ČETIRI TADIĆEVA PRINCIPA ZA KOSOVO

Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je juče da nema lakog rešenja za Kosovo, ali da svako održivo rešenje mora uključiti četiri elementa: rešenje za sever Kosova, posebne garancije za Srbe u enklavama, mehanizam zaštite srpske kulturne baštine, pitanje imovine Srbije i Srba u pokrajini. Patrijarh srpski Irinej podržao je juče prava Srba na severu Kosova da se brane barikadama i pozvao ih da istraju. Francuska obaveštajna služba ispituje veze svojih državljana, inače službenika u vrhu misije Euleksa, sa ilegalnim strukturama na Kosovu i Metohiji. Odeljenje za borbu protiv visokotehnološkog kriminala MUP-a Srbije utvrdilo je da u slučaju plasiranja lažne vesti da je Dobrica Ćosić dobitnik Nobelove nagrade za književnost, koju je putem Interneta izvela grupa hakera pre deset dana, nema elemenata krivičnog dela koje se goni po službenoj dužnosti. Vladimir Petrović nije više selektor fudbalske reprezentacije Srbije, pošto je u petak posle razgovara sa čelnicima FSSna čelu sa predsednikom Tomislavom Karadžićem postignut dogovor o sporazumnom raskidu ugovora.

Zajednička vizija zapadnog Balkana

Srbija, Hrvatska, Crna Gora i BiH dele zajedničku viziju zapadnog Balkana kao sastavnog dela EU. Na tom putu, komšije će činiti sve da pomognu jedni drugima, kako bi se ugasile sve krize, a region postao mesto mira, pomirenja i bolje budućnosti. Ovo je zajednička poruka koju su predsednici četiri države, Boris Tadić, Ivo Josipović, Filip Vujanović i Željko Komšić poslali u petak sa 22. sesije Igmanske inicijative, održane u Beogradu pod nazivom ”Evropska perspektiva, saradnja i stabilnost regiona”. Četvorica predsednika okupila su se samo dva dana nakon što su iz EK stigle dobre vesti za većinu zemalja regiona. Evropski komesar za proširenje Štefan File uzvratio je liderima regiona da će EU nastaviti da pomaže i politički i finansijski saradnju i pomirenje na Balkanu, pišu Novosti.

Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je juče na tom skupu, piše Politika, da nema lakog rešenja za Kosovo, ali da svako održivo rešenje mora uključiti četiri elementa: rešenje za sever Kosova, posebne garancije za Srbe u enklavama, mehanizam zaštite srpske kulturne baštine, pitanje imovine Srbije i Srba u pokrajini.

Bojkot popisa nije uspeo?

Dok pojedini političari tvrde da je uspeo njihov poziv sunarodnicima na bojkot popisa u Sandžaku i u opštinama sa pretežno albanskim stanovništvom na jugu Srbije, iz Republičkog zavoda za statistiku navode da organizovanog odbijanja građana da se popišu nije bilo. Iz Republičkog zavoda za statistiku navode da je slabiji odziv zabeležen jedino u opštini Preševo, gde je popisano 10 odsto manje osoba od predviđenog broja. Snežana Lakčević, načelnica Odseka za popis stanovništva Republičkog zavoda za statistiku, kaže za Danas da su u Zavodu zadovoljni odzivom stanovništva na popis i da smatraju da organizovanog bojkota nije bilo.

Patrijarh pozvao Srbe da istraju na barikadama

Patrijarh srpski Irinej podržao je juče prava Srba na severu Kosova da se brane barikadama i pozvao ih da istraju. Patrijarh je služio liturgiju u Pećkoj patrijaršiji, povodom jedne od manastirskih slava - pokrova Presvete Bogorodice, piše Pres. Irinej je nakon službe izjavio novinarima da poručuje Srbima na severu Kosova da istraju dok, kako je rekao, „moćnici ne uvide da Srbi brane svoju zemlju i da su barikade postavili na svojoj zemlji čuvajući svoje domove i svoj kraj u kojem vekovima žive".

