanata u Bopalu. Linda je američka
glumica iz Teksasa koja je debitovala u indijskom centru filmske industrije Bolivudu,
u filmu pod nazivom "Kabul ekspres".

Skuplje gorivo

Gorivo u Srbiji skuplje je u proseku za 81 paru po litru, odnosno za 0,87 odsto.

Litar motornog benzina i bezolovnog motornog benzina od 95 oktana poskupeće sa 101,08 dinara, na 101,79 dinara, a dizel gorivo D2 sa 88,78 dinara, na 89,56 dinara, piše u Politici.

Cena litra bezolovnog motornog benzina od 92 oktana porašće za 0,68 dinara, na 100,23 dinara, a litar evropremijum benzina poskupeće sa 108,37 na 109,2 dinara.

Eko 350 dizel će poskupeti za 0,83 dinara po litru, na 92,63 dinara, eko 50 dizel za 0,89 dinara po litru na 96,22 dinara, a cena evrodizela povećaće se sa 97,48 na 98,4 dinara.

Litar ulja za loženje poskupeće za 0,99 dinara, na 67,31 dinar.

Prethodna promena cena goriva na pumpama u Srbiji bila je 15. jula, kada je pojeftinilo u proseku za 2,96 dinara po litru, odnosno za oko 2,96 odsto.

Predstavnice Bolivije, Španije, Dominikanske Republike, Kolumbije i Brazila na izboru
Miss Universe 2009, koji će se održati 23. avgusta u Nasauu

Biće dovoljno gasa

Domaćinstva priključena na gas, toplane i industrija koja troši ovaj energent ne bi trebalo da brinu da predstojeće grejne sezone neće imati dovoljno gasa, čak i u slučaju nove gasne krize, kaže u razgovoru za Politiku Dušan Bajatović, generalni direktor Javnog preduzeća „Srbijagas”.

S predstavnicima „Gasproma” dogovoreno je da ruski partner obezbedi skladištenje 200 miliona kubika gasa u Mađarskoj koje bi se koristile u slučaju potrebe za potrošače u Srbiji.

Državni dugovi rastu

Vlada Srbije planira da do kraja ove i početkom sledeće godine uzme pozajmice od čak šest milijardi evra, što će ukupni javni dug zemlje podići na nivo od oko 50 procenata bruto domaćeg proizvoda ili 15 milijardi evra, objavljuje Danas.

To je drastično više od trenutnog nivoa od 30 odsto BDP i primetno iznad granice od 45 procenata, koju je Ministarstvo finansija postavilo kao gornji limit bezbednog zaduživanja i koji država ne bi smela da pređe, čak ni dugoročno posmatrano. Ovaj proračun važi za slučaj da pad BDP-a ove godine bude samo dva odsto, a pošto se očekuje još slabiji rezultat, moguće je da će se uz nove kredite Srbija opasno približiti zoni visoke zaduženosti.

Više od trećine novih dugova potiče od aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom za pomoć deviznim rezervama, u vrednosti od tri milijarde evra.

Kako bi ulepšali sliku o nivou zaduženosti, predstavnici vlasti skloni su da uporede dugove Srbije i Hrvatske. Međutim, u okviru duga Hrvatske, za koji kažu da iznosi 95 odsto BDP, u obzir uzimaju i javni i privatni dug, dok u slučaju Srbije „zaboravljaju“ da dodaju privatni. Prema podacima Narodne banke Srbije, taj dug u delu koji se odnosi samo na kredite bankama iznosi 985 milijardi dinara, od čega građani duguju 398, a privreda 587 milijardi dinara. Ako se ta brojka doda javnom dugu, dobija se zbir od čak 64 procenta BDP-a, što znači da je Srbija već sada visoko zadužena zemlja. Ako bi se tome dodali i planirani krediti, udeo javnog i privatnog duga bi porastao na barem 84 odsto BDP-a, čime bismo se ozbiljno približili stanju u Hrvatskoj. Međutim, prema procenama ekonomista, ukupan privatni dug dostiže 15 milijardi evra što bi značilo da bi zbir javnog i privatnog, sa najavljenim kreditima dostigao 100 odsto BDP-a.

Predstavnice Gvajane, Japana, Indonezije, Ekvadora, Urugvaja, Gvatemale, SAD,
Meksika, Švedske, Slovačke i Češke na izboru Miss Universe 2009, koji će se održati
23. avgusta, tokom posete Nacionalnoj umetničkoj galeriji Bahama
(Bahamas National Art Gallery) u Nasauu

Ko će da plati reviziju NIS-a po želji vlade

Vlada Srbije neće angažovati novog revizora za poslovanje Naftne industrije Srbije (NIS) u 2008. godini, javila je Radiotelevizija Srbije (RTS).

