Šampanjac za tunel

Sada se suočavamo sa posledicama povratka kući naših državljana koji su ratovali na strani Islamske države. Oko 350 naših građana sa Kosova i Metohije borilo se na strani Islamske države. Na prostoru južne srpske pokrajine postoji opasnost od verske radikalizacije. Probijen je tunel „Savinac” dužine 270 metara na Koridoru 11, u blizini Takova, a premijer Aleksandar Vučić u to ime otvorio je šampanjac. Na deonici Koridora 11 od Ljiga do Preljine asfaltirano je 36 kilometara od ukupno 40 kilometara autoputa. Zvanični rok za završetak autoputa od Ljiga do Preljine je 25. avgust 2016. U ovom trenutku SNS ima podršku 28 odsto u ukupnoj populaciji, ili oko 50 odsto od svih opredeljenih građana Srbije (a takvih je 55 odsto), odnosno, u apsolutnim brojkama oko 1,5 miliona birača. Među apstinentima preovlađuju "desničari". Spekuliše se da je potpredsednik nemačkog Maršalovog fonda i direktor Balkanskog fonda za demokratiju Ivan Vejvoda jedan je od najozbiljnijih kandidata za ministra spoljnih poslova, kojeg bi sadašnji premijer i lider SNS voleo da vidi u sledećoj Vladi Srbije. Navodno, Putinov tajkun Konstantin Malofejev uz pomoć Bogoljuba Karića kupuje medije po Srbiji.

Areal Böhler/Düsseldorf, 01.02.2016 - revija na Petoj Nedelji mode "Platform Fashion show" u Dizeldorfu: kolekcija - Dumebi Elena Shipilova

Povratak islamskih ratnika u Srbiju

Hapšenje četvorice naoružanih pripadnika vehabijskog pokreta ispred glavne kapije manastira Visoki Dečani pokazuje da na prostoru južne srpske pokrajine postoji opasnost od verske radikalizacije , ocenjuje za Politiku Momir Stojanović, predsednik skupštinskog Odbora za kontrolu službi bezbednosti .

Sada se suočavamo sa posledicama povratka kući naših državljana koji su ratovali na strani Islamske države. Oko 350 naših gradjana sa Kosova i Metohije borilo se na strani Islamske države, dok je njih sedamdesetak iz raško polimske oblasti, Sa teritorije BiH tačan broj ne može da se utvrdi ali je znatno veći, kaže  za Politiku Momir Stanojević.

Novi Sad, 01.02.2016 - prijem i Svečana akademija povodom Dana grada Novog Sada

Među apstinentima preovlađuju "desničari"

U ovom trenutku SNS ima podršku 28 odsto u ukupnoj populaciji, ili oko 50 odsto od svih opredeljenih građana Srbije (a takvih je 55 odsto), odnosno, u apsolutnim brojkama oko 1,5 miliona birača. U odnosu na januar 2014, SNS ima oko 320.000 više birača i kreće u kampanju sa boljom polaznom osnovom nego na prethodnim izborima. Ono što razlikuje SNS u odnosu na druge stranke jeste lider, i dok se lideri ostalih stranaka pozitivno kotiraju isključivo u domenu svojih birača, ili eventualno koalicionih partnera, Aleksandar Vučić ide iznad SNS od 300.000 do 500.000.

Drugim rečima, on otvara vrata SNS za rezultat od 1,8 do dva miliona birača, ali će tek kampanja dati odgovor na pitanje da li će, i u kojoj meri, SNS uspeti da realizuje taj potencijal, ocenjuje za Danas Marko Uljarević, direktor sektora za istraživanje javnog mnjenja Ipsos stratedžik marketinga.

Iako smo ranije imali opravdane pretpostavke da veća izlaznost odgovara Demokratskoj i njoj bliskim strankama, čini se da sada ta pretpostavka može biti neopravdana uzimajući u obzir njihove aktuelne rejtinge. Ako bi stranke samostalno izlazile na izbore, u ovom trenutku, daleko iznad cenzusa su samo SNS i SPS, dok se ostale stranke bore za cenzus.