Veze Euleksa i kriminalaca na Kosovu

Francuska obaveštajna služba ispituje veze svojih državljana, inače službenika u vrhu misije Euleksa, sa ilegalnim strukturama na Kosovu i Metohiji. Kako Blic saznaje u Prištini, posebno interesovanje vlada za kontakte koje održava Romual Pišard, politički savetnik šefa misije Euleks sa pojedincima iz kosovske vlasti, koji su ujedno i članovi albanske obaveštajne službe - ŠIK. Okidač za istragu rada i veza službenika Euleksa jeste nedavna misteriozna smrt u Nemačkoj svedoka Agima Zogaja - za koga je bio zadužen Euleks - u procesu protiv poslanika Skupštine Kosova Fatmira Ljimaja. Kako kaže dobro upućeni izvor, Romual Pišard je blisko povezan sa Kadrijem Veseljijem, članom Predsedništva Skupštine Kosova, Džavidom Haljitijem, potpredsednikom Skupštine i Šaipom Mujom, savetnikom Hašima Tačija.

Ne znači da Kfor neće upotrebiti silu

Nemamo operativni plan za nasilno uklanjanje barikada, ali to ne znači da Kfor neće upotrebiti silu, jer zadržava to pravo. To je za Politiku izjavio potpukovnik Ralf Adamec, portparol glavne komande Kfora u Prištini, i naglasio da nisu tačne informacije kojima raspolaže srpska strana o postojanju operativnog plana, a samim tim i nasilnog uklanjanja barikada. „Ukoliko Kfor proceni da nema sigurnog i mirnog okruženja i da ne postoji sloboda kretanja, zadržavamo pravo da silom uklonimo barikade. Za sada nećemo upotrebiti silu”, kazao je Adamec. Na pitanje Politike da li upotreba sile znači rušenje barikada teškom mehanizacijom Kfora, ali i napad na Srbe koji odgovaraju da će svojim telima braniti barikade koje su odgovor na nasilno pripajanje severa Kosova institucijama sistema u Prištini, Adamec nije imao odgovor. Ponovio je kratko: „Za sada nećemo upotrebljavati silu”.

Manje nagardnih igara

Nagradnih igara koje za svoje potrošače organizuju kompanije ubuduće će biti manje, jer je država odlučila da novim zakonom o igrama na sreću njihov broj praktično prepolovi. Po novom propisu, svaka od kompanija imaće pravo na najviše dve nagradne igre godišnje, i to u trajanju do 30 dana. Novi zakon, čiji je nacrt Vlada usvojila na poslednjoj sednici, uvodi i zabranu klađenja preko interneta u inostranstvu, piše Blic. Igre na sreću u kojima se na osnovu skupljenih kesica, čepova, barkodova i sličnog, dele kuće, stanovi, automobili, nameštaj, putovanja ili proizvodi kompanija, a koje traju duže od jednog meseca, u Srbiji više neće biti dozvoljene. Kompanije koje su na taj način pokušavale da pospeše prodaju, imale su po prethodnom zakonu pravo na organizovanje četiri nagradne igre godišnje, ali će sad morati da se zadovolje sa samo dve. Odluku o smanjenju broja igara u Upravi za igre na sreću objašnjavaju otvaranjem tržišta i za druge slične nagradne igre.

Šarić imao hrvatski pasoš izdat u Tuzli

Darko Šarić, pljevaljski narko-bos za kojim je poternica Interpola raspisana u oktobru 2009. poseduje originalni hrvatski pasoš, koji mu je izdat u konzulatu te države u Tuzli, saznaje ekskluzivno Blic. Najinteresantniji je podatak da je u dosijeu ovog pasoša otisak kažiprsta zaista Šarićev, dok su ime i ostali podaci druge osobe. Saznanja o dokumentima koje koristi Šarić ukazuju na to da je pre pasoša, najtraženiji balkanski begunac dobio i hrvatsku ličnu kartu, i to sa svojom fotografijom. Izvor Blica iz MUP Srbije navodi da, od momenta kada je za njim raspisana poternica, Šarić nije koristio ovaj pasoš.

Rebrača: Nudili su mi nagodbu

Bivša manekenka Katarina Rebrača, koja je optužena da je sa saradnicama prisvojila 37 miliona dinara iz svog dobrotvornog fonda, rekla je juče da joj je tužilaštvo ponudilo nagodbu za priznanje krivice, ali „da je ona to odbila jer želi da dokaže da je nevina". U tužilaštvu, s druge strane, tvrde da za Pres je Rebrača predložila zaključenje sporazuma o priznanju krivice, ali da to nije prihvaćeno. Vlasnica Dobrotvornog fonda za prevenciju raka dojke Katarina Rebrača izjavila je juče, nakon suđenja u Višem sudu u Beogradu, da ona nije tražila nagodbu i „da je Srbija zemlja čuda". Na jučerašnjem suđenju, koje je samo formalno krenulo iznova, punomoćnik Instituta za radiologiju Strahinja Kastratović zatražio je izuzeće predsednika sudskog veća, sudije Jasmine Vasović, što je odbijeno. On je naveo da je podneo i krivičnu prijavu protiv Vasovićeve zbog zloupotrebe ovlašćenja. Međutim, ona ga je obavestila da je tužilac koji je dobio predmet odbacio prijavu smatrajući da nema elemenata krivične odgovornosti.