Vlada je NIS-u preporučila da reviziju uradi o svom trošku, objavljuje Poltika.

Kako je javio RTS, Vlada Srbije na telefonskoj sednici nije prihvatila jedinu ponudu kompanije „Ernst i Jang” da uradi novi završni račun NIS-a za 2008. godinu zbog visoke cene koju je ta revizorska kuća tražila.

Revizorska kuća KPMG uradila je završni račun NIS-a po kojem je ta kompanija 2008. godine imala gubitak od osam milijardi dinara.

U preliminarnom godišnjem izveštaju dostavljenom Narodnoj banci Srbije 2. marta navodi se da je gubitak NIS-a u 2008. godini bio 3,9 milijardi dinara, dok je u prvom izveštaju o poslovanju te kompanije u prošloj godini, urađenom za mandata prethodnog rukovodstva NIS-a, prikazana dobit od 2,3 milijarde dinara

Premijer Srbije Mirko Cvetković najavio je 28. maja da će država, kao manjinski partner u NIS-u, u kojem većinsko vlasništvo ima ruski Gaspromnjeft, angažovati novog revizora.

Naftna industrija Srbije (NIS) ispoštovaće i podržati odluku Vlade Srbije, jer je država jedan od akcionara u kompaniji, rečeno je Tanjugu u NIS-u povodom odluke vlade da neće angažovati novog revizora, već preporučuje NIS-u da to uradi o svom trošku.

Menadžment NIS-a je spreman da podrži odluku, jer je najvažnije da se utvrdi istina za koju su zainteresovani svi akcionari, naveli su u NIS-u.

Izložba cveća u Bangaloru

Region radi otcepljenja

Albanci sa juga Srbije traže formiranje regiona Preševske doline, s ciljem da taj deo Srbije priključe Kosovu i to otvoreno priznaju, javlja Dojče vele.

Predsednik opštine Preševo Ragmi Mustafa ocenjuje da će albanska zajednica preko regionalizacije lakše rešavati socijalne i ekonomske probleme u Srbiji, ali i lakše doći do integracije sa Kosovom, pod određenim okolnostima, prenosi Politika.

„U trenutku kada bi se odvojio deo Kosova, mi bismo tražili da budemo sastavni ili integralni deo Kosova”, rekao je Mustafa za Dojče vele.

Njegov kolega iz Bujanovca Šaip Kamberi podseća da zahtevi Albanaca za nekom vrstom teritorijalne autonomije nisu novi.

Muftija kao partijski lider

U Sandžaku se, po svemu sudeći, sprema nova stranka. Mešihat Islamske verske zajednice, koji predvodi muftija Muamer Zukorlić, osnovao je Politički savet, a pojedini sandžački političari kažu da je ovo telo osnovano s ciljem da preraste u političku stranku

Na pomolu osnivanje političke partije sa muftijom na čelu, sandžački lideri tvrde da će ona biti pod okriljem Sarajeva. Veruje se da je muftiju uplašilo pomirenje Ljajića i Ugljanina, pa je odlučio da konce uzme u svoje ruke, objavljuju Novosti.

Decenija Vladimira Vladimiroviča

Pod naslovom "Decenija ekonomskog rasta i gušenja slobode medija", Danas obajvljuje tekst o deset godina na vlasti Vladimira Putina, bivšeg predsednika i sadašnjeg premijera Rusije. Epopeja Vladimira Vladimiroviča (56) nije, međutim, jednostavna i bez kontroverzi. Tek što je došao na vlast, Putin je pokrenuo drugi rat u Čečeniji, a zatim počeo da se udaljava od uticajnih oligarha, poslovnih ljudi bez skrupula koji su obeležili godine Jeljcinove vladavine. Putin je primorao medije na bezuslovnu lojalnost, suzbio liberalnu opoziciju u parlamentu i postavio nove guvernere regiona pod paskom Moskve. Jedan od vodećih aktivista za ljudska prava u Rusiji i kritičar vlasti Lav Ponomarjov ocenio je da je istorijski značaj u tome što je sa Putinom u zemlji prestala da se razvija demokratija, i izabran put konfrontacije sa svetom. „Dok se može reći da je pod Jeljcinom demokratija napredovala korak po korak, sa dolaskom Putina, krenuli smo u suprotnom pravcu“, rekao je Ponomarjov.

