SASTANAK PUTINA, SIJA I TRAMPA MOŽDA VEĆ U NOVEMBRU
Rusija pojačava kampanju sabotaža, napadnuti su i avioni na aerodromu u Nemačkoj, objavljuje Vol strit džornal. Moskva raspoređuje ribarske čamce za špijuniranje britanskih podmorskih kablova, saznaje Dejli telegraf. Kijev ne očekuje pomak od sastanka Vitkof-Putin, prenosi Nju vois of Ukrejn. Predsednici Rusije, Kine i SAD možda će se sastati u Šendženu u novembru, piše RT. Iran spreman da pruži diplomatiji još jednu šansu, izveštava Mehr njuz. Tri osobe poginule u napadima na aerodrom i naftno polje u Saudijskoj Arabiji, navodi Arab njuz. Kina postigla primetan napredak u borbi protiv klimatskih promena, stoji u Čajna dejli
(ilustracija, Vitkof je proveo tri sata u razgovoru sa Putinom u Sankt Peterburgu i sada se vraća u Oslo, gde je prethodnog dana boravio, kako bi izvestio pregovarače o ishodu sastanka, objavljuje Nju vojs ov Ukkrein)
Dronovi napunjeni eksplozivom napali su u avgustu teretni avion „Antonov“ parkiran na aerodromu u istočnoj Nemačkoj, a nemački zvaničnici tvrde da su njima upravljali agenti ruske vojne obaveštajne službe. Rusija raspoređuje ribarske čamce radi špijuniranja ključnih britanskih podmorskih kablova a NATO prati te civilne brodove dok obavljaju špijunažu za Vladimira Putina u vodama oko Britanije. Američki izaslanik Stiv Vitkof će, prema predviđanju Oleksandra Merežka, predsednika Odbora za spoljnu politiku ukrajinskog parlamenta, samo izneti ruskom predsedniku predloge koje su razvili pregovarački timovi, da bi ih ruski lider potom odbio uz obrazloženje da se na sve pristaje pod uslovom da se ispune njegovi uslovi kapitulacije. Pomoćnik šefa Kremlja Jurij Ušakov izjavio je da bi ruski predsednik Vladimir Putin, kineski predsednik Si Đinping i američki predsednik Donald Tramp mogli da održe „istorijski“ trilateralni sastanak na samitu APEC-a u Kini 18. i 19. novembra u Šendženu. Iranski ministar spoljnih poslova Abas Arakči izjavio je da je Iran spreman da pruži diplomatiji još jednu šansu ukoliko Irance uvere u iskrenost Sjedinjenih Država. Tri osobe su poginule u odvojenim napadima na aerodrom i naftno postrojenje u istočnoj provinciji Saudijske Arabije, saopštile su vlasti, dok su među poginulima filipinski i nepalski državljanin. Kina je postigla primetan napredak u borbi protiv klimatskih promena a neki ciljevi iz njenih nacionalno utvrđenih doprinosa do 2030, već su ostvareni pre roka.
Rusija pojačava kampanju sabotaža
U avgustu su dronovi napunjeni eksplozivom napali teretni avion „Antonov“ koji je prevozio vojnu pomoć Ukrajini i bio parkiran na aerodromu u istočnoj Nemačkoj, a nemački zvaničnici tvrde da su njima upravljali agenti ruske vojne obaveštajne službe, objavljuje Vol strit džornal. Jedan dron je udario u avion ali nije eksplodirao, drugi se sudario sa drugim avionom a treći detonirao blizu perimetra aerodroma, pa su istražitelji ocenili da bi, da je napad uspeo kako je planirano, rezultat bio haos i žrtve na jednom od najvažnijih evropskih aerodroma za teretni saobraćaj. Prema navodima američkih obaveštajnih agencija, ta neuspela operacija deo je novog talasa napada koje je naredio ruski predsednik Vladimir Putin i koji je označio početak njegove pojačane kampanje sabotaža.
