Pet miliona evra kazne za neiskorišćene kredite

Od ukupno 66 datih mišljenja na finansijske izveštaje koje je DRI revidirala, pozitivna su samo dva. Plata za vreme odmora "tanja" za 38,4 odsto, predlaže se u novom zakonu o radu. Panika u zapadnoj Srbiji zbog zatrovanosti vodovoda u Užicu.

Beograd, 26.12.2013 - nastavak suđenja vlasniku kompanije Delta Miroslavu Miškoviću optuženom za malverzacije pri privatizaciji putarskih preduzeća

Kazna za godišnji odmor?

Plata za vreme odmora "tanja" za 38,4 odsto, naslov je u Novostima povodom predloga izmena Zakona o radu. Predloženi zakon smanjuje i prava vezana za bolovanje i redovno godišnje odsustvo. Prema predlogu, zarade zaposlenih biće smanjivane za trećinu plate.

Poštenom radniku, novim Zakonom o radu, ako predloženo rešenje ne bude izmenjeno, ukida se jedna od poslednjih preostalih privilegija - plaćeni godišnji odmor. Sa prosečnom zaradom od svega 44.120 dinara, mnogi su odavno prestali čak i da sanjaju o predahu na planini ili moru, a ako se zarada za vreme odmora bude umanjivala za 38,4 odsto, kao što je predviđeno izmenama zakona, godišnji bi mogao da im se „ogadi“.

Samo dva pozitivna nalaza

Zbog toga što nije povukla već ugovorene kredite, Srbija je prošle godine morala da plati čak 584,1 miliona dinara provizija, objavljuje Danas pod naslovom .

Radio-televizija Srbije još od marta 2009. nije uplaćivala u budžet Srbije obračunatu naknadu za razvoj domaće kinematografije, čime je suprotno Zakonu o kinematografiji zadržala za sebe 563 miliona dinara.

Ministarstvo unutrašnjih poslova je protivzakonito potrošilo 6,3 milijarde dinara na isplatu pomoći za poboljšanje socijalnog položaja svojim radnicima. Sve ove nalaze juče je javnosti predstavila Državna revizorska institucija, objavljujući svoj godišnji izveštaj o proveri završnih računa državnih organa.

Od ukupno 66 datih mišljenja na finansijske izveštaje koje je DRI revidirala, pozitivna su samo dva.

Revizori su utvrdili i da dva preduzeća, PTT i Emisiona tehnika, od čega se najveći deo novca odnosi na PTT, nisu uplatila oko milijardu dinara dobiti u budžet Srbije.

Isplata zarada mimo zakona čini jednu od najznačajnijih pronađenih nepravilnosti kod proveravanih budžetskih korisnika, koji su na ovaj način potrošili ukupno čak 9,5 milijardi dinara.

Užice bez vode

Panika u zapadnoj Srbiji zbog zatrovanosti vodovoda koji se snabdeva iz akumulacije Vrutci, piše u Novostima. Prisustvo algi koje stvaraju opasne bakterije potvrdio i „Batut“. Zbog prekomernog razmnožavanja i cvetanja algi u akumulaciji Vrutci i stvaranja cijano-bakterije, u najvećem gradu Zapadne Srbije zabranjena je upotreba vode za piće i za kuvanje!

Nekoliko časova pre zvanične potvrde o neispravnosti vode, Užičani su pohrlili u prodavnice - već u 20 časova sve zalihe flaširane vode su rasprodate. Gradski štab za vanredne situacije zasedao je do kasno uveče, kada se oglasio saopštenjem: iz nekoliko opština dolaze cisterne, analizira se voda iz alternativnih izvorišta...

Direktorka Zavoda za javno zdravlje Užice Olivera Janjić rekla je da je Republička ekološka inspekcija 14. decembra obavestila ovu ustanovu da je došlo do pogoršanja kvaliteta vode u jezeru Vrutci.

Nije bilo pritisaka na sudiju?

Na sudiju Vladimira Vučinića ni na koji način nije vršen pritisak prilikom njegovog postupanja i odlučivanja u predmetu okrivljenog Miroslava Miškovića, niti u bilo kojem drugom predmetu u kojem postupa navedeni sudija, ističu u Višem sudu, reagujući na navode da je vršilac funkcije predsednika tog suda Aleksandar Stepanović zahtevao od Vučinića da opozove odluku o vraćanju pasoša okrivljenom vlasniku Delta holdinga Miroslavu Miškoviću.

Takođe, povodom informacija o Vučinićevoj smeni, u ovom sudu navode da on „nikada nije bio predsednik Specijalnog suda“ i objašnjavaju da je njemu dužnost predsednika Odeljenja za organizovani kriminal prestala na osnovu rasporeda poslova u Višem sudu za narednu godinu.

- U navode kolege Vučinića, koji je visoko stručan i moralan, uopšte ne sumnjam. Već su i izjave pojedinih političara bile jasan znak pritiska koji se na njega vrši. Nažalost, umesto da se država ponosi takvim sudijom, ona ga kažnjava. Kao što su zabranjeni pritisci na sudstvo koji dolaze „spolja“, neposredno od političara i medija koji su potpali pod uticaj politike, zabranjeni su i uticaji na sudije koji dolaze iznutra, od pripadnika sudske vlasti, komentariše za Danas Dragana Boljević, predsednica Društva sudija Srbije.

