Putinova poseta

Putinov dolazak u Beograd pod lupom sveta. Na pomoćnim objektima u okviru manastirskog imanja Visokih Dečana ispisani su grafiti Islamske države Iraka i Sirije. Neočekivano velika izlaznost birača na izborim u BiH, rezultati još neizvesni. Udruženje “Efektiva” dobilo još dve prvostepene presude protiv banaka koje su jednostrano podizale kamate. Sanda Rašković Ivić je nova predsednica Demokratske stranke Srbije. Bez ulaska stranog kapitala nema oporavka vojne industrije, tvrde analitičari a nasuprot tome predstavnici sindikata zaziru od privatizacije.

Dalas, 12.10.2014, kontejner za medicinski otpad ispred kuće u kojoj živi drugi pacijent obolelo od Ebole u Dalasu

Putinova poseta

Predstojeća poseta Vladimira Putina Beogradu, inače treća u proteklih 13 godina, kao i vojna parada za koju se sprovode opsežne pripreme, izazivaju pažnju svetske javnosti, imajući u vidu veoma zategnute odnose Rusije i Zapada prouzrokovane krizom u Ukrajini, piše u Danasu pod naslovom “Putinov dolazak pod lupom sveta”.

EU je ocenila da ugovori o Južnom toku nisu u skladu sa zakonom Unije, ali Beograd nastavlja sa pripremama za taj projekat, naglašava EU obzerver, prenosi Danas.

Soči, 12.10.2014, trka formule 1 za veliku nagradu Rusije na stazi Autodrom Soči:  Vladimir Putin

Preteći grafiti u Visokim Dečanima

Na pomoćnim objektima u okviru manastirskog imanja Visokih Dečana ispisani su grafiti ISIS (Islamske države Iraka i Sirije), javlja RTV Kim. Crvenom i crnom bojom ispisane su i skraćenice Oslobodilačke vojske Kosova (UČK), Albanske nacionalne armije (AKSH), kao i poruka „Kalifat dolazi”. Na jednom od objekata, koji se nalazi na oko 150 metara od punkta italijanskog Kfora, nalaze se i dva grafita na arapskom jeziku.

Kako je Politici javio iguman Visokih Dečana Sava Janjić, najbliži grafiti ispisani su na baštenskoj kućici, oko 300 metara od manastirske crkve, dok su ostali na objektima u krugu od oko 500 metara. Reč je o manastirskom imanju na kome monasi svakodnevno obrađuju zemlju i čuvaju stoku. Inače, samo deo ovog imanja je ograđen zidom.

Grafiti su najverovatnije ispisani u noći između subote i nedelje, a monasi su ih primetili juče oko podneva, odmah posle liturgije, i odmah su obavešteni Kosovska policija i Kfor. Tokom uviđaja, kojem su prisustvovali i iguman Sava Janjić i lokalni komandant Kfora pukovnik Anđelo Mineli, grupa Albanaca, sa udaljenosti od stotinak metara, nekoliko minuta je uzvikivala „UČK, UČK...”.

“Islamska država stigla na Kosovo”, objavljuju Novosti, povodom pojave poruka ozloglašenih terorističkih organizacija u okviru manastirskog imanja.

Kobani, 12.10.2014, posledice vazdušnih udara na položaje boraca Islamske države u sirijskom pograničnom gradu Kobani

Izbori u Bosni i Hercegovini

“Neočekivano velika izlaznost birača u BiH”, naslov je u Politici gde piše da iz štabova stranaka u Republici Srpskoj, nakon zatvaranja biračkih mesta, dolaze oprečne informacije o tome koji je kandidat za predsednika RS i srpskog člana Predsedništva u prednosti.

Pod naslovom “Tuča na biralištu u Sanskom Mostu” u Danasu piše da su građani Bosne i Hercegovine glasali juče širom države na opštim izborima od sedam do devetnaest časova. Kako navode bosansko-hercegovački mediji, na jednom biračkom mestu u Sanskom Mostu, u Federacji BiH, potukla su dva člana biračkog odbora. List Dnevni avaz piše da je oko osam sati i deset minuta intervenisala policija zbog tuče dva posmatrača. Predsednik Opštinske izborne komisije u Sanskom Mostu Haris Karat rekao je tim posmatračima posle incidenta zabranjeno da dalje nadgledaju izborni proces.

