Ko je odgovoran za pljačku državnih banaka

Suština problema u slučaju državnih banaka je neodgovornost prema državnom interesu. Svako od 1,7 miliona zaposlenih morao da se odrekne tri prosečne mesečne zarade za pokriće minusa državnih firmi. Zamenik tužioca Bruno Vekarić kaže da je izložen pretnjama i linču, dok poslanik SNS-a Milovan Drecun pita zašto Vekarić i njegov šef Vladimir Vukčević podnose ambasadi SAD u Beogradu redovne izveštaje o istragama koje vode. Nailazi jedna tipična srpska zima koja će početi u drugoj nedelji decembra, pa će temperature, ali i snežne pahulje, padati sve do 25. decembra.

Vučić nema kvalitetne saradnike: Premijer I najbolji ministri (Naslovna strana Blica)

Neodgovornost prema državnom interesu

Centralna banka nije mogla da spreči Miroslava Bogićevića da se zadužuje, jer nije njen posao da utiče na kreditnu politiku banaka, kaže Dejan Šoškić, bivši guverner Narodne banke Srbije u tekstu koji objavljuje Politika pod naslovom „Bile su mi vezane ruke“.

Šoškić objašnjava da zakon ne dozvoljava Narodnoj banci da ranije i pravovremeno reaguje. Bivši guverner se zalaže za promenu zakona tako da se omogući da NBS blagovremeno reaguje i dodaje kako ne vidi da se u NBS radi na reformama propisa fadi kontrole nad bankarskim i finansijskim sistemom.

Kao najbolji primer Šoškić navodi Dunav osiguranje. Dok je bio guverner, videlo se da Dunav propada i da ga neko loše vodi ali nije bilo zakonski nadležnosti da NBS bilo šta uradi tim povodom.

Na pitanje kako se desilo da državne banke odobravaju kredite preduzećima preko granice izloženosti i da NBS nije na to reagovala – Šoškić kaže da postoji više mogućnosti: da se neko u NBS ogrešio o svoj posao ili da banka nije verodostojno izveštavala NBS o svom poslovanju. On smatra da je suština problema u slučaju državnih banaka, neodgovornost prema državnom interesu. Ko i zašto sa kakvim motivima u ime države predlaže nekompetentne i nekredibilne članove upravnih odbora banaka, pita Šoškić.

Dugovi državnih firmi

Koliko bi trebalo da radimo da bi smo otplatili dugove javnih preduzeća, pitaju Novosti i u naslovu nude odgovor: „Pet miliona plata za dug javnih firmi“. List objašnjava da bi svako od 1,7 miliona zaposlenih morao da se odrekne tri prosečne mesečne zarade za pokriće minusa državnih firmi.

Česterfild, 29.11.2014 - protest protiv ubistva tinejdžera u gradu Ferguson u šoping centru u Montani

Šta se radilo u Tužilaštvu za ratne zločine

Pod naslovom „Šest godina istrage protiv novinara“, u Politici piše kako zamenik tužioca Bruno Vekarić kaže da je izložen pretnjama i linču, dok poslanik SNS-a Milovan Drecun pita zašto Vekarić i njegov šef Vladimir Vukčević podnose ambasadi SAD u Beogradu redovne izveštaje o istragama koje vode.

