Umesto Radulovićevih – Dinkićevi ljudi

Tokom predstojeće posete premijera Aleksandra Vučića Berlinu razgovaraće se o pitanjima značajnim za napredak Srbije ka EU, uključujući unutrašnje reforme i dijalog Beograda i Prištine. Nikolić je pozvao lidera Belorusije, kome su i EU i Srbija uveli sankcije, a istog dana Vučić ide na sastanak s Merkelovom. Dačić kaže da Srbija nije faktor koji će rešiti ukrajinsku krizu. Radulovićeve ljude u Ministarstvu privrede smenjuju Dinkićevi. Vrh EPS-a optužio je pojedina privredna društva za štednju prilikom plaćanja osiguranja, pa neće moći da naplati štetu od poplava. Železnice Srbije jedno je od najvećih preduzeća gubitaša a država je prošle godine izdvojila oko milijardu dinara za remont šinskih vozila. Putin je rekao da je „bolje ne raspravljati se sa ženama“, kao i da je Ruska Federacija lider po nuklearnom oružju, a nije se ni rukovao sa britanskim premijerom. Pitomac srpske Vojne akademije iz Angole osumnjičen je da je napastvovao devojku u Beogradu.

U Berlinu o napretku Beograda

Predstojeća poseta premijera Aleksandra Vučića Nemačkoj biće prilika da se otvorenih karata razgovara o pitanjima značajnim za napredak Srbije ka EU, uključujući unutrašnje reforme i dijalog Beograda i Prištine, rekli su za Danas nemački stručnjaci za spoljnu politiku. Oni ukazuju da činjenica da je kancelarka Angela Merkel pozvala predsednika srpske vlade u posetu pokazuje da Srbija ostaje „na radaru“ Berlina, ali to ne znači da Nemci „smekšavaju“ politiku prema Beogradu. Premijer Vučić će 11. juna posetiti Berlin, a kako Danas nezvanično saznaje, on će se pored kancelarke Merkel sastati sa ministrom spoljnih poslova Frankom Valterom Štajnmajerom, članovima Bundestaga i privrednicima. Knut Flekenštajn, poslanik Evropskog parlamenta i funkcioner Socijaldemokratske partije Nemačke, kaže da Vučićeva poseta na najvišem nivou predstavlja dobru priliku da se razmatraju aktuelna pitanja koja su u interesu Srbije, Nemačke i EU. „Uveren sam da će napredak Srbije u pregovorima o pridruživanju EU biti jedna od brojnih tema o kojoj će se diskutovati. Beograd radi predano i već je ostvario dosta napretka. Ubeđen sam da će tako i nastaviti“, komentariše Flekenštajn.

Nikolić na jednu, Vučić na drugu stranu

Blic piše o „diplomatskom skandalu predsednika“. Predsednik Srbije Tomislav Nikolić ugovorio je, naime, da 11. juna u Beograd dođe lider Belorusije Aleksandar Lukašenko, kome je EU, ali i Srbija, uvela sankcije. Premijer Aleksandar Vučić istog dana ide u posetu nemačkoj kancelarki Angeli Merkel, kako bi približio Srbiju EU i zatražio pomoć za ekonomske reforme, navodi list u tekstu pod naslovom „Nikolić minira put u EU“.

Dačić: Kao da se Srbija pita za Ukrajinu

Prvi potpredsednik Vlade i ministar inostranih poslova Ivica Dačić izjavio je da Srbiju ne treba tretirati kao faktor koji će rešiti ukrajinsku krizu i da će nju rešiti velike sile, prenosi Kurir. „Pomalo me iritira, nije mi prijatno, da nam svaki dan neko drži predavanja kako treba da se ponašamo, pa i oko ukrajinske krize, kao da rešenje zavisi od Srbije. Stalno potezanje tog pitanja služi kao elemenat jednog dodatnog pritiska na Srbiju“, istakao je Dačić. On je rekao da Srbija ima svoj stav i da je to rekao i premijer Aleksandar Vučić u Beču, ocenivši da je taj stav „veoma principijelan i korektan“. „Poštujemo integritet svake zemlje člnaice UN, ali mi ne uvodimo restriktivne mere prema Ruskoj Federaciji“, ponovio je Dačić. Govoreći o parlamentarnim izborima na Kosovu, Dačić je ocenio da Srbi na Kosovu treba da učestvuju na izborima i da bi država, u tom smislu, trebalo da uputi jaku poruku. „Izbori će biti održani i bez Srba“, rekao je Dačić.

