AKADEMCI PROTIV PAPE

Guardian izveštava da je papa Benedikt XVI sinoć otkazao posetu najvećem univerzitetu u Rimu zbog protivljenja studenata i profesora, koji su ga optužili da prezire nauku i brani inkvizicijsku osudu Galileo Galileja.

 

Ovo je situacija bez presedana u zemlji u kojoj se kritika katoličke crkve normalno ne čuje. Papa je trebalo da održi govor tokom ceremonije koja bi iznačila početak školske godine na najvećem i najstarijem rimskom univerzitetu La Sapienza. Međutim, prošle noći je iz Vatikana stiglo saopštenje da je u ovom trenutku "oportuno odložiti papinu posetu".

 

Saopštenje je objavljeno nakon jučerašnjeg upada pedesetak studenata u rektorovu kancelariju i velikog reda za potpisivanje peticije, kojoj se pridružilo i više od 60 profesora, za sprečavanje papinog prisustva na univerzitetu.

 

Potpisnici pisma su rekli da bi Benediktovo prisustvo bilo "neprilično". Oni su naveli govor koji je Benedikt XVI održao na univerzitetu 1990. godine, dok je još uvek bio "samo" kardinal, u kojem je istakao ocenu jednog austrijskog filozofa nauke da je crkvena osuda Galileja bila "opravdana i poštena". U pismu stoji: "Te su nas reči uvredile i ponizile". Među potpisnicima pisma-peticije je i fizičar Lučano Majani, koji je nedavno postavljen za rukovodioca glavnog naučnoistraživačkog tela u Italiji, Consiglio nazionale delle ricerche.

 

 

Majani je kasnije izjavio da se više ne protivi papinoj poseti jer je naknadno saznao da Benedikt XVI neće održati uvodni govor. Međutim, italijanski dnevni list La Stampa je izvestila da se inicijativi pridružio i veći broj naučnika iz inostranstva.

 

Grupa studenata je proglasila "antiklerikalnu nedelju" u znak protesta mogućem prisustvu pape na univerzitetu. Među brojnim plakatima i lecima koji se nalaze svuda u univerzitetskom naselju je i jedan na kojem piše: "Galileo se odrekao svog učenja. Mi moramo nastaviti da se odupiremo papinstvu".

 

Papa Benedikt XVI je poznat po svom duboko konzervativnom shvatanju, a ovaj "sukob" je poslednji u nizu od njegovog izbora pre tri godine. U jednom svom govoru uvredio je Muslimane, citirajući srednjevekovnog vizantijskog cara. Kritikovali su ga i latinoamerikanci zbog njegovog pogleda na kolonizaciju kontinenta i protestanti zbog izjave da ta hrišćanska denominacija ne treba da bude smatrama crkvom.

 

Dnevni list Il Giornale, koji je ponovo objavio papin govor iz 1990. godine, piše da je Benedikt XVI "izrazio drugačiji stav" od austrijskog naučnika Pola Fejerabenda i "da ga bez svake sumnje nije prihvatio kao sopstveni". Vatikanski dnevnik L'Osservatore Romano objavio je članak jevrejskog matematičara Đorđa Izraela u kojem je on napisao da bi papino obraćanje "svi koji ga pročitaju bar s malo pažnje trebalo da shvate kao odbranu Galilejeve racionalnosti protiv skepticizma i relativizma postmodernističke kulture".

 

Vicepremijer Italije Frančesko Ruteli je izjavio: "Pokušaj da se Benedikt XVI ućutka na mestu koje je forum za učenje, predavanje i dijalog... nezamisliv je". On je istakao i da je jedan papa osnovao univerzitet La Sapienza 1303. godine.

 

 

Vatikanske novine osudile Hari Potera

Vatikan je, izgleda, danas u središtu pažnje britanskih dnevnih novina. Daily Telegraph svoje čitaoce izveštava da su u vatikanskom zvaničnom dnevniku knjige o Hariju Poteru optužene kao opasnost za decu jer se u njima "promoviše veštičarenje i okultizam".

 

U tekstu lista L'Osservatore Romano se čarobnjak-tinejdžer iz knjiga koje su među najprodavanijama u istoriji izdavaštva naziva "pogrešnom vrstom heroja". U podužem članku pod naslovom "Dvostruko lice Hari Potera", između ostalog piše: "Uprkos vrednostima koje se tu i tamo mogu naći u priči, veštičarenje se u osnovi knjige nameće kao pozitivan ideal. Manipulacija stvarima i ljudima postiže se zahvaljujući poznavanju okultnog. Cilj opravdava sredstvo jer 'izabrani' znaju kako da kontrolišu mračne sile i tajna znanja... Karakterizacija običnih ljudi koji nisu upućeni u magiju kao neznalica, osoba koje ne znaju ništa drugo sem loših stvari je zaista đavolski stav".

 

U tekstu se dalje Hari Poter poredi, nepovoljno po autorku Dž. K. Rouling, s dva druga klasična književna ostvarenja za decu - Hronikama Narnije i Gospodarom prstenova - koja su napisali hrišćani s dubokim religioznim osećanjima i stavovima. Edoadro Rialti, autor teksta inače profesor književnosti na univerzitetu u Firenci, navodi da dela Tolkina (Gospodar prstenova) i Luisa (Hronike Narnije) pokazuju "nadmoćnost i lepotu beskonačnog". Knjige o Hari Poteru, nastavlja on, sadrže "izvrnutu i zbunjujuću duhovnost: svet u kojem je zlo zapravo dobro" i da ih karakteriše "maglovita filozofija novog doba".

