BRAČNI PAR USMRĆEN VATRENIM ORUŽJEM

Predsednik Rumunije poručio u Kladovu da njegova zemlja neće priznati nezavisnost Kosova i da će podržati Srbiju pred sudom u Hagu kao i da su u Rumuniji sva prava nacionalnih manjina zagarantovana zbog čega oni to isto očekuju i od država u kojima žive Rumuni. Bračni par Trajanka (60) i Bogdan Petković (65) iz sela Parteš kod Gnjilana, koji su u petak pronađeni mrtvi u svojoj porodičnoj kući, usmrćen hicima iz vatrenog oružja. Vlada nema alternativu: ili da smanji plate i penzije ili da poveća PDV, smatra guverner NBS.

Tradicionalna priprema kosovske muslimanke Senite Demirović za svadbenu svečanost,
u selu Donje Ljubinje ispod Šar planine

Pravda za Srbe i prava za Rumune

Predsednik Rumunije Trajan Basesku izjavio je da će Rumunija pred Međunarodnim sudom pravde braniti stav da je Kosovo deo Srbije, objavljuje Politika.

„Rumunija će se i nadalje ubrajati u države koje ne priznaju samostalnost pokrajine Kosovo”, izjavio je danas Basesku koji je boravio u nezvaničnoj poseti Kladovu.

On se osvrnuo i na položaj rumunske nacionalne manjine u Srbiji, naglašavajući da im je potrebno obezbediti sva prava koja imaju nacionalne manjine drugih naroda koji žive u Rumuniji.

Predsednik Rumunije poručio u Kladovu da njegova zemlja neće priznati nezavisnost Kosova i da će podržati Srbiju pred sudom u Hagu. Nacionalne manjine su most koji povezuje Beograd i Bukurešt, objavljuju Novosti. Basesku je posebno naglasio da je Srbija dužna da obezbedi sva pobrojana prava rumunskoj nacionalnoj manjini u Srbiji. Kako je istakao, u Rumuniji su sva prava nacionalnih manjina zagarantovana zbog čega oni to isto očekuju i od država u kojima žive Rumuni.

Ubistva u selu Parteš kod Gnjilana

Preliminarni rezultati obdukcionog nalaza pokazali su da je bračni par Trajanka (60) i Bogdan Petković (65) iz sela Parteš kod Gnjilana, koji su u petak pronađeni mrtvi u svojoj porodičnoj kući, usmrćen hicima iz vatrenog oružja, potvrdio je Tanjugu privremeni vršilac dužnosti regionalnog portparola Kosovske policijske službe za region Gnjilana, kapetan Remzi Azemi. On je rekao da je obdukcija u Prištini zavšena i da će tela dvoje nastradalih Srba biti predata porodici u Partešu, prenosi Politka.

Apeluje se na međunarodne istražne organe da što pre saopšte motive ovog zločina i pronađu ubice jer je to jedini način da se odagna zebnja Srba za sopstvenu bezbednost.
Ubistvo bračnog para Petković u Partešu uznemirilo meštane ovog srpskog sela nadomak Gnjilana. Supružnici živeli sami, jer im ćerka sa porodicom stanuje u Nišu, objavljuju Novosti.

Proširenje na regionalne stranke

Članice vladajuće koalicije koje su dosad međusobno „ratovale” oko zakonskih predloga, ali i oko podele izbornog plena, od jeseni bi mogle da se sukobe na još jednom frontu. Čak tri, od sedam stranaka koje imaju predstavnike u Vladi Srbije, (G17 plus, SPS i SDP) naime, nameravaju da se „prošire” manjim regionalnim strankama. Regionalne stranke, sa druge strane, svesne toga da su „tražena roba”, ne žele da se olako prepuste većim partnerima, objavljuje Politika.

Opet priča o besplatnim deonicama

Ako bi se oslanjali na logiku, moglo bi se reći – evo još jednog signala da će uskoro izbori:

Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja najavljuje prvu podelu besplatnih deonica. Do kraja ove godine vrednosne papire će dobiti građani i zaposleni u Naftnoj industriji Srbije, piše u Novostima.

