Vanredni izbori, glavna tema

Ako bi sada bili održani izbori SNS bi dobila 43,9 odsto glasova a slede DS (11,6), SPS (10), DSS (6,2), LDP (5). Glasanje u prestonici biće raspisano u naredne dve nedelje a o republičkoj trci odlučuje skupština SNS 25. januara. Propadanje jedina preostale državna fabrike lekova, zbog bahatosti vladajućih partija, pogrešne državne politike i moći farmaceutske mafije.

Havana, 02.01.2014 - kubanski predsednik Raul Kastro sa potpredsednicima na proslavi godišnjice kubanske revolucije: Jose Ramon Machado Ventura, Raul Castro, Miguel Diaz-Canel

Očekuju se izbori

Politika objavljuje rezultate istraživanja javnog mnjenja pod naslovom „Građani u 2014. godini očekuju izbore“. Aleksandar Vučić ostavlja najjači pozitivan utisak na 50 odsto građana a prvi sledeći je Tomislav Nikolić sa 15 odsto. Ako bi sada bili održani izbori SNS bi dobila 43,9 odsto glasova a slede DS (11,6), SPS (10), DSS (6,2), LDP (5).

Rio de Janeiro, 02.01.2014 - rashlađivanje ispod tuša na plaži Ipanema u Rio de Žaneiru gde je temperatura dostigla 39 stepeni Celzijusa

Odluka o izborima za tri nedelje

Glasanje u prestonici biće raspisano u naredne dve nedelje a o republičkoj trci odlučuje skupština SNS, piše u Novostima pod naslovom „Odluka o izborima 25. januara“.List citira premijera Dačića koji kaže da je saglasan sa Vučićem u stavu „da izbori sada nisu tema“, i predsednika republičke skupštine Stefanovića koji smatra da „vanredno glasanjene bi ugrozilo evropski put“.

Kako je propala Galenika

„Galeniku upropastile partije i farmakomafija“, naslov je u Politici. Ima li leka za poslednju srpsku fabriku lekova, pita se autor i u odgovoru podseća kako je farmacija, uz proizvodnju oružja cigareta i informacione tehnologije, najunosniji posao svuda u svetu. U Srbiji, izgleda nije, pošto je jedina preostala državna fabrika lekova, Galenika nagomilala ukupno 190 miliona evra duga.

„Galenika je do pre osam godina pokrivala svojim proizvodima pola tržišta Srbije koje vredi oko 700 miliona evra godišnje. Sada količinski pokriva 20 odsto tržišta a po vrednosti svega 10 odsto“, kažu vd direktor Živomir Novaković i Rajko Unčanin, zastupnik državnog kapitala u Galenici.

Kako se dogodilo ovo propadanje, list objašnjava bahatošću vladajućih partija i pogrešnom državnom politikom.

Građani sve teže dobijaju kredite

„Zbog loših firmi krediti sve skuplji“, piše u Novostima. Banke sve češće i bez obrazloženja odbijaju zahteve za pozajmice i dozvoljeni minus. Zbog sve više nenaplativih kredita građana, banke neće ni da refinansiraju postojeće kredite ako smatraji da je rizična firma u kojoj klijent radi.

Zemljište u Luci Beograd – državno

„Ustavni sud presudio: privatizacijom Luke nije kupljena i zemlja“, naslov je u Politici. Ako neko namerava da zida stambene objekte na teritoriji Luke, mora da plati punu cenu zemljišta, odlučio je Ustavni sud. Kupovinom preduzeća u privatizaciji, novi vlasnici stekli su svojinu samo nad kapitalom i imovinom ali ne i na zemljište.

Problemi tužilačke istrage

Novi Zakonik o krivičnom postupku (ZKP), koji je uveo praksu da tužioci umesto sudija sprovode istragu, primenjuje se od oktobra, a već su uočeni brojni problemi, poput nedostatka novca, ali i tužilačkog osoblja. Ocenjujući prva tri meseca primene tužilačke istrage, Goran Ilić, predsednik Udruženja tužilaca Srbije, za Danas navodi da je potrebno znatno povećanje broja zaposlenih u javnom tužilaštvu, budući da su na tužilaštvo prenete brojne dužnosti, ali bi, s druge strane, trebalo pristupiti i ozbiljnim izmenama u tekstu postojećeg ZKP-a. Kako kaže, trebalo bi „popraviti“ ono što se da „popraviti“, a potom razmisliti i o promeni koncepta krivičnog postupka.

Uspesi srpske diplomatije

„Imamo predloge za ambasadore u SAD, Kini i Nemačkoj“ naslov je intervjua u Danasu sa Ivanom Mrkićem, ministrom spoljnih poslova Srbije.

„Mislim da je ovo ministarstvo svojim angažovanjem dalo važan doprinos naporima rukovodstva naše zemlje za unapređenje njenog međunarodnog položaja. Naš cilj je uvek bio da diplomatija istinski bude u funkciji razvoja države i društva i smatram da smo postavili dobre osnove za to, navodi Mrkić, ocenjujući rad MSP u 2013. godini.

Šef srpske diplomatije ukazuje da su otpočinjanje pregovora o punopravnom članstvu u Evropskoj uniji kao priznanje za sprovedene reforme, jednogodišnje predsedavanje Generalnom skupštinom UN, izbor u Ekonomsko-socijalni savet svetske organizacije, samo neka od dostignuća srpske diplomatije i državnog rukovodstva.

