NA STOLU U EMIRATIMA NOVI BEZBEDNOSNI ARANŽMANI ZA EVROPU
Afera izvršnog direktora „Nvidije“ prerasla u pitanje nacionalne bezbednosti, piše Vol strit džornal. Sekretarka kabineta najavljuje najveću reformu britanske državne službe u više od 170 godina, donosi Dejli telegraf. Ukrajinska delegacija započela rad u Abu Dabiju, prenosi Ukrinform. Kušner najavio razgovore o novim bezbednosnim aranžmanima, objavljuje RT. Ormuški moreuz razotkrio granice američke moći, navodi Mehr njuz. Tramp izjavio da postoji pozitivan zamah ka sporazumu sa Iranom, izveštava Arab njuz. Kinesko produženje suspenzije dodatnih carina na robu iz SAD korak ka stabilizaciji trgovine, stoji u Čajna dejli
(ilustracija, Američki izaslanik Džared Kušner izjavio je da Sjedinjene Države planiraju da tokom mirovnih pregovora Rusije i Ukrajine u Abu Dabiju ove nedelje razgovaraju o novim bezbednosnim aranžmanima za Evropu, piše RT)
Izvršni direktor „Nvidije“ Džensen Huang boravio je u junu 2024. u Tajpeju na sajmu kompjuterske industrije, kada se kasno jedne noći grupa tehnoloških rukovodilaca okupila u baru, a među njima je bila i Alis Huang, što je označilo početak afere koja je prerasla u pitanje nacionalne bezbednosti. Sekretarka kabineta Antonija Romeo najaviće na Londonskoj školi ekonomije najveću reformu britanske državne službe za više od 170 godina, kako bi se odgovorilo na nisko poverenje građana u vladu i pojavu veštačke inteligencije. Ukrajinska delegacija započela je rad u Emiratima a na prvom sastanku razgovaraće sa predstavnicima Velike Britanije, Francuske, Nemačke, Italije, NATO i Evropske komisije, kao i sa američkim specijalnim izaslanicima Stivom Vitkofom i Džaredom Kušnerom. Kušner je izjavio da Sjedinjene Države planiraju da tokom mirovnih pregovora Rusije i Ukrajine u Abu Dabiju razgovaraju o novim bezbednosnim aranžmanima za Evropu. Ormuški moreuz razotkrio je granice američke vojne moći a izjave bivšeg državnog sekretara SAD o neophodnosti ustupaka Teheranu radi postizanja sporazuma, ukazuju na strateške posledice američkog sukoba sa Iranom. Američki predsednik Donald Tramp izjavio je da postoji pozitivan zamah ka sporazumu o okončanju rata sa Iranom nakon sastanka sa katarskim premijerom u Beloj kući. Kina je odlučila da produži suspenziju dodatnih carina na robu iz Sjedinjenih Država za dva meseca, što analitičari i privrednici ocenjuju kao korak ka stabilizaciji bilateralnih trgovinskih odnosa i jačanju poslovnog poverenja.
Kako je afera postala stvar nacionalne bezbednosti
U junu 2024. godine, izvršni direktor „Nvidije“ Džensen Huang boravio je u Tajpeju na godišnjem sajmu kompjuterske industrije, kada se kasno jedne noći grupa tehnoloških rukovodilaca okupila u baru a među njima je bila i Alis Huang, tada visoka zvaničnica singapurske kompanije za centre podataka, piše Vol strit džornal. Ovaj susret označio je početak afere koja je prerasla u pitanje nacionalne bezbednosti, jer je Huang priznao vezu sa ženom optuženom da je špijunirala za Kinu, dok je istovremeno lobirao kod predsednika Donalda Trampa za ublažavanje izvoznih kontrola.
Investitori su sklonili po strani izbore za Kongres, oštar pad tržišta i čak špijunski skandal koji je zahvatio Džensena Huanga iz „Nvidije“, kupujući akcije svega – od proizvođača čipova i banaka do motora za avione. Glavni berzanski indeksi skočili su u ponedeljak, izveštava Vol strit džornal, poništivši prošlonedeljne burne oscilacije i zatvorivši se tek neznatno iznad nivoa od pre nedelju dana, kada glasovi na izborima još nisu bili prebrojani. Rast je bio i širok, jer je 423 akcije iz indeksa S&P 500 završilo dan u plusu, i oštar, pošto je taj indeks zabeležio najbolji dan za sedam meseci.