Dalje, nije samo pitanje da li bi veća izlaznost ugrozila rejting SNS već i da li su ti "tradicionalni" apstinenti homogeni u svom biračkom opredeljenu, i da li bi svi koji bi izašli glasali protiv SNS. Kada se posmatraju oni koji kažu da sigurno ne izlaze na izbore, situacija je nešto drugačija jer su oni više naklonjeni desnoj opciji.

Kairo, 01.02.2016 - zasedanje mešovitog vojnog komiteta za saradnju u oblasti odbrane Srbije i Egipta: Milan Zrnić, Rafik Rafat

Probijen tunel Savinac na Koridoru 11

Desna cev tunela „Savinac” dužine 270 metara na Koridoru 11, u blizini Takova, probijena je u ponedeljak , a premijer Aleksandar Vučić čestitao je radnicima i u to ime otvorio šampanjac.Probijanjem ove cevi, probijeni su svi tuneli na deonici Ljig-Preljina, prenosi Politika.

Na deonici Koridora 11 od Ljiga do Preljine asfaltirano je 36 kilometara od ukupno 40 kilometara autoputa u punom profilu. Zvanični rok za završetak autoputa od Ljiga do Preljine je 25. avgust 2016. Na samoj trasi nalazi se veliki broj objekata - pet tunela Golubac, Veliki Kik, Savinac, Šarani i Brđani, 66 mostovskih konstrukcija od čega je završeno 65.Nadvožnjaci su ukupne površine oko 60.000 metara kvadratnih, a tu se nalazi i 40 regulacija vodotokova sa delimičnim izmeštanjem korita reka u dužini oko 21,5 km.

Glavni izvođač radova na toj deonici je firma Azvirt iz Azerbejdžan, a radovi čija je ukupna vrednost 308 miliona evra finansiraju se azerbejdžanskim kreditom od 300 miliona, dok je preostali novac obezbedila Srbija. Pored ove firme na toj deoniciangažovano je ukupno 101 srpska firma u ulozi podizvođača dobavljača i kooperanata.

Ova vlada se ne meri godinama tokom kojih vlada, već kilometrima puteva koje je izgradila i koje ostavlja za sobom, izjavio je danas premijer Aleksandar Vučić na svečanosti povodom probijanja tunela Savinac, na Koridoru 11, u blizini Takova, piše list.

Savladana je jedna od natežih prepreka na koridoru 11 od Ljiga do Preljine, piše u Novostima pod naslovom „Probijen tunel Savinac kod Takova“.

Beograd, 01.02.2016 - premijer Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je probijanju desne cevi tunela "Savinac" na 24. kilometaru od početka deonice Ljig–Preljina iz pravca Beograda, u mestu Savinac

Ivan Vejvoda mogući šef diplomatije

Potpredsednik nemačkog Maršalovog fonda i direktor Balkanskog fonda za demokratiju Ivan Vejvoda jedan je od najozbiljnijih kandidata za ministra spoljnih poslova, kojeg bi sadašnji premijer i lider SNS voleo da vidi u sledećoj Vladi Srbije, saznaje Danas u diplomatskim krugovima. Samim tim, gotovo je izvesno da ukoliko naprednjaci budu formirali i sledeću vladu da Ivica Dačić neće zadržati dosadašnju poziciju šefa diplomatije, bio SPS i dalje u vladajućem timu ili ne.

Premijer Vučić, je pre godinu dana naveo  da bi u svom timu saradnika voleo da vidi ljude poput Ivana Vejvode i Sonje Liht, predsednice Beogradskog fonda za političku izuzetnost, podseća list.

"Aktuelna vlada ima istorijsku šansu da od Srbije napravi modernu zemlju", izjavio je krajem decembra 2014. godine premijer Vučić i dodao tada da je zadovoljan radom svojih saradnika, ali da očekuje i da taj tim bude proširen ljudima koji drugačije misle. Kao primer je naveo Lihtovu ili Vejvodu, rekavši da je reč o ljudima koji mogu da doprinesu poboljšanju imidža Srbije.

