Kopaonik biznis forum i pitanje rodne ravnopravnosti
Na panelu „Rodna ravnopravnost za društveni i ekonomski razvoj“koji je danas održan na Kopaonik biznis forumu ocenjeno je da rodnu ravnopravnost ne treba doživljavati kao borbu žena da ostvare veća prava na štetu muškaraca, već kao put u zajedničku prosperitetniju budućnost. Ukazano je i na to da do promena ne dolazi spontano, ali ni da direktive nisu put kojim se može ostvariti napredak u pogledu ravnopravnosti, već da je potreban aktivan i konstantan dijalog šire društvene zajednice. (Foto: NIS)
Vadim Smirnov, zamenik generalnog direktora NIS-a, na panelu je govorio o značaju rodne ravnopravnosti za velike poslovne sisteme.
Smirnov je najpre istakao da se stvari menjaju nabolje i u energetskoj industriji, ukazavši na to da su nove tehnologije prilika za žene da počnu da se bave poslovima koji su tradicionalno percipirani kao muški u naftno-gasnom sektoru.
Smirnov je rekao da je potrebno promeniti način razmišljanja o rodnoj ravnopravnosti, jer nije reč o borbi žena za veća prava, već o saradnji usmerenoj na bolji život.
Prema njegovim rečima, praksa je pokazala da su kompanije koje imaju više žena na rukovodećim pozicijama efikasnije i da imaju bolji risk menadžemt, kao i da je potrebno stvarati uslove da se žene obrazuju za one poslove koje žele i da se ostvare na svom karijernom putu bez diskriminacije i žrtava na štetu porodice.
Promene se ne dešavaju spontano
Biljana Brejtvejt, generalna direktorka „Sustineri partners“, podsetila je na direktivu Evropske unije da do 2026. godine u kompanijama mora biti barem 40 odsto predstavnika manje zastupljenog pola na neizvršnim pozicijama i 33 procenta na rukovodećim pozicijama.
Prema njenim rečima, sistemske promene se ne dešavaju spontano, već je potrebno intenzivno raditi na tome da se te promene ostvare. Brejvtvejt se zauzela i za ekonomsko osnaživanje žena kao značajan korak napred u ostvarivanju rodne ravnopravnosti.
Brankica Janković, poverenica za zaštitu ravnopravnosti, koja je moderirala diskusijom, ocenila je da su u svetu i dalje jake predrasude da su muškarci bolji lideri i biznis rukovodioci. Takođe, ona je navela da je zabeležen pad udela žena na rukovodećim pozicijama na globalnom nivou, kao i da bi sadašnjim tempom jaz u rodnoj ravnopravnosti mogao da bude prevaziđen za oko 130 godina.
Dobrica Veselinović iz Zeleno-levog fronta ocenio je da su društvene nejednakosti prisutne i da treba raditi na njihovom otklanjanju. Dodao je da ne postoji nijedna politička organizacija koja to može samostalno da uradi, već da je potreban angažman celog društva i “hiljadu sitnih koraka” u dobrom pravcu, posebno kada je reč o obrazovanju.
Društvene specifičnosti su važan faktor
Milan Marić, glumac je rekao da je bitno diskutovati o pitanju rodne ravnopravnosti i pritom imati u vidu specifičnosti našeg društva. Prema njegovim rečima, pojedini muškarci rodnu ravnopravnost vide kao atak na svoja prava i zato je potrebno ići korak po korak, dok promene ne mogu da ostanu samo na direktivama za kompanije, već se mora imati u vidu šta se dešava unutar porodica, javnog prostora i društvene zajednice u širem smislu.
Mirjana Tasić, iz RNIDS-a, iznela je svoja lična iskustva i navela da tokom plodne karijere nije imala prepreke zbog toga što je žena. Takođe je dodala da u Srbiji devojke nemaju predrasude kada je reč o izboru fakulteta i da je to činjenica koja ohrabruje.
