Rekordan broj maratonaca u Beogradu

Nastavlja se priča o izjavama Edija Rame i Hašima Tačija o "velikoj Albaniji". U Srbiji se godišnje baci devet miliona plastičnih kesa. U Kliničkom centru u Beogradu prvi put je urađena operacija tumora dok je pacijent bio budan. Kukolj je uzeo titulu prvaka Evrope u džudou. Na 30. Beogradskom maratonu bilo je najviše učesnika do sada. Olivera Jevtić je osvojila prvo mesto u ženskoj konkurenciji na najdužoj distanci.

Beograd, 22.04.2017 - tradicionalni 30. Beogradski maraton

Velikoalbanski san Tačija i Rame

"Jedan narod, jedan san", napisao je Edi Rama na svom Fejsbuk profilu uoči treće zajedničke sednice kosovske i albanske vlade u Prištini u junu prošle godine, podseća Politika. Sada je postalo jasno da je reč više o albanskom nego o evropskom snu. Albanski premijer je za Politiko poručio da ne može da isključi ujedinjenje svoje zemlje i Kosova, ako perspektiva za članstvo zapadnog Balkana u EU nastavi da bledi. Samo dan posle izjave iz Tirane, oglasila se i Priština. Predsednik samogroglašenog Kosova Hašim Tači nadovezao se na Ramu, rekavši da će svi Albanci regiona živeti u jednoj jedinstvenog državi kako bi se nastavilo dalje sa integracijom u evropsku porodicu. "Rama tako govori isto što i njegovi prethodnici beg Frašeri, Ahmed Zogu, Mustafa Kruja i Enver Hodža", stoji u tekstu pod naslovom "Albanski, ne evropski san".

Beograd, 22.04.2017 - obeležavanje Dana sećanja na žrtve holokausta, genocida i drugih žrtava fašizma u Drugom svetskom ratu

Devet miliona plastičnih kesa godišnje

Novosti pišu o alarmantnom upozorenju nadležnih, odnosno da nas godišnje "zatrpa devet miliona plastičnih kesa". Koriste se nekoliko minuta, navodi list, a razgrađuju se stotinama godina. Subvencije za eko-vrećice firme u Srbiji zloupotrebljavaju, pa ovi projekti nisu zaživeli.

Beograd, 22.04.2017 - protest "Protiv diktature", koji je počeo ispred zgrade SANU

Operacija tumora, pacijent budan

Operacija tumora na mozgu pacijentu koji je tokom zahvata bio u potpunosti budan obavljena je juče u Kliničkom centru Srbije. Ne samo što je čuo sve što se događalo u sali, piše Blic, pacijent J. N. (41) iz Beograda je i razgovarao sa neuropsihoogom, koji je na taj način kontrolisala njegovu motoriku ruku, nogu i govora. Ovo je intervencija koja se zove "budna hirurgija" i sada je prvi put primenjena u Kliničkom centru. "Hirurgijom mozga u budnom stanju povwećava se bezbednost pacijenta prilikom odstranjivanja tumora koji je zahvatio zone odgovorne za govor i pokrete ruku i nogu. Ovi tumori su u početku benigni, ali imaju veliki potencijal da postanu zloćudni. Zato je neophodno da se radikalno odstrane što često zahteva da se ukloni i pomalo zdravog okolnog tkiva", objasnio je neurohirurg i vođa tima, dr Dragan Savić.

Vašington, 22.04.2017 - protestni skupovi naučnika, studenata i sitraživača širom sveta 

Gamzigradska velelepna palata

Kada je car Galerije podigao palatu Romulijana nedaleko od Gamzigrada, sela koje se danas nalazi u istočnoj Srbiji nadomak Zaječara, vladavina rimskih imperatora bila je oročena na dvadeset godina. Tačno polovinu tog perioda - dakle, čitavu deceniju - ovo kulturno dobro nalazi se na Uneskovoj listi zaštićene svetske baštine na koju je uvršteno 2007. godine. Od tada, piše Politika, ovo arheološko nalazište, koje osim palate čini i memorijalni kompleks na obližnjem brdu Magura, godišnje obiđe 30.000 posetilaca. Ovako o ovom spomeniku na Uneskovoj listi svetske prirodne i kulturne baštine Srbije govori Brana Stojković Pavelka, arhitekta-savetnik u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture i autor nominacionog dosijea za upis Gamzigrad-Romulijane na Uneskovu listu.