Mnogo toga se desilo od kada je Putin postavljen za prvog zamenika premijera u avgustu 1999. godine, ali najključnija evolucija Rusije je iz nestabilnih, ali poludemokratskih dana tokom devedesetih godina do statične, autoritarne strukture danas, objavljuje Borba.

Amerikanka Mišel Larsen-Vilijams sa rekordno teškom pastrkom, oko devet kilograma,
ulovljenom na reci Snake u Ajdahu

Tirana odbija medjunarodnu istragu

Zvaničnici u Tirani saopštili su istražiocu Saveta Evrope Diku Martiju da se u Albaniji ne može voditi istraga o navodnim zločinima i trgovini organima Srba i drugih nealbanaca tokom rata na Kosovu na osnovu optužbi bivše glavne tužiteljke Haškog tribunala, niti vlasti u Beogradu, javili su elektronski mediji u Prištini prenosi Politika.

„Pravo da vode istragu na teritoriji Albanije ima samo albansko tužilaštvo”, rekao je zvaničniku Saveta Evrope ministar pravde Albanije Enkeljed Alibeaj, a prenosi prištinski kanal RTV 21.

„Nije jasno zbog čega jedna demokratska zemlja ne želi da u prisustvu stranih posmatrača istraži navode o zločinima, počinjenim na njenoj teritoriji, ali ne želimo da komuniciramo sa albanskom stranom putem medija. To bi bio vid pritiska na Dika Martija koji treba da podnese nezavisan izveštaj Savetu Evrope”, rekao je Bruno Vekarić za Politiku. Ovaj list podseća da će Marti, posle posete regionu, podneti izveštaj Savetu Evrope koji će zatim usvojiti rezoluciju u vezi sa ovom temom.

Pilot i kopilot lakše su povredjeni u udesu helikoptera nedaleko Limasola

Pohvala Vladi Srbije

Dženifer Braš, otpravnica poslova Američke ambasade, govori za Novosti o pomoći Beogradu i novim odnosima dveju zemalja: "Vlada dobro postupa u krizi. Ne očekujemo da ćete priznati Kosovo. Verujemo da Beograd radi sve što može da pronađe Mladića."

"Zadovoljni smo trenutnom političkom i bezbednosnom situacijom u Srbiji. Vaša zemlja se kreće u pozitivnom pravcu, u to nema nikakve sumnje. Većina građana Srbije je izborom proevropske vlade jasno stavila do znanja šta očekuje - ulazak u EU, viznu liberalizaciju, integracije u evropske i zapadne institucije. I vaša vlada vodi zemlju tim putem", poručuje u intervjuu za Novosti Dženifer Braš, otpravnica poslova Američke ambasade u Beogradu.

Katastar nepokretnosti

Drastičan pad prometa nekretnina u Srbiji nije smanjio broj zahteva građana za uknjižbom stanova i kuća u katastru nepokretnosti ili zemljišnim knjigama, piše u Novostima. Republički geodetski zavod, koji je nadležan za katastar, i zemljišno-knjižna odeljenja u sudovima zatrpani su predmetima. Da bi dobili vlasnički list građani čekaju i do godinu dana. Još ako nisu u mogućnosti da zbog zahtevanog pravnog kontinuiteta kompletiraju dokumentaciju, mukama nikad kraja.
Katastar nepokretnosti, kao jedinstvena svojinska evidencija, do sada je ustrojen u ukupno 3.965 katastarskih opština ili 87,7 odsto ukupnog broja katastarskih opština, a po površini za 82,9 odsto teritorije Srbije.

Važnije plate nego bolesnici

Direktori u pojedinim zdravstvenim ustanovama po Srbiji ne plaćaju struju niti lekove, ali bez bilo kakvih problema zapošljavaju po 200 ljudi više nego što je propisano. I dok oni primaju plate, čak i stimulacije, takvi zdravstveni centri tonu u dugove, koji su u ovom trenutku oko tri milijarde dinara, piše u Blicu. Uz to, neke bolnice su u ovom trenutku u problemima jer njihovi dugovi, pre svega za lekove i sanitetski materijal, prevazilaze godišnje budžete predviđene za te namene. Neki od direktora u tim ustanovama primali su nove zaposlene, a onda ih plaćali od sredstava namenjenih za kupovinu lekova.

