Nova Vlada Srbije 24. aprila?

Suštinska dilema SNS je da li će nastaviti savez sa socijalistima ili će ući u politički pakt sa Borisom Tadićem i koalicijom oko NDS. Nizom komemmorativnih skupova juče je obeležen dan sećanja na žrtve i 15-togodišnjicu NATO agresije. Oduzimanje prava glasa raseljenima sa Kosmeta. Državni funkcioneri su tokom izborne kampanje masovno i svakodnevno koristili svoje položaje na javnim funkcijama da bi dodatno promovisali političke stranke kojima pripadaju.

Beograd, 24.03.2014 - Republička izborna komisija (RIK) saopštila je večeras konačne rezultate vanrednih parlamentarnih izbora, odžanih 16. marta, i najveći broj glasova dobila je koalicija oko Srpske napredne stranke, koja će u novom sazivu Skupštine Srbije imati 158 mandata

Nova vlada pre maja?

Nova Vlada Srbije na čelu sa Aleksandrom Vučićem biće formirana u rekordnom roku - 24. aprila, saznaju Novosti. Prema informacijama ovog lista, prema redu vožnje koji su zacrtale najjače političke figure u državi, konstitutivna sednica Narodne skupštine trebalo bi da se održi 17. aprila.

Suštinska dilema je da li će nastaviti savez sa socijalistima ili će ući u politički pakt sa Borisom Tadićem i koalicijom oko NDS, ali je i te kako realna i opcija da SNS sam formira vladu, što mu dozvoljavaju postizborna matematika i volja građana.

Pomen žrtvama

Nizom komemmorativnih skupova juče je obeležen dan sećanja na žrtve i 15-togodišnjicu NATO agresije, objavljuje Politika. Predsednik Nikolić položio je venac kod spomenika stradalima u Varvarinu a premijer Dačić na Straževici, jednom od najžešće bombardovanih ciljeva.

“Nepravda ne sme biti zaboravljena”, rekao je Nikolić. “Od mene ne očekujte da zaboravim šta se dešavalo za vreme agresije na Srbiju, 78 dana i noći. Ni to da su vazdušne snage NATO-a, 30. maja, na dan verskog praznika Svete Trojice i velike nedeljne pijace, sa četiri projektila bombardovali most na Velikoj Moravi”.

“Svi junaci pali u odbrani otadžbine podvižnici su pravde i branitelji istinskih vrednosti. Njihova žrtva je sveta. Ako želimo da iz istorije nešto naučimo, ona mora biti nepristrasna i istinita. Naša obaveza je da ne pristanemo na iskrivljenu sliku istorijskih događaja i da nikada ne zaboravimo žrtve NATO agresije 1999. godine, čijim se senima klanjamo”, kazao je načelnik Generalštaba Vojske Srbije general Ljubiša Diković, inače ratni komandant 37. motorizovane brigade prilikom polaganja venca u kasarni „Stefan Nemanja” u Raški, na spomen-obeležje gde su imena 60 stradalih pripadnika ove jedinice.

„Narod koji zaboravlja svoje žrtve i svoju istoriju, osuđen je da je ponovo preživljava. Moramo da čuvamo sećanje na sve one koji su branili našu zemlju”, rekao je premijer Dačić posle polaganja venca na spomen-obeležje „Glasnik” na brdu Straževica pored beogradske Rakovice.

U Crkvi Svetog Marka u Beogradu i svim pravoslavnim hramovima služen je pomen žrtvama.

Varvarin, 24.03.2014 - predsednik Srbije Tomislav Nikolić položio je danas venac na spomen obeležje stradalima povodom obeležavanja 15. godišnjice NATO bombardovanja

Timošenko poziva na ubijanje Rusa

Ukrajinci moraju da upotrebe oružje protiv Rusa tako da čak ni spržena zemlja ne ostane tamo gde je Rusija, rekla je, kako navodi sajt Raša tudej, bivša premijerka Ukrajine Julija Timošenko u telefonskom razgovoru koji je procurio u javnost, prenose Novosti.

"Spremna sam da uzmem automat i da pucam 'kučkinom sinu' u glavu", navela je bivša ukrajinska premijerka u telefonskom razgovoru sa bivšim zamenikom sekretara Saveta za nacionalnu bezbednost Nestorom Šufrikom koji je objavljen na Jutjubu.

Bivša premijerka Ukrajina potvrdila je na svom Tviter nalogu autentičnost razgovora, ali demantovala deo njegovog sadržaja dok je Šufrik izjavio da se "razgovor nije dogodio".

