Dodik ostaje predsednik

Milorad Dodik uspeo da na minulim izborima na svim nivoima u BiH osvoji ponovo mesto predsednika Republike Srpske ali njegova stranka nije uspela da zadrži mesto u Predsedništvu BiH. Tri dana uoči vojne parade povodom 70-godišnjice oslobođenja Beograda u Drugom svetskom ratu, kojoj će prisustvovati i ruski predsednik Vladimir Putin, u skupštini je vođena žustra polemika poslanika vlasti i opozicije da li parada potrebna. Posle 14 godina na vlasti i tri uzastopna gradonačelnička mandata, Veroljub Verko Stevanović moraće da se preseli u opoziciju, i to na prvoj narednoj sednici gradskog parlamenta koja će biti zakazana najkasnije za 15 dana. Sektor unutrašnje kontrole MUP Srbije proverava rad svih jedinica MUP u sklopu reforme policije, uz nagoveštaj da bi uskoro moglo da dođe do prvih personalnih promena.

Dodik pobedio

Pod naslovom „Dodik ostaje predsednik Republike Srpske” u Politici piše da je kandidat SNSD-a izgubio trku za mesto u Predsedništvu BiH, u kojem će ubuduće sedeti Mladen Ivanić, Dragan Čović i Bakir Izetbegović. Dok je lider Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) Milorad Dodik uspeo da na minulim izborima na svim nivoima u BiH osvoji ponovo fotelju predsednika Republike Srpske, njegova stranka nije uspela da zadrži mesto u Predsedništvu BiH. Aktuelna premijerka RS i kandidatSNSD-a Željka Cvijanović je u trci za srpskog člana Predsedništva BiH osvojila 278.845 glasova, ali je pobedio Ivanić sa nekoliko stotina glasova više, osvojivši 279.822 glasa.

U trci za predsednika RS Dodik je osvojio 264.051 glas, to jest 47,10 odsto, dok je njegov protivkandidat Ognjen Tadić iz Saveza za promene imao 253.211 glasova, to jest 45,16 procenata. Potpredsednik RS ponovo će biti Ramiz Salkić iz koalicije Domovina sa osvojena 15.552 glasa.

Uprkos pobedi na izborima lider SNSD je razočaran, piše u Novostima pod naslovom “Dodik: Bošnjaci izabrali Ivanića”. Dodik je ogorčen što je kandidat opozicije pobedio Željku Cvijanović i ide u Predsedništvo BiH.

“Dodik ide dalje, Cvijanovićeva ispala”, naslov je u Danasu.

Beograd, 13.10.2014 - predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić i ministar poljoprivrede Nemačke Kristijan Šmit uoči sastanka u Beogradu

Polemika o paradi

Tri dana uoči vojne parade povodom 70-godišnjice oslobođenja Beograda u Drugom svetskom ratu, kojoj će prisustvovati i ruski predsednik Vladimir Putin, u skupštini je vođena žustra polemika poslanika vlasti i opozicije da li parada potrebna i koliko će da košta Srbiju, objavljuje Politika pod naslovom “Deo opozicije protiv parade, vlast ih optužuje za licemerje”.

Ambasador Rusije Aleksandar Čepurin, pak, ukazuje da dolazak Putina ima pozitivnu konotaciju i da će danas biti poznati svi sporazumi koji će biti potpisani između dve zemlje. Čepurin je, u pauzi skupa „Srbija i Rusija 1814–1914–2014”, rekao da će među sporazumima biti i onaj koji se tiče privredne saradnje.

„Rečje o nizu sporazuma. Spisak još nije gotov”, rekao je Čepurin, prenosi Tanjug.

“Poseta predsednika Ruske Federacije Vladimira Putina Beogradu veoma je važna. Ako se pogleda na političare 21. veka, vidi se da je uloga Vladimira Putina kako u preporodu Rusije, tako i u težnji za pravednijim svetskim poretkom izuzetna i ne znam ko bi mogao sa njim da se uporedi. Samim tim ova poseta je već važan događaj. Drugi momenat je da je Vladimir Putin uvek posvećivao veliku pažnju svemu što je vezano za Srbiju. Sve to što se dešava tokom i posle ovakve posete obično se pozitivno odražava na razvoj bilateralnih odnosa. Osim toga nadamo se da će se saradnja normalizovati i na širem planu - izjavio je juče ambasador Rusije u Beogradu Aleksandar Vasiljevič Čepurin, prenosi Danas.