Najveća reforma britanskih službenika
Sekretarka kabineta Antonija Romeo najaviće u utorak na Londonskoj školi ekonomije najveću reformu britanske države u više od 170 godina, pozvavši državnu službu da se „na najosnovniji način“ reformišu kako bi se odgovorilo na nisko poverenje građana u vladu i pojavu veštačke inteligencije, piše Dejli telegraf. U svom prvom govoru na mestu najvišeg britanskog državnog službenika, ona će istaći da javne službenike sputavaju „destimulacije“ za inovacije koje su „trenutno čvrsto ugrađene u sistem“, dok je premijer Endi Bernam obećao da će „preusmeriti državu“ prenosom ovlašćenja sa Vestminstera na gradske vlasti. Kancelar Džon Hili najavio je prošlog meseca da ministarstva moraju da smanje kapitalne budžete za jedan odsto kako bi se finansirala odbrana.
Donald Tramp nije znao ko stoji na čelu globalnog buma veštačke inteligencije pre nego što je ponovo izabran za predsednika SAD a sam je ispričao kako je savetnike pitao „kako se zove“ i „šta je, dovraga, ’Nvidija’“, piše u kolumni Dejli telegraf. Na predstavljanju novog akcionog plana za veštačku inteligenciju u julu 2025. zamolio je Džensena Huanga da ustane i rekao mu da je obavio sjajan posao, što je pokazalo kako se šef „Nvidije“ u samo šest meseci neprimetno uklopio u Belu kuću i od stranca postao blizak poverenik sa kojim je razmenjivao ideje na privatnim sastancima i kasnonoćnim telefonskim razgovorima. Odnosi su postali toliko bliski da je Huang bio pozvan da prati Trampa na putovanjima u Ujedinjene Arapske Emirate, Saudijsku Arabiju i Britaniju, gde su večerali sa kraljem, a u maju je bio deo predsednikove delegacije u Kini. Taj odnos sada je pod lupom nakon otkrića da je Huang imao aferu sa osumnjičenom kineskom špijunkom.
Prvi sastanak ukrajinske delegacije u Emiratima
Ukrajinska delegacija započela je rad u Ujedinjenim Arapskim Emiratima a na prvom sastanku razgovaraće sa predstavnicima Velike Britanije, Francuske, Nemačke, Italije, NATO i Evropske komisije, kao i sa američkim specijalnim izaslanicima Stivom Vitkofom i Džaredom Kušnerom, saopštio je Rustem Umerov, šef ukrajinske spoljne obaveštajne službe, a piše Ukrinform. Prema njegovim rečima, cilj je da se uporede pozicije i usklade sledeći koraci pred narednu fazu pregovora koji će se potom nastaviti u trilateralnom formatu Ukrajine, Sjedinjenih Država i Rusije. Delegaciju, osim Umerova, čine i šef kabineta predsednika Kirilo Budanov, lider poslaničke grupe Sluga naroda David Arahamija, zamenik šefa kabineta Serhij Kislitja i zamenik načelnika Glavne obaveštajne uprave Vadim Skibitski. Pregovori će se prvenstveno baviti prekidom neprijateljstava, pouzdanim posleratnim bezbednosnim garancijama, ekonomskom obnovom i razvojem Ukrajine, kao i humanitarnim merama.
Ukrajinski ministar spoljnih poslova Andrij Sibiga započeo je u utorak bilateralne razgovore sa američkim državnim sekretarom Markom Rubijom u Parizu, na marginama sastanka šefova diplomatija G7. Ukrinform piše da je Rubio pre odlaska u Pariz, novinarima rekao da bi u razgovorima o budućoj posleratnoj bezbednosnoj arhitekturi za Ukrajinu i Evropu, moglo da bude napretka, ali je napomenuo da konačni sporazumi još nisu postignuti i izrazio nadu u dalji progres tokom razgovora Ukrajine i Rusije pod američkim posredovanjem u Abu Dabiju.
