Koja politika bi bila bolja za Srbiju?

Zemlje koje su učestvovale u NATO intervenciji nikada neće priznati da nisu bile u pravu. Glavni strateg napada na Jugoslaviju, uveravao je svetsku javnost da će bombardovanje potrajati najviše tri dana. Dva zločina u jednom: prvo, zločin je što su bombe uopšte bačene, a drugi, još veći, jeste korišćenje nerazumno velike količine zabranjene municije sa osiromašenim uranijumom i neverovatan broj bačenih kasetnih bombi. Koja politika bi bila bolja za Srbiju, da mi uvedemo sankcije Rusiji, ili da kažemo da podržavamo narušavanje teritorijalnog integriteta, pa da nam kažu odrekli ste se Kosova, ili da kažemo da ćemo da napustimo evropski put? Prva sednica novog saziva Skupštine Srbije biće zakazana, najverovatnije, za 7. april a najkasnije do 20. aprila, biće izabrana i nova, Vlada Srbije, nagađaju novine.

Montreal, 23.03.2014 - snežna oluja u početku proleća u blizini Montreala

Ideologija ljudskih prava u službi ulepšavanja vojnih intervencija

Pozivanje zapadnih zemalja na bombardovanje SR Jugoslavije kao na uspešan obrazac delovanja bez mandata UN, ne treba da čudi jer je upravo postavljanje takvog presedana bio jedan od motiva za agresiju NATO. Zemlje koje su učestvovale u intervenciji nikada neće priznati da nisu bile u pravu jer je to za njih bio uspeh“, kaže za Politiku američka novinarka Dajana Džonston. Ona je pisala o događajima na Balkanu krajem prošlog veka, na potpuno suprotan način od uvrežene matrice u zapadnom javnom mnjenju. Autorka je knjige „Suludi krstaši: Jugoslavija, NATO i obmane Zapada“ a ovih dana u Beogradu učestvuje u obeležavanju 15 godina od agresije NATO.

„Ideologija ljudskih prava služi istovremeno domaćim i globalnim ciljevima. Za Evropsku uniju to znači „meki“ evropski nacionalizam. Za Sjedinjene Američke Države, koje direktnije od današnje Evrope govore o svom nacionalnom interesu, ideologija ljudskih prava koristi se kako bi se strane intervencije prikazale kao krstaški pohod i da bi pridobile evropske saveznike i prevashodno njihovu intelektualnu elitu. Takođe, cilj je i da se pridobije anglofoni svet uopšte, posebno Kanada i Australija“, kaže Dajana Džonston. „Kao što su nekada zemlje Varšavskog pakta kao sateliti pratile odluke Moskve, tako je danas sa Vašingtonom i zemljama članicama NATO. One to čine čak i kada Amerika, kao sada u Ukrajini, ide direktno protiv evropskih interesa.“

Poučan otpor NATO agresiji

Na početku NATO agresije 1999. godine kubanski lider Fidel Kastro  izrazio je veru u spososbnost Srba da se svojim gerilskim veštinama, sticanim i razvijanim tokom čitave istorije, dostojanstveno odupru vazdušnim napadima i potencijalnoj kopnenoj invaziji najveće vojne alijanse iza koje je stajalo devetneaest najmoćnijih država. Nasuprot njemu, general NATO-a Vesli Klark, glavni strateg napada na Jugoslaviju, uveravao je svetsku javnost da će bombardovanje potrajati najviše tri dana. Pokazalo se da Fidel Kastro ima mnogo veće iskustvo od generala Klarka o tome šta je sve jedan narod spososban da uradi u svojoj borbi za slobodu, objavljuje Politika pod naslovom „Otpor NATO agresiji – jedna od bitaka u globalnom ratu“.

Iskustvo Vojske SRJ tokokm 78-dnevnog napada, kasnije je izučavano u zemljama koje su ispravno predviđale da će biti sledeća američka meta, piše za Politiku Milenko Srećković, predsednik Pokreta za slobodu i urednik časopisa na engleskom jeziku Fridom fajtinfo.