„Podsetio bih i da smo izabrani za predsedavajućeg OEBS 2015. godine. Takođe, intenzivirani su kontakti i uspostavljeni raznovrsni vidovi saradnje sa državama širom sveta, kako bilateralno, tako i u okviru međunarodnih organizacija. Uprkos teškoj ekonomsko-finansijskoj situaciji u svetu, doprineli smo pozicioniranju Srbije visoko na listi potencijalnih destinacija za ulaganja stranih investitora. Srbija je danas istinski faktor mira i stabilnosti u regionu. Odnosi sa našim neposrednim okruženjem su poboljšani, a poverenje u našu zemlju raste“, ističe ministar Mrkić.

Manji vojni bužet, više vojnika u inostarnim misijama

„Uskoro izmene zakona o odbrani i vojsci“, najavljuje ministar odbrane Nebojša Rodić u razgovoru za Danas.

Kako objašnjava, prioriteti za 2014. su opremanje i modernizacija, školovanje i edukacija, podrška razvoju i unapređenju konkurentnosti odbrambene industrije na domaćem i stranom tržištu, očuvanje standarda profesionalnih pripadnika u uslovima restriktivnog finansiranja, kao i učešće u multinacionalnim operacijama Ujedinjenih nacija i Evropske unije.

Govoreći o učešću u mirovnim misijama, on ocenjuje da se na taj način pokazuje posvećenosti miru i pripadanje demokratskim snagama sveta koje se zalažu za stabilnost i saradnju.

„Sada u osam misija Ujedinjenih nacija i Evropske unije imamo 226 pripadnika, što je duplo više od ukupnog broja naših mirovnjaka u misijama mira u prethodnoj deceniji. Planiramo povećanje i broja misija i broja naših pripadnika, pre svega u misijama Evropske unije. Sada smo u okviru te saradnje prisutni u dve misije, EUTM Somalia i Atalanta, čiji je cilj poboljšanje stanja u Somaliji i borba protiv piraterije u vodama Indijskog okeana na Rogu Afrike. Pripremamo se za učešće u misiji u Maliju u Africi, sa medicinskom timom i timom za obuku, a razmatramo mogućnosti za prijavljivanje u još par misija EU u Africi, gde je prisustvo međunarodnih snaga neophodno za uspostavljanje boljih uslova za život napaćenog naroda“, naglašava Rodić.

„Funkcionišemo u uslovima restriktivnog budžeta, a tako će biti i u 2014, kada ćemo raspolagati sa 60,4 milijarde dinara. Iz budžeta dobijamo 1,51 odsto bruto društvenog proizvoda, što je za četvrtinu manje od iznosa projektovanog Dugoročnim planom razvoja sistema odbrane, koji je Narodna skupština usvojila 2011. godine. Ali, svesni smo krize i ovo umanjenje se može shvatiti kao naš doprinos ukupnoj štednji, uz niz mera koje smo na tom planu već primenili“, navodi ministar Rodić.

Predsednik i ministarka

„Rat uživo – Tomislav Nikolić kritikovao Zoranu Mihajlović“ najavljuje Blic polemiku pod naslovom „Ne dirajte ga u Antića“.

„To pripisujem njenoj naravi. To je njen stil.Njnei komentari o mom savetniku su preko mere“, kaže Nikolić.

„Ne bih komentarisala izjave gospodina Nikolića. Ne delim ljude na one u kabinetu predsednika i van njega“, kaže Mihajlovićeva.

Spaseni iz leda Antarktika

Spasioci na Antarktiku bezbedno su prebacili svih 52 putnika, koji su od 24. decembra bili zarobljeni na istraživačkom brodu „Akademik Šokaljski“, zaglavljenom u ledu Južnog pola, prenele su svetske agencije, objavljuje Danas. Australijski spasioci naveli su da su svi naučnici i turisti s broda za proučavanje leda stigli na ledolomac Aurora Australis i uputili se ka Tasmaniji, gde bi trebalo da stignu do sredine januara.

Peking, 02.01.2014 - fotografija kineske zvanične državne agencije Ksinhua kineskih helikoptera koji evakuišu posadu ruskog broda MV Akademik Šokalski zarobljenog u ledu Antarktika

Oduzeta kuća naslednicima Miloševića

Kuću i imanje u Užičkoj 34, koji su pripadali porodici bivšeg jugoslovenskog i srpskog predsednika Slobodana Miloševića, a koje je Apelacioni sud u Beogradu poslednjeg dana 2013. vratio državi, preuzeće, posle praznika, Republička direkcija za imovinu, objavljuju Novosti.

Ona će, kako saznajemo, utvrditi stanje u kom se nalazi objekat oko kog se sedam godina vodio sudski spor, i dati predlog Vladi da li da kuća bude izdata u zakup, prodata ili pretvorena u reprezentativni objekat.

Odluka Apelacionog suda smatra se pravosnažnom, ali Miloševićevi naslednici, ipak, imaju na raspolaganju vanredne pravne lekove - reviziju postupka, zahtev za ponavljanje postupka i ustavnu žalbu. Na kraju im, kad iscrpe sve lekove ovde, ostaje Evropski sud za ljudska prava u Strazburu. Zasada, međutim, niko od porodičnih prijatelja i zastupnika ne zna da li će ići dalje.