Bili smo robovi na slobodi

Sve je počelo kada sam u aprilu na lokalnoj televiziji video oglas u kom se traži 200 radnika za rad na građevini u Moskvi. Javio sam se Goranu Joviću i zakazali smo razgovor. Uslovi su bili dobri, trebalo je da zarađujemo 6 do 8 dolara po satu, dobar smeštaj, hrana... sve je to bio deo dogovora. Ostalo je samo da papiri budu sređeni i da krenemo - započinje priču za Novosti Toplica Ignjatović iz Surdulice, inače jedan od 43 radnika iz Pčinjskog okruga koji je poverovao u bajku da će u Rusiji zarađivati radeći u odličnim uslovima. Da zlo bude veće ovo nije prvi put da odlazi u Rusiju, već od 2006. godine radi na gradilištima širom Rusije. “Mi smo tamo bili robovi na slobodi. Navodno slobodni, ali nismo smeli da se krećemo jer nemamo papire. Ubrzo smo shvatili da smo u leglu neke mafije koja ne podleže nikakvoj kontroli. Zdravstveno stanje radnika se pogoršalo. Jednom čoveku je pukao čir, jedan se onesvestio i nikoga nije bilo briga. Cele noći su odzvaanjali pucnji oko nas, a Serafim nas je stalno obilazio naoružan” - priča potresen Toplica Ignjatović.

U Rusiji u ovom trenutku na crno radi više od 5.000 Srba. Kako Pres saznaje, uslovi u kojima oni žive i rade podsećaju na one iz najstrašnijih ratnih logora, a „posao" sa angažovanjem radnika kontroliše naš čovek sa nadimkom Sima Serafim. Svake godine na desetine hiljada radnika iz Srbije koji odu u inostranstvo rade bez ikakvih garancija i ugovora i rizikuju da završe kao belo roblje, upozorava sekretar Odbora za građevinarstvo u Privrednoj komori Srbije Goran Rodić. On otkriva kako se u praksi odvija scenario odvođenja jeftine srpske radne snage na gradilišta širom sveta - od Rusije i Turkmenistana, preko severne i centralne Afrike pa do Švedske, Kanade i Amerike.

Maltretirali gluvonemu trudnicu?

Beograđanka Aleksandra Vujičić (30) tvrdi za Pres da su se lekari Ginekološko akušerske klinike „Narodni front" bahato ponašali prema njenoj gluvonemoj sestri Ani Sučević (26), koja je preksinoć rodila devojčicu, koja je nedugo zatim preminula. Zgrožena ponašanjem lekara „Narodnog fronta", Aleksandra priča da su je bukvalno izbacili s klinike, ne dozvolivši joj da bude uz rođenu sestru koja ništa ne razume. Kako kaže, čak su je u jednom trenutku i opsovali, kada je pokušala da sazna kako joj je sestra. Direktor „Narodnog fronta" profesor Dušan Stanojević rekao je da su optužbe za bahato ponašanje i psovke lekara teško dokazive, i da on ne može ništa da tvrdi s obzirom na to što nije upoznat sa činjenicama. On je, međutim, objasnio da su lekari te klinike učinili sve što je u njihovoj moći za Anu, koja je saznala da je trudna tek pre sedam dana kada je prvi put došla u GAK.