Moskva želi da, kako je istakao Čepurin, „promoviše i ponovo istakne ranije pokrenutu inicijativu za stvaranje zajedničkog ekonomskog i jedinstvenog humanitarnog prostora u Evropi - od Lisabona do Vladivostoka bez zidova i rovova“.

Beograd, 13.10.2014 - spomenik ruskom caru Nikolaju II (Nikolai II, Nikolai Alexandrovich Romanov, 1894 - 1917), delo vajara, akademika Andreja Kovaljčuka (Andrey Nikolayevich Kovalchuk, 55) uoči današnjeg postavljanja na postament u Devojačkom parku, u Ulici kralja Milana

Poskupeo Južni tok

Novosti objavljuju da je cena izgradnje gasovoda viša nego što je planirano, u tekstu pod naslovom “Južni tik skuplji za 45 odsto”. Deonica ispod Crnog mora umesto deset milijardi evra koštaće četrnaest. List saznaje da će Gassprom uzeti kredit od kineskih banaka.

Koalicija za smenjivanje gradonačelnika Kragujevca

Novi gradonačelnik Kragujevca biće Radomir Nikolić, a Skupštinu grada vodiće kadrovi SPO i SPS, piše u Politici pod naslovom “Verka smenjuju posle 14 godina”.

Posle 14 godina na vlasti i tri uzastopna gradonačelnička mandata, Veroljub Verko Stevanović moraće da se preseli u opoziciju, i to na prvoj narednoj sednici gradskog parlamenta koja će biti zakazana najkasnije za 15 dana. Ovo su juče na zajedničkoj konferenciji za novinare saopštili predstavnici široke koalicije koju predvodi SNS, penosi ovaj list.

Naprednjačku inicijativu za smenu gradonačelnička Kragujevca i drugih čelnih ljudi ovdašnje lokalne samouprave podržalo je 44 odbornika SPS-a, DSS-a, SPO, JS-a, PUPS-a i Pokreta za naš grad koji sačinjavaju članovi ugašene partije G 17 plus.

Inicijativa SNS-a predata je juče u Skupštinu grada, ali je predsednik lokalnog parlamenta Saša Milenić odbio da zakaže vanrednu sednicu koju je tražila kragujevačka opozicija. Umesto vanredne, o (ne)poverenju gradonačelniku Stevanoviću i drugim funkcionerima grada odbornici će se izjašnjavati na sednici u redovnom postupku, što znači da bi do smene vlasti moglo da dođe kroz dve sedmice.

Traže zaštitu bodljikavom žicom

Monasi manastira Visoki Dečani primetili su juče na kapiji koja vodi ka ekonomiji manastira još jedan grafit sa natpisom „ISIS“ i „AKSH“, odnosno „Islamska država Iraka i Sirije“ i „Albanska nacionalna armija“, objavljuju Novosti. Zbog pretećih grafita, bratstvo ove svetinje zatražilo je na jučerašnjem sastanku sa komandantom Kfora, italijanskim generalom Frančeskom Filjuolom, da se manastir okruži bodljikavom žicom. Po rečima igumana manastira Save Janjića, monaštvo se posle ovog incidenta, drugog u poslednjih šest meseci, ne oseća bezbedno.

On napominje da su zahtevi za povećanje bezbednosti poslati svim međunarodnim faktorima, odnosno svim diplomatskim predstavništvima.

“Očekujemo i da će se država Srbija zauzeti u međunarodnim krugovima da posebno Dečani i Pećka patrijaršija budu zaštićeni. Pogotovu što se nedavno i u patrijaršiji dogodio incident, kada je vehabista Muhamed Bećiri (22) iz Srbice, nastanjen u Peći, napao fizički policajca, čuvara manastira, uz povike „Alahu ekber“ i povredio ga. Takođe, imamo saznanja da je Bećiri, sa još jednom grupom vehabija, rimokatoličkim sestrama u Peći pretio da će ih zaklati. U pitanju je ozbiljna pretnja koja unosi uznemirenost i zabrinutost među Srbe na KiM”, ističe za Novosti Janjić.

