BEZ EVROPE U PREDIZBORNIM PAROLAMA

Za razliku od svih prethodnih izbora, srpske stranke se u kampanji koja se zahuktava neće previše zaklinjati u Evropu niti će obećavati rešenje za kosovsku dramu ili odbranu "krupnih nacionalnih interesa". U Srbiji se osniva sve manje preduzeća, a uz to se sve više brišu ona postojeća. Preduzeće za puteve „Beograd" i „Bačkaput", koji pripadaju „Nibens grupi", neće imati dovoljno osposobljene mehanizacije da ove godine održavaju oko 1.500 kilometara puteva. Da su domaći mediji manipulativni i nerealni misli čak više od tri četvrtine ispitanika, a isto toliko odgovorilo je da na vestima ima previše negativnih vesti, pokazuju rezultati istraživanja „Stari i novi mediji i medijska zavisnost publike“. Operativci Uprave kriminalističke policije Srbije (UKP), sa kolegama iz Beograda, Novog Pazara i Kraljeva, nastavili su i u nedelju potragu za odbeglim pripadnicima „borčanske grupe“, ali i sakrivenim količinama heroina u okolini Tutina.

Đukić-Dejanović: Dačić je za razgraničenje

Lider SPS Ivica Dačić nikada nije rekao da se zalaže za podelu Kosova, već povlačenje linije razgraničenja, ocenjuje za Danas Slavica Đukić Dejanović, predsednica Skupštine Srbije, odgovarajući na pitanje kako vidi rešenje kosovske krize. “Linija razgraničenja podrazumeva da tamo gde postoji dominantno srpsko stanovništva budu prisutne i institucije Srbije”- kaže Đukić-Dejanović.

Jovanović: Na ivici smo katastrofe

Srbija je na ivici katastrofe zbog samoubilačke kosovske politike i jalove politike evropskih integracija. Samo zbog nemoći vlasti i kukavičluka države mi smo danas taoci laži koje su očigledne uprkos skrivanju iza državnih tajni. Cilj LDP je bio da se na novoj sednici konačno pred javnošću kaže šta se dogodilo, kolike su razmere kriminala na severu Kosova, kako se brutalno potkradaju i Srbi i država kroz organizovani šverc, kaže za Blic Čedomir Jovanović, predsednik Liberalno demokratske partije.

Nema EU u predizbornim sloganima

Za razliku od svih prethodnih izbora, srpske stranke se u kampanji koja se zahuktava neće previše zaklinjati u Evropu niti će obećavati rešenje za kosovsku dramu ili odbranu "krupnih nacionalnih interesa", pišu Novosti. Sudeći po prvim sloganima koje su pojedine partije već izbacile - one se okreću "malom čoveku". Tako je Rasim Ljajić, koji je prvi zvanično objavio da kreće u kampanju sa svojom SDPS, lansirao slogan "Ljudi preči od velikih reči". U Dinkićevom URS saznajemo da su najbliži sloganu "Jaki gradovi - jaka Srbija", a radni naslov slogana PUPS je "Penzije prate plate"... Takođe, demokrate pripremaju detaljan predizborni program koji će se odnositi na rešavanje konkretnih problema građana, dok je i DSS poručio da im je pred sledeće izbore "razvoj Srbije na prvom mestu". Naprednjaci će da se bave ekonomijom i borbom protiv kriminala...

Sindikati hoće na izbore

Samostalnom sindikatu je dosta „donkihotovske borbe” sa vlašću i poslodavcima. Pokazalo se da dijalog i ulični protesti ne daju neke posebne rezultate i potreban je neki dodatni oblik borbe, ali mnogo žešći. Ovako Ljubisav Orbović, predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije, obrazlaže za Politiku zašto u ovom Sindikatu razmišljaju o eventualnom prerastanju u partiju i učešću na narednim izborima. Uostalom, kako kaže, politički su se aktivirali i penzioneri kroz svoju stranku koja je deo vladajuće koalicije, a i poslodavci najavljuju nešto slično.