Šta je pozadina sukoba između narodnog poslanika Milovana Drecuna i zamenika tužiioca za ratne zločine Bruna Vekarića. Mnogoje pitanja a malo odgovora u vezi sa radom Tužilaštva za ratne zločine (TRZ). Velika prašina se podigla kada je narodni poslanik i predsedni Odbora za Kosovo i Metohiju Skupštine Srbije sa parlamentarne govornice pokrenuo pitanje legalnosti izbora zamenika tužioca za ratne zločine  Bruna Vekarića, tvrdeći da ga na ovi visoku funkciju  nije, kako je propisano zakonom, postavila Narodna Skupština, već Državno veče tužilaca. Umesto da pruži jasan odgovor na postavljeno pitanje, Vekarić je Drecuna opomenuo da se nalazi na listi osumnjničenih u predmetu „Mediji“. Reč je o predmetu koji Tužilaštvo, na čelu sa Vladimirom Vukčevićem, istražuje još od 2009. Protiv većeg broja srpskih novinara zbog njihovog, navodnog, učešćća u krivičnom delu planiranja, organizovanja i podsticanja  genocida, zločina protiv čovečnosti i drugih teških krivičnih dela. Posle dve godine istraživanja pojavila se studija TRZ-a pod naslovom „Reči i nedela“, čiji je urednik Bruno Vekarić a izdavač Centar za tranzicione procese (CTP), nevladina organizacija iza koje, kako navodi Drecun, stoje Jasna Šarčević – Janković i Snežana Malović. U vreme osnivanja CTP-a, obe su bile zaposlene u Tužilaštvu za ratne zločine a Snežana Malović je kasnije postala ministar pravde u vladi Mirka Cvetkovića.

Posle Drecunovog pitanja u parlamentu, Vekarić se suočio sa lavinom drugih optužbi u medijima. Postavilo se, tako, pitanje finansiranja i trošenja novca u TRZ-u, uključujući izradu publikacije „Reči i nedela“, potom pitanje podnošenja redovnih raposrta Vukčevića i Vekarića američkoj ambasadi o istragama Tužilaštva  a na red su onda došla i optužujuća pisma TRZ upućivana stranim ambasadam i Misiji OEBS-a zbog navodnih pritisaka na Tužilaštvo od strane poslanika Drecuna. Pritisak se, po mišljenju Tužilaštva, sastoji i u postavljanju poslaničkog pitanja, piše u Politici gde se objašnjava da su tužioci Vekariš i Vukčević odbili da daju odgovore na pitanja ovog lista kako bi se razjasnile ove optužbe.

Istanbul, 29.11.2014 - patrijarh vaseljenski Vartolomej i poglavar Katoličke crkve papa Franja na službi u crkvi Svetog Đorđa u patrijaršiji carigradskoj

Mreža za vrbovanje islamskih ratnika

Hapšenje Tutinca Mirsada Omerovića ukazuje na dalekosežnu mrežu koja se širi od Bosne i Hercegovine do Sirije, prenosi danas austrijska štampa i konstatuju da je Beč centar salafista sa Balkana, piše u Novostima pod najavom “Bez umešanosti Mirsada Omerovića nijedan verski ratnik iz Evrope nije krenuo u sukob u Siriji”.

U policijskoj akciji u Beču i Gracu prekjuče je uhapšeno desetak osoba koje su osumnjičene da su regrutovale i finansirale terorističku organizaciju Islamska država, a glavni osumnjičeni je propovednik Mirsad Omerović, austrijski državljanin rodom iz Tutina.

Mirsad je propovedao u Austriji i Nemačkoj i važio je za blisku osovu nemačkog salafiste Pijera Fogla. U Austriji on je u više navrata kao gost držao govore i propovedi u džamiji Altun Alem u Drugom bečkom okrugu. Inače ta džamija, čiji je hodža Adem D, bila je već duže vreme pod prismotrom Službe za zaštitu ustavnosti i borbu protiv terorizma (BVT), navodi list.

Mirsad i Adem, prema evropskim obaveštajnim službama i ekspertima za islam, važe kao bliske osobe Nusreta Imamovića. Od pre nekoliko godine Imamović je bio na čelu sela Gornja Maoča u Bosni, koje su oba dva lica u više navrata posetili, piše Preše. To mesto je potpuno odsečeno od ostatka sveta i živi po šerijatskim zakonima i ideologijama salafističko-džihadiste Abu Muhamada al Makdisija, navodi se u tekstu.

Pre godinu dana je Imamović, naprasno, nestao iz svog mesta i pojavio se, posle par meseci, zajedno sa porodicom u Siriji, ne u redovima Islamske države, već Al Nusra fronta.

