LEK ZA LOŠU ELEKTRIKU

Muke svih onih građana kojiima distribucija u njihove kuće, ulice a često i čitava naselja isporučuje struju niskog napona, pa im sijalice čkilje a uređaji se kvare i(li) uopšte ne mogu da rade, mogle bi biti rešene ugradnjom domaćeg uređaja, svojevrsnog stabilizatora napona u niskonaponsku distributivnu mrežu električne energije. Konstruktor ovog uređaja, inženjer Vladimir Kulpinski već 25 godina je zaposlen u Elektrovojvodini.

Dok se u svetu, zapravo u razvijenim evropskim zemljama i Kanadi, na primer, slični uređaji regularno ugrađuju, u distributivnoj mreži kod nas za tako nešto nema sluha. Ni u matičnoj distribuciji kao ni u celoj Elektroprivredi Srbije nema volje da se krene s primenom stabilizatora napona.

- Konstruisao sam uređaj koji reguliše to da do svih potrošača stigne električna energija odgovarajućeg napona. Taj uređaj bi se u najkraćem mogao nazvati stabilizatorom napona. Ovaj jedinstveni uređaj konstruisao sam rešavajući problem potrošača kojima je baš Elektrovojvodina punih 15 godina niskonaponskom distributivnom mrežom isporučivala električnu energiju napona daleko nižeg od propisima standardizovanih 220 volti. Svih tih godina ovi ljudi su morali u svojoj radionici da uključuju agregat za proizvodnju električne energije. Svaki pokušaj da mu problem bude rešen, što je zakonska obaveza nadležne elektrodistribucije (PD "Elektrovojvodina" - ED Novi Sad) "razbijao" se o zid, koji figurativno najbolje opisuje "biserna" misao jednog energetičara u ovoj distribuciji "koji je k... tamo pravio svoje objekte".

U svojoj radionici prvo sam napravio mali model. Kada sam se uverio da on može da radi, ponudio sam rešenje. Ponuda je bila momentalno prihvaćena i ja sam četiri-pet narednih meseci radio na realizaciji gotovog proizvoda, koji je stavljen u funkciju 18. decembra 2006. godine. I danas je korisnik mog stabilizatora napona prezadovoljan kupac.

Obavestio sam o ovom pronalasku sve relevantne institucije u Srbiji, poslovodstvo Elektroprivrede Srbije i veća elektrodistributivna preduzeća. Njihov dominantni interes morao bi da bude isporuka kvalitetne električne energije, odnosno, zadovoljavanje interesa kupaca (potrošača) električne energije. Sem nekoliko prezentacija u distribucijama u Zaječaru, Kraljevu, Čačku, Novom Sadu i Beogradu, nikakvog drugog odjeka na moju inicijativu, međutim, nema. U Elektrosrbiji i Elektrovojvodini su formirali komisije koje treba da ocene primenljivost ponuđenih rešenja ali ni jedni ni drugi, do danas, nisu tražili objašnjenja za bilo koju eventualnu dilemu, kaže za Balkanmagazin konstruktor ovog stabilizatora napona, Vladimir Kulpinski.

Šta ste, konkretno, tražili od domaćih elektrodistributivnih preduzeća?

- Gotovo 16 meseci od montaže uređaja nazivne snage 100 kVA ili narodski rečeno više od 130 konjskih snaga, njegov besprekoran rad je potvrda da sam uspeo. Kada sam tokom prve polovine 2007. godine dobio sve informacije (prvenstveno prospektnu dokumentaciju) iz SAD i Skandinavije, bilo mi je sasvim jasno da sam potpuno u pravu i da se, sasvim sigurno otvara nova dimenzija u čitavoj oblasti elektroenergetike, odnosno elektrodistribucije. Međutim tu nastaje i razvija se prvi pravi problem. Sujeta, kompleksi, inferiornost, zavist i ko zna šta još osnovne su prepreke za primenu ovakvih uređaja. U pismenoj formi sam u niz preduzeća za distribuciju električne energije po Srbiji, pa normalno i u svojoj matičnoj kompaniji, Elektrovojvodini ponudio da uđu u projekat provere mog uređaja, tako što bi formirali pilot projekat. Ponudio sam da za sva uložena sredstva dobiju od mene obezbeđene stopostotne bankarske garancije. A, ako se u pilot projektu ne potvrde sve karakteristike uređaja sve se demontira o mom trošku, a distribucija zadržava deponovana sredstva kroz predatu garanciju.