Američki izaslanik Stiv Vitkof nazvao je u sredu ruskog predsednika Vladimira Putina „humanitarcem“, što je šokiralo Ukrajinu i njene pristalice, ali nije iznenadilo pažljive posmatrače njegovog rada na ruskom pitanju, jer je predsednik SAD nastojao da neguje toplije odnose sa Putinom kako bi ublažio sukob Moskve i Kijeva i razvio ekonomske veze s Rusijom. Kako piše Vol strit džornal, koji donosi i fotografiju Stefana Habarda sa porodicom, Amerikanca koga je Rusija uhvala u Ukrajini pre dve godine, zatvorila i sada ga oslobodila, ovo nije odstupanje od pristupa američkog specijalnog izaslanika, već se uklapa u širu liniju Vašingtona prema Rusiji.
Ribarski čamci skeniraju podmorske kablove
Rusija raspoređuje ribarske čamce radi špijuniranja ključnih britanskih podmorskih kablova a NATO prati te civilne brodove dok obavljaju špijunažu za Vladimira Putina u vodama oko Britanije, objavljuje Dejli telegraf. Ministri su potvrdili da Moskva koristi „komercijalne posrednike“ kako bi ugrozila vitalnu podvodnu infrastrukturu a vlada će u četvrtak izložiti planove po kojima bi saboteri kablova mogli da se suoče sa dugim zatvorskim kaznama i neograničenim novčanim kaznama. Analiza lista otkrila je više od 500 incidenata u kojima su ruski čamci kružili iznad ključnih komunikacionih kablova koji povezuju Britaniju sa Evropom i Sjedinjenim Državama ili pratili njihove rute kilometrima, što sugeriše da ruski brodovi mapiraju tačne lokacije optičkih kablova, potencijalno omogućavajući njihov napad u budućem sukobu sa NATO. Takav potez mogao bi da paralizuje zemlju ometanjem banaka, bolnica, saobraćajne mreže i mobilnih telefona.
Britanske napadne podmornice nisu u stanju da se bore protiv Rusije pod arktičkim ledom, upozorio je odbor za odbranu Donjeg doma, čiji izveštaj je utvrdio da Ujedinjeno Kraljevstvo ima „očigledne praznine“ u vojnim sposobnostima u polarnom regionu, što to područje čini ranjivim na ruske pretnje, piše još Dejli telegraf. U izveštaju se navodi da je Britanija dopustila da joj sposobnost podmornica pod ledom „oslabi u trenutku kada je visoki sever postao strateški važniji“, te da podmornice klase „astjut“ još nisu sertifikovane za delovanje pod ledom. Bez verodostojne sposobnosti delovanja pod ledom, kako se upozorava, Britanija je manje u stanju da ospori rusku slobodu delovanja na visokom severu i rizikuje da bude primorana na defanzivniji stav, dok Rusija može da koristi led da sakrije i zaštiti sopstvene podmornice i ugrozi NATO plovne puteve, britansku kritičnu infrastrukturu i nuklearno odvraćanje.
Kijev ne očekuje pomak od sastanka Vitkof-Putin
Američki izaslanik Stiv Vitkof će, prema predviđanju Oleksandra Merežka, predsednika Odbora za spoljnu politiku i međuparlamentarnu saradnju ukrajinskog parlamenta, samo izneti ruskom predsedniku Vladimiru Putinu predloge koje su razvili pregovarački timovi, da bi ih ruski lider potom odbio, uz obrazloženje da se na sve pristaje pod uslovom da se ispune njegovi uslovi kapitulacije, objavljuje Nju vois of Ukrejn. Vitkof je proveo tri sata u razgovoru sa Putinom u Sankt Peterburgu i sada se vraća u Oslo, gde je prethodnog dana boravio, kako bi izvestio pregovarače o ishodu sastanka a ova runda razgovora takođe bi trebalo da se završi u norveškoj prestonici.
