ČOVEK KOJI JE PAO SA NEBA

Na naslovnoj strani današnjeg Njujork tajmsa pominje se neverovatna priča o čoveku koji je pao sa 47. sprata i preživeo. Njegovo ime je Aleides Moreno a nemili događaj se desio prošlog meseca dok je zajedno sa bratom čistio prozore zgrade na Menhetnu.  Platforma na kojoj su se nalazili se obrušila, brat je poginuo na licu mesta ali je Moreno nekim čudom ostao živ i trenutno se oporavlja u Prezbiterijanskoj bolnici u Njujorku.

Čudo za čudom

Dato mu je ukupno 48 litara krvi i 38 litara plazme, navodi Njujork tajms, otvoren mu je abdomen i tokom meseca decembra prošao je kroz devet ortopedskih operacija. Njegova žena Rozario se gotovo nije odvajala od njegove ruke u nadi da će ga dodirom prizvati k svesti, jer kako ona kaže, „čudo se već desilo, zašto ne bi moglo još jedno“. Tako je na sam dan Božića, Moreno konačno odgovorio posegnuvši rukom, ali ne ka svojoj ženi već ka – bolničarki, navodi Njujork tajms i objašnjava kako je Rozario sa osmehom na licu priznala novinarima da ju je muž prevario. A čudima nigde kraja. Moreno je naime istog dana, što njegova žena uopšte nije očekivala da će se desiti, izustio prve reči okrenuvši se i pitavši je: „šta sam to uradio“?

Očekuju najbolje

Morena, koji je pao sa visine od 1.500 metara, Njujork tajms naziva „čovekom koji je pao sa neba“ a on ne samo da je u stanju da govori, već se očekuje da nakon još nekoliko operacija i rehabilitacione terapije stane na noge. „Ukoliko verujete u čuda, evo vam jedno“, prenosi pomenuti list reči doktora Filipa S. Barija, šefa odeljenja za kritičnu negu Prezbiterijanske bolnice u Njujorku. Moreno će danas biti podvrgnut operaciji radi stabilizacije njegove kičme, zatim slede dugi meseci rehabilitacije a kompletan oporavak očekuje se u periodu od godinu dana.

Ostaje još misterija kako je Moreno preživeo pad koji je sa druge strane bio fatalan za njegovog brata. Jedna od teorija je da je brat, Edgar Moreno, skliznuo sa platforme dok se ova približavala zemlji, što je jedan svedok potvrdio rekavši da je video telo čoveka ispod skalamerije. Gospođa Moreno je za svog muža rekla da je bio dobro utreniran: „Znao je šta treba da radi sa platformom“, što zapravo znači da se opruži na njoj i tako dočeka pad. A pitanje odgovornosti za ovu nesreću ostaje na istražiteljima koji se uveliko bave ovim slučajem.

Prava cena jeftinog pileta

U današnjem broju Independent ukazuje na surovi način na koji pile dospe na nečiju trpezu: ono provede 40 dana na minijaturnom prostoru pre nego što će ga zaklati i u supermarketu prodati za 2,5 funte. Rastuća kampanja za poboljšanje života 800 miliona britanski pilića usledila je nakon tajno snimljenog filma o „fabričkim“ pilićima, stavljenim u neprirodne uslove i skoro onemogućenim da hodaju. Film je snimilo društvo za zaštitu životinja Compassion in World Farming (CIWF) na farmi koja mesom snabdeva vodeće supermarkete Velike Britanije, a sa ciljem da dočara jezive uslove u kojima pilići žive u 25 do 50 hiljada „kapsula“ dizajniranih za ove nesrećne životinje.

Sumljiva pileća krilca

Independent snimljeni prizor poredi sa belim tepihom koji tek izbliza otkriva hiljade ptica u besciljnom kruženju ili u pokušaju da uopšte naprave korak. Većina ih je na ivici iznemoglosti, a ukoliko i tu granicu pređu bacaju ih na gomilu već uginulih pilića. Iako je njihova krajnja destinacija nepoznata, kupuju ih kompanije koje snabdevaju više od osamdeset procenata McDonald’s-ovih pilećih krilca kao i Morrisons, Sainsbury i Co-op.

Britanija na nogama

Prošle noći je kompanija Sun Valley Foods iz Hereforda najavila sprovođenje istrage na Aphempton farmi u blizini Leominstera, a sledeće nedelje će na Kanalu 4, kuvari Vajtingstal i Džejmi Oliver pokazati ružnu stranu jeftinog pileta i pozvati supermarkete da poboljšaju svoje uslove a javnost da popravi svoj izbor. Kraljevsko društvo za prevenciju surovosti nad životinjama (RSPCA) je bilo najbrže i već pozvalo supermarkete da prestanu sa prodajom masovnih produkata standardnih pilića čiji su životi kratki i uglavnom prožeti bolom.

Oko 855 miliona pilića zakolje se godišnje u Britaniji radi dobijanja mesa. Uz ove podatke Independent navodi i činjenicu da, iako jeste najpopularnije meso, piletina je razlog najvećim brigama. Većina ptica, oko 95%, čuva se na zatvorenom prostoru, u tesnim pregradama, a prema pokretačima kampanje jasno je da su to štetni uslovi. A razlog zbog kog 27% ovih ptica ima problema sa kretanjem, pored ograničenog prostora, jeste i taj da im noge prosto  ne mogu podneti preteško telo, genetski tako napravljeno zarad što veće količine mesa.