Ukupno 3.278.908 birača, koliko se nalazilo na Centralnom biračkom spisku, odlučivalo je o tome ko će u naredne četiri godine voditi BiH. Oni su birali članove Predsedništva BiH, zastupnike u Predstavnički dom Parlamentarne skupštine BiH i Predstavnički dom Parlamenta Federacije BiH, poslanike u Narodnoj skupštini Republike Srpske, predsednika i potpredsednike RS, te zastupnike u deset kantonalnih skupština u Federaciji BiH.

Banke gube pred sudovima zbog kamata

Udruženje “Efektiva” dobilo još dve prvostepene presude protiv banaka koje su jednostrano podizale kamate a sud poništava kompletne ugovore o kreditu, objavljuje Politika. Kao primer, na koji se ipak ne odnose pomenute dve presude, list navodi slučaj Beograđanina koji je uzeo kredit “u švajcarcima” pre šest godina I uredno ga otplaćivao a sada duguje dva puta više nego na početku otplate a rata mu je povećana za oko 50 posto. Sve se ovo dogodilo zbog nastalih kursnih razlika u odnosu “švakcarca”, evra i dinara u proteklim godinama pa se i ovaj građanin uhvaćen u “dužničko ropstvo” obratio efektivi u nadi da će dbiti pomoć preko suda.

Novi lider DSS

Sanda Rašković Ivić je nova predsednica Demokratske stranke Srbije, odlučili su juče članovi Glavnog odbora stranke tajnim glasanjem u Centru „Sava”. Za nju je glasalo 359 delegata, njen protivkandidat Miloš Aligrudić dobio je 174 glasa, a tri listića bila su nevažeća.

Potpredsednici DSS-a su Borko Ilić, Milenko Jovanov, Milica Radović, Slaviša Ristić, Miroslav Petković, Milan Lapčević i Predrag Džajević. Predsednik Izvršnog odbora biće Andreja Mladenović, a predsednik Političkog saveta Dušan Proroković, objavljuje Politika.

Na jučerašnjoj izbornoj skupštini stranke u Beogradu za nju je glasalo 359 delegata, dok je njen protivkandidat Miloš Aligrudić dobio 174 glasa, pišeu Politici pod naslovom “Sanda Rašković Ivić novi lider DSS-a”.

“Želim da promenim način rada, da budemo aktivni, da budemo što više s narodom, među običnim ljudima, obraćajući se „malom čoveku”, rekla je Sanda Rašković Ivić.

Ona se zalaže da DSS postane stožer okupljanja nacionalne opozicije svih kojima je na srcu sloboda, suverenitet Srbije i koji se zalažu za ekonomski patriotizam. Najavila je da će DSS braniti Mitrovdanski ustav, koji je jedina brana da na teritoriji Srbije ne nastane nova država Kosovo, da se Vojvodini ne promeni status ili da ne postane neka sandžačka autonomija.

“Sanda pobedila”, naslov je u Novostima.

Stranci u vojnoj industriji Srbije

Bez ulaska stranog kapitala nema oporavka vojne industrije, tvrde analitičari, nasuprot tome predstavnici sindikata zaziru od privatizacije, piše u Danasu pod naslovom “(Ne)opravdani strah od ulaska stranaca u srpske vojne fabrike”.

Ako je suditi prema predloženim zakonskim rešenjima, inostrani investitori I kompanije, uskoro će, prvi put u istoriji vojne industrije Srbije, duže od jenog ipo veka, moći da budu (su)vlasnici domaćih vojnih fabrika - Zastave oružja, Krušika u Valjevu, Slobode u Čačku, Prvog partizana u Užicu, „Milana Blagojevića“ u Lučanima, Prve iskre u Bariču i drugih, koje čine grupaciju Odrambene industrije Srbije (OIS).