Iguman ocenjuje da je bezbednosna situacija u opštini Dečani, gde osim monaha, drugih Srba nema, najkritičnija na Kosmetu.

Zapostavljena jezička kultura

Niko od onih koji odlučuju u ovom društvu nije zainteresovan za jezičku kulturu. To se najbolje vidi u medijima, koji su danas presudni za razvoj jezika. Svaki urednik pazi da bude politički podoban, da slučajno ne umanji prihod od reklama, ali pravilan srpski jezik niti je kome doneo podršku vlasti, niti je zaradio ijedan dinar za redakciju, kaže za Danas akademik Ivan Klajn, jedan od naših najpoznatijih lingvista u tekstu pod naslovom “Nijedno ministarstvo ne zanima jezička politika”.

Intervju Putina

Pod naslovom “Intervju Vladimira Putina Politici” ovaj list najavljuje da će u četvrtak 16. Oktobra objaviti intervju predsednika Ruske Federacije Vladimira Vladimiroviča Putina u kojem on govori o tome šta je Srbija danas za Rusiju, a šta Rusija za Srbiju, o Južnom toku, odnosima sa SAD, sankcijama EU I SAD prema Rusiji, kao i o događajima u Ukrajini…

Reafirmacija partizanskog pokreta?

Povodom dolaska Vladimira Putina u Beograd na vojni defile, Danas pokreće debatu o reafirmaciji partizanskog pokreta Josipa Broza Tita. Sagovornike su pitali da li je Putinova poseta doprinos reafirmaciji partizana. Zatim da li se dogodio preokret u zvaničnoj politici rehabilitacije četnika. I konačno, kako vide odnos političkih stranaka prema ovoj temi - koliko se tokom godina vlasti SPS, DSS i DS iskreno odnosile prema rehabilitaciji četnika, a koliko se iskreno danas SNS odnosi prema partizanskoj tradiciji.

“Mislim da pitanje sugeriše da su partizani u Srbiji malo poštovani, pa sada treba da dođe neko iz inostranstva, pa makar to bio i u neopartizanskim krugovima u Srbiji omraženi predsednik Ruske Federacije, da nas podseti na našu „junačku i slavnu prošlost“. Činjenica je da su u Srbiji tradicije NOV-a i posebno veterani tokom proteklih četvrt veka imali daleko više pažnje i prava nego recimo u Hrvatskoj. Problem je u činjenici da su u Hrvatskoj i Sloveniji komunisti doneli tim nacijama državnost, nacionalnu integraciju i zemlje koje im nikada nisu pripadale, pa su opet komunisti stavljeni posle 1990. na stub srama. U Srbiji je drugačije. Iako je politički i moralni bankrot partizanskog pokreta najvidljiviji u Srbiji, kod nas se na partizanske tradicije pozivaju upravo oni koji danas rado propagiraju strateška načela nedićevaca. Putinov pogled na Drugi svetski rat upravo utiče na najradikalnije nacional-boljševičke snage (koje su ipak moćnije u biračkom telu od svih ostalih poklonika NOV zajedno) da se oko Drugog svetskog rata saglase sa onima koji misle da je Brozov režim 1944. u moru ubio 6.000 Beograđana i kasnije decenijama obespravljivao srpski narod samo da bi nas uveo u NATO i EU”, navodi Čedomir Antić, predsednik Naprednog kluba, odgovarajući na pitanje da li su Putinova poseta i prisustvo na paradi doprinos reafirmaciji partizana.

“U slučaju vojne parade reč je pre svega o želji ruskog vođstva da pokaže da nije svuda u Evropi pod blokadom. Težnje naših vlasti svode se na udovoljavanje Moskvi, dokazivanje „politike ravnoteže“ i, ako je moguće, uspostavljanje ravnoteže između septembarske i oktobarske parade”, zaključuje Čedomir Antić.

Klinika u Beogradu spremna za eventualne obolele od ebole

Odeljenje za izolaciju Infektivne klinike u Beogradu potpuno je spremno da prihvati osobu za koju bi se posumnjalo da ima ebolu. Specijalne maske, kreveti i posteljina, spremni su kao I poseban ulaz kojim se kroz sanitarni propusnik bolesnik smešta u odgovarajuću sobu, piše u Politici.