Odgovora, međutim, nema.

Kako komentarišete da vaš pronalazak još nije postao dostupan hiljadama potrošača koji imaju problema sa radom svojih kućnih aparata zbog lošeg napona električne energije?

- Jedini pravi i najveći problem su ljudi u elektrodistribucijama. A bez njihove saradnje, odnosno efektnog i potpunog razumevanja problema loših naponskih prilika u niskonaponskoj mreži, veoma je teško ići dalje. Njihova nedodirljivost i izraženi monopolistički odnos prema "gospodinu kupcu" suštinski je problem. Ove birokrate ne dozvoljavaju ugradnju ovih uređaja, jer navodno nemaju odgovarajuću dokumentaciju, što nije tačno. Uređaj je dobio relevantne papire (dokumentaciju) i to od stručnjaka Instituta Nikola Tesla u Beogradu. Na osnovu tih dokumenata sasvim je jasno da su izvršena sva neophodna ispitivanja i provere. U zaključcima sa ispitivanja doslovce stoji sledeće: "Na osnovu rezultata ispitivanja zaključuje se da ispitivani proizvod odgovara propisima i nameni". Uređaj je ispitivan na osnovu standarda JUS N.K5.503/88, koji je potpunom saglasju sa međunarodnim standardom IEC 60439-1-92.

Kao drugo, priča se vrti oko niza tema, koje u najvećem broju slučajeva nemaju veze sa tehnologijom distribucije električne energije. Na primer, pojedinci govore kako je to nemoguće, kako će primena ovih uređaja narušiti komoditet postojećih kupaca električne energije, kako će se njihovom primenom povećati gubici električne energije itd, a da istovremeno nisu "ušli" u suštinu svakog od navedenih, a navodnih problema o kojima govore i nisu seli i napravilu malu ili veliku tehnoekonomsku analizu. A ako bi u njenom središtu bilo poređenje primene dosadašnjih principa i primene principa koje omogućuje ovaj uređaj i sistem koji on vuče za sobom, vrlo lako je dokazati da su ovo priče bez osnova i bez argumenata.

Kako bi, u najkraćem, definisali rad ovog uređaja?

Uređaj se ponaša slično običnim stabilizatorima, koje smo donedavno koristili za napajanje televizora. Uređaj je praktično zadužen za kontrolu visine napona u instalacijama potrošača na projektovanoj visini, koja je u celosti saglasna sa standardima i zakonima iz ove oblasti, bez obzira na veličinu potrošnje električne energije.

Ovde je uređaj namenski podešen i postavljen da kupcu ili potrošaču električne energije održava visinu napona u zadatim granicama (između 220 i 230 V), bez obzira šta se u toku dana ili nedelje dešava sa visinom napona u niskonaponskoj mreži iz koje se on napaja strujom. Tokom izrade ovog uređaja postalo mi je kristalno jasno da se ovakav uređaj može upotrebljavati na hiljadama lokacija u Srbiji, na kojima su kupci ili potrošači električne energije u vrlo neugodnom položaju.

Gde konkretno?

- Na salašima u Vojvodini, na desetinama malih vikend naselja od Subotice do Vršca, duž toka Save, Dunava, Tise i drugih rečica po Vojvodini, na obroncima Fruške Gore, na obodima većih naselja i gradova, po Negotinskoj krajini, Mačvi, Šumadiji, Zlatiboru i Zlataru, Staroj planini i Rudniku, Homolju, Pčinskom okrugu... Primena ovakvih uređaja omogućila bi izuzetne iskorake u distribuciji električne energije hiljadama kupaca ili potrošača električne energije. Primena ovakvih uređaja je jedan od najvećih imperativa Elektroprivrede Srbije, ali ne samo njih već i svih drugih institucija naše prelepe domovine Srbije.

"Ubijanje" sela Srbije je jedan od najvećih problema Srbije, jer se "ubija" vekovno ognjište i prirodni genetski potencijal Srbije. Niko, ama baš niko, to ne može da zaustavi ukoliko na selu ne stvori uslove za normalan život i rad, a to bez struje danas više nije moguće. Apsolutno je nedovoljno samo dovesti nekakve žice, okačiti ih o bandere i kazati: "Eto, elektrificirali smo ovo ili ono naselje", jer tamo se mora obezbediti i dovoljna količina električne energije, pa zatim obezbediti stalnost njene isporuke i obezbediti ono najvažnije, stabilnost visine napona.