Zafranović: Hrvatska se plaši testamenta o NDH

"Neko mi reče juče da bi možda, od samog filma, bilo zanimljivije govoriti o njegovom nastajanju i kasnije njegovom životu, jer je 'Testament' nastavo u jednom burnom vremenu rata devedesetih i posle imao neobičan put, a s mnogo prikazivanja u celom svetu, osim u Hrvatskoj i Srbiji", kaže Lordan Zafranović u razgovoru za Politiku, neposredno pred prvu zvaničnu projekciju ovog filma u Beogradu, održanu u Kinoteci u petak. To je i povod što je poznati reditelj, koji je upravo zbog ovog filma morao da napusti Hrvatsku početkom devedesetih godina prošlog veka, bio gost Ministarstva za rad u Beogradu, objavljuje list u tekstu pod naslovom "Testament o NDH kojeg se Hrvatska plaši".

Knjiga o fabrici u kojoj je radio

Dugo čuvanu zamisao da napišu knjigu o fabrici za koju su živeli, Radovan Raka Radovanović je njegovim "lolincima" saopštio na svoj 90. rođendan. Želeo je da njihovo zajedničko svedočenje o Fabrici teških alatnih mašina "Ivo Lola Ribar", središtu stvaranja industrije Socijalističke Jugoslavije, bude zapisano, piše Politika. Da ga zauvek otrgnu od korova zaborava koji buja. Prošlog četvrtka, na dan početka "Loline" izgradnje pre 70 proleća na poljanama Železnika, inženjer Radovanović je u svojoj 93. s neskrivenim zadovoljstvom gledao u monografiju "Industrija Ivo Lola Ribar". Sala beogradske "radničke opštine" Čukarica bila je pretesna za "lolince" i njihove potomke koji su došli da prisustvuju njenom predstavljanju, navodi list.

Kukolj prvak Evrope u džudou

Srpski džudista Aleksandar Kukolj novi je šampion Evrope u kategoriji do 90 kilograma. Najsjajniju medalju za našu zemlju, prvu u istoriji ovog sporta, sjajni džudista Rakovice, koji je prve lekcije u ovom sportu naučio od Jožefa Balinta u beogradskom Trudbeniku, piše Politika, ostvario je na dominantan način. Kukolj je do šampionskog trona došao posle pet uzastopnih pobeda. Najpre je savladan Francuz Aksel Kležera, potom Švajcarac Grosklaus, pa Litvanac Nenartavičius, a onda u dve odlučujuće borbe protiv Estonca Kaljalaida i Azerbejdžanca Mehdijeva, srpski reprezentativac je dao svoj maksimum. Važan momenat u karijeri Aleksandar Kukolj je napravio pre sedam godina kada je prešao u redove Rakovice, kod iskusnog trenera Srećka Mrvaljevića.

Rekordan broj maratonaca

Više od 7.000 učesnika bilo je na tradicionalnoj manifestaciji juče u Beogradu, pišu Novosti, što je rekordan broj. Tako je prošao Beogradski maraton. Zlatna medalja u ženskoj konkurenciji na najdužoj distanci otišla je u ruke naše Olivere Jevtić (2:37,59), dok je pobedu u muškoj trci ostvario Kenijac Stiven Kipngetič Katam (2:21,11). Jubilarno 30. izdanje spojilo je na jednom mestu profesionalne atletičare, rekreativce, zaljubljenike u ovaj sport, mlađe i starije, bolesne i zdrave, mame i tate, decu i životinje. Najspremniji su se odlučili da se oprobaju u trkama na 21 i 42 kilometra, dok su oni sa nešto slabijom formom učestvovali u "Trci zadovoljstva". Beogradsku publiku je na noge podigla Jevtićeva, koja je treći put trijumfovala u našoj prestonici.