Kongresmen Džo Vilson saopštio je u sredu da je u otvorenom pismu Beloj kući koje je potpisalo i gotovo 20 američkih senatora, pozvao predsednika Donalda Trampa i milijardera Ilona Maska da prošire ukrajinski pristup „Starlinku“ kako bi Kijev mogao da gađa lansere projektila unutar Rusije, piše Nju vois of Ukrejn. „Ukrajina mora da bude u stanju da brani sebe, svoj narod i Zapad. Najbolji način je uništiti rusku sposobnost da izvodi terorističke napade“, napisao je Vilson, dok su se pojavili izveštaji da je „SpejsIks“ 14. oktobra ograničio brzinu satelitskog interneta za ukrajinsku vojsku, što je posebno pogodilo vojnu verziju – „Starišild“. Mask je tada rekao da ograničenja brzine vojnog paketa nisu stvar njegove kompanije već američke vlade, Tramp je negirao da je odlučivao o tome, a Dejli telegraf je izvestio da je Mask lično pokrenuo ograničenja.
Putin, Si i Tramp možda u Šendženu u novembru
Pomoćnik Kremlja Jurij Ušakov izjavio je da bi ruski predsednik Vladimir Putin, kineski predsednik Si Đinping i američki predsednik Donald Tramp mogli da održe „istorijski“ trilateralni sastanak na samitu APEC-a u Kini 18. i 19. novembra u Šendženu, objavljuje RT. Ušakov je rekao da je Peking već počeo pripreme za potencijalne razgovore i da su svi spremni, ali da mnogo toga zavisi od kineskih domaćina, dok je Kremlj saopštio da se o mogućnosti trilateralnih razgovora govorilo i tokom Putinovog sastanka sa američkim izaslanikom Stivom Vitkofom u Sankt Peterburgu. Ušakov je ocenio da bi taj skup mogao da bude istorijski jer bi to bio prvi sastanak trojice lidera u tom formatu. Putin i Tramp poslednji put su se lično sreli na samitu na Aljasci u avgustu 2025. godine i od tada su ostali u telefonskom kontaktu, poslednji put 9. oktobra.
Američka vojska tiho je počela da povlači trupe sa baza širom Bliskog istoka, dok Vašington nalaže diplomatskom osoblju da napusti nekoliko misija u regionu, prenosi RT. Prema navodima dva američka zvaničnika i dve osobe upoznate sa situacijom, ovi potezi liče na pripreme Pentagona i Stejt departmenta uoči prvobitnih američko-izraelskih udara u februaru, jer predsednik Donald Tramp razmatra novi talas napada na Iran. Trupe stacionirane u Jordanu, Kataru i Kuvajtu su među onima koje se premeštaju a Vašington namerava da zadrži ograničeno prisustvo na regionalnim bazama, uključujući osoblje zaduženo za protivvazdušnu odbranu i bezbednost. Uoči napada 28. februara Pentagon je povukao veliki broj vojnika iz potencijalno ranjivih baza a Teheran je tada optužio Vašington da koristi stanovnike Zaliva kao „živi štit“.
Iran spreman da pruži diplomatiji još jednu šansu
Iranski ministar spoljnih poslova Abas Arakči izjavio je da je Iran spreman da pruži diplomatiji još jednu šansu ukoliko Irance uvere u iskrenost Sjedinjenih Država, piše Mehr njuz. Arakči je napisao da je Iran spreman na novi diplomatski pokušaj ako vidi snažne dokaze iskrene želje Amerike da izgradi poverenje i dođe do pravednog rešenja, ali je upozorio da će, ukoliko Vašington izabere rat umesto diplomatije, to sigurno dovesti do još većeg strateškog neuspeha.
Mornarica Iranske revolucionarne garde saopštila je da su četiri plovila koja su kršila pravila i vršila pretovar nafte s broda na brod u severnom Persijskom zalivu istovremeno pogođena i da gore, dok su tri druga plovila tokom noći naletela na mine, prenosi Mehr njuz. U saopštenju se navodi da su snage Garde pratile i sustigle četiri plovila koja su prethodno prošla ilegalnom rutom, otkrile ih pri pretovaru tereta nafte i istovremeno ih pogodile a tri druga broda zapadno od Ormuškog moreuza udarila su u mine, pretrpela štetu, zapalila se i zaustavljena su. Garda je pohvalila postojanost iranskog naroda, ocenivši da ona daje snagu oružanim snagama i donosi poniženje neprijateljima, te upozorila da će insistiranje Sjedinjenih Država da podstiču brodove na prolazak miniranom ilegalnom rutom sve više povećavati pomorske incidente i da će takav sukob Ameriku odvesti do njenih agresorskih baza u regionu.
