Srpski izvoz u Rusiju manji za 33 odsto

U prvih šest meseci ove godine izvoz u Rusku Federaciju manji je za 322 miliona dolara ili 33 odsto. Istraživanje Ujedinjenih nacija "Izgledi svetske populacije" predviđa da će u Srbiji do 2100. godine biti svega 5,5 miliona stanovnika naspram današnjih 8,85. Hrvatsku u građanskom ratu 1991–1995, ali i u prethodne dve decenije posle završetka oružanih sukoba, napustilo je više od 400.000 Srba, a od 948 naselja u kojima je srpski živalj činio većinu u vreme popisa 1991. godine, više od 170 je potpuno ispražnjeno ili u njima živi manje od deset stanovnika. Novi ambasador Srbije u Nemačkoj biće Dušan Crnogorčević. Ministar rasim Ljajić otvorio Dragačevski sabor trubača u Guči.

Nju Delhi, 03.08.2015 - Nedelja mode u Nju Delhiju (Amazon India Couture Week 2015 in New Delhi): kolekcija - Manish Malhotra

Uspeli da bez sankcija smanje izvoz u Rusiju!

U prvih šest meseci ove godine izvoz u Rusku Federaciju manji je za 322 miliona dolara ili 33 odsto. Istovremeno iz Srbije je u Rusiju izvezeno poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda u vrednosti od 122 miliona dolara što je povećanje od 5,8 u odnosu na isti period prethodne godine. Rusima smo u prvih šest meseci izvezli 40 odsto manje ženskih čarapa nego lane, pokrivača podova 53, podnih ploča 87, a spoljnih automobilskih guma 44 procenta manje. Do pada vrednosti ukupnog plasmana srpske robe na rusko tržište došlo je u prošloj godini i to uprkos velikom povećanju izvoza poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, piše Politika.  Srbija je u Rusiju u 2014. izvezla hranu za 307,6 miliona dolara, što je za 66,7 odsto više nego u 2013.

U Srbiji 2100. tek 5,5 miliona stanovnika

Istraživanje Ujedinjenih nacija "Izgledi svetske populacije" predviđa da će u Srbiji do 2100. godine biti svega 5,5 miliona stanovnika naspram današnjih 8,85.  Drastična depopulacija neće biti trend samo Srbije već i svih država Zapadnog Balkana tokom narednih decenija. S druge strane, u nekim zemljama biće zabeležen i porast broja stanovnika, piše Danas. Prema ovom izveštaju, u Srbiji trenutno živi oko 8,85 miliona stanovnika, a narednih decenija očekuje se značajna depopulacija, tako da se procenjuje da će 2030. godine živeti 8,28, 2050. samo 7,33 miliona, a 2100. godine 5,33 miliona stanovnika. Republički zavod za statistiku navodi da je u Srbiji 2014. živelo 7.131.787 stanovnika, od čega je 51,3 odsto žene, a 48,7 muškarci. Depopulacija se prema istraživanju RZS nastavlja i za prethodnu godinu iznosi -4,9 odsto. Uprkos generalnom trendu opadanja broja stanovnika, u beogradskoj i južnobačkoj oblasti lane je zabeležen lagani porast. Najveći pad je u zaječarskoj oblasti.  Prema rečima Ljiljane Sekulić, demografkinje Republičkog zavoda za statistiku, faktori koji dovode do ovako drastične depopulacije su starost stanovništva, slab fertilitet i migracije.