Vejvoda je, inače, tokom 2002. i 2003. bio savetnik premijera Zorana Đinđića i Zorana Živković za spoljne odnose i evropske integracije, a prethodno izvršni direktor Fonda za otvoreno društvo, pa član Političkog saveta G17 plus u vreme dok je bio nevladina organizacija.

I srpska desnica protiv rehabilitacije Nedića

Na srpskoj desnici većina lidera nacionalnih i patriotskih partija i političkih pokreta slaže se oko toga da bi ulogu Milana Nedića, predsednika kvislinške vlasti u Beogradu, takozvane vlade narodnog spasa za vreme nemačke okupacije u Drugom svetskom ratu, trebalo detaljno da istraže vodeći istoričari i pravnici. Samo retki su spremni da javno podrže Nedićevu sudsku rehabilitaciju, koju su zatražili članovi njegove porodice i naslednici. Uglavnom svi vodeći srpski desničari u izjavama za Politiku ukazuju na razliku između njega i Draže Mihailovića, koji je nedavno pravno rehabilitovan.

Lider radikala Vojislav Šešelj ističe da na Nedića ne može u osnovi da gleda pozitivno. Predsednica DSS-a Sanda Rašković Ivić se slaže da rasvetljavanje slučaja Nedić treba ostaviti istoričarima i zaključuje: „On je ipak bio kolaboracionista”.

Za Boška Obradovića, lidera pokreta Dveri, nema ničeg spornog u tome da se sudski objektivno i nepristrasno utvrdi istina o Milanu Nediću. Posebno smo, kako ističe, dužni da utvrdimo kako je Nedić nastradao u komunističkom zatvoru, a sud i istoričari neka kažu svoju reč, bez ideoloških i političkih pritisaka.

Većina profesora nema pravo na licencu

Ukoliko bi se striktno primenjivao zakon, u ovom trenutku gotovo polovina nastavnika u osnovnim školama i 70 odsto u srednjim – ostalo bi bez licence za rad. Nastavnici su dužni da se stručno usavršavaju van škole i da tokom pet godina sakupe 120 bodova. Poslednja analiza u školama je pokazala da je to visok prag za većinu, tako da su prosvetne vlasti novim „Pravilnikom o stručnom usavršavanju nastavnika” spustili granicu na – 100 bodova, objavljuje Politika.

Komisija koja je radila na izmeni Pravilnika je zaključila da su razlozi za to dugogodišnji nedostatak sredstava za stručno usavršavanje, neadekvatna ponuda programa i to što se različite obuke koje nastavnici masovno pohađaju nisu priznavale – objašnjava Mirjana Bojanić, savetnica ministra prosvete.

„Dobar” seminar košta oko 10.000 dinara, po pravilu organizuje se u velikim gradovima, poput Beograda, Novog Sada, Niša, pa uz navedenu cenu treba dodati i troškove puta, hrane i smeštaja za nekoliko dana. Jasno je da je ovako nešto teško ostvarivo za nastavnike čija je prosečna plata u ovom trenutku 37.000 dinara, piše u Politici.

Kinezi dolaze u „Jugoslaviju”

Kineska kompanija „Šandong haj spid”, koja gradi Koridor 11, izgradiće u srpskoj prestonici kineski kulturni centar. Nalaziće se na Novom Beogradu, na mestu bivše zgrade ambasade Kine i zauzimaće površinu od 24.000 metara kvadratnih. Ovo je Meng Jen, generalni direktor „Čajna Šandong internešnala”, koji je protekle nedelje boravio u Beogradu, najpre saopštio ministarki Zorani Mihajlović, a potom i u razgovoru za Politiku.

Arhitekte u Kini trenutno osmišljavaju izgled budućeg kulturnog centra. Izgledaće prelepo. I predstavljaće most između Kine i Srbije – objašnjava Jen. Osim toga, trenutno se sa ministarkom Zoranom Mihailović pregovara i o rekonstrukciji i dogradnji hotela „Jugoslavija” u Beogradu.

Jen je, kako kaže, ministarki objasnio šta trenutno ta kompanija radi u Srbiji i šta planira.