Na stolu novi bezbednosni aranžmani za Evropu
Američki izaslanik Džared Kušner izjavio je da Sjedinjene Države planiraju da tokom mirovnih pregovora Rusije i Ukrajine u Abu Dabiju ove nedelje razgovaraju o novim bezbednosnim aranžmanima za Evropu a on zajedno sa kolegom Stivom Vitkofom putuje u Emirate radi posredovanja u razgovorima u utorak i sredu, što su prvi trilateralni pregovori od februara. Kušner je kazao da se radi na pronalaženju pregovaračkog rešenja koje bi donelo trajni mir i stvorilo uslove za suverenu, bezbednu i prosperitetnu Ukrajinu u stabilnijem evropskom bezbednosnom okruženju, piše RT, uz fokus na četiri ključne teme: okončanje neprijateljstava, verodostojne posleratne bezbednosne garancije, ekonomski plan oporavka Ukrajine i humanitarna pitanja. Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov pozdravio je odluku američkih pregovarača da daju prioritet kolektivnoj bezbednosti, dok je šef ukrajinske predsedničke kancelarije Kirilo Budanov rekao da će pregovarači posvetiti značajnu pažnju humanitarnoj oblasti, uključujući ubrzanje razmene zarobljenika.
Portparol Iranske revolucionarne garde Husein Mohebi izjavio je da Iran više ne smatra sebe obaveznim samonametnutim ograničenjem dometa balističkih projektila od 2.000 kilometara, dok su iranski zvaničnici nedavno upozorili da bi Teheran gađao vojne instalacije u Evropi koje koriste američke snage ukoliko Sjedinjene Države i Izrael ponovo napadnu zemlju. Brigadni general Mohebi rekao je da je „to ograničenje za nas ukinuto“, ali nije izneo detalje, navodeći da je iranska vojska trenutno usredsređena na „praktično pokazivanje tih sposobnosti“. Iako se ne zna da Iran u svom arsenalu ima projektile koji mogu da dosegnu ciljeve dalje od 2.000 kilometara, podseća RT, američki zvaničnici veruju da ta zemlja poseduje tehnologije potrebne za izgradnju interkontinentalnih balističkih projektila.
Ormuz otkrio granice američke moći
Ormuški moreuz razotkrio je granice američke vojne moći a izjave bivšeg državnog sekretara SAD Antonija Blinkena o neophodnosti ustupaka Teheranu radi postizanja sporazuma, nadilaze uobičajenu političku poziciju i ukazuju na strateške posledice američkog sukoba sa Iranom, piše Mehr njuz. Blinken je izričito istakao da će svaki diplomatski sporazum sa Iranom zahtevati smanjenje sankcija i ustupke u vezi sa Ormuzom, čime je praktično priznao da Vašington nije uspeo da eliminiše jednu od najvažnijih komponenti iranske geopolitičke moći. Analiza ocenjuje da ova pozicija pokazuje kako čak i u proračunima dela američke političke elite ne postoji mogućnost ignorisanja iranskih strateških kapaciteta, pa pitanje više nije kako izvršiti pritisak na Iran, već kako se Amerika izvlači iz skupe pat-pozicije.
Iranska misija u Beču osudila je u ponedeljak dvostruke standarde generalnog direktora Međunarodne agencije za atomsku energiju Rafaela Grosija u vezi sa napadima na nuklearna postrojenja, upitavši zašto se njegova osuda ne primenjuje dosledno u svim situacijama. U saopštenju koje prenosi Mehr njuz navodi se da je pohvalno što Grosi može jasno da upotrebi formulaciju „oštro osuđuje“, ali da nije jasno zašto je ne koristi uvek, uz podsećanje da nikada nisu osuđeni ni američko-izraelski udari na iranska miroljubiva i zaštićena nuklearna postrojenja, događaj bez presedana u istoriji agencije, ni ubistva iranskih nuklearnih naučnika. Misija je ocenila da selektivno negodovanje nije jedan od stubova nuklearne bezbednosti i zaštitnih mera, već stub građenja biografije i napredovanja u karijeri, te da institucionalna i organizaciona odgovornost nije stvar izbora i da profesionalnost zahteva doslednu i stabilnu posvećenost.