Sto sedamdeset srpskih naselja potpuno ispražnjeno

Hrvatsku u građanskom ratu 1991–1995, ali i u prethodne dve decenije posle završetka oružanih sukoba, napustilo je više od 400.000 Srba, a od 948 naselja u kojima je srpski živalj činio većinu u vreme popisa 1991. godine, više od 170 je potpuno ispražnjeno ili u njima živi manje od deset stanovnika. Hajveća iseljavanja zabeležena u velikim gradovima i na lokacijama u blizini fronta, okruženim većinski hrvatskim mestima, utvrdio je u demografskom istraživanju ekonomista Miroslav Zdravković. “Uvid u pojedinačne podatke otežava činjenica da na popisu iz 2011. u Hrvatskoj nije beleženo koliki je udeo koje nacionalnosti po selima i naseljima, već samo u celim opštinama i županijama, što je generalna preporuka EU. Zbog toga smo mogli samo da uporedimo broj stanovnika. Na osnovu toga utvrdili smo da su 32 sela u kojima su Srbi činili većinu 1991. potpuno ispražnjena, mada treba napomenuti da su tu uglavnom bili stariji meštani, čiji bi se broj donekle smanjio i bez rata. Ali zato u svakom od 143 naselja u kojima je pre 1991. živelo ukupno 10.969 ljudi, a od toga 10.265 Srba, danas ima manje od 10 žitelja” – ističe Zdravković za Politiku.

Aleks Marić: Kao da su Srbi najgori na svetu

"Jako me ljuti kada neki misle da je progon u Oluji bila šetnja Srba kroz neku šumu. Kao da nismo ljudi, da nemamo zemlju, veru, naciju". Ovako priča za Blic košarkaš Aleks Marić, australijski reprezentativac, koji je sa porodicom tek posle 20 godina sahranio dedu Stevana Marića (80). Aleksov deda je ubijen početkom avgusta 1995. tokom hrvatske vojne operacije "Oluja" u svojoj kući u Sonkoviću kod Šibenika. Njegovi posmrtni ostaci ekshumirani su tek poslednjeg dana novembra 2012. iz zajedničke grobnice na lokaciji Sveta Mara kod Šibenika, zajedno sa posmrtnim ostacima još 31 osobe. Identifikacija je obavljena poslednjeg dana juna ove godine u Zavodu za sudsku medicinu i kriminalistiku Medicinskog fakulteta u Zagrebu. "Imam svoj stav o Haškom tribunalu, drugi imaju svoj, ali me jako ljuti kada neki misle da je to bila šetnja Srba kroz neku šumu. Kao da se ništa nije dogodilo, a Hrvati, kao i svetski mediji, zaboravljaju koliko je hiljada Srba prognano sa svojih ognjišta ili još gore, koliko ih je ubijeno, kaže Marić i dodaje: "Kao da su Srbi najgori na svetu, kao da smo mi sami krivi za sve što nam se dogodilo, a da protiv nas nije niko. Kao da nismo ljudi, da nemamo zemlju, poštovanje, veru, naciju, Srbiju..."

Srbi u Hrvatskoj u nekoj vrsti geta

I dvadeset godina posle „Oluje”  svaki dan u Hrvatskoj počinje i završava se ratnim pričama, kaže Igor Miodrag, tridesetogodišnjak zaposlen u Srpskom narodnom vijeću. To je, kako priča, podjednako aktuelna tema, kako među onima starijim koji su bili učesnici rata devedesetih godina, tako i među sasvim mladim ljudima koji su se rodili posle „Oluje” . Upravo zbog takve atmosfere Igor nikada nije uspeo da nađe hrvatske prijatelje u Zagrebu. „Srbi su u nekoj vrsti geta. Družimo se isključivo međusobno” , kaže za Politiku rezigniramo Igor i dodaje da za njega, suprugu i trogodišnje dete nema budućnosti u ovoj zemlji. Zagreb u gotovo euforičnoj atmosferi dočekuje današnji dan. Smutnju u veselu zagrebačku atmosferu donekle su unele aktivistkinje Centra za žrtve rata (nešto poput srpskih Žena u crnom) koje su na Trgu bana Jelačića, nešto pre podneva, razvile transparente na kojima je bilo ispisano „667 ubijenih, 220.000 prognanih” . Tek malobrojne novinarske ekipe i poneki znatiželjnik ili strani turista obratili su pažnju na njihovu akciju. Jedan gnevni stariji Zagrepčanin komentarisao je sa prijateljem da „takvo nešto ne bi mogli raditi u Izraelu”  te da one „verovatno jedva čekaju da ih neko bije pa da dignu galamu” .