Umesto Radulovićevih, dolaze Dinkićevi ljudi

Bivši ministar privrede Nebojša Ćirić nije potvrdio informaciju da mu je ponuđeno mesto u Ministarstvu privrede, ali nije ni isključio mogućnost da se to u narednih nekoliko dana dogodi, piše Danas. „Niko sa mnom nije razgovarao, ali pozovite u utorak, sredu, ko zna, stvari se menjaju“, rekao je on. To je samo jedno od kadrovskih rešenja o kojima se ovih dana spekuliše u javnosti, nakon što Ministarstvo privrede napuštaju ljudi kojima je poverenje ukazao bivši ministar Saša Radulović. Ostavku je najpre podnela specijalna savetnica za borbu protiv korupcije i reformu javnih  preduzeća Miroslava Milenović, iz zdravstvenih razloga. Međutim, prema saznanjima lista, ona je bila nezadovoljna jer je nastavljena politika netransparentnih pregovora sa potencijalnim investitorima a diskreciona prava ministara prilikom pregovaranja Vlade nije odlučila da menja u korist javnih tendera. Malenovićeva, koju nazivaju i „ženski Poaro“, početkom prošle nedelje dala je intervju Danasu u kome je ukazala na brojne anomalije u sistemu koje pogoduju razvoju korupcije, ali to njeno istupanje u Ministarstvu nije dobro dočekano.

Imovina EPS-a bez osiguranja, ko je kriv

Vrh EPS-a optužio je pojedine direktore takozvanih zavisnih privrednih društava za štednju prilikom plaćanja premije osiguranja, pa štetu od poplava po tom osnovu neće moći da naplate, piše Politika. Tragom te optužbe saznalo se da je najviše rukovodstvo EPS-a i najveći krivac, jer je neosnovano, „reklo bi se na silu“, obustavilo postupak javne nabavke, pa je imovina pojedinih društava ostala sa delimičnim ili bez ikakvog osiguranja. Shodno takvoj odluci Komisije za zaštitu prava ponuđača, EPS je platio i nepotreban trošak na ime taksa na žalbe ponuđača od čak 9,1 milion dinara. Tako, dakle, navodi list, nije bilo jedinstvenog osiguranja i poplave su pojedina društva, poput HE „Đerdap“, PB „Kolubara“, „Elektrosrbija“ i „Jugoistok“ zatekle bez šansi da štetu na imovinu naplate.

Nonšalancija Zapada prema poplavama

Tea Obreht, američka spisateljica rođena u Beogradu, koja je za svoj roman prvenac „Tigrova žena“ 2011. dobila prestižnu britansku nagradu „Orindž“, na svom blogu u magazinu Njujorker pisala je o nezapamćenim poplavama koje su sredinom maja opustošile Srbiju, o činjenici da svemu što se ovde dešavalo strani mediji nisu posvetili ni približno dostojnu pažnju i o nonšalanciji Zapada spram celog Balkana, prenosi Politika. Podsećajući na poplave u zemljama regiona, na pustoš koju je voda ostavila, autorka je detaljno opisala spasilačke operacije, nabujalu Kolubaru, potopljeni Obrenovac, kolektivne prihvatne centre.