“Naša kompanija „Šandong haj spid”, kao najveća organizacija u domenu upravljanja i održavanja infrastrukture, sposobna je da finansira i izvede sve vrste infrastrukturnih radova u Srbiji. Infrastruktura se može izgraditi na razne načine, ali ako želimo da ubrzamo te projekte moramo da koristimo inovativne ideje. Ministarku sam obavestio da u Republici Srpskoj treba da rehabilitujemo železničku prugu od 120 kilometara i izgradimo auto-put od 50 kilometara, koji bismo gradili putem javno-privatnog partnerstva. Ti projekti vrede oko 600 miliona evra. Tamo pregovaramo i o izgradnji vetroparkova.”

Isplivali "prikriveni" problematični krediti

Narodna banka Srbije objavila je pojedinačne rezultate takozvanih dijagnostičkih ispitivanja banaka, kojima je utvrđivala da li kvalitet kredita koje banke prikazuju u svojim knjigama zaista odgovara stvarnosti ili prikazuje ulepšanu sliku stanja. I, rezultati su kao u narodnoj doskočici - nekome kupus, nekome meso, u proseku, svima sarma. U ovom slučaju, neprikosnoveni kupus je Poštanska štedionica, a meso Rajfajzen banka, piše u Danasu.

Kako je objavljeno još pred Novu godinu, ispitivanje NBS-a je pokazalo da je prosečna kapitalna adekvatnost svih 14 proveravanih banaka za 1,76 odsto manja od one koju su one same iskazale. Ali, sada se vidi da ovaj srednji rezultat zamagljuje pravu sliku, jer se ispostavilo da neke banke daleko striktnije, da ne kažemo vernije, prikazuju stanje svojih portfolija u odnosu na neke druge. Tako, iako je kapitalna adekvatnost u proseku "pala" za 1,76 odsto, Narodna banka je u Poštanskoj štedionici otkrila dovoljno loših kredita i neodgovarajuće procenjenih obezbeđenja da njenu kapitalnu adekvatnost smanji za čak 9,74 odsto! Na drugom kraju skale je pomenuti Rajfajzen, u kojem je smanjenje adekvatnosti kapitala tek 0,17 odsto. Iako se Poštanska posebno ističe, još nekoliko banaka vuče čitav bankarski sektor naniže: Alfa banka, čija je adekvatnost kapitala za 5,88 odsto niža od one koju je banka prikazivala, Hipo sa "korekcijom" od 4,44 odsto i Pireus sa 3,97 odsto.

Na drugoj strani stoji nekolicina banaka koje skoro bez greške vode svoje evidencije i prikazuju pravo stanje svojih kredita, ma kakvo ono bilo. Pored Rajfajzena tu su i Sosijete ženeral sa korekcijom od samo 0,43 odsto i Inteza sa 0,66 odsto.

Putinov tajkun pravi medijsko carstvo u Srbiji

Pod naslovom „Putinov tajkun pravi medijsko carstvo u Srbiji“, Blic objavljuje tekst u kome tvrdi da se kao kupac nekoliko medija u Srbiji pojavljuje biznimen Konstantin Malofejev koji je blizak Kremlju s pod sankcijama je EU.

Pomaže mu Bogoljub Karić, koji ima manjinski deo saznaje list i navodi da su na njihovoj šoping listi TV, novine, marketinška agencija... 

Dobitak na kladionici još bez poreza

Pod naslovom „Dobitak na na kladionici još bez poreza“, Novosti pišu da se novi zakon za sada ne primenjuje. Prvog dana nije bilo naplate nameta na isplate iznad 11.000 dinara. Priredjivači nisu nabavili čak ni neophpodan softver, piše u listu.

Stefanović se baškari u kući od 300.000 evra a tera na ulicu 1.500 policajaca

Dok zaposleni u MUP strahuju da li će dobiti otkaz i završiti na ulici, ministar policije i potpredsednik SNS Nebojša Stefanović se za to vreme baškari u kući od 300.000 evra i najmanje 100 kvadrata, objavljuje Kurir na naslovnoj strani.