Crnogorčević ambasador u Berlinu

Novi ambasador Srbije u Nemačkoj biće Dušan Crnogorčević, kazao je za Kurir premijer Aleksandar Vučić, ističući da je Crnogorčević njegov izbor. Izvori Danasa iz Ministarstva spoljnih poslova Srbije nezvanično komentarišu da se radi o karijernom diplomati, izuzetnom profesionalcu, "veoma pristojnom čoveku koji je uvek bio korektan u odnosu prema ljudima". Kako ističu naši sagovornici, Crnogorčević (67) po obrazovanju je pravnik, a karijeru je započeo u prestonici Sirije, Damasku, kao drugi sekretar ambasade. "Posle petooktobarskih promena bio je pomoćnik šefa diplomatije Gorana Svilanovića za bilateralnu saradnju, a isti posao obavljao je i tokom mandata Vuka Draškovića. Takođe, svojevremeno je bio i zamenik ministra spoljnih poslova. On je jedan od dobrih diplomata koje Srbija ima", ističu obavešteni izvori Danasa. 

Škole ne ostaju bez pedagoga i psihologa

Predstavnici škola i sindikata poslednjih meseci negoduju zbog, kako kažu, novog oštrog Pravilnika kojim se računa finansiranje škola, jer on znači otpuštanje stručnog osoblja, među kojima psihologa i pedagoga. Iz Ministarstva prosvete najavljeno je nedavno da će ukrupnjavanjem normi časova, prema gruboj proceni, oko hiljadu prosvetnih radnika do 1. septembra dobiti otpremnine. Ali, kako saznaje Politika, psiholozi i pedagozi ostaće u školama jer je Ministartvo prosvete povuklo predlog kojim će svaka škola koja ima manje od 32 odeljenja morati da se odrekne jednog od ovih stručnjaka.

Stevanović: Tužiću Nikolića

Lider Zajedno za Šumadiju Veroljub Stevanović najavljuje da će tužiti sadašnjeg gradonačelnika Kragujevca i sina predsednika Srbije Radomira Nikolića, zbog njegovih izjava o zloupotrebama u vreme vlasti ZZŠ. “Za ovaj prvi talas uvreda i laži podneću tužbu protiv njega. To, koliko-toliko, vraća njegovu destrukciju u okvire sistema, ali ne znam da li će to biti dovoljno i šta sve može da usledi ako nastavi sa paničnim i neumerenim izlivima negativne energije”, ističe Stevanović za Danas. Nikolić, koji je i visoki funkcioner SNS, 30. jula je za lokalnu RTV izjavio da je "Kragujevac opljačkan grad", i najavio da će se baviti rasvetljavanjem zloupotreba iz vremena Stevanovićeve vlasti. "Time ćemo se u narednom periodu ozbiljno baviti, a ja ću lično da učestvujem u podnošenju krivičnih prijava protiv izvršioca", rekao je Nikolić.

Ponestaju hrana i voda za migrante u Preševu

Izgradnja zida na mađarskoj granici sa Srbijom dovela je do povećanja broja migranata koji se zadržavaju u Preševu, a pokušavaju da dođu do Evropske unije, navodi se u izveštaju Građanskih inicijativa "Migranti u Preševu i Bujanovcu" i dodaje da je broj izbeglica u stalnom porastu, piše Danas. U izveštaju, koji je pripremio Fismir Jahiu, podseća se da je u Preševu 8. jula otvoren Kolektivni centar za prihvat migranata, koji uglavnom dolaze kroz sela Miratovac i Čukarka. "Dešavalo se da pojedini taksisti prevoze migrante od Preševa do Bujanovca i za 200 evra (koji inače košta oko 15 evra). Kad stignu u prihvatni centar, stotine migranata čekaju u dugačkom redu pred metalnim vratima na kojima piše "One stop centre Preševo" (na arapskom, engleskom, albanskom i srpskom)", piše u izveštaju.  Kako se ukazuje, centar ima 16 kreveta za majke s decom, dok se ostali migranti smeštaju u postavljenim šatorima ili u hladu drveća u krugu kampa. Na ulazu u prihvatni centar zbog gužve migranti obično čekaju satima. Uslovi u samom centru su veoma loši, dodaje se, a kapaciteti su previše mali - ponestaju hrana i voda, dok je potreba za higijenskim sredstvima velika.