Dugovanja zdravstvenih ustanova ranije su iznosila više od 100 miliona evra. Krajem 2007. godine izmireni su svi dospeli dugovi, tako da je svaka zdravstvena ustanova u Srbiji bila na pozitivnoj nuli.

Lečenje kod privatnika o trošku zdravstvenog osiguranja

Postupak refundacije troškova lečenja kod privatnih lekara zbunjuje i medicinske radnike i pacijente. Lekari državnih ustanova neće direktno upućivati u privatne ordinacije, već će pacijenti birati, objavljuju Novosti.

I dok u pojedinim bolnicama zvanično izjavljuju da to neće primenjivati u praksi, jer postupak "ne razumeju", Savez sindikata lekara i farmaceuta Srbije u petak je javno zatražio da se svim domovima zdravlja i svakom izabranom lekaru hitno dostave liste privatnih ordinacija koje su sklopile ugovor sa Republičkim zavodom za zdravstveno osiguranje!
Pravilnik je usvojen još u aprilu, ali mnogi doktori ni do početka njegove praktične primene nisu uspeli da "savladaju" postupak refundacije. U međuvremenu, pravilnik je izmenjen samo zbog tehničke nepravilnosti. U prvoj verziji pisalo je da pacijent treba da bude zbrinut u roku od 30 dana od izdavanja uputa. Onda je to ispravljeno u "30 dana od dana javljanja u zdravstvenu ustanovu", u kojoj bi trebalo da obavi pregled.

"Nemamo ništa protiv uključivanja privatnih doktora u državni sistem finansiranja, s obzirom na to da se u državnim bolnicama neki specijalistički pregledi čekaju i po šest meseci", saopštio je u petak Savez sindikata lekara i farmaceuta Srbije, "ali, insistiramo i da sistem slanja privatnicima bude takav da se uput daje isključivo za državnu bolnicu, koja će zatim opravdati slanje u privatnu ordinaciju i izdati odgovarajuću dokumentaciju, potrebnu da se troškovi refundiraju."

Ne optuživati sve lekare

Direktorka Lekarske komore Srbije dr Tatjana Radosavljević zatražila je da Zavod za zdravstveno osiguranje izađe sa imenima lekara koji su, navodno, nezakonito prepisivali lekove, pa su u prva četiri meseca ove godine napisani recepti za 2,5 miliona kutija više nego prošle godine u istom periodu, objavljuje Pres.
"Takve vrste zloupotreba, ako zaista postoje, treba odmah sankcionisati, ali se o njima ne mogu davati paušalne ocene i time etiketirati lekarska struka" naglasila je Radosavljevićeva.

"Sve što se javno izjavi mora da bude praćeno dokazima. To znači da je ovde potrebna detaljna analiza obolevanja stanovništva Srbije po određenim bolestima i upoređivanje statističkih parametara sa brojem potrošenih lekova. Ne može se na ovaj način procenjivati da li je lečenje bilo stručno ili nije. Ono što RZZO proglašava uštedom ili zloupotrebom je prilično daleko od pravila najsavremenijeg lečenja koje lekari duguju narodu Srbije", kaže dr Radosavljević.

Trgovci smanjuju dugove

Najveći trgovinski lanci “Merkator”, “Metro”, “Intereks” i “Veropulos” gotovo da više nemaju dugovanja prema dobavljačima van dogovorenog roka za plaćanje. Međutim, ima i onih koji se do sada nisu potrudili da svoje dugove smanje, pa je trenutno jedan od najvećih dužnika u trgovini kompanija “Futura plus”, kaže za Blic ministar trgovine Slobodan Milosavljević.

“Futura plus” koja je veliki dužnik, a koja se na naše pozive da razgovaramo o izmirenju duga do sada nije najadekvatnije odazivala. Na sastanku koji ćemo u sličnom sastavu sa premijerom i kolegama iz Vlade ponovo imati, najverovatnije negde u drugoj polovini septembra, pokušaćemo da im ponudimo modele pomoći kako da se i taj dug isplati, jer znam da taj dug opterećuje i medije zato što “Futura plus” kao najveći distributer štampanih medija kasni sa plaćanjem. Zbog toga je ukupna slika poslovanja medija negativnija nego što bi objektivno mogla da bude", kaže ministar Milosavljević.

Neshvatljivo je da se u ovom razgovoru uopšte ne pominje najveći trgovački lanac u Srbiji – Delta, koji je donedavno optuživan za monopolski položaj.