Provera jedinica MUP

Sektor unutrašnje kontrole MUP-a Srbije proverava rad svih jedinica MUP-a, a ne samo Žandarmerije. Proveravaju se svi zaposleni, a to se radi u sklopu reforme policije koja je u toku - kažu za Danas u vrhu MUP-a, uz nagoveštaj da bi uskoro moglo da dođe do prvih personalnih promena u MUP-u, piše u Danasu pod nasslovom “Slede smene u MUP-u”.

Ipak, od svih elitnih jedinica, Žandarmerija je godinama na udaru medija, gde se njeni pripadnici optužuju za brojne kriminalne radnje - obezbeđivanje kriminalaca, nezakonito prisluškivanje, prekomernu upotrebu sile, pa sve do kopanja zlata u radno vreme. Ovi navodi se najviše vezuju za niški odred Žandarmerije. Međutim, u protekle dve godine, pre incidenta na Paradi ponosa, podnete su samo dve krivične prijave protiv dvojice žandarma ovog odreda - protiv A. R., koji se sumnjiči da je ubio narko-dilera, i protiv S. S. (31), osumnjičenog da je upucao sugrađanku A. D. (35), nakon kraće rasprave u saobraćaju.

- Nema govora o tome da je protiv pripadnika niškog odreda Žandarmerije podneto oko 50 krivičnih prijava i da većina ima dosije. Svi navodi o kriminalnim radnjama, koji su pojedini mediji tendenciozno plasirali godinama unazad, provereni su i ispitani u okviru MUP-a, ali nijedan slučaj nije došao do tužilaštva, jer su navodi bili neosnovani - tvrde za Danas u Žandarmeriji.

Sindikati policije juče su oštro osudili, kako navode, hajku protiv Žandarmerije, ocenjujući da se baca ljaga na ovu elitnu jedinicu i njene pripadnike „koji časno rade svoj posao“.

“Čišćenje elitne jedinice: Žandare mafijaše šalju u portire”, naslov je u Blicu gde piše da će otjaz najverovatnije dobiti samo Predrag Mitrović Fleka koji je udariio Andreja Vučića.

Manje kriminala u Srbiji

Kriminal u Srbiji je u odnosu na perioid od pre 22 godine smanjen za oko 40 odsto pokazuju podaci MUP Srbije od 1992. Do kraja 2013. Godine. Najveći pad stope kriminala zabeležen je u Beogradu u kojem se dogodi između 50 I 60 odsto ukupnog kriminaliteta u Srbiji. Tokom prošle godine u prestonici je za više od 50 odsto smanjen kriminal u odnosu na 1992.

Meč sa Albanijom obezbeđuje 3.500 policajaca

“Ipak, bez albanskih navijača”, javlja Politika. Evropska fudbalska unija (Uefa), na čelu sa Mišelom Paltinijem, naložila je 48 sati pre početka utakmice drugog kola kvalifikacija između Srbije i Albanije da se zabrani dolazak gostujućim navijačima, s namerom da predupredi eventualne incidente. Poučeni ranijim iskustvom, posebno posle utakmica Srbije i Hrvatske u Beogradu i Zagrebu, Uefa je konstatovala da postoje opravdani bezbedonosni rizici u slučaju dolaska gostujući navijači u Beograd. Zato je jasno stavila do znanja Fudbalskom savezu Albanije da ne želi nikakve eksperimente.

Delegacija FS Albanije, koja broji 125 članova,stigla je juče u srpsku prestonicu u ranim popodnevnim satima i smeštena je u hotelu „Kraun plaza”. Zajedno sa njima stigla je i grupa novinara (23) koja će izveštavati sa večerašnjeg meča.

“Učinićemo sve da se gosti iz Albanije osećaju bezbedno u našoj zemlji. Takođe moram da naglasim da su za ovu utakmicu preduzete velike mere obezbeđenja. Meč će obezbeđivati 1.100 redara i 3.500 policijaca. Oko samog stadiona biće postavljena tri „bezbedonosna prstena”,a na delu će biti i velike kontrole, tako da onaj ko ne bude imao kartu neće moći da uđe na stadion. Policijska Uprava grada Beograda na čelu sa načelnikom Veselinom Milićem preuzela je sve mere predostrožnosti kako bi ova utakmica bila odigrana bez ijednog incidenta”, naglasio je član Komisije za bezbednost FSS Miodrag Antonijević.