 

 

Međutim, na njegov napad uzvratio je na istoj strani Paolo Đulizano, autor knjige o Tolkinu. Đulizano o Hari Poteru piše sledeće: "On čitaoca vodi od vizije sebičnog čoveka ka viziji osobe koju karakterišu moralne vrednosti, žrtvovanje, izbor dobrog u životu, prijateljstvo, ljubav".

 

Stav Vatikana o Hari Poteru znatno je pooštren od kako je bivši kardinal Jozef Racinger nasledio papu Jovana Pavla II i postao papa Benedikt XVI. Za Benedikta XVI, inače, neki tvrde da je teolog tvrde struje i da ima oštre stavove po pitanju đavola i egzorcima. Papa Jovan Pavle II je inače hvalio Dž.K.Rouling kao dobru hrišćanku, dok su visoki zvaničnici Svete stolice za vreme njegovog pontifikata izjavljivali da se Hari Poter "jasno i žestoko bori prtiv satanizma".

 

Međutim, dve godine pre nego što je postao papa, kardinal Racinger je napisao pismo u kojem priču o Poteru naziva "suptilnim zavođenjem koje ima duboko ukorenjene, skrivene i direktne uticaje na potcenjivanje duha hrišćanstva".

 

Portparol autorke knjiga o Hari Poteru, Dž.K.Roling odbio je da komentariše pisanje vatikanskog dnevnika.

 

SPORTSKA PRAVILA PROTIV VERE

Današnji Washington Post piše o Juašauni Keli, učenici završnog razreda srednje škole Teodor Ruzvelt, najbržoj trkačici na jednu i dve milje, koja je diskvalifikovana sa pozivnog atletskog takmičenja pošto su zvaničnici izjavili da muslimanska odeća koju ona nosi krši nacionalna takmičarska pravila.

 

Keli je imala istu uniformu koju je nosila i prethodne tri godine: ručno šivenu jednodelnu plavo-narandžastu "odoru" koja joj pokriva glavu, ruke, torzo i noge. Preko nje, Keli je nosila dres i šorts u istim bojama kao i drugi članovi njenog tima. Takva odeća joj dozvoljava da se takmiči a da pri tome ne narušava pravila islama, koja zabranjuju da se ženama vidi bilo koji deo kože sem lica i šaka.

 

 

Direktor takmičenja Tom Rodžers je tokom jedne trke prišao Keli i upitao je zašto nosi takvu "sportsku opremu" koja krši pravila Nacionalne federacije državnih srednjih škola. Zatim joj je saopštio da je diskvalifikovana. Keli je klekla i zaplakala. Njena majka Sara je sišla sa tribina stadiona i započela prepirku sa Rodžersom, ali je on ostao neumoljiv. Rekao je da je pre nego što je diskvalifikovao Keli objavio tri javna saopštenja u kojem je zahtevao sastanak sa Toni Boudenom, koji trenira Keli. Bouden je pak izjavio da takva saopštenja nije čuo.

 

I Kelina majka i njen trener napominju da se ona u takvoj opremi takmiči već tri godine i da nikada nije predstavljala problem. Nije im jasno zašto je sada iskrsao problem, ali su uvereni da takvi postupci ne služe ničemu.

 

Možda najdrastičniji slučaj sportiste koji se u SAD takmičio u muslimanskoj odeći dogodio se 2004. godine na Univerzitetu Južne Floride. Od košarkašice Andree Armstrong je njen trener zatražio da ne nosi maramu, duge rukave i pantalone na terenu. Zvaničnici škole su tada rekli da će od amaterske košarkaške federacije zatražiti odobrenje da Andrea igra u takvoj opremi, ali je ona napustila tima pre neho što je odula bila doneta.

 

Braća po oružju

Britanski listovi danas kritikuju turneju aktuelnog američkog predsednika Džordža Buša po Bliskom istoku.

 

Tako Independent pod naslovom na prvoj strani "Braća po oružju" piše: "U danu u kojem je u Bejrutu eksplodirala bomba, a Izraelci ubili 20 ljudi u napadu u pojasu Gaze, predsednik Buš je sa svojom bliskoistočnom mirovnom misijom stigao u Saudijsku Arabiju gde je, jednom od najrepresivnijih režima na svetu, prodao oružje u vrednosti od 20 milijiradi dolara".

 

 

List piše da je boravkom u Rijadu i obilaskom drugih sličnih autokratskih, zalivskih emirata, s porukom da najveći neprijatelj arapskog sveta nije Izrael već Iran, Buš pokazao da je odustao od svoje prvobitne ideje po ulasku u Belu kuću pre sedam godina o izgradnji "novog, demokratskog Bliskog istoka" pošto je ta politika rezultirala izbornim pobedama šiita u Iraku i Hamasa u Gazi, te porastom političke moći ekstremističkog Muslimanskog bratstva u Egiptu".

 

"Sada je cilj" završava Independent, "stari Bliski istok, sa njegovim umerenim diktatorima i kraljevima".