U Ruskom domu svečano otvorena izložba "Duša Srbije"

Postavka kroz 12 panela prati stvaranje mozaika, na kojima su radili ruski umetnici, kao i istoriju izgradnje Hrama Svetog Save. Uključene su sve faze razvoja od kako je beogradsko Društvo „Sveti Sava“ daleke 1895. godine, posle tri veka od spaljivanja moštju Svetog Save, donelo odluku o podizanju ove danas najveće pravoslavne crkve na Balkanu i jedne od najvećih u svetu.

Kompanija "Gaspromnjeft" uložila je 10 miliona evra, u radove na izradi mozaičke dekoracije glavne kupole, oltarskog prostora i centralnog dela hrama, i učestvovala je u svim fazama ovog projekta. Sada je organizovala i izložbu kako bi građanima prikazala put izrade unutrašnjosti Hrama.

(Foto: Gasprom neft)

Tokom šest godina na mozaičkom ukrašavanju je radilo više od 70 ruskih i srpskih umetnika po ideji Nikolaja Muhina koji je osmislio živopis Hrama Svetog Save. Kupolu, apside, zidove Hrama, sada krasi više od 50 miliona tesera.

Prilikom izrade mozaika, umetnici su se inspirisali najboljim primerima vizantijske i srednjovekovne srpske umetnosti. Mozaik je izrađen u moskovskim radionicama Ruske akademije umetnosti, nakon čega su veliki fragmenti mozaičkih sižea dopremljeni u Beograd.

Radovi na izradi unutrašnje dekoracije u potpunosti su završeni 2021. godine, a ukupna težina celog mozaika je premašila 300 tona.

Hram Svetog Save, koji spada u red pet najvećih hramova u svetu podignut je u čast Svetog Save (1175–1236), osnivača i prvog arhiepiskopa Srpske pravoslavne crkve, na mestu na kome su osmanske vlasti spalile njegove mošti 1594. godine.

Izgradnja hrama je počela 1935. godine, ali je odložena zbog izbijanja Drugog svetskog rata. Radovi su nastavljeni 1989. godine, a aktivna faza izgradnje počela je tek 2004. godine.

(Foto: Gasprom neft)

Virtuelna šetnja

Osim slika i opisa istorije hrama, veliku pažnju prisutnih na sinošnjem svečanom otvaranju  privukla je virtuelna šetnja kroz Hram, izrađena na osnovu digitalnih fotografija visoke rezolucije.

Interaktivni digitalni projekat, dostupan putem linka www.svetogsave.com pruža mogućnost zainteresovanima da zavire u svaki deo mozaika koji krasi ovu svetinju u opsegu od 360 stepeni i to uvećanog 100 puta i sa rezolucijom od preko 25 milijardi piksela.

Ova virtuelna šetnja je od značaja za posetioce, s obzirom na to da najsloženiji mozaici u hramu Svetog Save spadaju među najveće u svetu i da njihova ukupna površina iznosi više od 15.000 kvadratnih metara.

Svi posetioci sada su u prilici da izbliza pogledaju predstave svetitelja, ali i da dobiju objašnjenje ko je prikazan i zašto baš na određenom mestu.

(Foto: Gasprom neft)

Simbol duhovnog jedinstva dva naroda

Vlada Srbije, Srpska pravoslavna crkva i „Gasprom njeft“ su 2014. godine pristupili realizaciji krupnog projekta izrade mozaika za Hram Svetog Save, a nedavno okončani radovi su završeni za veoma kratko vreme, imajući u vidu monumentalnost ovog zdanja.

Prilikom otvaranja izložbe, na to je ukazao Nikolaj Muhin, akademik Ruske akademije umetnosti, autor projekta unutrašnje mozaičke dekoracije Hrama Svetog Save.

,,Cela pravoslavna Srbija je čekala da se lepota Hram Svetog Save uveliča unutrašnjom dekoracijom. Ovo je postao projekat mog života. Nikad se u istoriji hrišćanstva u ovako kratkom roku nisu završavali slični projekti. Obično su trajali stolećima. Nadamo se da će Hram biti uskoro osveštan i da ćete moći da uživate u lepoti koju smo zajedno stvorili za Srbiju i celi pravoslavni svet".

U sali Ruskog doma, koja je sinoć bila puna, okupljenima su se obratili i episkop Srpske pravoslavne crkve, nastojatelj hrama Svetog Save, Stefan, kao i zamenik generalnog direktora „Gasprom njefta“ za komunikacije Aleksandar Dibalj.

“Hram Svetog Save nije samo naš ponos, duhovni i kulturni centar Beograda, već i pravo čudo arhitekture. Drago nam je što će projekat 'Duša Srbije' omogućiti da njegovu lepotu i grandioznost pokažemo svima”, rekao je episkop remezijanski Stefan, izrazivši uverenje da projekat neće ostaviti ravnodušnim ni parohijane crkve, kao ni goste grada koji će zahvaljujući ovom prelepom putovanju kroz 'Dušu Srbije' moći bolje da upoznaju hram i istoriju njegovog nastanka.

Aleksandar Dibalj, zamenik generalnog direktora „Gasprom njefta“ za komunikacije podsetio je da ta kompanija više od 12 godina, zajedno sa svojim srpskim partnerima, realizuje projekte iz oblasti kulture i očuvanja istorijskog nasleđa.

“Izrada mozaika za kupolu hrama Svetog Save bila je naše najvažnije dostignuće u ovom periodu. Ponosni smo što smo učestovali u izgradnji glavnog hrama Srbije koji je postao simbol duhovnog jedinstva naših naroda”, istakao je Dibalj.

(Foto: Gasprom neft)

„Gasprom njeft“ je jedan od najvećih stranih investitora u Srbiji. Kompanija od 2009. godine sprovodi program društvenih inicijativa "ZAJEDNO!", koja objedinjuje kulturne, obrazovne, sportske i dobrotvorne projekte „Gasprom njefta“ u Srbiji.

Pored izrade mozaika za hram Svetog Save, „Gasprom njeft“ pomaže u rekonstrukciji i restauraciji istorijskih spomenika, podržava kulturne projekte, uključujući muzički festival «Kustendorf CLASSIC» koji se održava zajedno sa poznatim rediteljem Emirom Kusturicom, istraživačke i obrazovne projekte, navodi se u saopštenju ove kompanije.

Sve u svemu, osamdeset sedam godina nakon odluke o izgradnji hrama, najveći deo radova je završen.

Sam mozaik Hrama Svetog Save jedini je mozaik te veličine koji je postavljen za života jedne generacije, dok je recimo Aja Sofija sagrađena za šest godina, ali je na mozaiku rađeno skoro šest vekova i nikada nije završen do kraja.

Izložba „Duša Srbije“ trajaće od 16. septembra do 30. oktobara 2022. godine. Ulaz je slobodan.