OSKAR I PROPAST FRANCUSKOG FILMSKOG SISTEMA

"Zahvaljujem životu. Zahvaljujem ljubavi. Istina je, ima andjela u ovom gradu", rekla je u nedelju 24. februara francuska glumica Marion Cotillard držeći u ruci "Oskara" dobijenog za ulogu Edith Piaf u filmu "La Môme". Dobitnica "Golden Globa" i "Césara", druga je francuska glumica kojoj je dodeljena ova značajna filmska nagrada. Pre 48 godina nagradu je dobila Simone Signoret za ulogu u engleskom filmu "Room at the Top". Značaj ovogodišnje nagrade još je veći, jer je u pitanju francuska produkcija snimljena na francuskom jeziku. Inače, američka filmska industrija rutinski štiti sopstvena ostvarenja, autore i novac. Prilike su se malo promenile, tako da se francuske zvezde dobro izvoze u Holivud. Marion Cotillard, Audrey Tautou, Vincent Cassel, Mathieu Amalric, Cécile de France i Marjane Satrapi postali su traženi, ne kao egzotika, nego zbog njihovog komercijalnog potencijala.

 

 

Marion Cotillard, ovogodišnja dobitnica Oskara za najbolju žensku ulogu

 

Uprkos postignutim uspesima, 2007. godina bila je vrlo teška za francuski film. Snimljeno je 200 filmova, koji su bili prikazani u više od dve hiljade bioskopskih sala. U bioskop je otišlo 170 miliona gledalaca, 7,5 odsto više nego prethodne godine, medjutim, samo jedan film ("La Môme") je prešao granicu od 5 miliona gledalaca. Istovremeno, povećao se broj komercijalno neuspešnih filmova, posebno sa imenima glumaca "teške kategorije" (Catherine Deneuve, Gérard Jugnot, Sophie Marceau). Lista zarada francuskih glumaca, objavljena prošle nedelje, ukazala je na odredjene promene u odnosu na ranije godine. Daniel Auteuil je bio najbolje plaćeni francuski glumac sa zaradom od 3,2 miliona evra, a iza njega su se našli Mathilde Seigner (2,8 M€), Thierry Lhermitte (2,6 M€), Christian Clavier (2,3 M€) i Gérard Jugnot (1,8 M€). Medjutim, primećuje se bitna promena generacija, tako da večni Gérard Depardieu i Jean Réno nestaju iza mladjih umetnika (Guillaume Canet, Cécile de France, Catherine Frot, Alice Taglioni, Karin Viard...) O trećoj garnituri glumaca - François Cluzet, Mathieu Amalric, Emmanuelle Devos - govori se puno, ali oni još uvek ne uspevaju da predju zarade od pola miliona evra po filmu.

 

 

Daniel Auteuil, najbolje plaćeni francuski glumac - 3,2 M€ u 2007

 

Dva dana pred dodelu "Oskara", u Francuskoj su dodeljene nacionalne filmske nagrade "César". Za razliku od američkih, francuski profesionalci već više godina nagradjuju filmove kojima je cilj autorski i umetnički pristup, a ne zabavno-komercijalni domet. Tako je u petak 22. februara nagradjen film "La Graine et le mulet" mladog autora Abdellatif Kechichea (najbolji film, najbolji reditelj, najbolji scenario, najbolja ženska uloga). Medjutim, kako filmska industrija sve više počiva na zahtevima finansijera, odredjeni broj aktera je počeo da se ponaša shodno tome. Mathieu Amalric, dobitnik ovogodišnjeg "Césara" za najbolju mušku ulogu ("Le Scaphandre et le papillon"), nije mogao da prisustvuje dodeli nagrade zbog snimanja novog James Bonda, u kome igra glavnog negativca. Pored poslate zahvalnice, on je zatražio da se pročita njegov tekst o pretnjama koje su se nadvile nad autorskim i umetničkim filmom. Organizator je odlučio da ga cenzuriše, i da ne pročita njegov protest protiv ogromnih bioskopskih kompleksa kojima je jedini cilj da zarade novac. On je takodje istakao neophodnost da se očuvaju samostalni bioskopi čiji je cilj prikazivanje najrazličitijih filmova, a ne samo zabavnih i komercijalnih.

 

 

Mathieu Amalric, ovogodišnji dobitnik Césara za najbolju mušku ulogu

 

Istoga dana, Udruženje filmskih reditelja objavilo je svoje mišljenje o teškoj poziciji kinematografije u Francuskoj i podiglo se protiv "koncentracije, standardizacije i banalizacije" filma. Producenti su izrazili zabrinutost zbog Sarkozyjeve najave da će biti zabranjena bilo kakva reklama na državnoj televiziji i da će se istovremeno privatizovati Nacionalni centar za kinematografiju (CNC), organizam koji se pored regulisanja zakona, bavi i ekonomskom podrškom filma. Po njihovom mišljenju, te mere znače smrt francuske kinematografije koja počiva na posebnom sistemu pozajmljivanja novca autorima pre početka snimanja, i njihovom vraćanju pozajmice tek sa prvim zaradama od eksploatacije.

 

Francuski filmski sistem važi za jedan od najzanimljivijih zato što počiva na tri osobena principa. Film kao kuturna posebnost omogućava dodire izmedju državne strukture i sineasta kroz različite fondove podrške. Kinematografija je kulturno orudje za jačanje društvene kohezije što se ostvaruje kroz regionalno razvijanje filma. Filmsko obrazovanje i potraga za novim talentima smatra se za bitan faktor u stvaranju ukusa publike. Medjutim, nova politika Sarkozyevih reformatora vodi neposredno u podržavanje komercijalnih filmova čija će distribucija biti u rukama najbogatijih distributera i vlasnika ogromnih bioskopskih kompleksa. Smatrajući da je neophodno izmeniti sistem, Udruženje filmskih reditelja predložilo je ustanovljavanje različitih pomoći za vlasnike bioskopa koji žele da prikazuju francuske i evropske umetničke, autorske i eksperimentalne filmove. Istovremeno, oni su podsetili da tri četvrtine prodatih bioskopskih karata, predstavljaju samo 17 odsto prikazanih filmova.

 

"Pred svakodnevnim napadima komercijalizacije, mi želimo da naša deca nauče da prave razliku izmedju dela i proizvoda. U jednom društvu u kome vlada zabava i medijska popularnost, mi želimo da naša deca sačuvaju mogućnost da, ako žele, izaberu umetnost i kulturu. U rasparčanom društvu, mi želimo da estetska i praktična različitost bude oružje protiv determinizma. Suočeni sa reduktivnom i jednostranom vizijom školskog uspeha, mi želimo da obrazovanje naše dece pomiri i istakne sve oblike inteligencije", pišu ogorčeni članovi Foruma umetničkog obrazovanja (FPEA), pokušavajući da skrenu pažnju na nove tendencije u stvaralaštvu. Naime, sve većim segmentima umetnosti počinju da vladaju finansijeri čija je jedina briga koliko će profita doneti uložena sredstva. Nova francuska politika koju diktira predsednik Sarkozy, upravo se kreće ka takvoj vrsti komercijalizacije, ne samo kinematografije i umetnosti, nego i svih ostalih domena - zdravstva, školstva, sudstva, bezbednosti... Stvarajući vrlo raslojeno društvo, Sarkozy pokušava da siromašne Francuze liši bilo kakvih dodira sa kulturom i da im obezbedi laku zabavu koja će ih odmoriti i pripremiti za novi radni dan.