"Kralj šećera" traži rasterećenje privrede

Miodrag Kostić, vlasnik ''MK grupe'', poznat je kao ''kralj šećera'', ukazuje da privredi treba rasterećenje i upozorava da će najavljene mere Vlade Srbije ponovo opterititi isključivo zdravi deo privrede, objavljuje Borba opširan razgovor sa poznatim srpskim bogatašem, pod naslovom "Država mora da oporezuje građane koji žive luksuzno, puno troše i voze skupe automobile".

Na primedbu da je javnost, kao i kada je kupio tri srpske šećerane za po tri evra, s neodobravanjem primila vest da je postao i ''gazda Kopaonika'', Kostić kaže da ''nije zadovoljan što je 2006. godine prodao šećerane, ali da će te tri srpske fabrike šećera (Bač, Kovaćica, Pećinci, plus ona u Vrbasu) jedine preživeti i nastaviti proizvodnju''.

Ko bolje svira

Nastup američkog vojnog orkestra na 49. saboru trubača u Guči

"Srbi su odlični muzičari. Sa njima "na crtu" nikako ne bismo stali." U petak u Guči vođa mornaričkog vojnog orkestra SAD Duk Stjubl zanemeo je kada su zagrmele trube dragačevskih majstora "pleha". Sa svojim "Diplomatama", zvucima Nju Orleansa želeli su da dokažu kako se moćni instrumenti iz dve udaljene države lepo uklapaju. Euforija koju su izazvali među desetak hiljada saboraša je potvrda da je muzička misija uspela.
"Slušao sam pre devet godina Bobana Markovića i tada sam prvi put čuo srpsku muziku i Guču. Pričali su mi da je ovde luda atmosfera, ali sam se uverio da je još hiljadu puta otkačenije", rekao je Stjubl, narednik prve klase. "Kada je stigao poziv za Guču, ja sam se izborio da to bude baš naš orkestar. Guča je raj za muzičare. Ovde se mnogo toga može naučiti. Pokupili smo od srpskih trubača neke stilske cake, koje ćemo ubuduće koristiti."
Ameri su, doduše, pored sebe imali lagano obezbeđenje, za svaki slučaj. Međutim, kada su saboraši čuli prve taktove "Svilenog konca" u američkom izvođenju, ali i kada su videli Dejana Petrovića i Dejana Lazarevića pored bine, a pred njima su marinci "polagali prijemni ispit" za Guču, muzika je izbrisala poglede neverice.
"Odlični su. Važno je da se među sobom čujemo", kaže Užičanin, majstor trube Dejan Petrović, piše u Novostima.


Nastup orkestra iz Slovenije na 49. saboru trubača u Guči

Stečena svojina je neprikosnovena

Ako Ustavni sud oceni neustavnim i poništi osporene članove koji omogućavaju otkup državnih stanova, otkupa po dosadašnjim uslovima više neće biti, ali stanove koji su dodeljeni i kupljeni po ovoj uredbi, ma koliko ona bila nepravedna, niko nikome ne može oduzeti. Sem u građansko-parničnom postupku, ali tek ako se u pojedinačnom slučaju utvrdi da su dodela i otkup stana rezultat počinjenog krivičnog dela. Stoga se i Ustavni i Vrhovni sud, kako pokazuje dosadašnja praksa, klone odluka koje bi dirale u pravo svojine stečeno po pozitivnom propisu.

Poništenje rešenja o dodeli stanova u zakup i ugovora o otkupu, uključujući i promenu kupoprodajnih uslova, ugovorenih po pozitivnom propisu teško je izvodljivo – gotovo je nemoguća misija. Jer, tako stečena svojina je neprikosnovena, slažu se pravnici, piše u Politici.

U Vladi za Blic kažu da su uočene razlike u cenama i da će to biti ispitano.

Premijer Srbije Mirko Cvetković izdao je u petak nalog Generalnom sekretarijatu da u roku od dve nedelje u potpunosti rasvetli aferu oko stanova koji su ranijih godina dodeljivani zaposlenim u Vladi, objavljuju Novosti. Generalni sekretar Tamara Stojčević izjavila da u tom roku neće moći da se ispita svih 288 slučajeva, ali da je već provereno desetak. Prema njenima rečima, nepravilnosti u dodeljivanju nisu pronađene, ali "postoje nelogičnosti u određivanju cene." Tamara Stojčević je najavila da će prvo biti provereni stanovi koje je Vlada dodeljivala u Beogradu, i to veći od 50 kvadrata.