„Evropska pravda je umrla u Srbiji“

Kada je 1999. uz NATO bombe na Jugoslaviju krenula i nezapamćena medijska histerija po evropskim medijima protiv „groznih Srba“, među retkima koji su stali iza bombarodovanih našao se Nemac, admiral Elmar Ludvig Šmeling, bivši šef Nemačke obaveštajne službe i potonji šef Kontraobaveštajne službe NATO. Iako je tada bio u penziji, Šmelingov oficirski autoritet bio je dovoljan da u Nemačkoj odjeknu njegove reči: „Stid me je kao čoveka i oficira što moja država treći put u ovom veku napada malu Srbiju“, objavljuju Novosti pod naslovom “Evropska pravda je umrla u Srbiji”.

Admiral Šmeling ponovo je minulog vikenda bio u Beogradu na obeležavanju 15 godina od agresije na SRJ.

Aprila 1999. razobličili ste medijski NATO mit o humanitarnoj NATO intervenciji u Jugoslaviji u cilju spasavanja ugroženih Albanaca.

“Da, ukazao sam da su tvrdnje Rudolfa Šarpinga, ministra odbrane tadašnje Nemačke, kako postoji genocidni srpski ratni plan „Potkova“, koji ima za cilj isterivanje Albanaca sa Kosova obična laž, jer takva reč ne postoji ni u srpskom jeziku i očigledno je iz NATO kuhinje. Takođe, javnosti sam ukazao i na zvanična dokumenta Berlina, tačnije Saveznog zavoda za verifikaciju izbeglica iz marta 1999, u kojima je jasno pisalo da u Jugoslaviji ne postoji državni program proterivanja ljudi sa Kosova. Izbeglice i humanitarna kriza u pokrajini počeli su kada su počele da padaju NATO bombe, i to je jedina istina.”

Odmah posle završetka bombardovanja, u julu, došli ste u posetu Jugoslaviji. Šta ste videli?

“Iako sam obučen vojnik profesionalac, bio sam preneražen stepenom razaranja u vašoj zemlji i ciljevima koji su gađani. Prema Srbima su počinjena dva zločina u jednom. Prvo, zločin je što su bombe uopšte bačene, a drugi, još veći, jeste korišćenje nerazumno velike količine zabranjene municije sa osiromašenim uranijumom i neverovatan broj bačenih kasetnih bombi.”

Čim ste se vratili u Nemačku, protiv Šarpinga, Fišera i Šredera podneli ste Saveznom sudu krivičnu prijavu jer su „prekršili član 80 državnog zakona“, koji zabranjuje upotrebu nemačke vojske u agresivnim ratovima. Kako se to završilo?

“Tužbu nisu uzeli ni u razmatranje. Ipak, u Berlinu smo osnovali potom „Evropski tribunal za mir“ u čijem radu su učestvovali mnogi umni ljudi Evrope i sveta, i taj sud je simbolički osudio i nemačke lidere za bombardovanje Srbije. Pravda i međunarodno pravo su ubijeni bombardovanjem vaše male nezavisne zemlje 1999, mimo odluka SB UN.” 

Na obeležavanju 15 godina od bombardovanja Jugoslavije u beogradskom Sava centru bilo je na desetine intelektualaca, bivših visokih diplomata, generala i naše i drugih armija sveta. Ipak, u oči je upala činjenica da je iz Nemačke stiglo ubedljivo najviše gostiju - čak 30, piše u Novostima.

Napad na Putina

Ruski predsednik Vladimir Putin se ponaša kao mafijaški bos. Invazijom, okupacijom i konačnim prisvajanjem Krima uperio je ruske pištolje u Ukrajinu i rekao: život ili teritorijalni suverenitet. Prisila je do sada davala rezultate i Putin to zna, objavljuje Danas autorski tekst Adama Mihnjika pod naslovom “Silom protiv Putina” (autor je bio jedan od lidera Solidarnosti; osnivač je i urednik Gazete viborče).

Zapravo, Putin je bio iskren u svom govoru u kojem je objavio prisvajanje Krima - njegov režim se ne boji kazne i uradiće šta god mu je drago. Krim je samo prvi korak ka ostvarenju njegovog sna o obnavljanju ruske moći.

Njegovo obraćanje u Kremlju predstavljalo je skup laži i manipulacija, mada bi vešta analiza bila gubljenje vremena. Prosta činjenica glasi da je predsednik jedne od najmoćnijih zemalja krenuo putem sukobljavanja s celom međunarodnom zajednicom. Njegov govor bio je simbol grozničavog, paranoičnog sveta „Demona“ Fjodora Dostojevskog, koji, kao i on, dočarava obmanjujući alternativni univerzum, mesto koje ne postoji i nikada nije postojalo.