Na njegovu primedbu da je "šokiran" rezultatima referenduma na Krimu, Timošenkova je, kako je preneo RT, kazala da je "vreme da uzmu oružje i pobiju proklete Ruse zajedno sa njihovim liderom", a Šufrik je potvrdio da je spreman da sa starijim sinom ide da brani zemlju.

Šufrik je zatim upitao bivšu ukrajinsku premijerku šta učiniti sa osam miliona Rusa u Ukrajini, koji su "prognanici", a ona je odgovorila da ih "treba ubiti nuklearnim oružjem".

Bivša premijerka Ukrajina je na svom Tviter demantovala da je predložila da osam miliona Rusa treba pobiti.

Američke pretpostavke o ruskoj frustraciji

U pojedinim američkim medijima pojavila se teza kako je ruska aneksija Krima u stvari dugo čekana osveta Vladimira Putina za Kosovo gde je Vašington potpuno ignorisao stavove Moskve, objavljuje Politika pod naslovom “Putin uživao kad su Rusi zauzeli prištinski aerodorm”. Stroub Talbot nekadašnji zamenik američkog državnog sekretara za Vašington post je napisao da je stalno vraćanje ruskog predsednika na primer Kosova bez sumnje izraz ukorenjene ruske frustracije zbog ponižavanja koja su trpeli od Zapada devedesetih godina.

Prognani sa Kosova - bez prava glasa

Oduzimanjem prava glasa raseljenima sa Kosmeta, koje se predviđa novim izbornim zakonom skrojenim u Prištini, legalizovalo bi se etničko čišćenje, a sporni propis praktično bi ukinuo rezervisana mesta za manjine u pokrajinskoj skupštini.

Ove teške posledice po naš narod u KiM mogao bi da proizvede novi Zakon o opštim izborima, o kojem u četvrtak raspravlja parlament u Prištini, objavljuju Novosti pod naslovom “Priština Srbima otima glas”.

Osim toga, ovaj dokument nalaže da u biračkom spisku mogu biti samo osobe sa državljanstvom Kosova. To znači da bi na izborima za pokrajinsku skupštinu koji se bliže, Srbi na KiM mogli da glasaju samo ako imaju kosovska dokumenta. Uz to, predstavnika manjina ne bi bilo u biračkim odborima!

Korišćenje državnih funkcija u izbornoj kampanji

Državni funkcioneri su tokom izborne kampanje masovno i svakodnevno koristili svoje položaje na javnim funkcijama da bi dodatno promovisali političke stranke kojima pripadaju, objavljuje Danas.

Posebno se povećalo njihovo učešće u promotivnim aktivnostima kao što su posete fabrikama, školama, zdravstvenim ustanovama, svečana otvaranja, potpisivanje ugovora, uručenje donacija, stipendija, razgovori sa građanima i radnicima, pokazuju podaci koje je Transparentnost Srbija sakupila posmatranjem ponašanja 27 funkcionera tokom protekle kampanje u periodu od 1. februara do 16. marta. Taj vremenski uzorak je upoređen sa istim periodom 2013. godine. Zaključak je da su političari nastavili lošu praksu iz svih prethodnih izbornih kampanja.

Ono što posebno pada u oči u ovoj analizi je ogromno povećanje broja promotivnih aktivnosti funkcionera, u proseku „neverovatnih“ 848 odsto za sve funkcionere, kao i značajno smanjenje broja njihovih međunarodnih aktivnosti, i to za 63 odsto.

Najviše promotivnih aktivnosti, prema Transparentnosti, tokom kampanje su imali ministarka Zorana Mihajlović (36), sekretar Privremenog organa Beograda Goran Vesić (32), ministar Vanja Udovičić (25), predsednik Privremenog organa Beograda Siniša Mali (21), prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić (17), ministarka Slavica Đukić Dejanović (16), ministar Tomislav Jovanović (14), ministar Aleksandar Vulin (14), premijer Ivica Dačić (osam).

Najava vanrednih izbora u Vojvodini

Pod naslovom “I Tadić krenuo u rušenje Pajtićeve vlade”, Politika objavljuje da je petoro bivših poslanika Demokratske stranke oformilo poslanički klub Nove demokratske stranke. Prvo ozbiljnije osipanje poslaničkog kluba vladajuće DS pokrenulo je nagađanja kako je to početak kraja vlade Bojana Pajtića u Vojvodini. Očekuje se da će se ovom klubu pridružiti još poslanika. Šef novog poslaničkog kluba Miloš Gagić kaže da “niti prizivamo vanredne pokrajinske izbore niti možemo da ih sprečimo”.

