Populaciona katastrofa: u Srbiji svake godine umre 34.000 ljudi više nego što se rodi

Prošle godine u 1.458 naselja u Srbiji nije rođeno ni jedno dete. U svetu danas živi 11,5 miliona Srba. “Nemačka nema moralno pravo da kritikuje ruskog predsednika Vladimira Putina što je aneksirao Krim”, rekao je Hans Kristijan Štrobel, poslanik Zelenih. U Srbiji je lane funkcionisalo 48 državnih i 100 privatnih legalnih staračkih domova, sa oko 12.000 mesta. Kolo, igra sa brojnim varijantama (igračkim i muzičkim), kao zaštitni znak Srba ma gde živeli, krajem marta je nominovano za reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa (NKN) Uneska. Dr Jože Mencinger, tvorac ekonomskog čuda u Sloveniji nakon raspada Jugoslavije, predviđa da Evropu, pa tako i ove prostore, čeka talas novih kriza, a ni haos nije isključen. Između 100.000 i 200.000 ljudi u Srbiji u emotivnoj vezi sa osobom koju su upoznali na Internetu!

Ramallah, 03.05.2014 - revija na Nedelji mode u Ramali (Palestine Fashion Week 2014): kolekcija - Intisar Abdo

Treće dete Srbina spasava

Bez trećeg deteta u porodici Srbi će izumreti, piše Blic. Za 10 godina Srbija je od populacione katastrofe u kojoj je svaki treći par imao po jedno dete, danas spala na to da svaki treći par nema decu, piše Blic. Svake godine u Srbiji umre 34.000 ljudi više nego što se rodi, a u 1.458 naselja prošle godine nije rođeno ni jedno dete.

Ramallah, 03.05.2014 - revija na Nedelji mode u Ramali (Palestine Fashion Week 2014): kolekcija - Fayzeh Pearl 

U svetu živi 11,5 miliona Srba

U svetu danas živi 11,5 miliona Srba. Naravno, najviše u Srbiji - 6,2 miliona. U Republici Srpskoj 1,2 miliona. Prema popisu iz 2011. godine, u Crnoj Gori zvanično ima 182.473 Srba i oni čine trećinu žitelja ove mlade države. Gotovo četiri miliona Srba danas je u rasejanju, pišu Novosti. Posle devet velikih seoba srpski narod je rasut na pet svetskih kontinenata - kaže Aleksandar Čotrić, predsednik Odbora za dijasporu u prethodnom sazivu srpskog parlamenta. Profesor dr Vladimir Grečić navodi da je oko milion stranaca do 2014. godine dobilo nemačko državljanstvo. Među njima je i 61.936 građana Srbije. U Australiji, gde nezvanično ima 200.000 Srba, pravilno je popisana samo trećina, a čak 95 odsto naših ljudi tamo je uzelo australijsko državljanstvo. Najviše iseljenih Srba je u Beču, njih skoro 200.000, zbog čega je prestonica Austrije proglašena za glavni grad srpske dijaspore. 

Sarajevo, 03.05.2014 - obeležavanje 22. godišnjice stradanja pripadnika Jugoslovenske narodne armije (JNA), kada je u zločinačkom napadu muslimanskih snage na konvoj vozila JNA u sarajevskoj Dobrovoljačkoj ulici poginulo 42 vojnika, oficira i civila, a više od 70 je ranjeno

Štrobele: Kako kritikovati Putina, a priznali smo Kosovo

Time što je Nemačka bombardovala Srbiju i priznala kosovsku nezavisnost prekršeno je međunarodno pravo, a Nemačka nema moralno pravo da kritikuje ruskog predsednika Vladimira Putina što je aneksirao Krim, rekao je Hans Kristijan Štrobele, poslanik Zelenih u nemačkom parlamentu, prenosi Politika. On je u udarnoj emisiji "Unter den Linden" nemačkog javnog servisa priznao da je bio za bombardovanje Srbije i odvajanje Kosova, ali da je to bila njegova greška. "Mnogi drugi su, takođe, tada to podržali. Ali u međuvremenu su priznali grešku, mi nismo poštovali teritorijalni integritet Srbije. Mi smo sami prekršili međunarodno pravo. Ako to danas priznaje Gerhard Šreder, treba li nam bolji svedok od tadašnjeg saveznog kancelara", zapitao je Štrobele. 

Slovyansk, 03.05.2014 - izjava za medije pukovnika Vojske Nemačke Aleksa Šnajdera, šefa vojnih posmatrača Organizacije za bezbednost i saradnju u Evropi (OEBS, Organization for Security and Co-operation in Europe - OSCE), posle puštanja iz zatočeništva u kojem su proveli više od nedelju dana

U staračkim domovima 12.000 mesta

U Srbiji je lane funkcionisalo 48 državnih i 100 privatnih legalnih staračkih domova, sa oko 12.000 mesta. I svi oni bili su prenaseljeni. Osim ovoga postoji i više neregistrovanih domova, ali je njihov tačan broj nepoznat. Ukupni kapaciteti zadovoljavaju potrebe tek jedan odsto starije populacije. Uslovi u registrovanim domovima kreću se od veoma dobrih do prihvatljivih, dok su u nelegalnim nedostojni čoveka, pišu Novosti. Najnovije istraživanje organizacije „Amiti“, koja se bavi problemima starih, pokazalo je da je samo 28 odsto starih u državnim i samo 13 odsto u privatnim domovima tu došlo svojom voljom. Sve ostale smestila su deca ili bliža rodbina kad su im postali nepodnošljiv teret. 