Novi napadi na aerodrom i naftno polje
Tri osobe su poginule u odvojenim napadima na aerodrom i naftno postrojenje u istočnoj provinciji Saudijske Arabije, saopštile su vlasti. Kako prenosi Arab njuz, Ministarstvo energetike je navelo da su padajući delovi presretnutog drona koji je ciljao postrojenje za preradu na naftnom polju Šajba kompanije „Saudi Aramko“, usmrtili dve osobe i ranili još dve. Napad na aerodrom „Kralja Fahda“ u Damamu u sredu odneo je dva života i ranio osam osoba, saopštila je u četvrtak ujutro Saudijska generalna uprava za civilno vazduhoplovstvo, dok je u incidentu na naftnom polju izbio požar na vozilu izvođača radova, ali operacije nisu bile ugrožene. Među poginulima su filipinski i nepalski državljanin a u incidentu na naftnom postrojenju ranjeni su i pakistanski i indijski državljanin.
Saudijski prestolonaslednik Mohamed bin Salman primio je u sredu u Rijadu francuskog predsednika Emanuela Makrona a dvojica lidera potvrdila su snagu partnerstva dveju zemalja, saopštila je Jelisejska palata a prenosi Arab njuz. Saudijske vlasti pristale su da produže, koliko god meseci bude potrebno, dodatne isporuke dizela koje je Francuska ranije obezbedila kako bi zadovoljila svoje energetske potrebe, dok je kraljevina izrazila zadovoljstvo francuskom pomoći u zaštiti kritične energetske infrastrukture u Janbu. Francuska i Saudijska Arabija sarađivaće i na sprovođenju infrastrukturnih projekata osmišljenih da ublaže rizike povezane sa Ormuškim moreuzom.
Napredak u borbi protiv klimatskih promena
Kina je postigla primetan napredak u borbi protiv klimatskih promena a neki ciljevi iz njenih nacionalno utvrđenih doprinosa do 2030, odnosno obaveza prema Pariskom sporazumu, već su ostvareni pre roka, izjavio je u sredu viceministar ekologije i životne sredine Li Gao. On je rekao da Kina dosledno sledi zeleni i niskougljenični razvoj, te da je u prvoj polovini 2026. instalirana snaga obnovljivih izvora energije dostigla 2,46 milijardi kilovata, što čini 60,7 odsto ukupnih proizvodnih kapaciteta, piše Čajna dejli. Do kraja jula instalirani fotonaponski kapaciteti prvi put su nadmašili kapacitete na ugalj, pa je solarna energija postala najveći izvor instaliranih kapaciteta u Kini, dok zemlja po instaliranoj nuklearnoj snazi, uključujući pogone u radu i one odobrene za izgradnju, zauzima prvo mesto u svetu a kineska proizvodnja i prodaja električnih vozila već 11 godina uzastopno su najveće na svetu.
Kina i Rusija dogovorile su se da podstaknu nove pokretače razvoja u graničnim oblastima poput veštačke inteligencije, biotehnologije i digitalne ekonomije, uz unapređenje saradnje u ključnim tradicionalnim sektorima, saopšteno je nakon sastanka premijera dveju zemalja a prenosi Čajna dejli. Kineski premijer Li Čang, koji je u sredu u Sankt Peterburgu zajedno sa ruskim premijerom Mihailom Mišustinom predsedavao 31. redovnom sastanku, rekao je da su se Kina i Rusija suočene s složenim i turbulentnim međunarodnim okruženjem, „držale rame uz rame i išle napred složno“ pod strateškim vođstvom šefova dveju država. On je istakao da su dinamičnom i otpornom saradnjom strane uspele da ublaže uticaj nestabilnosti i spoljnih neizvesnosti, te da strateško partnerstvo Kine i Rusije ulazi u novu fazu.