Nema para za održavanje puteva

Preduzeće za puteve „Beograd" i „Bačkaput", koji pripadaju „Nibens grupi", neće imati dovoljno osposobljene mehanizacije da ove godine održavaju oko 1.500 kilometara puteva. Vozačima u Srbiji zbog toga preti da cele zime voze po rupama i džombama koje neće imati ko da zakrpi. Iako je prvi sneg ove godine na planinama već pao, još se ne zna ko će čistiti i održavati puteve. Da će ove godine biti dramatično potvrdio je i direktor „Puteva Srbije" Zoran Drobnjak, koji za Pres kaže da se za danas planira hitan sastanak sa ostalim članicama „Nibensa". Drobnjak je rekao da će se videti mogućnosti PZP „Beograd" i „Bačkaputa", nakon čega će biti odlučeno da li će njihovi poslovi biti prepušteni drugim kompanijama.

Osniva se sve manje preduzeća

U Srbiji se osniva sve manje preduzeća, a uz to se sve više brišu ona postojeća. Poslednji podaci Agencije za privredne registre pokazuju da je za devet meseci u Srbiji registrovano ravno 6.400 novih firmi. Kada to poredimo sa istim periodom u 2008. godini, pre izbijanja svetske ekonomske krize, dolazimo do broja od 8.957 novoosnovanih, pišu Novosti. Kod gašenja firmi situacija je, pak, obrnuta: sve ih je više. Sa broja od 2.170 koliko ih je ugašeno od januara do septembra 2008, ove godine smo u istom periodu stigli do cifre od 10.800 preduzeća. U ovu brojku treba uračunati 8.345 firmi koje su nestale po osnovu automatskog stečaja, jer su bile u neprestanoj blokadi tri, odnosno dve godine.

Građani traže: Dosta političara na TV

Na vestima na televiziji u Srbiji trebalo bi da bude manje aktivnosti političara, kako smatra više od 61 odsto građana, dok 63 odsto njih misli da u informativnim emisijama treba da bude više pozitivnih primera iz društva. Da su domaći mediji manipulativni i nerealni misli čak više od tri četvrtine ispitanika, a isto toliko odgovorilo je da na vestima ima previše negativnih vesti, pokazuju rezultati istraživanja „Stari i novi mediji i medijska zavisnost publike“, piše Danas. Istraživanje, koje je sproveo Centar za digitalne medije „Pozitiv“ na uzorku od 2.208 ispitanika, pokazuje da dve trećine građana smatra da u medijima treba da bude više obrazovnog programa, svaki treći da nedostaje dokumentarnih emisija, dok 25 odsto misli da publici treba obogatiti ponudu informativnog programa.

Šta se sluša u operacionim salama

Muzika iz koncertnih dvorana, klubova i kafića neretko se može čuti i u operacionim salama, u kojima pored ogromnih stolova, reflektora i važnih instrumenata, mesto skoro uvek nađe i jedan muzički uređaj. Svetska istraživanja pokazuju da čak 90 odsto hirurga ne može bez muzike dok operiše, a u Velikoj Britaniji se najviše opuštaju uz rok muziku, dok tek deset odsto ostaje verno klasici. Muziku najviše slušaju estetski hirurzi, dok otorinolaringolozi više vole tišinu. Čak trećina britanskih lekara otkriva da ih muzika spasava da „ne umru od dosade" za vreme operacije. Ona je često neizostavni deo i u hirurškima salama u Srbiji. Zadatak joj je da opusti hirurge u čijim su rukama tuđi životi. Anketa Presa pokazala je da naši hirurzi obično slušaju muziku sa radio-stanica i to uglavnom lagane note, muziku uz koju su odrastali ili onu koja potiče iz zemalja za kojom žude. Kad im situacija dozvoli, neizostavni su diskusija o dešavanjima u gradu, priče sa letovanja ili zimovanja, o filmovima, a desi se da padne i poneko udvaranje. Neki hirurzi čak i zapevaju.