Studenti šetali beogradskim ulicama

Nekoliko stotina studenata sa više fakulteta Univerziteta u Beogradu protestovalo je juče u centru grada, tražeći lakše uslove za upis naredne godine studija, kao i to da školarine ne premašuju visinu tri minimalne mesečne zarade u Srbiji. Ako ne dođe do razgovora sa predstavnicima Ministarstva prosvete, akademci za ponedeljak najavljuju radikalnije proteste. Pridružili im se i studenti u Nišu i Novom Sadu, piše Pravda. Pored studenata Filološkog fakulteta, koji su započeli protest pre dve sedmice, u demonstracijama su učestvovale i njihove kolege sa Filozofskog, Fakulteta političkih nauka, Arhitektonskog, kao i sa Više poslovne škole. Studenti su se ponovo okupili ispred zgrade Filološkog fakulteta, odakle su se Vasinom i Kolarčevom ulicom uputili ka Ulici kralja Milana i Slaviji. Pre polaska, na balkonu Filološkog fakulteta razvijen je veliki transparent sa natpisom „Vreme je da shvatite gde se nalazimo, stanje je kritično“, što su uzvicima oduševljenja pozdravili okupljeni.

Koliko košta nasilje u porodici

Zbog nasilja u porodici država godišnje iz budžeta potroši minimalno između 204,8 i 535,9 miliona dinara. Ovo je pokazalo poslednje istraživanje Autonomnog ženskog centra, prvo ove vrste u Srbiji. U minimalne troškove uključeni su izdaci zaposlenih u policiji, pravosuđu, sistemu socijalne i zdravstvene zaštite. Najveća davanja imaju centri za socijalni rad (94.862.046 - 168.375.570 dinara), policija (71.458.834 - 265.236.353 dinara), sudstvo (24.833.900 - 76.802.899 dinara) i tužilaštvo (5.519.304 - 17.385.257 dinara), dok su troškovi zdravstva procenjeni na 8.112.914, pišu Novosti. U izdatke policije spadaju korišćenje vozila, angažovanje timova za hitne slučajeve, ispitivanja, obuke, prikupljanje dokaza, razgovori sa svedocima, kriminalna istraga, forenzičke usluge. Pravosuđe ima izdatke vezane za plaćanje advokata, pripreme za suđenje, vreme koje su utrošili sudija, porotnici, svedoci, vreme provedeno u pritvoru i zatvoru, terapije...

Nagrade za 58. rođendan Novosti

Večernje novosti u nedelju će napuniti 58 godina. Više od 5,2 milijarde primeraka lista prošlo je kroz ruke čitalaca od 16. oktobra 1953. godine kada su prve Novosti izašle sa šamparske prese. Svoj rođendan Novosti su po tradiciji proslavile dodelom priznanja novinarima i saradnicima. Nagradu za životno delo koja nosi ime osnivača Novosti Slobodana Glumca dobio je dopisnik iz Kraljeva Dušan Stojić. Priznanje za ekskluzivni prilog ove godine, nažalost, dodeljeno je posthumno dopisnici iz Vranja Slađani Veljković, koja je uvek bila na pravom mestu, u pravo vreme da pre svih donese vest i napiše reportažu. Nagradu koju je zaslužila serijom reportaža iz kojih su vrcali duh, stil, stav, koje su mirisale vranjskim šmekom i ovovremenskim pogledom, primio je njen devetogodišnji sin Andreja, pišu Novosti.

Broj inficiranih HIV-om dostiže 20.000 ljudi

Sa dijagnozom ”HIV pozitivan” u Srbiji živi oko 1.500 ljudi. Stručnjaci, međutim, procenjuju da broj inficiranih zapravo dostiže 20.000. Utisak lekara je da ni država ni pojedinci nemaju svest o značaju testiranja, ali to nije jedini problem: HIV pozitivni su u Srbiji, nažalost, ”obeleženi”, nedostaju testovi za kontrolu bolesti, a najsavremeniji lekovi su – nedostupni. Na terapiji je oko 1.000 pacijenata, a o trošku osiguranja se izdaje ukupno 14 lekova. Za lečenje osoba sa HIV od januara do jula ove godine, prema podacima Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, izdvojeno je 375.305.976 dinara. Međutim, i lekari, i pacijenti, ukazuju da su to uglavnom lekovi starije generacije i da od 2004. godine nijedan novi lek protiv HIV nije uvršćen na listu medikamenata koji se izdaju o trošku zdravstvenog osiguranja.

Nema krivičnog dela za lažnog Nobela

Odeljenje za borbu protiv visokotehnološkog kriminala MUP-a Srbije utvrdilo je da u slučaju plasiranja lažne vesti da je Dobrica Ćosić dobitnik Nobelove nagrade za književnost, koju je putem Interneta izvela grupa hakera pre deset dana, nema elemenata krivičnog dela koje se goni po službenoj dužnosti, saznaje Politika. Policija je utvrdila da je sajt www.nobelprizeliterature.org, koji je ličio na zvanični sajt Nobelovog komiteta, registrovan u Kanadi, kod „Drim host servisa” za sumu od 9,95 dolara.