Ovakvi objekti samo na papiru imaju 100 kvadrata a ustvari nemaju manje od 150. Pritom, do te kuće u elitnom naselju na Novom Beogradu došao je tako što je pre dve godine stan od 90 kvadrata zamenio za kuću od 99 kvadrata, i to navodno bez ikakve naknade, piše u tabloidu.

Stefanoviću je, po svoj prilici, u toj nekretnini postalo tesno, pa je u martu 2014. prešao na elitnu lokaciju, u kuće poznate kao „vojvođanke“, u naselju Bežanijska kosa. U ugovoru koji je sklopio navedeno je da je taj prostor četvorosobni, da ima ima građevinskih 103 kvadrata, a raspoloživih 99.

Melbourn, 01.02.2016 - najbolji teniser sveta Novak Đoković posetio je humanitarnu organizaciju Melbourne City Mission, koja pomaže nekim od najugroženijih grupa dece iz Melburna, igrao se sa njima i donirao u ime svoje fondacije 20.000 dolara 

Glazba je jedno neopisivo čudo

Masimo Savić, pevač izuzetnih vokalnih sposobnosti, čije umetničko postignuće govori samo za sebe, ponovo će zapevati pred beogradskom publikom, 14. februara u omiljenom Sava centru. NJegova specifična energija i dar da se uživa u trenutku, kao i harizma, doprineli su da bude priznat i poseban. Tradicija održavanja Masimovih koncerata u intimnoj atmosferi SC se nastavlja, a Beograđani će imati priliku da dožive potpuno novi ugođaj jer ovoga puta Masimu podršku pružaju Zagrebački solisti, piše u Danasu.

U razgovoru za list Masimo kaže : Tokom rata sam se bavio reklamom i odbijao sam da se bavim glazbom. Meni je bilo strašno i suludo da pjevam svoje pjesme dok ljudi ginu... I dalje mi je jako čudno da ja radim glazbu kakvu zapravo radim, a pritom posjedujem toliku popularnost. Meni je to svjetsko čudo, jer ja ne živim ni u Belgiji, ni u Londonu, ja živim na Balkanu, gde je nepismenost još uvek vrlo veliki faktor, a kamoli poznavanje beletristike. Živim na području gde će ljudi uvek pre odabrati pornografiju nego dobre pesme. Na takvom području je teško raditi i godinama mi je govoreno od strane tzv. velikih znalaca da ovde nema publike za glazbu kakvu ja radim, treba raditi popularnu glazbu, glazbu za mase, ali ja sam ipak pomislio da bi mogla postojati jedna grupa ljudi kojima bih ja mogao biti interesantan.

Beograd, 01.02.2016 - utakmica 22. kola ABA lige Crvena zvezda - MZT Skoplje, 92:79

Srbija cilja polufinale

Kombank arena će od danas biti prestonica evropskog futsala i u narednih 11 dana poprište završnog turnira na kome učestvuje 12 najkvalitetnijih reprezentacija Starog kontinenta. Reprezentacija Srbije se nalazi u A grupi sa Slovenijom i Portugalom, a upravo će duel dve bivše jugoslovenske republike večeras od 18:30 otvoriti jubilarno deseto prvenstvo Evrope u futsalu. "Orlovi" se nadaju da bi uz pomoć rekordne publike kada je Evropski šampionat u pitanju (11.000) mogli da se eventualno domognu polufinala zbog čega je prvi susret izuzetno važan za krajnji plasman, piše u Danasu.

Kada je reč o protivnicima Srbije, Portugal je favorit za prvo mesto u grupi ( i četvrti ukupni po kladionici). Sudeći na osnovu kvota koje im kladionice pripisuju, favoriti za osvajanje prvenstva su Španci, za čiji trijumf se uloženi evro naplaćuje 2,75 puta više. Odmah iza njih su i reprezentacije Rusije na čije je osvajanje stavljena kvota 4,75 i Italijani sa kvotom 5. Sa druge strane, Srbija je tek deveti favorit sa kvotom 34, dok se najmanje šanse daju reprezentaciji Mađarske sa kvotom 101, piše list.