BAR JEDAN DAN "U PLUSU"

Kandidatima za brisanje, preduzećima u blokadi, u kojima je oko 30.000 zaposlenih, šansa da opastanu - ako bar na jedan dan prekinu blokadu. Odluku o uspostavljanju diplomatskih odnosa sa Kosovom nije samostalno donela Crna Gora. Srpska pravoslavna crkva će 22. januara dobiti patrijarha.
Novi zakon o stečaju

Krajem ove nedelje konačno stupa na snagu novi zakon o stečaju, najavljuju iz Ministarstva ekonomije. Od kraja marta sva preduzeća koja su u blokadi duže od tri godine biće brisana iz privrednog registra, a u njima je oko 30.000 zaposlenih, piše u Novostima pod naslovom "Briše se 7.200 firmi".

List, kao najvažnije novine nabraja brisanje iz registra, smanjenje troškova pokretanja stečajnog postupka i da će se računati, ukoliko nije dat nikakav odgovor odbora poverilaca u propisanom roku, na predlog stečajnog upravnika, da je predlog prihvaćen. Autori Zakona o stečaju ukazuju da preduzeća čiji su računi dugo u blokadi ipak imaju šansu da prežive: "Dovoljno je da i jedan dan budu u plusu i da budu na listi onih koji će dobiti priliku za reorganizaciju."


Svečano otvaranje privatnog Kliničko bolničkog centra Beogradski KBC

Priznanje nezavisnosti pre sudske odluke

Susedne zemlje povlače poteze koji ukazuju na to da se u međunarodnim krugovima smatra da nezavisnost Kosova treba dovesti do kraja pre odluke Međunarodnog suda pravde u Hagu, ocenio je bivši ambasador Srbije u Francuskoj Predrag Simić.

Simić je rekao da to potvrđuje i odluka crnogorske vlade da uspostavi diplomatske odnose sa Kosovom, kao i izjava generalnog sekretara Un Ban Ki Muna da Srbija i Kosovo treba da ostave po strani razmatranje statusa i posvete se regionalnoj saradnji.

„Očigledno Srbija iz više izvora dobija signale da treba zaokružiti ono što je počelo 17. februara 2008. godine, ne čekajući konačno mišljenje u Međunarodnog suda pravde u Hagu”, kazao je on i ocenio da odluku o uspostavljanju diplomatskih odnosa sa Kosovom nije samostalno donela Crna Gora, objavljuje Politika.

Borba za vlast medju Srbima na Kosmetu

Lokalne vlasti u kosovskometohijskim opštinama strahuju od uvođenja privremenih mera jer smatraju da se time otvara put za smenu radikalsko-narodnjačke vlasti izabrane na majskim izborima 2008. godine, piše u Politici. U svim srpskim opštinama na KiM lokalnu vlast su doskoro potpuno kontrolisale stranke koje su na republičkom nivou u opoziciji. Posle ponovljenih izbora u tri od pet raspuštenih opština formirana je većina u koju je uključena vladajuća Demokratska stranka.

Stranke koje gube uticaj na lokalnom nivou tvrde da su promene opštinskih vlasti podstaknute iz Beograda, sa ciljem da se uspostave nove vladajuće strukture koje bi odgovarale republičkoj vladajućoj koaliciji. Nezvanično može se čuti da i same lokalne samouprave nastoje da se približe DS-u i pridobiju podršku kako bi izbegle smenu.

Ministar za KiM Goran Bogdanović kaže za Politiku da su ovo samo zlonamerne insinuacije i da su sve lokalne samouprave raspuštene zbog nepoštovanja Zakona o lokalnoj samoupravi. „Raspuštene lokalne vlasti nisu zakazivale sednice skupštine više od tri meseca, nisu usvojile budžet ili su izgubile većinu, a bilo je i slučajeva da smo imali po dva predsednika”, objašnjava Bogdanović.

Lepša slika Srbije

Slika Srbije, koja je dugo bila oličena u ispošćenom ratnom kriminalcu iz haške sudnice, danas je u sve većoj meri široki osmeh njenog energičnog ministra spoljnih poslova, 34-godišnjeg Vuka Jeremića, diplomca Kembridža i Harvarda.

Ovako počinje „Subotnji profil” u „Njujork tajmsu”, posvećen upravo šefu naše diplomatije, uz konstataciju da je on ministar „najprozapadnije vlade koju je Srbija ikad imala”, vlade koja „agresivno stremi članstvu u Evropskoj uniji i dobrim odnosima sa Sjedinjenim državama”, prenosi Politika.