"Postojeći zakon predvideo je da podela akcija bude izvršena u roku od šest meseci od okončane privatizacije. Izmenama Zakona bi se taj član brisao, što bi otvorilo mogućnost da svi koji na to imaju pravo akcije ovih firmi dobiju do sredine naredne godine", objašnjava Nebojša Ćirić, državni sekretar u Ministarstvu ekonomije.
Izmena Zakona o podeli besplatnih akcija predvideće i proširenje liste preduzeća na čije bi deonice građani imali pravo.
"Dopunski spisak tih kompanija biće poznat u septembru", zaključuje Ćirić.

Ista priča najavljena je i na naslovnoj strani Blica:

Vlada Srbije će najkasnije do kraja ove godine krenuti sa podelom besplatnih akcija Naftne industrije Srbije građanima, kao i sadašnjim i bivšim radnicima NIS-a, saznaje Blic nedelje. Akcije ostalih pet javnih preduzeća biće podeljene do polovine sledeće godine, čemu će prethoditi usvajanje Izmena i dopuna zakona o besplatnim akcijama.

Manje plate i penzije ili veći porez

Radovan Jelašić, guverner Narodne banke Srbije, ozbiljno kritikuje Vladu Srbije. U intervjuu za Novosti govori o pregovorima sa MMF, vladinoj ekonomskoj politici, inflaciji, porezima: "Mere iz marta nisu dale rezultate. Vlada nema alternativu: ili da smanji plate i penzije ili da poveća PDV."

Guvernera uznemirava što se većina u Vladi očito mnogo ne uzbuđuje oko toga sa kojim merama će država izaći pred predstavnike Međunarodnog monetarnog fonda, piše u ovom listu.

"Nisam čuo nijedan konkretan predlog šta bi trebalo da uradimo, sem "horskog pevanja" da MMF treba da nam dozvoli veći budžetski deficit. Ako i odobri, paralelno sa tim će tražiti i da sami nešto uradimo", kaže guverner. "Mislim da i premijer i Vlada imaju iste alternative kao i pre četiri meseca: ili da smanje rashode ili da povećaju prihode. Ako isključimo povećanje poreza na imovinu, gde su mogućnosti prilično limitirane, i eliminišemo povećanje akciza, gde smo već maltene i preterali sa cenama (sem cigareta i alkohola) - ponovo dolazimo do zarada i penzija i pitanja PDV."

"Zasada nije ugrožena isplata plata i penzija. Budžet dolazi do dodatne likvidnosti putem emisije hartija od vrednosti, čiji je ukupan nivo dostigao 67 milijardi dinara. Znači, isplata nije ugrožena, ima izvora, ali izvor je dug. Ali tako ne možemo u beskraj", upozorava guverner.

Vraćanje imovine

Više od 600.000 hektara danas državnog zemljišta koje su komunisti oteli posle 1945. godine nikada neće biti vraćeno zakonitim naslednicima, objavljuje Blic. Zakon o restituciji koji će u Parlamentu biti do kraja ove godine uvodi meru objedinjavanja vlasništva nad objektom i zemljištem. To praktično znači da će svako ko na otetom zemljištu ima kuću, stan, fabriku ili poslovni prostor automatski postati vlasnik zemljišta besplatno ili za beznačajnu sumu novca. Obeštećenje za ovako poklonjeno zemljište plaćaće građani Srbije. Slična mera, koja je izazvala erupciju nezadovoljstva u javnosti, predložena je i u zakonu o planiranju i izgradnji, s tim što se odnosi samo na građevinsko zemljište, dok se u zakonu o restituciji proširuje na sve druge vrste zemljišta koje su danas u državnom vlasništvu.