Šta Kosovo, gde su Albanci bili žrtve progona i etničkog čišćenja, ima zajedničko sa situacijom na Krimu, čiji narod Ukrajinci nikada nisu ugnjetavali?

Donetsk, 23.03.2014 - guverner Donjecke oblasti Sergej Taruta (58) i ministar inostranih poslova Nemačke Fran-Valter Štajumajer pred sastanak u Donjecku

“Koje je to genijalno rešenje?”

“Vučić: Idemo u EU, ali nećemo biti neprijatelji Rusije”, naslov je u Kuriru. Državnički Srbija će da zaštiti svoje interese. Zato moramo da imamo balansiran, odgovoran, ozbiljan stav, poručio je Vučić, prenosi ovaj tabloid.

Prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić rekao je juče da stav Srbije prema situaciji u Ukrajini nikako neće donositi tehnička vlada, ali je ukazao i na to da će Srbija svakako poštovati sve svoje obaveze na putu ka EU i neće imati neprijateljski stav prema Rusiji.

Vučić je naglasio i da je Srbija uvek bila i jeste za poštovanje svih međunarodnih normi i teritorijalnog integriteta zemalja, ali je i dodao da nam „predavanja o tome nikako ne mogu držati oni koji su lagano zgazili teritorijalni integritet Srbije“.

Nije reč, kako kaže, o balansiranju između Evrope i Rusije, jer srpska vlada nije ni ruska ni nemačka, već vlada republike Srbije.
“A koja politika bi bila bolja za Srbiju? Hoćete da mi uvedemo sankcije Rusiji, da imamo neprijateljski stav prema njima? Mislim da to nije odgovorno. Hoćete li da kažemo da podržavamo narušavanje teritorijalnog integriteta, pa da nam kažu odrekli ste se Kosova, ili da kažemo da ćemo da napustimo evropski put? Kažite koje je to genijalno rešenje”, upitao je Vučić posle sastanka s predsednikom Republike Srpske Miloradom Dodikom, izrazivši razumevanje za njegov stav da je referendum na Krimu izraz demokratske volje naroda, i da je legitiman i legalan.
“Ali mi takav stav ne možemo da imamo kao država”, dodao je Aleksandar Vučić.
Prvi potredsednik tehničke Vlade je rekao da je proteklih dana bio u Rusiji i objasnio prirodu tog puta:
“Imao sam određene zdravstvene preglede i to je bio razlog odlaska u Moskvu”, piše u Kuriru.

Canberra, 23.03.2014 - konferencija za medije Koordinacionog centra za spasavanje i pomorske bezbednosti Australije (Australian Maritime Safety Authority's rescue coordination center) petnaestog dana, do sada bezupešnih pokušaja da se pronađe nestali avion malezijskog avio-prevoznika  Malaysia Airlines ili njegovi ostaci: Mike Barton - šef koordinacije spasavanja, Alan Lloyd - direktor operacija traganja i spasavanja 

Počinje obnova srpskih pruga iz ruskog kredita

U autorskom tekstu za Politiku, pod naslovom „Po šinama – napred“, ruski ambasador u Beogradu Aleksandar Čepurin piše da „posle burnih dana februara i marta dolazi vreme da se vratimo rešavanju dubinskih pitanja privrednog razvoja naših zemalja“. On ukazuje na skori početak rekonstrukcije srpskih železničkih pruga uz učešće železničke kompanije „Ruske železničke pruge“. Ambasador za sutra (25. marta) najavljuje početak radova na rekonstrukciji železničkih pruga u Srbiji, uz učešće visokih predstavnika Rusije i Srbije i rukovodilaca za železničke pruga dveju zemalja. Ruski doprinos ovom projektu, piše Čepurin, dostićiće 800 miliona dolara odobrenih iz državnog kredita po „izuzetno povoljnim uslovima za Srbiju“.

Srbija bez dece

Popis je potvrdio da porodica u Srbiji ima u proseku manje od dvoje dece. Sa četvoro i više dece 1,1 odsto. Daleko smo od proste reprodukcije, objavljuju Novosti pod naslovom “Trećina parova bez dece”.

Srbiji su već dugo najpotrebnija - deca. Prosečna porodica u Srbiji ima svega 1,6 dece, što je daleko i od proste reporodukcije stanovništva. Posebno zabrinjava što je čak trećina bračnih i vanbračnih parova bez potomstva, piše u ovom listu.