"Bosanskoj mreži čini se da je uspelo da izgradi kompletni logistički lanac za džihadiste - od vrbovanja, preko transporta do prijema u Siriji. Mnogi delovi slagalice se slažu. Mirsad je u prošlosti otvoreno bio simpatizer Al Kaide. Njegova osoba za kontakt u Bosni bio je radikalni propovedač i saradnik Imamovića, Bilal Bosnić. On je osumnjičen da je borbe sa

Balkana prebacivao u ratna područja", piše Prese.

Bečki dnevnik Standard ukazuje da je Tutin, rodno mesto Mirsada u Sandžaku, na granici Kosova, "odakle potiče veliki broj salafista". Iz Tutina je, na primer, još jedan bečki islamski propovedač Nedžad B. koji se naziva Ebu Muhamed.

Vehabije iz Sandžaka, prema pisanju Standarda, imaju tesne veze sa vehabijama u Bosni i Hercegovini i u Austriji.

Pančevo, 29.11.2014 - načelnik Generalštaba Vojske Srbije general Ljubiša Diković na ispraćaju kontingenta VS u multinacionalnu operaciju UNIFIL u Libanu u kasarni Narodni Heroj Stevica Jovanović

Zahlađenje sredinom decembra

Nailazi jedna tipična srpska zima koja će početi u drugoj nedelji decembra, pa će temperature, ali i snežne pahulje, padati sve do 25. decembra, piše u Politici. Nova godina I Božić, verovatno, bez snega. U prvom stvarno hladnom zimskom periodu, temperature će se spuštati do minus pet, šest stepeni Celzijusa i padaće umeren sneg, kaže za „Politiku” elektroinženjer Milan Stevančević iz Beogradske škole meteorologije, koja već godinama novim naučnim pristupom izučava meteorološke mene i u tim okvirima daje dugoročne prognoze. On dodaje da uticaj Sunčeve energije prati putem satelita, a do činjenica dolazi i matematičkim proračunima i korišćenjem zakona fizike, ali i poznavanjem nepisanih prirodnih zakona.

Vreme narednih dana, sve do osmog decembra biće prohladno, malo suvo, a zatim umereno kišovito, s temperaturama od sedam do devet stepeni. Sledi nekoliko toplijih dana, od devetog do 12. decembra, kada će temperatura dostizati 15 stepeni Celzijusovih.

Prvo i čini se najjače zahlađenje ove zime nastupiće od 13. i potrajati do 25. decembra.

Preminuo Srđan Đurić

Novinar Srđan Đurić preminuo je iznenada juče u Beogradu, u 45. godini života, nakon kraće bolesti, javlja Blic. Tokom višegodišnje novinarske karijere bio je urednik spoljnopolitičkog programa Studija B, glavni i odgovorni urednik RTV BK Telekom, glavni i odgovorni urednik TV Avala, zamenik glavnog i odgovornog urednika Novinske agencije FoNet, autor rubrike “Globus” u nedeljniku Nin, saradnik nekoliko medija sa prostora bivše Jugoslavije.

Izveštavao je sa pregovora o bivšoj Jugoslaviji iz sedišta Ujedinjenih nacija u Ženevi i Njujorku, sa Londonske mirovne konferencije, sa potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma, uradio više intervjua sa zvaničnicima UN, izveštavao je iz Moskve i intervjuisao vodeće ruske političare.

Bio je šef Kancelarije za saradnju sa medijima Vlade Srbije i savetnik za medije Predsednika Vlade Srbije Vojislava Koštunice.

Srđan Đurić

Istraga „Radulovićevog amaneta“

Pod naslovom “Poslednja želja Slobodana Radulovića: Hoću da Beko nestane, uništio mi je život”, Kurir objavljuje kako policija proverava saznanja da je Slobodan Radulović, bivši direktor „C marketa“, ljudima iz svoje blizine ostavio u amanet da Milan Beko, vlasnik „Luke Beograd“, mora da plati za njegov progon i poslovnu propast. Zato nije isključeno da će u okviru istrage o pokušaju ubistva biznismena na saslušanje u policiju biti pozvani i ljudi iz neposrednog Radulovićevog okruženja, piše u ovom tabloidu.