DA LI JE ZEMLJOTRES PREDVIDLJIV?

Zemljotres koji je u ponedeljak pogodio centar Italije i razrušio grad Akvila odneo je, prema poslednjim bilansima, 180 života, 50 hiljada ljudi ostalo je bez krova nad glavom... Ovo je najjači zemljotres na Apeninskom poluostrvu za poslednjih deset godina. Saopšteno je da je u pogodjenoj oblasti razrušeno više od 10 hiljada zgrada i spomenika. Udar je iznosio 6,2 stepena po Rihterovoj skali u epicentru koji se nalazi ispod Akvile, piše italijanski Il Sole-24 ore. Dnevnik takodje podseća na polemiku koja je počela 2005. godine kada su antisezimičke norme bile izglasane u Parlamentu kako bi se predupredile tragične posledice zemljotresa. Problem je što te norme niko nije primenjivao.

Polemika takodje povodom izjave geologa Djanpaola Djulianija koji tvrdi da je upozorio vlasti da bi moglo da dodje do zemljotresa, ali da ga one nisu uzele "za ozibljno". Djuliani navodi da su instrumenti kojima raspolaže pokazali da se sprema zemljotres u regionu. S obzirom na to da tlo Italije stalno podrhtava, neki naučnici tvrde da zemljotresi ne mogu da se predvide unapred. La Repubblica prenosi da Djulijani medjutim traži da mu vlasti upute izvinjenje. "Rialiti šou programi su skinuti sa programa i na njihovom mestu emituju se ozbiljniji sadržaji", piše La Stampa. Silvio Berluskoni je došao na lice mesta, 35 zemalja ponudilo je svoju pomoć Italiji, javljaju svi italijanski dnevnici.

U isto vreme 13 javnih tužilaca saopštilo je da nema više dovoljno istražilaca koji bi se bavili istraživanjem organizovanog kriminala. Mafija bi mogla da pobedi zahvaljujući manjku boraca u suprotnom taboru, piše La Repubblica.

Turska i američka štampa prenose reči predsednika Baraka Obame u Ankari: "SAD ne vode, niti će voditi rat protiv islama". Napominjući da je ovo bila prva poseta Obame jednoj islamskoj zemlji turski dnevnik Hurriyet piše: "Za samo jedan dan Obama je ponovo uspostavio američko-turske odnose koje je Buš rušio tokom osam godina". "Zašto Turska?" pita se britanski Financial Times i odgovara: "Zato što je partija na vlasti (u Ankari) neka vrsta mešavine islama i demokratije". New York Times na istu temu komentariše da Turska ima veoma važnu stratešku ulogu zbog svog položaja na granici Irana i Iraka i svog uticaja na Avganistan, kao i da "doprinosi da se sklopi ugovor izmedju Izraela i Sirije". Predsednik SAD pokazao se "veoma taktičnim" kada je reč o odnosu izmedju Turske i Jermenije, piše Hurriyet. Podsetimo, iako se u vreme kampanje lično zalagao za priznavanje jermenskog genocida, on nije u Ankari pomenuo reč "genocid", već je rekao da dve zemlje treba medjusobno da rade na rešavanju zajedničkih pitanja.

Grčki dnevnik I Kathimerini objavljuje komentar čiji se autor pita "čemu toliko čudjenje zbog zalaganja američkog predsednika za prijem Turske u EU?". On podseća : "SAD su se od početka zalagale za prijem Turske u EU ne zato što su turkofili već zato što to odgovara njihovim interesima. Njihovi interesi su strateški. SAD nikada nisu gledale blagonaklono na evropske integracije jer u EU vide konkurenciju za položaj svetskog lidera koji žele za sebe... SAD su u pravu što misle da će Turska, kao članica EU onemogućavati pokušaj evropskog ujedinjenja, pre svega na političkom nivou. Sve veći ego Anakare i način na koji se ona cenka gotovo da su nepomirljivi sa evropskim merilima o konstruktivnom kompromisu", piše list.

The New York Times ocenjuje da "novi vojni budžet SAD govori o promeni prioriteta". Ministar vojske Robert Gejts najavio je ukidanje budžeta za finansiranje tradicionalnog naoružanja kao što su raketni programi. Zauzvrat podržao je ideju da se milioni dolara odvoje za dodatnu borbu protiv pobunjenika u Avganistanu.

Frankfurter Allgemeine Zeitung čudi se što Obamino zalaganje za svet bez nuklearnog oružja nije dobilo veći publicitet u medijima. "Gde su specijalne emisije ZDF? Zašto ćute filozofi? Koji je biskup pozvao na molitvu koja bi ovo podržala? Američki predsednik najavljuje svet bez nuklearnog oružja i niko ne sluša", piše komentator i zaključuje: "Kada se uzme u obzir ono što se dogadjalo u prošlosti - ovo što je Obama rekao je prosto neverovatno."

Ženevski Le Temps objavljuje tekst o tajnim sastancima univerzitetskih istraživača iz SAD, Irana, Evrope uključujući i Švajcarsku. Sve se dešavalo uz znanje vlada. Na sastancima su bile prisutne i diplomate koje su ponekad uzimale učešće. Neformalni dijalog izgleda imao je podršku iranskog vrha. Ovi sastanci mogli bi da posluže kao uvod u buduće iransko-američke pregovore.