Sudbina lokalne vlasti

„Kad šef države ´preti´ lokalnim vlastima“, naslov je u Politici gde se raspravlja da li vlast koja pobedi na republičkim izborima može i ima pravo da „prekomponuje“ i vlast u opštinama i da li se u tom sličaju gubi smisao lokalnih izbora. Povod za ovu analizu je izjava predsednika Republike Tomislava Nikolića, data u Kragujevcu neposredno posle poslednjih izbora:

„Ne možete da vladate u ime onih koji su vas izabrali pre dve-tri godine, nego u ime onih koji su juče glasali“, rekao je Nikolić. Mada postoje stavovi „za“ i „protiv“ ovakvog mišljenja predsednika Republike, u Politici piše da će novi zakon o lokalnoj samoupravi – koji je spreman za usvajanje –dovesti do vanrednih lokalnih izbora i „na najrealniji način“ rešiti pitanje kakva će biti vlast u opštinama.

List podseća da su i pre ovih izbora u mnogim opštinama upodobljene vlasti prema sastavu vladajuće koalicije a da su to činile i ranije vlasti. Kao najnoviji paradoks navodi se primer Vojvodine gde su posle poslednjih opštih izbora (2012.) demokrate formirale vlast u 37 opština a sada im je ostalo samo sedam opština.

Henin-Beaumont, 23.03.2014 - glasanje na nedeljnim lokalnim, opštinskim izborima u Francuskoj

Nova skupština za dve nedelje?

“Parlament 7. aprila?” naslov je u Danasu gde piše da će “SNS budućim koalicionim partnerima ponuditi mesto predsednika Skupštine Srbije”.

Kompletan posao oko konstituisanja novog saziva Skupštine Srbije i formiranja vlade biće završen već u prvoj polovini aprila, saznaje Danas iz izvora u vrhu Srpske napredne stranke. Nebojša Stefanović, predsednik dosadašnjeg saziva parlamenta, prvu sednicu novog saziva Skupštine Srbije zakazaće, najverovatnije, za 7. april. Na prvom zasedanju biće potvrđeni mandati poslanika i izabrani predsednik i potpredsednici parlamenta. Veoma brzo, najkasnije do 20. aprila, biće izabrana i nova, kako navode u SNS, funkcionalna i efikasna Vlada Srbije, nezvanično kažu naprednjaci za Danas.

Ako manji partneri ne prihvate funkciju predsednika Skupštine, naprednjaci će kandidovati Gorana Kneževića.

“Sve je to u domenu glasina”, kaže Knežević za Danas.

Takozvana humanost stranaka

“Najviše prijava za povredu zakona u protekloj izbornoj kampanji stiglo je na adrese vladajućih stranaka, a enormni broj njih ukazivao je da su u trci za glasovima, između ostalog, organizovani besplatni lekarski pregledi, čak i ginekološki”, rekla je direktorka Agencije za borbu protiv korupcije Tatjana Babić.

“Zapanjeni smo količinom takozvanih humanitarnih aktivnosti stranaka u kampanji. Takva praksa uočena je još samo u Egiptu. U evropskim zemljama to je izričito zabranjeno”, kaže ona za Danas u tekstu pod naslovom “Stranke organizovale i ginekološke preglede”.

Đilas se opet kandiduje za predsednika DS, Šutanovac protivkandidat

„Đilas tražio krticu u vrhu DS“, naslov je u Blicu gde piše da je sednica predsedništva stranke bila nakratko prekinuta. Lider DS je sumnjao da jedan funkcioner uključenim telefonom omogućava „nekom sa strane“ da direktno sluša sastanak. Po porukama koje su nam stizale, bilo je jasno da nas neko sve vreme sluša, kaže izvor Blica. Đilas je rekao da će se ponovo boriti za funkciju predsednika DS, „pa šta bude“, a u tome ga je podržala Ružica Đinđić. Šutanovac će biti protivkandidat Đilasu na predstojećoj izbornoj skupštini DS, objavljuje Blic.

Zašto su pare držane u Univerzal banci?