Sve ovo, istovremeno na najbolji, dakle visoko efikasan način, a još bitnije ekonomičan i efektan način, obezbeđuje primena konstruisanih uređaja.

Koja je cena uređaja?

- Cena je više nego povoljna, prvenstveno kada se ista uporedi sa sistemom koji je do juče primenjivan. Do sada se problem nedovoljnog napona isporučene električne energije rešavao tako da se do kupca gradio dalekovod od 10 ili 20 kV, na kraju voda postavljana je distributivna transformatorska stanica 10 ili 20/0,4 kV, što nije moglo da košta manje od 40.000 evra (ako je vod do njega bio nadzemni). Ako bi se morao napraviti 10 ili 20 kV kablovski vod (podzemni), sve sa odgovarajućom distributivnom transformatorskom stanicom na kraju, cena klasičnog rešenja se "penje" na oko 60.000 evra. Napominjem da su ove kalkulacije napravljene po zvaničnom cenovniku Privrednog društva Elektrovojvodina.

Rešenje sa primenom "mog" uređaja ima znatno nižu cenu. Sve kalkulacije danas potvrđuju da je njegova komercijalna cena oko 200 evra po 1 kVA instalisane snage. Posebno bih naglasio da se cena pojedinog uređaja može formirati samo na osnovu vrednosti nazivne snage uređaja, koji se ugrađuje na ciljnu lokaciju i nivoa veličine problema koji rešava. Ako je promena visine napona u niskonaponskoj mreži na mestu ugradnje uređaja veća, tada je i jedinična cena nešto viša, a važi i obrnuto pravilo.

Šta potrošači električne energije dobijaju primenom ovog uređaja?

- Potrošači, odnosno, kupci električne energije dobijaju ono što bi normalna distribucija električne energije morala da donosi. Kao prvo, to je zadovoljstvo da u svako doba dana, prvenstveno u normalnim okolnostima, odnosno osim u periodima poremećaja u elektroenergetskom sistemu, dobijaju električnu energiju kvaliteta koji plaćaju. Moguće je objašnjavati u ubeđivati kupce ili potrošače električne energije, da EPS odnosno njegovi delovi zaduženi za distribuciju imaju niz problema u poslovanju, da je u Srbiji niska cena "struje", da Srbija ima manjak elektroenergetskih kapacitreta, da se radi sve kako bi oni bili zadovoljni ali, sve to kupce ili potrošače električne energije apsolutno ne zanima, niti treba da interesuje. Njih jedino interesuje, i samo je to važno, kvalitet i kvantitet, odnosno njih zanima isporuka struje u dovoljnim količinama i da je visina napona na propisanom nivou, odnosno, da se jako malo ili nimalo ne menja.

Ako to nije tako, odnosno ako je na primer visina napona značajno ispod minimalno dozvoljene (230 – 10 % = 207 V), tada su kupci u potpunom problemu, jer sijalice jedva svetle ili ne svetle (prvenstveno one za javno osvetljenje), motori pumpi hidrofora, krupača, miksera, mešalica, elevatora, kompresora na frižiderima, zamrzivačima i klima uređajima i nizu drugih uređaja su u više nego delikatnom stanju, odnosno imaju nepremostivi problem. Oni vrlo često pregorevaju, a ogroman broj kupaca ili potrošača nije u mogućnosti da nadoknadi štetu, koja je direktna posledica male visine napona električne energije. Računari, televizori, radio aparati i niz drugih sličnih uređaja neće ni da radi pri niskim naponima, a objašnjenja isporučioca su više nego jalova.

Sve ove probleme konstruisani uređaj i njegova široka primena u potpunosti anuliraju i omogućuju da kupci, odnosno potrošači zaista preuzimaju onakvu električnu energiju koju su ugovorili i koju uglavnom redovnu plaćaju. Jednostavno rečeno, sa ovim uređajem potrošači električne energije uživaju pun konfor korišćenja aparata na električni pogon.

Da li bi bilo efikasnije da umesto samih građana ove uređaje na određenim delovima niskonaponske mreže postave same distribucije?