Licitiranjem stotinama milijardi evra, koje su navodno neophodne za obeštećivanje naslednika, političari već čitavu deceniju zastrašuju i obmanjuju građane. Čak i sada, kada se realne procene o novcu koji je potreban za obeštećenje kreću između milijardu i dve i po milijarde evra, mogu se čuti paranoični povici o daleko većim sumama koje država (odnosno poreski obveznici) „ni u milion godina“ neće moći da isplate.
Upravo zato je sasvim nejasno zašto se Vlada opredelila da se i zemljište koje je moglo biti vraćeno u naturi novim zakonom dodeli aktuelnim vlasnicima objekata na tom zemljištu. Samim tim će poreski obveznici morati da plaćaju daleko više kako bi se obeštetilo zemljište koje je država poklonila ili zabadava prodala vlasnicima objekata.

Andjeo ponovo otkriven

(foto: Politika)

Trebalo je da prođe 160 godina da na svetlo dana vaskrsne jedan vizantijski mozaik za koga se dosad strahovalo da su ga zauvek pojeli protok vremena i ljudski nemar. Arheolozi su bili zatečeni: ispod sloja plastike i metalne maske ovih dana pojavio se anđeo, mozaik neprocenjive vrednosti koji je dosad čamio ispod maltera sakriven od očiju javnosti. Bio je smešten ispod visećeg svoda, koji se nalazi pod ogromnom kupolom, objavljuje Politika.

Mozaik veličine metar sa metar i po je veoma dobro očuvan. To je naprosto neverovatno, kažu arheolozi koji su stigli do ovog otkrića. Pogotovo što se radi, prema prvim procenama, o delu koje je nastalo najverovatnije još u 14. veku.

Kada su Turci posle višemesečne okupacije 28. maja 1453. godine konačno zauzeli Konstantinopolj, sultan Mehmed je odlučio da se Aja Sofija pretvori u džamiju. I na taj način je želeo da pokaže svoju nadmoć nad onima koji se krste pred Bogom. Odmah je naredio da se uz kupolu dogradi minaret (kasnije su dozidana još tri), da se mozaici i druga hrišćanska obeležja prekriju ili uklone, kako ne bi morao da ih gleda dok klanja Alahu. U Aja Sofiji su se tako, poput zemljotresa, sudarile dve velike civilizacije: hrišćanska i islamska. Mnogobrojni posetioci to i danas teško mogu da shvate.

I mozaik je imao čudnu sudbinu, koja svedoči o stradanju čuvene vizantijske crkve. Kada je polovinom 19. veka sa njega počeo da otpada ranije postavljeni malter, sultan Abdulmedžid je odlučio da ga ponovo prekrije. Aja Sofija je tada još bila džamija. On nije izvršio kulturni zločin, nije ga uništio. Angažovao je švajcarskog arhitektu Gaspara Fosatija, koji je taj posao, kako se sada pokazalo, 1847. i 1848. godine obavio veoma stručno.

Aja Sofiju je podigao vizantijski imperator Justinijan od 532. do 537. godine.

Pripadnici američkih oružanih snaga na položaju u provinciji Helmand, u Avganistanu

U Zenici uhapšen Abu Hamza

Karaj Kamel bin Ali, poznatiji kao Abu Hamza, uhapšen je u naselju Pehare u opštini Zenica u petak uveče i zatim prebačen u Kazneno-popravni zavod Zenica na dalje izdržavanje kazne za oružanu pljačku i nasilje u porodici, prenosi Politika.

Abu Hamza se 27. jula nije vratio u zatvor sa odmora koji mu je prethodno bio odobren i od tada se tragalo za ovim Tunižaninom koji je zbog veza sa terorističkim organizacijama proglašen pretnjom nacionalnoj bezbednosti Bosne i Hercegovine.

Karaj Kamel je vraćen u zatvor gde služi zatvorsku kaznu od tri godine i 10 meseci, koja mu ističe krajem decembra. Kako mu je oduzeto državljanstvo BiH, koje je stekao učešćem u ratu i brakom sa Bosankom, posle odsluženja kazne biće deportovan u Tunis, gde je ranije osuđen na kaznu od 12 godina zatvora.

Arhivska fotografija (11.09.1999.) ruske armije na pložaju u selu Novolakskoje,
tokom oružanih sukoba u Čećeniji

Da li se prodaju "Titovi Brioni"?