Glumicu prebio muž

Glumicu Minu Lazarević pretukao je suprug Goran Stanić u noći između petka i subote, saznaje Blic. Na Minu je suprug, navodno, fizički nasrnuo, a potom izbacio iz stana, ali glumica tada nije prijavila Gorana policiji.Tek sutradan, kada je Stanić pucao iz automatske puške sa terase njihovog stana, policija je, kako se navodi, došla u njihov dom po pozivu uznemirenih komšija, i zatekla pretučenu glumicu. Lazarevićeva je tada policajcima ispričala šta se desilo u noći između petka i subote, i da joj je suprug naneo fizičke povrede, nakon čega su ga uhapsili. Policija je, kako piše dnevni list, kod Stanića našla i kapisle za detonator. Mina i Goran su se venčali 2008, posle tri godine veze i imaju dvoje dece.

Zatvor za lekare

Prvi osnovni sud u Beogradu osudio je četvoro lekara privatne beogradske klinike „Decedra” zbog optužbi za nesavesno lečenje Jelice Radović (19), koja je preminula posle operacije čukljeva u ovoj medicinskoj ustanovi 2006. godine, piše Politika. Prvookrivljeni ortoped hirurg Slavko Tomić, anesteziolzi Miodrag Stojanović i Olivera Jeremić osuđeni su na po godinu dana i tri meseca zatvora, a vlasnica klinike „Decedra” Svetalana Sremčević na uslovnu kaznu od godinu dana zatvora, sa rokom provere od četiri godine. Tomiću, Stojanoviću i Jovanovićevoj presudom je zabranjeno da se dve godine ne mogu baviti lekarskim pozivom, a Svetlani Sremčević izrečena je desetogodišnja mera zabrane upravljanja lekarskom ordinacijom.

Amerikanci izbacuju vojsku iz posla sa Lutrijom?

Američke kompanija „Dži-tek“, kako saznaju Novosti razmišlja o svom eventualnom ulasku u Državnu lutriju Srbije. Zakon o igrama na sreću, naime, predviđa postojanje tri nacionalne laboratorije - za sertifikaciju i licenciranje poker aparata, za licenciranje onlajn igara na sreću i za elektronski nadzor igara na sreću, što je ključno. Na osnovu sporazuma o vojnotehničkoj saradnji, potpisanog sa Ministarstvom finansija početkom prošle godine, Vojska, odnosno VTI, dobila je mogućnost da licencira poker aparate i onlajn igre. Sklopljen je načelni dogovor i za elektronski nadzor, ali je posao zakočen. Upravo ovde su Amerikanci videli šansu. Kada bi VTI dobio sve tri laboratorije, Vojska bi godišnje prihodovala oko 10 miliona evra i ove pare bi ostajale državi. Ako bi elektronski nadzor dobio „Dži-tek“, gro para bi otišao iz zemlje, a srpsko tržište igara na sreću zavisilo bi od njih. Kako tvrde izvori, oni žele da instaliraju video-lutrijske terminale i postave svoje softvere za loto, bingo... Tada bi svi ostali priređivači igara na sreću, uključujući i laboratorije VTI, morali da upodobe svoje sisteme sa njihovim softverom.

Ljajić otvorio Dragačevski sabor trubača

Uvek sam govorio, ko nije voleo - zavoleće, ko nije zagrlio, ovde će biti zagrljen, a ko nije poljubio, ovde će to učiniti. Ako tako ne bude, onda nema šta da traži u Guči. Ove rečenice Nikole Nike Stojića, jednog od osnivača Sabora trubača u Guči, obeležile su u ponedeljak sam početak sedmodnevne trubačke fešte u dragačevskoj prestonici. U centru male varoši u ponedeljak se prvo oglasio zvuk trube. Intonirana je saborska himna "Sa Ovčara i Kablara", zavijorila se srpska i zastava Sabora, a zvanično je manifestaciju otvorio potpredesnik Vlade i ministar Rasim Ljajić. On je poželeo dobrodošlicu posetiocima u svetsku prestonicu trube i najveću žurku na otvorenom na Balkanu. Prema njegovim rečima, za 55 godina ovu manifestaciju je posetilo 17 miliona ljudi i ona je više od kulturnog festivala, prenose Novosti.