Funkcioner DS Milivoj Vrebalov nazvao je članove novog kluba “prebezima” i dodao da će “Boris Tadić zarad šake vlasti srušiti sve jer mu ništa nije sveto, samo vlast”.

Šutanovac protiv Đilasa?

Dragan Šutanovac ovih dana odlučuje o tome da li će se kandidovati za predsednika Demokratske stranke na predstojećoj izbornoj skupštini i „izaći na crtu“ sadašnjem lideru demokrata Draganu Đilasu, koji ne namerava da se povuče, objavljuje Danas. Kako nam je nezvanično reklo više sagovornika bliskih Šutanovcu, on će se kandidovati ukoliko to od njega „budu tražili članstvo i odbori“, a, kako kažu, to se već uveliko dešava.

Avion na dnu okeana?

Malezijski "boing 777" je nestao i nema preživelih, a satelitski podaci ukazuju da se srušio u južnom delu Indijskog okeana.

To je saopšteno u Kuala Lumpuru danas, 16 dana posle misterioznog nestanka leta MH370, za kojim od 8. marta traga "pola sveta" - širom sveta, piše u Novostima pod naslovom “Avion na dnu okeana”.

Avion sa 239 osoba nestao je posle poletanja iz Kuala Lumpura 8. marta, a malezijski premijer je danas izjavio da satelitske analize snimaka pokazuju da je poslednja pozicija aviona "Malezija erlajnza" bila zapadno od Perta.

Priču o malezijskom avionu pratile su špekulacije na liniji teorija zavere - kakve uvek prate sve neobjašnjene događaje.

Ono što se zna je da je let MH370 poleteo iz Kuala Lumpura 41 minut posle ponoći po lokalnom vremenu - 16.41 po srednjoevropskom. U Peking je trebalo da sleti u 06.30 - odnosno 22.30 po srednjoevropskom.

Broj osuđenih na smrt najveći u istoriji sudstva

Brzopoteznim suđenjem u samo dva ročišta, sud na jugu Egipta osudio je na smrt 529 pristalica svrgnutog islamističkog predsednika Muhameda Mursija, okrivljenih za ubistvo jednog policajca, raspirivanje nasilja i napad na policijsku stanicu sredinom prošlog avgusta. Advokati optuženih ocenili su da je reč o prvostepenoj presudi bez presedana u novijoj istoriji, gde sudija odbrani nije dozvolio ni da iznesu argumente u prilog svojih štićenika, prenosi AFP a objavljuje Politika.

Samo 123 optužena je prisustvovalo suđenju u Miniji, dok su ostali, od ukupno 545 prvooptuženih, pušteni na slobodu, oslobođeni uz kauciju ili su u bekstvu. Samo 16 prvooptuženih potpuno je oslobođeno optužbi.

„Ovo je najbrže suđenje, a broj osuđenih na smrt je najveći u istoriji sudstva”, rekao je advokat Nabil Abdel Salam, koji zastupa neke lidere pokreta Muslimanska braća, uključujući Mursija, navodi Rojters.

U međuvremenu, sud u Miniji danas nastavlja sa suđenjem grupi od još 683 pripadnika Muslimanske braće, optuženih za ubistvo zamenika komandira policijske stanice u oblasti Mataj, nakon velikih nemira u Kairu prošlog leta, u kojima je u prestonici tada poginulo više od 900 ljudi. Među optuženima koji danas izlaze pred sud u Miniji je i Muhamed Badije, vrhovni vođa Muslimanske braće, pokreta koji je režim u Kairu u međuvremenu proglasio „terorističkom” organizacijom.

Jučerašnja presuda znači naglu eskalaciju akcija protiv Muslimanske braće i verovatno će povećati nestabilnost u zemlji, procenjuje Rojters.

Propadanje Belog dvora

Sanacija urušenog krova s kog se sliva voda na umetničke slike i vrednu biblioteku, tavanica „pojedena“ od vlage iz koje vire grede, okrunjena fasada i zidovi, popucali stubovi, istrulela drvenarija, sljuštena boja, zarđale cevi... Sve je to nevesela slika Belog dvora, koji spada u kulturna dobra neprocenjive vrednosti.