Klozet na srpskom groblju

Na krajevima jugozapadnog obronka Kopaonika, podno planine Jarik u zaseoku Šarpelj, na lokalnom pravoslavnom groblju zbog aktuelnih događaja na administrativnoj liniji između centralne Srbije i njene južne pokrajine, paralelno sa prelazom Jarinje, Kfor je proširio svoj nekada punkt, a sada bazu. Ona se prostire na 10 hektara privatnih oranica i livada. U bodljikavom žicom ograđenoj bazi, ostala su srpska domaćinstva i srpsko pravoslavno groblje, gde su pripadnici Kfora postavili klozet, piše Pravda, donoseći fotografiju sa lica mesta.

Rogozin: Ne možete u NATO bez priznanja Kosova

Za ulazak u NATO Beogradu je potrebno prvo da prizna nezavisnost Kosova. Jedno bez drugog je nemoguće. Moskvu brine to što Srbija radi ulaska u NATO može da promeni svoj stav prema Kosovu i tako nas dovede u neobičnu i neprijatnu situaciju. Ali na kraju krajeva, Srbi su sami kovači svoje sreće i zbog toga kako se srpski narod bude ponašao tako će se prema njemu i odnositi. U zapadnom svetu uvažavaju samo jake i sigurne u sebe, slabe i sklone izdaji podstiču ka još većim izdajama i slabostima, a posle toga ih zaboravljaju i bacaju u smeće kao igračku koja im je dosadila – kaže za Politiku Dmitrij Olegovič Rogozin ambasador je Rusije pri NATO-u u Briselu.

Bogdanović: Kosmet rešavati dijalogom

Naše opredeljenje je da sva sporna pitanja na Kosmetu treba rešavati dijalogom. Ali, sada je besmisleno razgovarati o drugim temama dok se ne reši kriza na severu pokrajine. Postići saglasnost o ovom problemu znači naći rešenje koje je primenjivo na terenu. Ovo za Novosti kaže Goran Bogdanović, ministar za Kosovo i Metohiju, komentarišući razgovore koje su naši predstavnici imali sa posrednikom EU Robertom Kuperom. Bogdanović naglašava da je Kuperu objasnio da barikadama Srbi na severu ne žele da ugroze ni KFOR ni Euleks, već da one postoje zbog prisustva kosovskih carinika i takozvane pogranične policije na administrativnim prelazima Jarinje i Brnjak.

Mićunović: Rešenje je međunarodna konferencija

Rešenje kosovskog problema može da se nađe samo na međunarodnoj konferenciji, ukoliko se želi stabilan mir jer svako nametnuto rešenje uvek će biti izvor budućih kriza, kaže dr Dragoljub Mićunović, šef srpske delegacije u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope, objašnjavajući u intervjuu za Politiku, ideju koju je izneo na poslednjem zasedanju ove institucije, a „o kojoj treba razmisliti.” On ističe da je dobio ohrabrenje od „dosta evropskih poslanika za ovu ideju, što ga ohrabruje da nastavi da insistira na njoj”.

Vlasi: Kuper ne razgovara o severu

Srpski zvaničnici nisu rekli istinu o sastanku sa Robertom Kuperom, posrednikom EU, jer on nije razgovarao o prelazima Jarinje i Brnjak. To je unutrašnje pitanje Kosova i on neće nasesti na tu zamku Srbije, rekao je Azem Vlasi, savetnik Hašima Tačija za spoljnu politiku, u razgovoru za Pravdu. “Kuper na to nije pristao kao što ne bi pristao da Kosovo razgovara sa Srbijom kakav će biti režim na srpskoj strani granice. Svaki granični prelaz ima dve tačke unutar jedne i unutar druge države. Kuper je shvatio da Beograd hoće da nametne to pitanje”, kaže Vlasi.

O odnosima Srbije i Albanije

Dobri odnosi Srbije i Albanije omogućili bi bolju regionalnu saradnju, ali i napredak celog regiona ka Evropskoj uniji, zbog čega je važno da se srpski i albanski narod pomire i zbliže. Međutim, to nije lak posao, posebno zbog kosovske situacije, ali i domaćih i stranih interesa koji se nameću, smatraju sagovornici Danasa Adem Demaći i Dejan Vuk Stanković.