Srpsko kolo za listu Uneska

Kolo, igra sa brojnim varijantama (igračkim i muzičkim), kao zaštitni znak Srba ma gde živeli, krajem marta je nominovano za reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa (NKN) Uneska, na sastanku Nacionalnog komiteta NKN u Ministarstvu kulture, pod zvaničnim nazivom „Kolo – tradicionalna igra u Srbiji”. Srbija je posle potpisivanja Konvencije o zaštiti nematerijalnog kulturnog nasleđa 2010. i formiranja čitave mreže NKN do sad nominovala tri dobra. Na osnovu odluke Nacionalnog komiteta i Ministarstva kulture Srbija je prošle godine podnela kandidature za upis slave, kao pojedinačne nominacije i prolećnog praznika: Hidrileze/Svetog Đorđa kao multinacionalne nominacije (sa Hrvatskom, Makedonijom, Rumunijom, Moldavijom i Turskom) za upis na reprezentativnu listu Uneska, piše Politika. I na njoj će se zvanično naći do jeseni 2014. Kolo je nominovano nedavno i na reprezentativnoj listi Uneska bi trebalo da bude u jesen 2015. Unesko je Konvenciju o zaštiti nematerijalnog kulturnog nasleđa usvojio 2003. Ratifikovala juje do sada većina članica Uneska, a od juna 2010. i Srbija. Međutim, zemlje iz okruženja su brže reagovale i znatno ranije usvojile Konvenciju.

Meyrin/Geneva, 03.05.2014 - generalni direktor CERN Rolf-Diter Hojer i predsednik Grčke Karolos Papuljas tokom posete Evropskoj laboratoriji za fiziku čestica (European particle physics laboratory, Conseil européen pour la recherche nucléaire - CERN) nadomak Ženeve

Mencinger: Evropu čeka talas novih kriza

Dr Jože Mencinger, tvorac ekonomskog čuda u Sloveniji nakon raspada Jugoslavije, ne daje mnogo nade za optimizam. Predviđa da Evropu, pa tako i ove prostore, čeka talas novih kriza, a ni haos nije isključen. Ali, nade uvek ima, pa Mencinger budućnost zajedničke Evrope vidi samo ako se EU okrene temeljima na kojima je stvorena, pre svega socijalnoj tržišnoj ekonomiji. „Ako već za to nije kasno“, kaže za Novosti uvaženi ekonomist koji je diplomirao pravo u Ljubljani, magistrirao u Beogradu i doktorirao u Pensilvaniji.

“Moj evroskepticizam nije evrofobija. Nisam čovek koji bi aplaudirao svakoj stvari koja dolazi od Evropske komisije samo zbog toga što dolazi iz Brisela, a to rade oni koji me optužuju. Ljudi koji se plaše da budu evroskeptici za mene su problem”, kaže Mencinger. On dodaje da su velike razlike u razvijenosti članica EU baš kao što su bile i kod nekadašnjih republika SFRJ.

New Orleans, 03.05.2014 - tradicionalni džez festival u nju Orleansu (New Orleans Jazz & Heritage Festival 2014): Chaka Khan

Rešetnjikov: Srbija će teško izdržati pritisak EU

Rusija očekuje da nova srpska vlada predloži kako će sarađivati sa našom zemljom u oblasti politike, ekonomije, ali i u svim drugim sferama. Vidimo, međutim, da Srbija i danas otvoreno ide ka Evropskoj uniji i to u trenutku kada se odnosi Evropske unije i Rusije zaoštravaju zbog krize u Ukrajini. Ti odnosi će se, verovatno, u bližoj budućnosti dodatno pogoršavati. Zbog toga će zadatak Vlade Srbije - da sačuva dobre odnose i saradnju sa Rusijom - biti veoma težak. Da bi to ostvarila, moraće da izdrži veoma veliki pritisak Evropske unije. Jer, SAD i EU pritiskaju mnoge države da uvedu sankcije Rusiji. Leonid Rešetnjikov, direktor ruskog Instituta za strateške studije, ovako za Novosti komentariše prve spoljnopolitičke korake nove srpske vlade. Rešetnjikov je izvanredan poznavalac prilika u našem regionu, a naročito je vezan za Srbiju. Beograd je svojevremeno bio prvo mesto njegovog službovanja, a ovih dana našu prestonicu posetio je radi promocije svoje knjige "Vratiti se Rusiji". Rešetnjikov ne krije želju da Srbija i Rusija imaju najbolje moguće odnose, jer, kako kaže, ogromna većina srpskog naroda to iznad svega želi. Naglašava da svako ko vodi Srbiju treba da osluškuje želje svog naroda. Posebno se osvrće na ponašanje crnogorskog rukovodstva koje, kaže, ne sluša svoj narod, vodi zemlju u EU i NATO iako je većina Crnogoraca protiv članstva u toj organizaciji.