Mišković neće da beži

„Mnogi bi želeli da Miroslav Mišković ode iz Srbije, ali neću otići jer sam nevin i jer verujem u naše pravosuđe. Tako nešto ne bi ličilo na mene i neću to zadovoljstvo da priuštim pojedincima.“

Ovako je u četvrtak, u nastavku postupka pred Specijalnim sudom, počeo da iznosi svoju odbranu Miroslav Mišković, vlasnik „Delta holdinga“, koji je sa još deset osoba optužen za zloupotrebe prilikom privatizacije nekoliko putarskih preduzeća, kao i za utaju poreza, javljaju Novosti. Mišković je na konstataciju sudije Vladimira Vučinića da ga „sada vidi jer ga nije video kad je vratio pasoš„ posle povratka sa puta u London, još jednom od sudskog veća zatražio da utvrde njegovu pretpostavku nevinosti.

Prvi čovek „Delte“ je istakao da se u Srbiju iz Moskve vratio dva dana pre hapšenja u novembru prošle godine iako je znao šta će se desiti.

Nove ruske rakete

Ruski predsednik saopštio da je armija postavila „na bojevo dežurstvo“ novi raketni kompleks objavljuju Novosti pod naslovom „Putin: Raketa RS-24 „jars“ na gotovs“.

Ruska armija je postavila na „bojevo dežurstvo“ novi stacionarni raketni kompleks. O raketi novog pokolenja, koja se čuva u „bunarima“, predsednikVladimir Putin je govorio na sednici sa ministrima ruske vlade u četvrtak po podne u Podmoskovlju. Spustili smo u vodu novu podmornicu, a evo još jedne novogodišnje novosti, na bojevo dežurstvo je stupio raketni kompleks - rekao je Putin. Reč je o raketama koje se čuvaju u „silosima“. Ruski predsednik nije precizirao o kojoj se raketi radi, već je istakao da je to „novo pokolenje“ koje će povećatiti odbrambenu sposobnost Rusije.

Vojni eksperti smatraju da se radi o raketi RS-24 „jars“. 

Skandal u Turskoj

Turski premijer Redžep Tajip Erdogan izjavio je juče da su on i njegovi saveznici prava meta antikorupcijske istrage koja potresa tursku vladu. On je u izjavi objavljenom u listu Hurijet rekao da je ta istraga „gurnula vladu u jednu od najtežih kriza“ otkako je pre deset godina došao na vlast, kao i da će oni koji su pokušali da ga uvuku u istragu „ostati praznih ruku“.

Erdogan je juče u Ankari održao sastanak sa deset novih ministara koji su nakon rekonstrukcije postali deo Vlade, prenela je Anadolija. On je u sredu smenio deset ministara, odnosno gotovo polovinu kabineta, a među njima su i tri ministra koji su prethodno podneli ostavke zbog umešanosti njihovih sinova u korupcijski skandal. Među smenjenima je i ministar za evropske poslove Egemen Bagis. Za njega se, takođe, sumnjalo da je umešan u aferu, ali nije pritvaran ni formalno optužen. Ovo je Erdoganov četvrti kabinet od 2003.

Auto put pre roka

Predsednik kineske kompanije „Šandong haj spid grup“: Dve deonice od 50 kilometara auto-puta od Obrenovca do Uba i od Lajkovca do Ljiga biće završene za manje od 37 meseci. Srpski podizvođači obavljaće najmanje 40 odsto posla.

„Hoćemo koncesiju za Surčin-Obrenovac i Preljina-Požega“, kaže u razgovoru za Novosti Sun Lijang, predsednik kineske „Šandong haj spid grupe“, pod naslovom  „Ka Jadranu pre roka.“

Bioskopi u Srbiji

U Srbiji trenutno funkcioniše 88 bioskopa, odnosno 135 sala sa povremenim ili stalnim projekcijama, uključujući i ustanove kulture (kulturne centre, domove kulture, biblioteke, itd), podaci su istraživanja „Bioskopi u Srbiji“ Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka koji su juče predstavljeni na tribini „Prikazivačka delatnost u Srbiji - perspektive i problemi“, objavljuje Danas pod naslovom „Osam puta manje bioskopa nego 1968.“ 

Najstariji bioskop u Srbiji otvoren je u Negotinu 1937. godine. Trideset godina kasnije Srbija je imala 679 bioskopa. Nažalost, od bioskopske mreže koja se razvijala tokom 60-ih i 70-ih u gotovo svim mestima u zemlji, ostao je mali broj dvorana koje održavaju filmske projekcije. Samo Beograd, nakon neuspešne privatizacije preduzeća Beograd film iz 2007. godine, izgubio je 14 bioskopa. Ali osim nedostatka publike i propadanja infrastrukture, domaćim bioskopima preti potpuno izumiranje ako se u skorije vreme ne uključe u sprovođenja skupog procesa digitalizacije.