Pa ipak, piše „Tajms”, u vrhu agende ovog „mladog liberala čiji tečni engleski zvuči više bronksvilski (Bronksvil je izuzetno bogata varoš u državi Njujork, u kojoj je nekada živeo i Džon Kenedi – prim. dop.) nego beogradski, „pitanje je koje je Srbiji donelo mnogo problema: otcepljena pokrajina i samoproklamovana nacija Kosovo”.

„Činjenica da jedan strasno proevropski političar ima ovakvu poziciju o Kosovu mnoge zbunjuje... Kosovo je naš Jerusalim; ne možete ga tretirati drugačije nego naš Jerusalim”, prenosi američki list reči našeg ministra, kao i njegovo objašnjenje da Srbija svoj problem neće rešavati oružjem, bilo direktno ili preko paravojnih grupa, već kroz institucije kao što je Međunarodni sud pravde.

Odluke protivne željama birača

Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je, u intervju sarajevskoj televiziji OBN, da Srbija nikada ne bi podržala referendum koji bi vodio cepanju Bosne i Hercegovine, prenosi Politika.

„Postoji trenutak kada, braneći interes naših nacija i birača, moramo da donosimo odluke koje nisu uvek u skladu sa željama onih koji su nas birali. Kada sam odlazio u Srebrenicu nisam imao podršku šire javnosti u Srbiji ali ni u delu moje porodice. Ipak, doneo sam odluku i preuzeo odgovornost”, rekao je Tadić. On je kazao da u BiH svi žele da budu u ulozi zrrtve, kao i da je srpski narod čitavu svoju istoriju sazdao na mitu žrtve. „Čak su neki duboko ubjeđeni da mi drugu sudbinu, osim sudbine žrtve, nemamo. Ja neću da se složim s tim”, rekao je Tadić. On je, međutim, istakao i da je nemoguće da Srbija stalno bude u ulozi zemlje koja se izvinjava dodajući da su i Srbi imali žrtve.

Napredak na susretu do koga neće doći?

"Iskreno želim poboljšanje odnosa sa Srbijom, a dobrosusedski odnosi će biti jedan od prioriteta moje politike. Nadam se da ćemo izvesni pomak uspeti da napravimo već na prvom susretu s predsednikom Borisom Tadićem, na mojoj inauguraciji 18. februara. Želeo bih da tada pokrenemo i saradnju i dijalog o spornim pitanjima", kaže za Blic Ivo Josipović, novoizabrani predsednik Hrvatske. U razgovoru vođenom u njegovoj privremenoj kancelariji u Zagrebu on ističe da će jedna od tema njegovog prvog zvaničnog sastanka s Tadićem svakako biti i međusobne tužbe koje su dve zemlje pokrenule pred Međunarodnim sudom pravde (MSP). Na podsećanje novinara kako predsednik Tadić kaže da neće doći ako bude pozvan i Fatmir Sejdiu, predsednik Kosova, novi hrvatski predsednik izjavljuje:

"Ja sam predsednika Tadića najljubaznije pozvao i voleo bih da on dođe. Razumem probleme koje Srbija ima s proglašenjem nezavisnosti Kosova, ali ne želim da mera odnosa Srbije i Hrvatske budu odnosi sa trećim zemljama. A pozive na inauguraciju uputili smo svim zemljama s kojima imamo diplomatske odnose, pa i Kosovu".

Najveća katastrofa u istoriji UN

Prognoze o broju poginulih u zemljotresu na Haitiju porasle su juče na 200.000 ljudi, a sve veće očajanje zbog sporog dopremanja pomoći preti da gurne zemlju u potpunu anarhiju, javlja Blic. Pošto pomoć zbog razrušenih puteva još uvek ne može da stigne do tri miliona preživelih, Ujedinjene nacije su saopštile da je reč o najvećoj katastrofi sa kojom se suočavaju u svojoj istoriji. Humanitarni radnici plaše se totalnog bezakonja u predstojećim danima ukoliko se američki vojnici, koji su stigli odmah nakon potresa u sredu, ne probiju sa hranom, lekovima i vodom do postradalih.

Iz ruševina luksuznog hotela na Haitiju juče je izvučena žena koja je preživela razorni zemljotres pre šest dana, prenosi Danas. Žena je pronađena u dehidriranom stanju ali bez ozbiljnijih povreda. „Ovo je čudo“, izjavio je njen suprug Rajnhard Ridl. Iako stručnjaci predviđaju da je malo verovatno da se ispod ruševina nalazi još preživelih, američki tim iz ruševina univerzitetske zgrade izvukao je još jednu preživelu ženu nakon 97 sati od zemljotresa.