“Žale se” Nikoliću i Vučiću

Ako je nezadovoljna dugim trajanjem postupka svaka stranka u postupku može da podnese žalbu predsedniku suda, a ako nema odgovora – može da se obrati Odeljenju za nadzor Ministarstva pravde, piše Politika. Taj list navodi da građani često zovu direktno kabinet ministara. Neki čak pitaju:

“Da li sudija zna da sam se direktno žalio Nikoliću i Vučiću”. Najmanje se javljaju oni kojima zaista možemo da pomognemo, kažu u Nemanjinoj.

Athens, 03.05.2014 - protest grčkih poljoprivrednika, proizvođača voća i povrća u Atini

Srbija nije želelela Veliki rat

U maju 1914, pola godine po okončanju balkanskih ratova, Srbiji je bilo potrebno sve osim novog rata. Pobednička euforija se ohladila, crne zastave su visile na mnogim kućama, cveće na slavolucima je uvenulo. Škole, tokom ratova pretvorene u bolnice, ponovo su proradile. Dojučerašnji ratnici-heroji, kao i obično, tonuli su u anonimnost svakodnevice, pišu Novosti. Srbiji je bilo je dosta i ratova i 16 promena vlada od Majskog prevrata 1903. do proleća uoči Sarajevskog atentata 1914. godine. O tome svedoče i naslovne strane najtiražnijih dnevnika tog doba, kad je u Srbiji izlazilo više od 120 listova, bez medijske strategije.

Preko 100.000 emotivnih veza – preko Interneta

Između 100.000 i 200.000 ljudi u Srbiji u emotivnoj vezi sa osobom koju su upoznali na Internetu! Zabluda je da su kompjuter i globalna mreža uzrok otuđivanja - naročito među mladima. Ovo za Novosti tvrdi sociolog dr Dalibor Petrović. Istraživanje koje je uradio za svoju novu knjigu "Društvenost u doba interneta", pokazalo je da je gotovo polovina ispitanika makar jednom prenela poznanstvo sa Interneta u realni svet, a to ponekad ili često čini oko 20 odsto srpskih korisnika Interneta. 

Ankara, 03.05.2014 - protest turskih novinara u sklopu obeležavanja Svetskog dana slobode medija (World Press Freedom Day) - 3. maja, ustanovljenog odlukom Generalne skupštine Ujedinjenih nacija (UN) 3. maja 1993. godine : Ahmet Abakay - predsednik Asocijacije novinara Turske (Turkish Journalists' Association, Çagdaş Gazeteciler Cemiyeti Başkani), Mustafa Balbay - novinar i poslanik

Ni centar grada se ne prodaje glatko

Pravila na tržištu nekretnina su se promenila. Dok je nekada lokacija zauzimala prva tri mesta od 20 najbitnijih parametara za prodaju, danas je to cena. Dakle, svaka nekretnina sa realnom cifrom lako nađe kupca. Veći problem je loša ponuda, pa se tako pojedine agencije za promet ovih dana žale da imaju keš kupce „teške“ oko 300.000 evra, ali sa listom raspoloživih nepokretnosti ne mogu da odgovore na njihove zahteve, pišu Novosti.

Ni centar grada više ne ide glatko. Nema novih stambenih zdanja sa garažama, a jedan od najvećih problema žitelja tog dela prestonice upravo je parkiranje. Ipak, traženi su salonci na potezu od Narodnog pozorišta do Dušanove. Kupce teško nalaze kvadrati u prometnim ulicama, tipa Vojvode Stepe, Bulevar kralja Aleksandra, Bulevar despora Stefana... Zapravo, sada kupci obraćaju pažnju na svaki detalj. 

Ratni zločini u Ukrajini

U Krematorsku nastavljeni sukobi snaga odanih Kijevu i federalista. Više od 40 ljudi je poginulo, a oko 200 je povređeno u požaru u Domu sindikata u Odesi koji su zapalili pripadnici Desnog sektora. Neki su se ugušili od dima, dok su drugi poginuli iskačući kroz prozor, saopštila je policija. Žrtava ima i posle sukoba u Slavjansku i Krematorsku, pišu Novosti.

Slovyansk, 03.05.2014 - više osoba je poginulo, a više desetina je povređeno u oružanim sukobima pripadnika ukrajinskih snaga i proruskih aktivista na na istoku Ukrajine

Ruska državna Duma (donji dom parlamenta) saopštila je da vlasti u Kijevu čine ratne zločine i da treba da odgovaraju pred vojnim sudom. 

"Mislim da je to organizovana kriminalna grupa koja se tako i ponaša od samog početka i čini ratne zločine", rekla je predsednica komiteta za bezbednost Dume, Irina Jarovaja, prenosi Blic.