Crnogorci proteruju sveštenike SPC

U obrazloženju rešenja kojim mu se odbija zahtev za privremenim boravkom u Crnoj Gori, koje je 7. oktobra dobio protojerej Velibor Džomić, navodi se da „postoje smetnje koje se odnose na nacionalnu bezbednost, javni poredak ili javno zdravlje“. Od marta ove godine izložen sam, kao i drugi sveštenici SPC u Crnoj Gori, svojevrsnom šikaniranju i planskom progonu ideoloških ostrašćenika MUP-a Crne Gore, i to na verskoj i nacionalnoj osnovi – tvrdi protojerej Džomić, pravni zastupnik Mitropolije crnogorsko-primorske. MUP Crne Gore mu je u martu poništio važeću ličnu kartu, uz ignorisanje činjenice da u Crnoj Gori živi punih 17 godina. U skladu sa zakonskom procedurom, on je 12. jula podneo zahtev za odobrenje privremenog boravka na osnovu spajanja porodice, kako to i reguliše Zakon o strancima.

Potraga za heroinom oko Tutina

Operativci Uprave kriminalističke policije Srbije (UKP), sa kolegama iz Beograda, Novog Pazara i Kraljeva, nastavili su i u nedelju potragu za odbeglim pripadnicima „borčanske grupe“, ali i sakrivenim količinama heroina u okolini Tutina. Iza rešetaka su smeštene dve kriminalne ekipe, a zaplenjeno je više od 160 kilograma čistog i heroina pomešanog sa paracetamolom. Policijsko zadržavanje od 48 sati određeno je Hikmetu Hajroviću (36) iz Novog Pazara i nekolicini njegovih saradnika, kao i pripadnicima kriminalnog klana koji je predvodio Dalibor Ristić (27) iz Padinske Skele, nadomak Beograda. Hajrovićev klan je bio zadužen za nabavku i skrivanje, a Ristićev za rasturanje narkotika po Beogradu i Srbiji, pišu Novosti.

Izložba o Andriću diplomati

U sklopu obeležavanja 50 godina od dodele Nobelove nagrade, u Arhivu Jugoslavije u ponedeljak (u 13 časova) biće otvorena izložba arhivskih dokumenata iz tog perioda o našem jedinom nobelovcu. Izložba, čiji su autori Dušan Jončić i Jelena Đurišić, vraća piscu deo potisnute i manje poznate biografije, pišu Novosti. Izložba obuhvata 152 dokumenta - ukaze o postavljenju, diplomatske izveštaje, fotografije diplomatskih predstavništava Kraljevine SHS/Jugoslavije u kojima je radio Andrić. Među izloženim dokumentima nalazi se i njegov pismeni deo ispita za konzularne činovnike iz narodne istorije na temu “Koliko je bilo srpskih država i kako su one postale”, koji je pregledao čuveni istoričar dr Vladimir Ćorović. Na njemu je i Ćorovićeva beleška: “Vrlo inteligentno rađen rad.” Predložio je da mu se da ocena devet.

Namešteno klađenje na dobitnika Nobela

Švedsko javno tužilaštvo pokrenulo je (pred)istragu protiv osamnaest članova Kraljevske akademije nauka u Stokholmu i pet saradnika te ustanove – zbog sumnje da su u sprezi sa kladioničarskom mafijom aktivno uticali na nezapamćeni pad kvota u klađenju na dobitnika ovogodišnje Nobelove nagrade za književnost. Na osnovu unapred date informacije o dobitniku, naime, kladionice su došle u mogućnost da preinače prvobitne kvote na štetu onih koji su se kladili, piše Politika.

Basarina antifašistička burleska
Najnoviji roman Svetislava Basare, antifašistička „burleska” pod naslovom „Mein Kampf“, u izdanju beogradske Lagune, predstavlja zanimljiv književni i politički eksperiment. Književni, jer se, na redak i uspeo način, roman hvata u koštac s vlastitom, neposrednom, tekućom savremenošću. Obično romani koji imaju za temu istorijske prilike govore o prošlosti, dalekoj ili bliskoj, ali uvek sa tzv. istorijskom distancom kao alibijem za oprez, zamenu faktografije izmišljotinom ili poetskom rekonstrukcijom, a u pojedinim slučajevima kao konformizmom oslanjanja na već donete istorijske ocene, piše Danas.