Otkad je član Krunskog saveta, arhitekta Dragomir Acović, obelodanio ove tužne prizore, u javnosti se ponavlja isto pitanje - ko je za ovakvo stanje kriv. Porodica Karađorđević smatra da je kriva država, koja daje pare „na kašičicu“, i zbog čijih birokratskih procedura realizacija svakog projekta traje tri godine. Zato pozivaju Republički zavod za zaštitu spomenika kulture da reaguje.

U Vladi, pak, ističu da su svake godine davali milione iz budžeta, da je nešto od toga dinastija trebalo da uloži u investiciono održavanje, i da država priprema projekat adaptacije glavne zgrade dvora, ali da treba prikupiti pare. Zasad još niko nema predstavu koliko bi to moglo da košta, piše u Novostima pod naslovom “Beli dvor “pojeo“ 11 miliona evra”.

Prvi dan suđenja Šariću

Darko Šarić pred krivičnim većem Specijalnog suda negirao krivicu za prodaju narkotika, objavljuju Novosti. 

“Ne osećam se krivim, nemam veze sa narkoticima, sve optužnice podignute protiv mene objedinjene su u jednu veliku laž. Samo još za zemljotres nisam optužen”, citiraju Novosti Šarića.

Darko Šarić, donedavno najtraženiji srpski begunac, uhapšen prošlog utorka, uporedio je sebe sa Osamom bin Ladenom, a zatim izjavio da u Srbiji „ni mrava nije zgazio”, izveštava Politika sa suđenja.

Čovek za kojim se četiri i po godine tragalo zbog šverca 5,7 tona kokaina u prvom pojavljivanju pred sudom, mirno je pogledao sudije u oči i rekao: „Droga nije moja, to je sve bez veze, ovo je obmana da se sakrije Agrobanka i druge stvari.”

Praćen pogledima podrške iz publike i podignutim rukama u obliku srca, Šarić je samouvereno stao za govornicu, pred sudsko veće kojem predsedava sudija Siniša Petrović:

„Ovo je velika laž. O meni pišu kao o Bin Ladenu i mogao bih da se pozovem na neuračunljivost. Ovo je obmana bivšeg režima da zamagle svoje lopovluke i predstave me kao ubicu, perača para i zločinca. U ovoj zemlji ni mrava nisam zgazio i čudi me medijska satanizacija. Viđao sam se sa mnogim uticajnim ljudima i oni su tu gde jesu, a ja sam ovde. Ovo je kao u filmu kada vam sve nameste. Nadam se da će se dokazati da nisam kriv”, rekao je Šarić.

On je odbio da iznese odbranu u slobodnom izlaganju, objasnivši da mu je to savetovao njegov advokat Radoslav Baćović, koji ga je upozorio da će ga tužilac zbuniti.

„Priča se o osam milijardi evra, a tuže nas za 22 miliona”, rekao je Šarić, osvrćući se na optužbe za pranje novca, za šta mu se sudi u posebnom postupku. Negirajući i taj deo optužbi on je spomenuo bivšu ministarsku pravde Snežanu Malović i nekadašnjeg državnog sekretara u tom ministarstvu Slobodana Homena, piše u Politici.

“Šarić: Bivši režim mi smestio”, naslov je u Danasu.

“Medijski prefromans narko-bosa u sudnici: Kokainski kabadahija”, naslov je u Blicu gde piše da je “bahato, bezobrazno, na momente I tragikomično, tako je izgledalo dugo najavljivano prvo pojavljivanje Darka Šarića na suđenju za šverc kokaina i pranje novca”.

Bogićević tvrdi da će vratiti dugove

Dug svih članica koncerna Farmakom u ponedeljak je iznosio 182 miliona evra. Za toliku sumu, blokirani su računi 11 preduzeća, koja posluju u okviru kompanije šabačkog biznismena Miroslava Bogićevića. Uprkos velikom minusu, Bogićević kaže, za Novosti, da njegov Farmakom - neće propasti, jer će većina firmi iz koncerna ući u reorganizaciju.

“Za deset do 15 dana biće spremni svi planovi za reorganizaciju osam od 10 firmi koje posluju u sastavu Farmakoma“, kaže Bogićević. “Reč je o unapred pripremljenim planovima reorganizacije (UPPR), koji se rade za svako preduzeće pojedinačno.”

Bogićević navodi da je koncern u problemu već dve godine, ali da uzrok tome nije u lošem poslovanju.