„Pozitivan zamah“ ka sporazumu sa Iranom
Američki predsednik Donald Tramp izjavio je u ponedeljak da postoji „pozitivan zamah“ ka sporazumu o okončanju rata sa Iranom nakon sastanka sa katarskim premijerom u Beloj kući, ocenivši da je rat u Iranu „vojno praktično gotov“ i da se samo održava postojeće stanje, izveštava Arab njuz. Tramp je dodao da je Iran „obezglavljen“, ali da i dalje traži dugoročno rešenje kojim bi se iranski nuklearni program onesposobio, te izjavio da je nastavak američkih vojnih udara „prilično malo verovatan“ jer zalivske sile žele da zadrže status kvo. On je naveo i da je imao odličan razgovor sa šeikom Mohamedom bin Abdulrahmanom bin Jasimom al Tanijem, da se razgovaralo o Iranu i da Sjedinjene Države ostaju „spremne i uperene“, ali da veruje da novih udara neće biti, uz poruku da Amerika u svakom trenutku štiti svoje interese.
Aiša al Zain čula je u nedelju između zalaska sunca i večernje molitve krike uzbune, dok su ljudi vikali da se šator srušio na Tahrir i njenu decu a potom je čula imena jedno po jedno: Habiba, Marijam, Tahrir, Ibrahim, Rim. Al-Zain je istrčala bosa i gologlava a na mestu gde su stajali šatori njene nećake Tahrir i snahe Rim sada je bilo samo brdo peska, rekla je ona za Arab njuz, opisavši da je zatekla „planinu na Tahriri i njenoj deci, i na Rimi i njenoj deci“. Nakon celodnevne jake kiše, peščani nasip se srušio na šatore u kojima su boravile raseljene porodice južno od Deir al Balaha u centralnoj Gazi, pri čemu je najmanje pet osoba poginulo, među njima troje dece, saopštila je tamošnja civilna zaštita. Katastrofa se dogodila tokom prve zimske oluje u Gazi koja je za 12 sati poplavila najmanje 70.000 šatora.
Korak ka stabilnosti trgovinskih odnosa
Kina je odlučila da produži suspenziju dodatnih carina na robu iz Sjedinjenih Država, što analitičari i privrednici ocenjuju kao korak ka stabilizaciji bilateralnih trgovinskih odnosa, jačanju poslovnog poverenja i većoj predvidljivosti za kompanije u neizvesnom globalnom okruženju, piše Čajna dejli. Carinska komisija Državnog saveta saopštila je da će suspenzija dodatne carine od 24 odsto na američki uvoz biti produžena za dva meseca počev od utorka popodne, uz zadržavanje dodatne carine od 10 odsto, dok će Kina pomno pratiti dalje američke mere i u skladu sa njima prilagođavati svoje protivmere. Ministarstvo trgovine je takođe najavilo da će za još dva meseca produžiti suspenziju mera protiv 11 američkih entiteta koji su u aprilu 2025. stavljeni na kinesku listu nepouzdanih subjekata.
U provinciji Guičou mladi ljudi sve češće odlaze u selo Džouguan, poznato po rezbarenju drveta, kako bi među strugotinama i uz zvuk dleta pronašli mir i drugačiji način života, piše Čajna dejli u reportaži iz ovog sela. Jedan mladić iz Pekinga tamo je izrezao masku koja prikazuje Ganona, završnog negativca video-igre „Legenda Zelde“, u zmajevom obliku. Hu Junvu, majstor koji ima pedesetak godina, kaže da mu pokazivanje posetiocima kako se od drveta stvaraju likovi iz video-igara nije ništa novo a 25-godišnja Ši Đaji iz Hangdžoua provela je četiri dana u tamošnjoj radionici i za oko 400 juana, pod vođstvom majstora, izrezbarila mitsku pticu koja prema legendi proždire noćne more. Život u selu, kako je rekla, daleko je od gradskog tempa njenog posla u onlajn trgovini, jer joj je jednostavna rutina rada s dletom u ruci pružila osećaj fokusa koji dugo nije osetila.
