Privatni izvršitelji uteruju dugove

Dugovanja građana i privrede javno-komunalnim preduzećima u Beogradu trenutno se mere milionima, pa čak i milijardama dinara. Najbolji primer su neizmireni računi za struju. U pojedinim preduzećima opomene, utuživanja, otplate duga na rate urodile su plodom, pa je i naplata povećana, kao u slučaju Infostana, ali ima preduzeća kao što je Gradsko saobraćajno preduzeće (GSP), koje nikako da naplati 385.000 opomena za vožnju bez karte od 133.000 putnika.

S obzirom da je u maju stupio na snagu Zakon o izvršenju i obezbeđenju, koji komunalnim preduzećima daje pravo da radi naplate duga angažuju i privatne izvršitelje, sagovornici Danasa iz komunalnih preduzeća kažu da će to pravo i iskoristiti. Neka preduzeća počela su dogovore sa izvršiteljima, a neka tek planiraju.

„Neizmireni dug prema GSP predstavlja značajnu sumu s obzirom na to da je reč o 133.000 korisnika, sa 385.000 neplaćenih opomena. Do sada smo sproveli više akcija utuženja izvršnih dužnika za naplatu duga po osnovu neplaćene doplatne karte u vozilima ITS. Akcije su izvršene uz angažovanje Javnog pravobranilaštva i nadležnih sudova, ali je naplata izuzetno spora, zbog dugotrajnih sudskih procesa tako da je dug put od utuženja do konačne realizacije. U toku je postupak dogovaranja sa predstavnicima privatnih izvršitelja, koji će biti angažovani u postupku naplate potraživanja od nesavesnih putnika,“ kažu za Danas u GSP i najavljuju da će uskoro poslati prve opomene putnicima sa neizmirenim kaznama, kao prvi korak ka daljem postupku prinudne naplate.

Elektrodistribucija Beograd (EDB) trenutno potražuje 17,5 milijardi dinara, od čega polovinu duguju građani, a polovinu privreda. U EDB kažu da su do pre tri meseca imali u dugu čak 20 milijardi dinara, ali da su pojačanim akcijama isključivanja struje uspeli neznatno da smanje dug. Za taj novac koji im duguju, kako ističe Sandra Alagić iz EDB, moglo bi da se izgradi tri, četiri visokonaponske trafostanice koje su Beogradu neophodne.

„Za sada primenjujemo mere koje zakon dozvoljava, a to su utuženja, isključenja, podnošenje prekršajnih i krivičnih prijava protiv onih lica koja se sama priključuju na mrežu i neovlašćeno troše struju. Još nismo angažovali privatne izvršitelje oko naplate, jer nismo još dobili odluku na nivou EPS-a o tome,“ navodi portparol EDB za Danas.

JKP Parking servis trenutno potražuje oko 597 miliona dinara, od čega građani duguju 565 miliona dinara, a pravna lica oko 32 miliona dinara. U ovom preduzeću najavljuju da će uskoro angažovati i privatne izvršitelje kako bi naplatili dug.

„Kontinuirano preduzimamo mere za naplatu svojih potraživanja, među kojima je redovno slanje obaveštenja, opomena i, na kraju, utuženja korisnika koji nisu platili uslugu parkiranja. Do sada Parking servis je predloge za naplatu podnosio sudu, ali imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o neplaćanju komunalne usluge parkiranja, za koju po novom Zakonu o izvršenju i obezbeđenju postoji isključiva nadležnost privatnih izvršitelja, to će se ubuduće takva izvršenja i sprovoditi preko privatnih izvršitelja. U skorije vreme planiramo pokretanje postupaka prinudne naplate posredstvom privatnih izvršitelja,“ kaže za Danas Branko Arsenijević, portparol JKP Parking servisa.

JKP Infostan štampa i distribuira uplatnice objedinjene naplate za 635.000 domaćinstava na teritoriji Beograda. Koliko trenutno Beograđani duguju za komunalije nije se moglo saznati jer, kako kažu u Infostanu, nemaju trenutno urađen presek stanja ukupnog duga. U tom preduzeću tvrde da je u proteklom periodu ipak zabeležen povećan procenat naplate koji iznosi oko 90 odsto.

Milica Đ. Paunović, portparolka Infostana, kaže da je sve više korisnika koji redovno izmiruje obaveze, što im omogućava da koriste popust i subvencije pri plaćanju računa.

„Zbog porasta broja redovnih platiša svake godine se smanjuje broj tužbi. Akcija potpisivanja ugovora o priznanju duga i otplati duga na rate je u velikoj meri uticala na porast naplate i broja ažurnih korisnika. Kao i sva druga komunalna preduzeća i Infostan je u obavezi da poštuje novi Zakon o izvršenju i obezbeđenju, kao što je poštovao dosadašnji kada su se predlozi podnosili nadležnom sudu,“ navodi Paunovićeva za Danas.

Samo za potrošenu vodu domaćinstva u Beogradu duguju 123 miliona dinara, a privreda 846 miliona dinara, u šta je uračunat osnovni dug i tužbe. U JKP Beogradski vodovod i kanalizacija kažu da je procenat naplate oko 96 odsto, ali i da su u zakonskoj obavezi da sarađuju sa privatnim izvršiteljima kako bi naplatili dugovanja.

„U prethodnom periodu smo se informisali o načinu njihovog funkcionisanja i ostvarili smo dobru komunikaciju. Za sada je postignut dogovor da se predmeti ravnomerno raspoređuju po izvršiteljima. U narednom periodu očekujemo dobru i uspešnu saradnju,“ kaže za Danas Zdenka Anđelković, šefica službe za marketing i informisanje JKP Beogradski vodovod i kanalizacija.

Penzioneri najredovnije platiše

Penzioneri, kolika god da im je penzija, redovno izmiruju svoje obaveze za komunalije ili utrošenu struju, navode u javno-komunalnim preduzećima. Među najvećim dužnicima ubrajaju se firme u restrukturiranju, preduzeća u stečaju, od kojih je teško i naplatiti dug. Veliki dužnici za struju su pojedini vlasnici splavova, restorana, pekara.

Šta kaže Zakon

* Privatni izvršitelji nadležni su isključivo za naplatu dugova za komunalne usluge.

* Dužnici prvo dobijaju obaveštenje da je pokrenut postupak za izvršenje i da moraju da plate dug s pripadajućim kamatama, kao i troškove izvršenja koji koštaju najmanje 2.500 dinara.

* Izvršitelji građanima ne šalju nikakva upozorenja, jer opomenu za plaćanje duga građanima prosleđuje komunalno preduzeće.

* Najniži dug za koji je privatnim izvršiteljima poslat zahtev za prinudnu naplatu iznosi 1.500 dinara.