“Imali smo „nameštaljku“ od strane banaka u vezi sa blokadom računa”, tvrdi on. “Zato smo tužili Zberbanku i Findomestik banku, tražeći odštetu od 11,15 milijadi dinara, odnosno 100 miliona evra. Te dve banke su nam, bez objašnjenja, blokirale račune na ime duga po kreditu, iako smo sve redovno namirivali i nismo im dugovali ni dinara kamate. Ta blokada je, posledično, izazvala mnogo veću štetu.”

Računi 10 preduzeća koja posluju u okviru šabačkog koncerna Farmakom blokirani su za 12,2 milijarde dinara. Kada se na to doda i blokada matičnog preduzeća, od 8,9 milijardi dolazi se do ukupne sume veće od 21 milijarde dinara, odnosno 182,5 miliona evra. Ovde je reč samo o dospelim dugovanjima šabačkog koncerna, dok poslednji raspoloživi zvanični podaci pokazuju da je Farmakom još krajem 2012. godine dugovao 37,3 milijarde dinara, ili 328 miliona evra...

Prekršaj bez kazne

Univerzal banka, koja je propala nakon što je nezakonito odobravala kredite sopstvenim vlasnicima, zvanično je imala samo jednog akcionara sa udelom iznad pet odsto, Nebojšu Divljana. Mimo zakona, međutim, Univerzal je imao bar još jednog krupnog deoničara, Miroslava Bogićevića, koji je bio vlasnik 9,98 odsto akcija te banke, objavljuje Danas.

Iako je zakonom zabranjeno sticati vlasništvo od pet odsto i više u bilo kojoj banci, bez dozvole Narodne banke Srbije, Bogićević će, kako potvrđuje NBS, proći nekažnjeno.

Naime, ovaj biznismen je javno priznao da je iskoristio dve svoje firme, Farmakom i Basemi, kako bi ukrupnio svoj udeo u Univerzalu, kao i da za to nije tražio dozvolu NBS. To je protivzakonito.

Budući da je pet odsto vlasništva prag koji zahteva odobrenje centralne banke, Bogićević je u svaku od ove dve firme raspodelio 4,99 odsto. Tako je izbegao traženje dozvole, a centralna banka nije shvatila da su u pitanju povezane firme, iako su obe registrovane na istoj adresi u Šapcu.

Onda je usledio rasplet. Prema tvrdnjama Nebojše Divljana, Bogićević je sa ostalim glavnim akcionarima instalirao svog čoveka, Dragana Tomića, na čelo Univerzal banke, koji je onda počeo da tim akcionarima nezakonito odobrava kredite bez obezbeđenja. Kada su uzeli sve kredite koje su mogli i prestali da ih vraćaju, banka je propala, a štediše, narodski rečeno, pokradene. Tomić je sada u pritvoru.

Međutim, iako je Bogićević priznao da je nezakonito uvećao svoj udeo u Univerzalu, što mu je dalo duplo veću glasačku moć od dozvoljene kada je biran Tomić za predsednika Izvršnog odbora, Narodna banka i dalje ne zna za to i, kako proizilazi iz njihovog odgovora Danasu, ništa ni ne namerava da učini.

Deponenti su izgubili sav svoj novac. Građani i male firme će svoju štednju dobiti iz budžeta Srbije, koja će za to potrošiti 70 do 80 miliona evra. Još 60 do 70 miliona evra je direktna šteta koju će Srbija pretrpeti zato što su njena javna preduzeća i institucije iz ekonomski neobjašnjivih razloga svoj novac držale u Univerzalu. Tako se šteta po poreske obveznike, odnosno obične građane penje na 130 do 150 miliona evra.

Taj novac nije nestao, već se prelio na račune nekolicine povlašćenih kompanija, koje se, koincidentno, vezuju za dve vodeće partije bivše vlade, SNS i SPS.

Zločin u Sremu

U porodičnoj kući u Ulici fruškogorskoj 53 u sremskom selu Susek nedaleko od Beočina, pronađeno je beživotno telo Tatjane Velimirović (72), dok je njena majka Milena Mijalčić (92) sa teškim povredama po glavi i telu, ležala pored nje. Zločin se dogodio u noći između petka i subote, a pretpostavlja se da je motiv koristoljublje. Zasad je nepoznato da li je nešto, i ako jeste - šta, odneto iz kuće u kojoj su majka i ćerka živele same, javljaju Novosti pod naslovom “Stravičan zločin u Sremu: Ćerka zadavljena majka povređena”.

.