- Da, apsolutno, jer je zakonska obaveza isporučioca da u kontinuitetu, osim u posebnim slučajevima koje je definisao Zakon o energetici, isporučuje kvalitetnu električnu energiju. A za običnog kupca ili potrošača električne energije u širokoj potrošnji (domaćinstva) ili maloj privredi (za preko 95 % njih) to znači da struje ima dovoljno, i da je visina napona što stabilnija i dovoljno visoka za korektan rad njihovih aparata, uređaja i drugih mašina.

A ono najvažnije je sadržano u ekonomiji, jer je ovo rešenje najmanje dva puta jeftinije od klasičnih rešenja, prvenstveno u domenu osnovnog investiranja. Kao drugo, tekuće održavanje je ubedljivo na strani ovog rešenja, jer je amortizaciona stopa manja a tekuće održavanje je značajno manje i neuporedivo nižeg nivoa zahteva od tekućeg održavanja visokonaponskih transformatorskih stanica i dovodnih dalekovoda.

Koliku uštedu ovakvi uređaji donose potrošačima a koliku distribucijama?

- Teško je dati egzaktan odgovor o uštedama. Iz uporednih pokazatelja investicije za jedan ili drugi princip, odnosno poređenja troškova za tekuće održavanje neoborivo je jasno da su uštede distributera ogromne. A sekundarne uštede koje proističu iz optimizacije, odnosno efikasnijeg korišćenja već instalisanih elektroenergetskih kapaciteta su od veoma velikog značaja, ali ovo je već stručniji domen, kojim ne treba opterećivati širu javnost.

Što se tiče kupaca ili potrošača električne energije, njihova korist je ogromna, uštede su velike, a za mene lično je od najvećeg značaja da će se konačno svim ljudima omogućiti da dobijaju valjanu usligu, izraženu sa dovoljnim količinama električne energije visokog nivoa kvaliteta. A najznačajnije je da će se omladini, koja neće da živi po zabitim selima, bez puteva i kvalitetene "struje", što je danas valjda sasvim normalno, omogućiti nova šansa i perspektiva. Nabijanjem ljudi u gradove i stvaranje neke kvazi građanske elite je danas lišeno svakog osnova.

Da li ovakve probleme sa naponom imaju i druge zemlje? Kako ih rešavaju?

- Probleme s naponom, svakako, imaju svi pa i bogate zemlje. Neko više a neko manje. Upotreba ovakvih uređaja u najbogatijim ili tehnološki najrazvijenijih zemalja sveta zasnovana je na racionalnosti i ekonomičnosti. Slični uređaji se već desetak godina uveliko primenjuju u SAD i Kanadi, a oko četiri godine u zemljama Skandinavije. "Moj" uređaj nije nastao po ugledu na njihove, što se vrlo lako može dokazati. Uz to, po svim sastavnim elementima i karakteristikama ima niz prednosti u odnosu na njihove proizvode.

Da li je ovaj uredjaj moguće plasirati kao produkt srpske pameti i ovdašnje industrije? Gde?

- Apsolutno je moguće i to na bilo kom mestu i bilo kojoj državi. Kontakte sam već ostvario, a sve bi išlo po ekspresnom modelu, samo kada bih, na nekoliko lokacija u Srbiji imao prilike da montiram nekoliko desetina uređaja. Bez obzira na to, moje je lično uverenje da efikasniji, efektniji i ekonomičniji sistemi sami nalazile put do korisnika.

Razmišljate li da svoj patent ponudite inostranim kompanijama?

- I da i ne. Najviše bih voleo, pa na tome i intenzivno radim, da se u mom Novom Sadu, mojoj Vojvodini i mojoj Srbiji ustanovi proizvodnja uređaja i pratećih sistema, za koje tačno znam šta treba da rade. Moja supruga i ja imamo tri sina (dva blizanca od 19 godina i jednog mlađeg od devet godina) i ja iskreno i žarko želim da im to ostavim u nasleđe. Molim Boga samo za još malo zdravlja da to unapredim. Niz je dobrih ljudi i odličnih stručnjaka, od iskusnijih do mlađih kolega, sa kojima sve navedeno lako mogu da izvedem. Suština budućeg rešenja je sadržana u činjenici da odlično poznajem sve mane i probleme sa kojima se ljudi u distribuciji električne energije susreću.