Železnice Srbije u vrhu „gubitaša“

Železnice Srbije nalaze se u samom vrhu gubitaških preduzeća čiji opstanak finansira država iz republičkog budžeta, objavljuje Danas. Samo prošle godine Vlada Srbije izdvojila je milijardu dinara za remont šinskih vozila, pošto Železnice same ne mogu da finansiraju održavanje svojih vozova. Od tog iznosa, do septembra je utrošeno 573,6 miliona dinara, dok je preostalih 426,4 miliona ostalo da se isplati do kraja ovog meseca. Ovaj novac nije išao direktno Železnici, već fabrikama u restrukturiranju, poput Šinvoza, Vagonke ili Želvoza koje popravljaju njene vozove. Međutim, kontrola trošenja tog novca nije uspostavljena, tako da ne postoje validni dokazi o tome gde je završio. Zbog teške finansijske situacije u kojoj se mnogi od remontera nalaze, novac namenjen finansiranju popravki vagona, neretko je odlazio ili za plate radnicima ili u druge svrhe. Zbog takvog odnosa države u prvom redu trpi sama Železnica, ali i poreski obveznici, čiji se novac usmerava za održavanje neprofitabilnih preduzeća, a gde često umesto u remonte vagona služi za zapušavanje finansijskih rupa.

Vulin: Zakon o radu nije antiradnički

Novi zakon o radu nije antiradnički i plate zaposlenih u Srbiji njegovim stupanjem na snagu neće biti niže 10 odsto kao što tvrde sindikati, poručio je ministar za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja Aleksandar Vulin a prenosi Kurir. On ističe da protesti, o kojima govore sindikalni lideri jesu legitimno sredstvo, ali da nije siguran da će to doneti dobro Srbiji. Povodom napada sindikata na predloženi Nacrt zakona o radu, Vulin kaže da zakon ima više od 200 članova a da sindikalci nisu želeli da govore o svega desetak koji se odnose na zarade, sindikalna prava i prošireno dejstvo kolektivnog ugovora, dok je sve ostalo usaglašeno. „Poštujem da nisu želeli da pregovaraju, ali nije tačno da nisu upoznati sa rešenjima“, kaže Vulin. On je odbacio i primedbe vezane za ukidanje smenskog rada, tvrdeći da on postoji i u ovom dokumentu i da primedbe ne stoje.

Milion evra za opremu od Ognjanovića

Roditelji male Tijane Ognjanović koja je preminula u bolnici u Hjustonu 15. jula prošle godine, ne dočekavši transplantaciju srca za koju su prošlog proleća građani Srbije skupili u humanitarnim akcijama 2,6 miliona evra, poklanjaju Institutu za zaštitu majke i deteta „dr Vukan Čupić“ milion evra kroz kupovinu opreme i 16 dijagnostičkih uređaja. Ovaj iznos, piše Politika, pominje se u dokumentima koje je institut po nalogu poverenika za informacije od javnog značaja Rodoljuba Šabića juče dostavio listu na uvid. Naime, institut je sa Ognjanovićevima 14. marta potpisao protokol u kojem se između ostalog navodi da ugovorne strane neće iznositi u javnost podatke o donaciji do kraja njene realizacije. Od tada umesto odgovora na pitanja novinara u vezi sa poklonom Ognjanovića institutu, nadležni u ovoj instituciji pozivali su se „na protokol i – ćutanje“.

Putin: Bolje je ne raspravljati sa ženama

Ruski predsednik Vladimir Putin je, pošto ga je nekadašnja državna sekretarka SAD Hilari Klinton uporedila s vođom nacističke Nemačke jer „sprovodi agresiju u Ukrajini kao što je to nekada radio nacistički diktator Adolf Hitler“, izjavio da je „bolje ne raspravljati se sa ženama“, prenosi Danas. „Gospođa Klinton nikada nije bila elegantna u svojim izjavama. Ipak, mi uvek srdačno razgovaramo o raznim međunarodnim događajima. Mislim da dogovor možemo da postignemo čak i u ovom slučaju. Kada ljudi guraju granice suviše daleko, to nije zato što su jaki, već zato što su slabi. Ali, možda slabost i nije najgori kvalitet za ženu“, rekao je Putin za francuski kanal TF1. Intervju je obavljen u Sočiju dok se Putin pripremao za posetu Francuskoj kako bi prisustvovao obeležavanju 70. godišnjice „Dana D“ iskrcavanja savezničkih snaga u Normandiji. Klintonova je uporedila Hitlera i Putina u martu na privatnom skupu u Kaliforniji. Prema navodima američkog Long bič Pres-telegrama, ona je Putinov potez da obezbedi ruske pasoše Rusima koji žive u istočnoj Evropi uporedila sa Hitlerovom agresivnom zaštitom etničkih Nemaca.