Izujedana na skupštinskom parkingu

Poslanicu DS-a Jelenu Trivan napao je i izujedao čopor pasa lutalica u četvrtak uveče, i to usred Beograda, na parkingu ispred Skupštine, objavljuje Pres. Trivanova je zbog višestrukih, veoma ozbiljnih ujeda po nogama primljena na VMA, gde su je posle hirurške obrade pregledali i infektolog i epidemiolog. Portparolka DS-a je potom primila antitetanus vakcinu, posle čega je puštena na kućno lečenje.
Kako Pres saznaje, u trenutku kada su Jelenu Trivan napali psi na skupštinskom parkingu nije bilo ni policije, niti bilo kakvog obezbeđenja. Srećom, u blizini se našao njen suprug, koji ju je svojim kolima odmah odvezao na VMA. Dežurni hirurg u ovoj ustanovi Bratislav Trifunović kaže da je Trivanova zadobila ozbiljne povrede nogu.

Nakon što su psi napali i izujedali poslanicu Demokratske stranke Jelenu Trivan ispred Doma Narodne skupštine u centru Beograda u noći između četvrtka i petka, ponovo je pokrenuto pitanje odnosa prema psima lutalicama u glavnim gradu, piše u Borbi. Organizacija za zaštitu životinja (ORKA) optužila je beogradske vlasti da problem pasa lutalica ne rešavaju na pravi način, dok u Veterinarskoj stanici Beograd smatraju da Trivanovu nisu napali psi lutalice već oni koje su stanari okolnih zgrada pustili u park tokom noći.

VIP BeackMasters turnir u odbojci u niškoj tvrdjavi

"Presretači" na putevima

Brzina crnog „audija” na autoputu Beograd–Niš, naglo se povećavala sa prvobitnih 80 do skoro„neuhvatljivih” 180 kilometara na čas. To je zabeležila kamera postavljena u policijskom neobeleženom automobilu „presretač”, u kojem se u tom trenutku spuštaju štitnici za sunce, na kojima se nalaze ugrađeni uređaji za rotaciju, uključuje se zvučna i svetlosna policijska signalizacija.

Vozač koji se nalazi u prekršaju usporava i „presretač” ga obilazi i prestiže. Zatim se, u zavisnosti od situacije i uslova puta, vozaču u „audiju” izdaje naredba, koja se ispisuje na digitalnom uređaju na zadnjem staklu u „presretaču” – „policija – stop”, „policija – prati nas”, „policija – usporite”. Naredba osim na srpskom, može da bude ispisana i na engleskom i nemačkom jeziku.

Ovako izgleda jedan od načina takozvanog presretanja bahatih vozača koje odnedavno koristi srpska policija, objavljuje Politika.

U biblioteku umesto u zatvor

Mere društveno korisnog rada biće izricane isključivo maloletnicima koji su počinili krivično delo situacionog karaktera, odnosno onima koji nisu počinili teška krivična dela.
Pančevo će biti među retkim gradovima u Srbiji gde će se od jeseni maloletnim delinkventima kao vaspitna mera izricati - radna obaveza, objavljuje Borba pod naslovom "Radna obaveza za maloletne delinkvente". Rukovodilac tima za delinkvenciju pančevačkog Centra za socijalni rad Doru Barbu rekao je za Borbu da će delinkventi radnu obavezu služiti u Gradskoj biblioteci, Domu za lica sa oštećenim vidom "Zbrinjavanje", Crvenom krstu, Gerontološkom centru, Istorijskom arhivu, Zdravstvenom centru "Južni Banat" i javnim komunalnim preduzećima "Zelenilo" i "Mladost".

Tragedija u dvorištu

Jednoipogodišnji J. G. udavio se u septičkoj jami u dvorištu kuće njegovih roditelja u Despotovu, kod Bačke Palanke, javlja Blic. Tragedija u Ulici Dositeja Obradovića dogodila se preksinoć oko 20 časova dok su roditelji pomagali majstorima da otpuše vodovodne cevi i zbog toga otvorili septičku jamu dubine 3,5 metra. Dečak se igrao u blizini jame, najverovatnije se okliznuo i upao unutra. Roditelji su ga, videvši da ga nema, gotovo čitav sat tražili po komšiluku, gde imaju puno rođaka i prijatelja, a onda su saznali za strašnu vest.

Nadavao se golova obema stranama

Dejan Lekić odigrao nezaboravnih 90 minuta u pobedi Zvezde nad Dinamom iz Tbilisija (5:2), piše u Novostima. Prvo postigao efektan autogol, a zatim het-trik: "Ne smem da poletim, ne živi se od jedne utakmice."