CENE PREHRAMBENIH PROIZVODA DRASTIČNO SKOČILE

Britanci su se ujedinili u borbi za amnestiju ilegalnih imigranata, čija je budućnost do skoro bila krajnje neizvesna. Cene prehrambenih proizvoda zabrinjavajuće su porasle i prete destabilizacijom svetske političke scene. Ugrožena ljudska prava u Kolumbiji možda onemoguće ratifikaciju sporazuma o slobodnoj trgovini između ove južnoameričke zemlje i SAD, dok su građani najveće svetske sile suočeni sa povećanim troškovima putovanja avionom.

Građani Londona za amnestiju ilegalnih imigranata

Sva četiri kandidata za mesto gradonačelnika Londona pridružili su se verskim i poslovnim vođama u donošenju radikalnog rešenja za ilegalne imigrante, prenosi današnji Independent. Pozamašna koalicija biznismena, političara, verskih vođa i socijalnih radnika podržaće večeras amnestiju ilegalnih imigranata koji već nekoliko godina borave u Velikoj Britaniji i koji su u stanju da polože test kao dokaz njihovog doprinosa britanskom društvu.

Sva četiri glavna kandidata na izborima za gradonačelnika Londona, zakazanim za 1. maj, podržaće kampanju kako bi nedokumentovanim radnicima pružili mogućnost da se priključe glavnim tokovima britanskog društva, kao i da nabave papire neophodne za sticanje prava na legalni rad i plaćanje poreza.

Ovaj jedinstven pokret koji će izroditi još veći pritisak na Vladu da posveti više pažnje amnestiji ilegalnih građana, objedinila je grupa uticajnih ličnosti van političkog sveta, uključujući tu kardinala Kormak Marfi O’Konora, doktora Muhamed Abdul Barija, vođu britanskog muslimanskog saveta, i Stiven O’Brajana, jednog od vodećih londonskih biznismena.

Nova imigraciona kontrola britanske Vlade nedavno je pretrpela veliko poniženje - Visoki sud ju je proglasio ilegalnom i nepravednom. Ministarstvo unutrašnjih poslova je potom pokrenulo novi program (Highly Skilled Migrants Programme) kojim je bila predviđena deportacija hiljade ilegalnih imigranata, što je rezultiralo osudom ovog programa "kao sumnjivo nepravednog i naklonjenog zloupotrebi moći".

Pritisak da se prihvati predlog amnestije bio je pojačan tokom kampanje koju je vodila organizacija Građani Londona, najveća te vrste. Na večerašnjem sastanku u Vestminsterskoj palati više od 2.000 predstavnika sindikalnih radnika zahtevaće da budući gradonačelnik podrži njihovu kampanju, na šta će sva četiri kandidata pristati, prenosi Independent.

Zabrinjavajući rast cena prehrambenih proizvoda

Rast cena prehrambenih proizvoda uznemiravajući je i mogao bi ugroziti političku stabilnost širom sveta, saopštili su juče zvaničnici UN nakon dvodevnih nemira u Egiptu organizovanih zbog udvostručavanja cena osnovnih namirnica tokom poslednje godine. Ser Džon Holms, generalni podsekretar za humanitarna pitanja i koordinator za hitnu pomoć Ujedinjenih nacija, saopštio je na konferenciji u Dubaiu da bi porast cena mogao podstaći proteste i nemire u ranjivim nacijama. Takođe je dodao da će nestašica hrane i visoke cene goriva zapravo služiti kao nadoknada štete nastale usled globalnog zagrevanja. U pitanju je porast od nekih 40%, uzimajući u obzir poslednjih deset meseci.

"Sigurnosne implikacije prehrambene krize ne bi trebalo potceniti, pogotovo kad se uzmu u obzir nemiri zabeleženi širom zemlje", prenosi Gardijan Holmsove reči. "Trenutne cene će najverovatnije rezultirati produbljivanjem prehrambene krize."

Ser Džon Holms je dalje dodao da trenutno najveći izazov humanitarnog rada predstavljaju klimatske promene, koje su duplirale broj nesreća tokom poslednje dve decenije. Rast cena kao i nestašica hrane uzimaju se kao glavni krivci, kako nemira u Egiptu, tako i:

- nemira na Haitiju u kojima je poginulo 4 osobe

- nasilnih protesta u Obali Slonovače

- februarskih nemira u Kamerunu u kojima je poginulo čak 40 ljudi

- zagrejanih demonstracija u Mauritaniji, Mozambiku i Senegalu

- protesta u Uzbekistanu, Jemenu, Boliviji i Indoneziji.

Osoblje Ujedinjenih nacija u Jordanu je ove nedelje takođe organizovalo jednodnevni štrajk, dok su azijske zemlje poput Kambodže, Kine, Vijetnama, Indije i Pakistana smanjile izvoz pirinča kako bi svom stanovnštvu osigurali zalihe.

FAO, agencija UN za ishranu i poljoprivredu, saopštila je da će proizvodnja pirinča ove godine porasti za 1,8%, što bi trebalo da pomogne smanjenju pritiska. Očekuje se, prenosi Gardijan, zamašan porast u vodećim azijskim zemljama proizvođačima pirinča, pre svega u Bangladešu, Kini, Indoneziji, Indiji, Burmi, na Filipinima i Tajlandu.

Bezuspešna borba Kolumbijaca protiv nasilja i trgovine drogom

Organizacija za ljudska prava HRW zatražila je od američkog Kongresa da ne ratifikuje sporazum o slobodnoj trgovini sa Kolumbijom zbog "sveprisutnog i nekažnjavanog nasilja nad članovima sindikata" u toj zemlji. Kako HRW navodi, a Folkskrant prenosi, u Kolumbiji je ove godine ubijeno čak sedamnaest članova sindikata, a da pritom ni jedna osoba nije osuđena.