Umorili se od "revolucije"


Glasanje na izborima za predsednika Ukrajine

Ukrajina birala novog predsednika države i dalji put u budućnost. Ma ko pobedio na izborima doći će do otopljavalja odnosa sa Rusijom, javljaju Novosti.

Ukrajinci su se očigledno umorili od „narandžaste revolucije“. Ona je definitivno sahranjena u nedeljnim predsedničkim izborima, na kojima je pravo glasa imalo oko 37 miliona stanovnika. Umrla je poslednja iluzija koju su stvarali njeni lideri, posebno dosadašnji predsednik Viktor Juščenko, koji je tvrdio da će „Ukrajina hitno ući u NATO i zatim u Evropsku uniju“.
Umesto ovakvih obećanja, lideri sadašnjih izbora, pre svega Viktor Janukovič, Julija Timošenko i Sergej Tigipko, govorili su o rešavanju velikih ekonomskih problema, o potrebi balansirane spoljne politike, normalizaciji odnosa sa Rusijom... Jednostavno, narod je shvatio da je Juščenkovo zbližavanje sa Vašingtonom i udaljavanje od Moskve više štetilo nego koristilo.

Novi patrijarh u petak?

"Srpska pravoslavna crkva će 22. januara dobiti patrijarha. Ne verujem da će biti toliko krugova glasanja da izbor „uđe“ u sledeći dan. Mi u Saboru se dobro poznajemo, znamo kakav je ko, šta može da učini i koliko da doprinese životu Crkve. Upravo taj momenat će odlučivati izbor novog patrijarha. Njegovo ime saopštiće predsednik izbornog Sabora, a njegovo ustoličenje u Sabornoj crkvi u Beogradu biće verovatno u nedelju, 24. januara", kaže za Danas episkop niški Irinej (Gavrilović).

Vraćanje crkvenih imanja

Verskim zajednicama država vratila veći deo imovine oduzete posle Drugog svetskog rata. Vraćeno 26.000 hektara zemljišta i oko 39.500 kvadrata u centru Beograda i drugim gradovima, piše u Novostima. Građevine u centru Beograda, Novog Sada, Pančeva, Subotice i drugih gradova imaju sada nove-stare gazde, a manastiri ponovo upravljaju bogatim metosima. Vraćanje imovine verskim zajednicama posao je Direkcije za restituciju, koja je, od kada se primenjuje Zakon o restituciji imovine crkvama i verskim zajednicama, rešila 456 zahteva.

Da li će biti borbe za vrh DS

Vrh Demokratske stranke još nije odlučio da li će širiti krug potpredsednika koji bi bili birani na izbornoj skupštini ove godine, piše u Blicu. Siguran znak da će vrh stranke brojati dva potpredsednika više biće odluka da se održi skupština stranke na kojoj bi se menjao partijski statut. Celu stvar prelomiće lider demokrata Boris Tadić odlukom da li želi da otvara borbu za nova dva mesta za koje ima više kandidata - Dragan Đilas, Oliver Dulić, Vuk Jeremić.


Konferencija za novinare na kojoj su predstavnici SNS, DSS i NS potpisali
koalicioni sporazum za Voždovac: Andreja Mladenović, Nebojša Stefanović,
Borisav Borović

Da li će započeti masovna stanogradnja

Investitori traže da se iz programa masovne stanogradnje isključe atraktivne lokacije. Sporna je druga beogradska zona sa zaradom od 50 evra. Država: Ko neće ne mora, objavljuju Novosti. Najviše kvadrata iz programa masovne stambene izgradnje biće sazidano u glavnom gradu. Međutim, investitorima, koji bi trebalo da učestvuju u ovom projektu, nije isplativa ponuda države da stanove u drugoj beogradskoj zoni (Bulevar despota Stefana, Starine Novaka, Tršćanska, Vojvode Stepe...) prodaju po maksimalnoj ceni od 1.400 evra po kvadratu. Sa benefitom, koji nudi država, realna cena u drugoj zoni je, kažu, 1.650 evra po kvadratnom metru.

"O cenama ćemo pričati kada koncept masovne stambene izgradnje bude promovisan nakon izglasavanja uredbe u Vladi Srbije, što očekujemo krajem meseca", kaže za Novosti Oliver Dulić, ministar za prostorno planiranje. "Trenutno razgovaramo sa građevinskim preduzećima preko Privredne komore Srbije i sa bankama pokušavajući da nađemo najbolji način i odnos u kojem bi svako trebalo da bude zadovoljan - kupci, banke, neimari. Ukoliko se nekome ne isplati da gradi po cenama, koje će biti predviđene ovom uredbom ne mora da radi."