Mr Mihailo Tijanić iz Odeljenja za borbu protiv visokotehnološkog kriminala MUP-a Srbije kaže za list da MUP u ovom slučaju ne može da preduzima službene radnje i da je izveštaj o tome juče dostavljen nadležnom tužilaštvu. “Tužilaštvo nam je dostavilo zahtev za prikupljanje dodatnih obaveštenja navodeći da sumnjaju da je reč o krivičnom delu upada u zaštićeni računarski sistem ili o računarskoj sabotaži. Na osnovu operativnih radnji utvrdili smo da nema elemenata krivičnog dela koje se goni po službenoj dužnosti. Postoji sumnja da je izvršeno krivično delo klevete, koje se goni po privatnoj tužbi, što znači da bi oštećeni, u ovom slučaj DobricaĆosić morao da podnese prijavu” – kaže Tijanić.

Vekarić neće da komentariše odluku Hrvatske

Tužilaštvo za ratne zločine još ne želi da komentariše odluku Hrvatske da našem pravosuđu prepusti optužnicu protiv generala Aleksandra Vasiljevića i potpukovnika Miroslava Živanovića. „Optužnica je poslata sudu preko pravne pomoći i još je nismo primili tako da ne možemo da govorimo o sledećim koracima”, rekao je za Politiku Bruno Vekarić, portparol tužilaštva, dodajući da bi optužnica trebalo da stigne za nekoliko dana. Optužnica je poslata u Srbiju u jeku rasprave o usvajanju Zakona o ništavosti pravnih akata pravosuđa bivše JNA, SFRJ, kao i Srbije. Tužilac Vladimir Vukčević ocenio je da bi usvajanje tog zakona jako ugrozilo regionalnu saradnju u pogledu procesuiranja ratnih zločina. Deo javnosti u Hrvatskoj strahuje da bi ovaj postupak mogao da bude stavljen na stranu, ukoliko bi u toj zemlji bio usvojen takozvani Šeksov zakon protiv beogradskih optužnica. Obavešteni izvori bliski srpskom Tužilaštvu za ratne zločine ipak tumače odluku o ustupanju optužnice kao znak poverenja hrvatskog pravosuđa u srpsko tužilaštvo.

Zilkić odlazi, Zukorlić i Jusufspahić ostaju

Sporazum o formiranju jedinstvene islamske zajednice u Srbiji, koji je Rijaset Islamske zajednice (IZ) Turske ponudio sukobljenim stranama - Islamskoj zajednici Srbije i Islamskoj zajednici u Srbiji - predviđa da glavni muftija IZ u Srbiji Muamer Zukorlić i srbijanski muftija Muhamed Jusufspahić, ostanu na svojim pozicijama, a da sadašnji reis-ul-ulema IZ Srbije Adem Zilkić bude penzionisan, saznaje Danas. Prema izvoru lista, Rijaset IZ Turske će podeljenim stranama u ovdašnjoj IZ ponuditi sporazum kojim se sadašnjim vrhovnim poglavarima i njihovim bliskim saradnicima zabranjuje kandidovanje za čelne funkcije u jedinstvenoj IZ, političko delovanje, agitovanje za političke partije i organizovanje političkih skupova u džamijama. U nekim najavama sadržaja sporazuma navodi se da će biti regulisano delovanje IZ u Srbiji uz poštovanje integriteta i suvereniteta Srbije i njenih zakona.

Odlazak Pižona sa mesta selektora

Vladimir Petrović nije više selektor fudbalske reprezentacije Srbije, pošto je u petak posle razgovara sa čelnicima FSSna čelu sa predsednikom Tomislavom Karadžićem postignut dogovor o sporazumnom raskidu ugovora. Sastanak je protekao u izuzetno prijateljskoj atmosferi, punoj poslovnog razumevanja, a obe strane su se složile da zbog neispunjenih postavljenih takmičarskih ciljeva dalja saradnja nije moguća. Srbija je takmičenje u Grupi C kvalifikacija za prvenstvo Evrope 2012. godine završila na trećem mestu i nije se plasirala u baraž, pišu Novosti.