Predsednik SAD Džordž Buš poslao je prošlog petka sporazum o slobodnoj trgovini na ratifikaciju u Kongres, iako se demokratska većina izjasnila protiv njega. Aktuelni događaj doveo je, pored ostalog, i do nove krize u kampu predsedničke kandidatkinje Hilari Klinton - ona je zvanično protiv ratifikacije sporazuma o slobodnoj trgovini sa Kolumbijom, dok je vođa njene kampanje, Mark Pen, izgleda debelo plaćen od strane kolumbijske vlade da lobira za ratifikaciju.

Buš je izjavio da je kolumbijski predsednik Uribe "zabeležio veliki napredak kada je suzbijanje organizovanog kriminala i terorizma u pitanju". Činjenice, međutim, govore suprotno, ukoliko se izuzmu pojedini uspesi u borbi protiv gerilskog pokreta FARC. I pored novčane podrške od više milijardi dolara proizvodnja kokaina nije smanjena ni za gram, a veliki broj paravojnih grupacija, uprkos njihovoj zvaničnoj demobilizaciji, nastavlja i dalje da se bavi kriminalnim aktivnostima.

Od stupanja na vlast predsednika Uribea 2002. godine u Kolumbiji je ubijeno više od 400 članova sindikata, većina posredstvom paravojnih grupacija kao što su AUC i FARC, koje se nalaze na listi SAD terorističkih organizacija. Uribe je zvanično demobilisao ogroman broj ovih grupacija, ali SAD su identifikovale najmanje 22 novih, koje se uveliko bave regrutovanjem ljudi i trgovinom droge, a sumnja se da stoje iza velikog broja ubistava, saopštila je HRW. Većina ih je teško povezana sa političkim partijama koje podržavaju Uribea. U ponedeljak je uhapšen jedan poslanik osumnjičen za saradnju sa paravojnim formacijama, tako da je ukupan broj uhapšenih poslanika i senatora sada 27, a pored 30 drugih pokrenut je sudski postupak.

Opozicija zahteva vanredne izbore iz razloga što je Kongres odavno izgubio ukazano poverenje. Udruženje rodbine i prijatelja žrtava nasilja iskazuje takođe ogromno nepoverenje predsedniku Uribeu koji se u ponedeljak složio sa izručenjem paravojnog vođe Makakoa američkim vlastima. Tamo će mu biti pre svega suđeno za trgovinu drogom i pranje novca, dok bi u Kolumbiji bio gonjen za ubistvo najmanje 10.000 ljudi. Zahvaljujući njegovim priznanjima pronađeno je već 3.000 grobnica. Porodice žrtava strahuju da mu u SAD neće biti suđeno za najstrašnija od svih nedela koje je počinio, prenosi Folkskrant.

Veći troškovi putovanja avionom

Putnici, koje već dovoljno muči stalno odlaganje letova i neadekvatna usluga, suočeni su sa još jednom lošom vesti - rastućim troškovima za niz usluga u avionskom prevozu, od prijavljivanja dodatnog prtljaga do slanja dece same na put.

Avio-prevoznici se okreću dodatnim naknadama kao načinu da se izbore sa sve većim troškovima usled rasta cene goriva. Baš na vreme, pred početak letnje sezone, avio-prevoznici su povećali naknadu po dodatnom komadu prtljaga za 25 dolara. Neki su ipak pokušali da troškove goriva nadoknade kroz direktno povećanje cene karata, što je na nekim međunarodnim letovima rezultiralo poskupljenjem od 150 dolara.

Prevoznici su najavili i smanjenje broja letova radi poboljšanja efikasnosti, što će dodatno pogoršati uslove u već pretrpanim letelicama.

Ovo su samo najnoviji primeri prilagođavanja ove grane industrije promenjenoj situaciji otkako je prebrođen istorijski pad u ovom sektoru pre sedam godina. Od tada je većina kompanija smanjila broj zaposlenih, natrpala dodatna sedišta u letelice, ukinula tople obroke za ekonomsku klasu... Sada je problem cena goriva, koja je sa 90 dolara prošle godine skočila na 130 dolara za barel. Sa ovakvim cenama goriva, 90% domaćih letova u SAD nije profitabilno pod sadašnjim tarifnim sistemima.

Putnici mogu da očekuju porast indirektnih troškova, pošto je to lakše sprovesti nego direktno povećanje cene karata. Prevoznici izmišljaju naknade za sve i svašta, s obzirom da ovaj vid naplate usluga može biti vrlo unosan.

Pored već navedene naknade za dodatni prtljag, kompanije rado povećavaju naknade za gorivo, koje nisu uračunate u cenu karte i mnogi putnici nisu ni svesni da postoje dok ne dođe red da se putovanje plati. Ove naknade su porasle sa 10 na 25 dolara za domaće letove, ali uglavnom samo na linijama gde veliki prevoznici nisu suočeni sa konkurencijom niskobudžetnih avio-kompanija. Na međunarodnim letovima, gde je konkurencija manja, naknade za gorivo su još i više porasle.

Dosetljiviji prevoznici su povećali naknade za decu koja putuju bez pratnje roditelja, kao i za prevoz kućnih ljubimaca. Skuplja je i rezervacija karata preko telefona.

Putnici su, naravno, nezadovoljni pošto plaćaju sve više za sve lošiju uslugu. Zamerke putnika se najviše odnose na pouzdanost, s obzirom da je tek 70% letova ove godine ostvareno bez kašnjenja. Putnici su prošle godine podneli 4,4 miliona prijava zbog problema sa prtljagom. Kako rastu indirektni troškovi, a usluga je gora, jasno je da će razloga za nezadovoljstvo biti još više.