Legenda o "dobrom Lenjinu“ protiv "zlog Staljina" nije istinita
To je lajtomotiv dokumentarnog serijala "Lenjin" koji uskoro počinje da se prikazuje na ruskoj državnoj televiziji Prvi kanal
(ilustracija, prizor iz filma "Lenjin. Neizbežnost")
Krvoločni zločinac, duševni bolesnik, malograđanin – takav Vladimir Iljič Lenjin, demitologizovan i lišen tradicionalnih sovjetskih klišea, predstaviće se Rusima, skoro 30 godina posle raspada SSSR-a, u dokumentranom serijalu koji će uskoro početi da prikazuje televizijski državni Prvi (Pervij) kanal. Glavni motiv svega toga jeste da se "okonča mit Vladimira Uljanova", izjavio je agenciji AFP autor scenarija Igor Lipin.
Radi snimanja čak 18 epizoda serijala, desetak istraživača, predvođenih bivšim načelnikom arhiva tajne službe, generalom Vasilijem Hristoforovim, četiri godine je revnosno izučavalo dokumente tajnih službi.
Plakat za ruski film koji demistifikuje Lenjina
Ko je tražio likvidaciju kulaka
"Legenda o dobrom Lenjinu versus zlog Staljina nije istinita. Upravo Lenjin je pokrenuo crveni teror", izjavio je Lipin u predvečerje 102. godišnjice boljševičke revolucije.
Ovaj dokumentarista je objavio dopis iz avgusta 1918. u kome Lenjin traži likvidaciju dva miliona seljaka, takozvanih kulaka, smatranih za bogate, koji su potom zaista postali žrtve najgore represije. A mesec dana kasnije počelo se sa otvaranjem koncentracionih logora radi "izolacije klasnih neprijatelja"...
Prema dokumentima, nepobitno je, tvrdi autor serijala, da je Lenjin trpeo od duševnih poremećaja, kao i da je njegova majka još 1898. pisala policiji o "uznemiravajućem psihičkom stanju" mladog revolucionara-zatvorenika, pominjući pri tome "duševnu bolest porodičnog porekla".
Propagandni plakat: Lenjin - Staljin
Kult ličnosti Lenjina
Tokom 70-ih godina u SSSR-u je izgrađen Lenjinov "kult ličnosti". Komunistička propaganda je konstrisala sliku Lenjina, altruističkog i humanističkog askete. Pesme, portreti, citati i gesla vezanih za Lenjina bili su prisutni na svakom koraku... Kult je stvaran do te mere da je lansiran vic o pokretanju proizvodnje "postelje za troje" jer "Lenjin je uvek sa nama". Stvorena je takva slika Lenjina koja je bila u kontrastu sa "tiraninom" Staljinom.
Iako je sa raspadom SSSR-a Lenjin nestao iz javnih debata, i dalje je ostao popularan. Prema istraživanju, koje je 2017, povodom stogodišnjice bolševičke revolucije, sproveo nezavisni centar Levada, prema Lenjinu je imalo "pozitivni" ili "uglavnom pozitivni" odnos 56 posto Rusa. Prema istoj takvoj anketi, sprovedenoj 2006. takav odnos je imao oko 41 procenat ispitanika. Čak četiri od pet Rusa su protiv uklanjanja Lenjinovih spomenika, njegovo balsamovano telo i dalje počiva na Crvenom trgu...
Noviji ruski režimi, ipak, u znatnom meri ignorišu Lenjina i radije u prvi plan ističu glavnu ulogu Staljina u pobedi nad nacističkom Nemačkom.
Plakat za englesko govorno područje
Sumnje u Lenjina ali i u one koji ga napadaju
"Lenjin je zaboravljen i gurnut je u senku Staljina", kaže ovim povodom režiser Vladimir Hotinenko, čiji je film "Lenjin. Neizbežnost" počeo da se prikazuje u ruskim bioskopima prošlog meseca. Ali, to nije ni izdaleka slika života proletera već se prikazuje Vladimir Uljanov kao malograđanin, koji nosi džentlmenski šešir, štap i leptir mašnu i uživa u Vagnerovim operama.
"Takav Lenjin više liči na evropskog dirigenta nego na proleterskog vođu", zaključuje Hotinenko.
Vladimir Hotinenko, režiser filma "Lenjin. Neizbežnost"
U filmu Hotinenka, snimljenom u stilu holivudskih spektakala, govori se o "kontroverznom povratku Lenjina" iz švajcarskog egzila u Rusiju 1917. Ukazuje se da takav put kroz Nemačku, u jeku rata s Rusijom, ne bi bio moguć bez saglasnosti Nemaca. A Lenjin je ubrzo pošto je došao na vlast zaključio mir s Nemačkom i ostavio na cedilu ruske saveznike. Na vođi ruske revolucije ostaje večita sumnja da je svoju borbu vodio nemačkim novcem...
"Lenjin nikad nije voleo Rusiju, niti Ruse, te lenje mužike. Rusija za njega nije bila ništa drugo nego početak projekta svetske revolucije", kaže glumac Jevgenij Mironov koji u serijalu tumači ulogu Lenjina.
Portparol ruske Komunističke stranke Aleksandar Juščenko izrazio je žaljenje zbog "nastojanja da se diskredituje Lenjin navodnim nemačkim novcem u vreme kada u Rusiji i svetu ekonomske i socijalne nejdnakosti sve više pritiskaju mase da izađu na ulice". To, prema njemu, svedoči da "ideje Lenjina i dalje stalno nailaze na odziv kod narodnih masa, i podižu ih na ustanak protiv kapitalizma".