Neiskorišćeni zajmovi Sevtske banke

"Srbija treba bolje da koristi odobrene zajmove, a ne da nam se obraća za nove. Za 2010. godinu nećemo odobriti nijedan investicioni zajam. Odobrićemo jedino 200 miliona dolara za podršku budžetu", kaže u intervjuu za Blic Sajmon Grej, šef Kancelarije Svetske banke u Srbiji. Definitivno postoji problem. Ima i nekih znakova poboljšanja, ali ne može se reći da je sve u redu po pitanju povlačenja odobrenih kredita. Zato u aprilu direktorka Svetske banke za jugoistočnu Evropu Džejn Armitidž dolazi ponovo u Srbiju da pogleda kako se troši novac po odobrenim projektima. Svetska banka razmišlja da li se ta sredstva, koja se odvoje i daju na raspolaganje, adekvatno i koriste. Ako je jasno da stoje i ne koriste se, onda ćemo biti u situaciji da razmatramo da li ćemo smanjiti taj zajam ili ga dati nekom drugom."

Faktura uz demarš

Vlada Srbije ispostavila je fakturu Vladi Crne Gore od 1,5 miliona evra za naplaćanje kirije za vilu „Crnogorka", koju Podgorica od oktobra 2006. koristi kao ambasadu u Beogradu! Crna Gora u proteklih 40 meseci, koliko koristi ovu vilu, nije platila ni dinar, a prema računici DIPOS-a, mesečni zakup „Crnogorke" je nešto manji od 40.000 evra. Prema saznanjima Presa, faktura DIPOS-a, koji u ime Vlade gazduje svim diplomatskim objektima, uručena je otpravniku poslova Ambasade Crne Gore Igoru Građeviću prošlog petka, zajedno sa demaršom zbog odluke Podgorice o uspostavljanju diplomatskih odnosa sa Kosovom. U fakturi piše da je rok za plaćanje duga sedam dana (ističe 22. januara), a ukoliko se ovaj dug ne plati, DIPOS je spreman i da pokrene postupak za iseljenje!

Imovina od kriminala

Beli džip „porše kajen”, vredan više od 100.000 evra, i još 15 luksuznih automobila izloženi su juče na parkingu ispred zgrade Specijalnog suda u Ustaničkoj ulici u Beogradu. Svi potiču od aktivnosti jedne grupe trgovaca drogom, rekla je ministarka pravde Snežana Malović, a novinarima je prikazan i snimak otkrivanja 550.000 evra u sefu te kriminalne grupe, objavljuje Politika.

Od mafijaških grupa prošle godine zaplenjena imovina vredna više desetina miliona evra. Oduzeta vozila kriminalaca parkirana ispred Specijalnog suda, javlja Pres.

Master rad – cena po dogovoru

U zavisnosti od toga koji razred dete pohađa, koja je tema zadatog rada, da li je slobodna ili iz gradiva, cene se kreću od 500 do 1.500 dinara, a ako je hitno sastav može da se dobije za dva sata i košta 4.000 dinara, objavljuje Politika pod naslovom "Do petice preko Interneta".

Ne traže instant znanje samo osnovci i srednjoškolci, već su i brojne ponude za pisanje diplomskih, maturskih, pa čak i master radova. Naravno, njihove cene su znatno više. Tako su brojni oglasi i ovakvog tipa:

1. Pišem diplomske i seminarske radove, kao i razne radove, na temu ekonomije i srodnih oblasti (menadžment, organizacija, marketing...). Cena zavisi od obima rada, teme, literature, rokova i slično i kreće se od 20 do 80 evra. Takođe, pišem i pružam pomoć pri pisanju biznis planova.

2. Pišem diplomske radove, strana 1.500 dinara, a za seminarske 1.000 dinara

3. Napisan i sređen master rad iz aktuelne ekonomske teme – cena po dogovoru

Potamnele zvezde srpskog tenisa

Prvi ovogodišnji teniski grend slem turnir - Australijen open počinje uz učešće šestoro naših predstavnika. Novak Đoković želi da ponovi podvig iz 2008. i „skine“ Nadala sa drugog mesta ATP liste, Jelena Janković i Ana Ivanović vrebaju iz drugog plana, najavljuju Novosti. Odavno drhtavijih kolena naše najbolje teniserke nisu dočekale jedan grend slem. Nijedan stručnjak više ih ni ne pominje u prognozama, što je za bivše kraljice VTA liste do juče bilo nezamislivo. Što se jačeg pola tiče, tu je nešto bolje stanje. Tu i tamo poneko istakne da je Novak Đoković svakako kandidat za sam vrh, ali, kao po pravilu, titula se „deli“ između Federera i Nadala.