Deset najvećih deponenata iz državnog sektora u Univerzal banci su držali čak 6,1 milijardu dinara, odnosno oko 52 miliona evra, kako na štednim, tako i na tekućim računima. Precizni podaci do kojih je došao Danas pokazuju da su najveći državni klijenti propalog Univerzala bili Dunav osiguranje i Agencija za osiguranje depozita, koji su, svako pojedinačno, u ovoj banci držali po više od milijardu dinara.

Agencija za osiguranje depozita koja je danas čak i administrator Univerzal banke u stečaju, na Danasovo pitanje da li je u Univerzalu držala novac, odgovorila je da nije. Ali kada smo od Agencije zvanično tražili da na osnovu Zakona o slobodnom pristupu informacijama, pogledamo spisak državnih institucija koje su imale depozite i račune u Univerzalu (gde bi se videla i eventualna sredstva same Agencije), naš zahtev je odbijen. Na ovakvo rešenje Danas je podneo žalbu Povereniku za informacije od javnog značaja Rodoljubu Šabiću, po kojoj se trenutno rešava.

Sredstva koja je Agencija imala u Univerzalu prema dobijenim informacijama dostižu 1,3 milijarde dinara. Time se Agencija „plasirala“ u sam vrh javnih institucija koje su novac, koji posredno ili neposredno pripada građanima, odnosno poreskim obveznicima, svesno stavile u banku za koju je bilo opšte poznato da je na putu bankrota. Zašto je to učinjeno, ne zna se. Na to pitanje Danasu nije odgovorila nijedna firma koja je novac stavljala u Univerzal.

Veliki iznos od 1,34 milijarde dinara imalo je Dunav osiguranje, koje, kao i mnogi, na naša pitanja nikada nije odgovorilo. Jugoimport SDPR je držao 619,3 miliona dinara, što je manje od iznosa s kojim se ranije računalo. Zavod za udžbenike je imao 563,5 miliona, Poštanska štedionica 500 miliona, a AOFI - Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza 235 miliona.

Grad Beograd je u ovoj banci imao 200 miliona dinara, a skoro isto toliko, 200,8 miliona, imala je i Mera invest, preduzeće u vlasništvu Marka Miškovića, sina vlasnika Delta holdinga Miroslava Miškovića. Mišković je bio najveći akcionar Univerzala, ali je prošle godine ubrzano rasprodao svoj udeo u ovoj banci. Ova sredstva Mere su ipak ostala.

Termoelektrana Nikola Tesla u Univerzalu je imala 144 miliona dinara, dok je Beogradski sajam imao 102 miliona dinara. Sajam je specifičan kao preduzeće koje je ovoliki novac držalo u lošoj banci kao što je Univerzal, dok je u drugim bankama istovremeno uzimalo kredite i redovno beležio gubitke.

Koliko je stečaj u Srbiji dug proces, pokazuje i to da su u Univerzalu novac držale i davno ugašene banke. Tako je Beogradska banka imala 790.000 dinara u Univerzalu, dok je Beobanka tu imala (i sada izgubila) čak 540 miliona.

Šarić prvi put pred sudom

Posle tri i po godine otkako je održan prvi glavni pretres protiv Darka Šarića, koji se sve do sada vodio u njegovom odsustvu, zbog optužbi da je organizovao kriminalnu grupu za nelegalnu trgovinu narkoticima, u ponedeljak će se ovaj Pljevljak konačno naći u sudnici Posebnog odeljenja beogradskog Višeg suda. Veće, kojem predsedava sudija Siniša Petrović od njega će najpre uzeti lične podatke, pitaće ga kako se izjašnjava na navode optužnice, a zatim će mu dati da iznese odbranu, objavljuju Novosti pod naslovom “Optužnica teška 5,7 tona droge”.

Domaća, ali i strana javnost od prvog Šarićevog javnog pojavljivanja očekuju mnogo. Od utorka, kad se, kako je objavljeno bezuslovno predao, spekuliše se gde se krio, ko mu je pomagao, zašto je odlučio da se preda. Takođe, javnost interesuje i da li će spomenuti imena nekih političara, biznismena, ljudi iz javnog života, za koje se kroz medije provlačilo da su mu omogućili da svojevremeno stekne ogromno bogatstvo, da prljavi novac opere kroz kupovinu preduzeća i zemljišta u Srbiji, za šta se vodi poseban sudski postupak.

Prema najavama advokata Radoslava Baćevića, Šarić će negirati krivicu. On, kako je kazao, „veruje da će suđenje biti fer i pošteno i da će se utvrditi istina“.