Moskva lider po nuklearnom oružju

Predsednik Rusije dao je intervju francuskim medijima u rezidenciji u Sočiju a ključne tačke razgovora, prenose Novosti, bile su ukrajinsko pitanje, pripajanje Krima Rusiji, odnosi Rusije i SAD, kao i Sirija i uloga Rusije u svetu. „Krim je postao deo Rusije zahvaljujući građanima koji tamo žive, niko nema pravo da tim ljudima uskrati da realizuju pravo predviđeno prvim članom Povelje UN, pravo naroda na samoopredeljenje“, izjavio je šef ruske države. Takođe, Putin je istakao da je Rusija svetski lider po kvalitetu nuklearnog oružja. „Kada je reč o odbrambenoj sposobnosti Rusije, mislim da se u tom smislu naša zemlja nalazi među liderima u svetu, zato što je ona nuklearna sila, i po kvalitetu nuklearnog oružja, mi se realno nalazimo na prvom mestu u svetu“, rekao je ruski predsednik.

Ruski predsednik se nije rukovao sa Kameronom

Američki predsednik Barak Obama, stigao je juče u Francusku, prenose Novosti, uoči ceremonije obeležavanja 70. godišnjice iskrcavanja saveznika u Normandiji u Drugom svetskom ratu, kojoj će prisustvovati oko 20 svetskih lidera. U Pariz je sinoć stigao i ruski predsednik Vladimir Putin koji se sastao sa britanskim premijerom Dejvidom Kameronom sa kojim se nije rukovao. Obama će danas otputovati u Normandiju, gde će biti održana ceremonija povodom obeležavanja iskrcavanja saveznika, operacije poznate kao "Dana D", kojom je otpočela jedna od važnih bitaka za pobedu nad nacističkom Nemačkom. U svetlu zahlađenja diplomatskih odnosa između Moskve i Vašingtona - najvećeg za poslednjih nekoliko decenija - zbog krize u Ukrajini, zvanični sastanak Obame i Putina nije zakazan ovom prilikom, ali će obojica lidera učestvovati u nekoliko događaja tokom dana.

Uhapšen Angolac, napao devojku u Beogradu

Pitomac Vojne akademije, državljanin Angole Nael Fleigomez (24) uhapšen je u Beogradu zbog sumnje da je 1. juna pokušao seksualno da napadne D. C. (25) u centru Beograda, prenose Novosti. Policajci Starog Grada su nakon prijave došli do saznanja da je državljanin Angole sačekao devojku ispred njene zgrade i napao je kada je otvorila vrata i ušla u stan. O tome da je osumnjičeni odgovoran za bludne radnje obaveštena je ambasada Angole i organi Vojske Srbije.

Sokoj isplatio autore, izveštaji lažni

Savez kompozitora (Sokoj) autorima je juče isplatio naknade za emitovanje njihovih dela tokom 2013, objavljuju Novosti. Učinjeno je to uprkos nalazima Sokojeve komisije za nadzor „košuljica“, koja je utvrdila nepravilnosti, ali i uprkos upozorenju Zavoda za intelektualnu svojinu, koji je insistirao da se isplata obustavi dok se podrobno ne ispita da li je bilo lažnih „košuljica“ (spiska emitovanih kompozicija i autora). Članovi komisije, u kojoj su bili Milutin Popović Zahar (predsednik), Miša Marković, Rade Radivojević i Zoran Starčević, u proteklih pet meseci, a po nalogu Upravnog odbora Sokoja, prikupili su obiman materijal iz koga se vidi da je jedan deo emitera nekim autorima „napumpavao“ broj izvođenja, pa samim tim i zaradu. Na nedavnoj skupštini Sokoja se o ovom izveštaju nije ni raspravljalo, već su izabrani novi organi, što je značilo i smenjivanje ove komisije.