Britanski dnevnik „Indipendent“ u nedeljnom broju donosi vest da je Hrvatska, u „očajničkoj potrazi za kešom“ stavila na prodaju „Titove Brione“, a cena je – dve ipo milijarde evra, prenosi Politika.

Od hrvatskih medija ovom temom se za sada bavio samo portal index.hr u sinoćnjem tekstu pod nazivom "Znaju li oni više? Nakon Talijana i Slovenaca i Britanci oglasili prodaju Brijuna".

Grip medju turistima iz Srbije

Grupa srpskih turista koja se trenutno nalazi na grčkom ostrvu Zakintos obolela je od virusa svinjskog gripa, dok se neki od njih nalaze u karantinu, saznaje Pres nedelje. Prijatelji obolelih turista javili su se juče našoj redakciji i ispričali da se, prema prvim informacijama koje su dobili, sumnja da je u kontakt sa virusom došlo oko 50 turista iz naše zemlje, ali da se još ne zna tačan broj zaraženih, pošto doktori ne odbacuju mogućnost da se u nekim slučajevima radi o običnoj prehladi.

Skoro cela grupa koja otputovala jednim autobusom iz Beograda na Zakintos dobila je grip, piše u Presu pod naslovom, "Drama na Zakintosu: Srpski turisti u karantinu!!!"

Zvižduci vojnom orkestru SAD


Četvrti dan 49. sabora trubača u Guči

Nastup orkestra američke mornarice na stadionu grupa od petnaestak pijanih momaka propratila je zvižducima, pokazivanjem srednjeg prsta, a pevač je čak pogođen u grudi plastičnom flašom koja je na binu doletela iz publike, pored još nekoliko praznih limenki. Ipak, kada su marinci zasvirali „Svilen konac", zvižduci su utihnuli, dok je nekolicina, ipak, ostala dosledna da Amerikancima ne zaboravi blisku prošlost. Slično su prošli i velenjski trubači, dok su protesti prestali kada su na binu izašli Francuzi iz Liona, prenosi Pres, zbivanja u Guči.

Šumadija i Toskana

Do samo pre tri decenije Toskana, danas najpoznatija vinska i turistička regija severne Italije, bila je nepoznata ne samo Evropljanima već i dobrom delu Italijana. U poslednjih desetak godina došlo je do prave turističke eksplozije. Nikli su novi vinogradi, podrumi, a od starih, zapuštenih, polusrušenih kuća napravljeni su mali restorani, hoteli, apartmani… Do pre deceniju u Toskani nije bilo pet ljudi koji su tečno znali engleski. Sada je to drugi jezik pored italijanskog.

A šta su to oni uradili? To pitanje postavio je, ali i odgovor potražio Božidar Aleksandrović, vlasnik vinograda i podruma „Aleksandrović”, u selu Vinča ispod Oplenca, objavljuje Politika pod naslovom "Šumadija treba da uči od Toskane".

Centralni deo Šumadije oko Topole i Aranđelovca može za pet do sedam godina, tvrdi Politikin sagovornik, da postane hit na turističkoj i vinskoj karti Evrope. Ali, uz malu pomoć države. Ne toliko u novcu, koliko u organizacionom i medijskom smislu.

Srpske poternice – beznačajne?

Novosti istražuju zbog čega svet ne veruje u srpske poternice za okrivljenima. Srbija traga za hiljadu osoba. Ni mnogobrojna svedočenja o najtežim zločinima bivšeg komandanta OVK Agima Čekua, niti televizijski snimak napada na kolonu vojnika JNA u Dobrovoljačkoj ulici, nisu ubedili svet da izruči Srbiji odgovorne za ove zločine. Naprotiv. Čeku je četiri puta puštan iz pritvora, a Interpol je čak suspendovao poternice. Politika je, očigledno, nadigrala pravo, piše u ovom listu. Ne spominje se medjutim, slučaj sa Stankom Subotićem-Canetom koji je, po srpskoj poternici, bio uhapšen u Rusiji pa – pušten. Ili se podrazumeva je "i to politika"?