Radnom verzijom zakona o proizvodnji i prometu naoružanja i vojne opreme, koju je sačinilo Ministarstvo odbrane, i koja je početkom oktobra, u Čačku, usaglašavana sa predstavnicima SDPR-a (državne firme za promet oružja) i poslovodstvima i sindikalnim organizacijama preduzeća OIS, predviđena je mogućnost privatizacije, odnosno stranih ulaganja, na osnovu kojih bi inostrani investitori i kompanije postajali (su)vlasnici kapitala u srpskim vojnim fabrikama. Sindikalne organizacije najznačajnijih domaćih fabrika namenske proizvodnje s rezervom gledaju na mogućnost da stranci postanu vlasnici njihovih preduzeća. Sindikalci smatraju da bi država morala da ostane vlasnik fabrika namenske proizvodnje, pri čemu bi trebalo da se reši status društvenog kapitala u tim preduzećima, kao i još neka pitanja koja opterećuju poslovanje vojne industrije.

Promena vlasti u Kragujevcu

U politiku sam inicijalno ušao zbog Kragujevca. Stranačku funkciju sam prihvatio zbog Aleksandra Vučića. To i danas ostaju moje dve najveće želje, objavljuje Danas u razgovoru sa Radomirom Nikolićem, predsednikom Izvršnog odbora Srpske napredne stranke.

“Želim da uradim nešto za grad i da pomognem svom prijatelju”, kaže Nikolić, ne želeći direktno da odgovori na pitanje da li će on biti novi gradonačelnik Kragujevca nakon smene Veroljuba Stevanovića. Međutim, napominje da se Stevanović ovoga puta preigrao kada je krenuo sa tim neozbiljnim planom rušenja republičke vlade kroz reciklirani DOS.

Zašto vam je toliko važno da SNS uzme i Kragujevac, kad imate vlast u većini gradova?

“Ako vam kažem da plate u javnim preduzećima i gradskoj upravi kasne do šest meseci, da grad duguje više od jednog budžeta, da je račun u stalnoj blokadi, a da se višak zaposlenih u javnom sektoru meri u hiljadama ljudi, onda će vam biti jasno u kakvim je problemima Kragujevac. Stevanović je bio neko s kim sam se u prošlosti neretko slagao. Poštovao sam dobre stvari koje je ranije uradio za Kragujevac, njegovu političku veštinu i energiju, ali poslednje godine su jako loše i za njega i za grad. Zameram mu to što nije umeo da ode na vreme.”

“Spreman sam da vodim Kragujevac”, naslov je u Novostima za razgovor sa Radomirom Nikolićem, predsednikom Izvršnog odbora Srpske napredne stranke.

Težak slučaj     

Slučaj u kojem je Bosna i Hercegovina tužila SR Jugoslaviju, odnosno Srbiju za genocid bio je veoma težak i komplikovan za sudije Međunarodnog suda pravde u Hagu, kaže za Danas Rozalin Higins, bivša predsednica Međunarodnog suda pravde u Hagu. Ona na pitanje kakve su probleme imali prilikom odlučivanja u tom slučaju kaže da ne može da komentariše predmet u koji je bila uključena.

“Pravilo u Međunarodnom sudu pravde je da možete govoriti uopšteno o slučajevima, ali ne i o onim predmetima u kojima ste učestvovali kao sudija. Ali mogu da vam kažem da je taj slučaj bio veoma težak i da je bio veoma komplikovan za nas” ističe Higinsova, u tekstu pod naslovom “Balkanski političari ne vode svoje narode ka pomirenju”.

Mislite li da je Haški tribunal za bivšu Jugoslaviju doneo pravdu žrtvama ratnih zločina?

“Ako žrtve ne dobiju tačno ono što žele od presuda, onda one osećaju da nisu dobile pravdu, u smislu onoga što je ogroman deo zadovoljavajuće presude za žrtve. Povremeno odluke suda dovode do besa ljude koji misle da su žrtve, ali to je odluka suda”, kaže Higins.

Pripreme za paradu

Danas i Novoasti objavljuju na naslovnim stranama fotografije sa naslovima o početku priprema za vojnu paradu koja će, u čast obeležavanja oslobođenja Beograda pre 70 godina, biti održana u četvrtak 16. oktobra u glavnom gradu Srbije.

Sumnjivi žandarmi

“Otkriveno 50 kriminalaca u žandarmeriji” naslov je u Blicu gde piše da je proverom udarne policijske jedinice otkrivano kaako je 50 žandarma u evidenciji izbiljnih krivičnih dela pa su zato označeni kao problematični. Postoje I oni bez krivičnih dosijea ali sa sumnjivim kontaktima pa su zato bezbednosno još problematičniji, piše u ovom listu.