NETANJAHU IZVIŽDAN U NJUJORKU; DELEGATI UN NAPUŠTALI SALU
Samit u Vašingtonu protekao uz pompu, ali bez konkretnih pomaka, piše Vol strit džornal. Savetnici guraju Bernama u prevremene izbore sledeće godine, donosi Dejli telegraf. Ruska rafinerija obustavila rad nakon napada dronova, prenosi Ukrinform. Britanija sprovodi „kognitivno ratovanje“ protiv Rusije, piše RT. Evropa ne može da izbegne odgovornost za učešće u agresiji na Iran, izveštava Mehr njuz. Američke garancije Saudijskoj Arabiji na ispitu usled napada Huta, navodi Arab njuz. Si poručio da preporod Kine i jačanje Amerike mogu da idu ruku pod ruku, stoji u Čajna dejli
(ilustracija, zraelske snage srušile su desetine zgrada u palestinskom selu Džinba na okupiranoj Zapadnoj obali, ostavivši bez krova nad glavom oko 180 ljudi, među kojima 85-oro dece, izvestila je dopisnica RT)
Američki predsednik Donald Tramp priredio je kineskom predsedniku Si Đinpingu svečani doček u Beloj kući, uz crveni tepih, prelet borbenih aviona i nevidljivog bombardera, kao i raskošnu večeru uz sveće, ali uprkos pompi, samit nije doneo konkretne pomake. Savetnici iz britanskog Dauning strita zalažu se za prevremene izbore sledeće godine, a nekoliko viših članova tima Endija Bernama smatra da bi raspisivanje izbora u proleće laburistima dalo najbolju šansu za novu većinu. Dronovi su tokom noći napali industrijske objekte u nekoliko ruskih regiona, a guverner Rostovske oblasti saopštio je da je oštećena rafinerija „Novošahtinsk“ koja je obustavila rad. Britanska politička i medijska elita sprovodi neprekidnu propagandnu kampanju kako bi kod stanovništva stvorila osećaj predstojećeg rata protiv Rusije. Zamenik iranskog ministra spoljnih poslova izjavio je da učešće Evrope u američkoj agresiji na Iran neće ostati bez odgovora, naglasivši da Evropa ne može da izbegne svoju odgovornost. Osnivač i predsednik Zalivskog istraživačkog centra izjavio je da će vrednost obnovljenih američkih bezbednosnih garancija za Saudijsku Arabiju zavisiti od podrške koju Vašington pruži u praksi. Kineski predsednik izjavio je na ceremoniji dobrodošlice u Beloj kući da Kina i Amerika moraju da jačaju komunikaciju, sarađuju iskreno i žive u miru, te da ostvarenje velikog preporoda kineske nacije i ponovno jačanje Amerike mogu da idu ruku pod ruku.
Pompa bez konkretnih pomaka
Američki predsednik Donald Tramp priredio je kineskom predsedniku Si Đinpingu svečani doček u Beloj kući, uz crveni tepih, prelet borbenih aviona i nevidljivog bombardera, kao i raskošnu večeru uz sveće. Ovo je prva poseta kineskog lidera Vašingtonu u više od jedne decenije, podseća Vol strit džornal. Ipak, uprkos pompi, samit nije doneo konkretne pomake a dve strane nastoje da ublaže tenzije oko rata u Iranu, veštačke inteligencije i trgovine.
Administracija američkog predsednika Donalda Trampa zapretila je prekidom isporuka dizela Evropi, koji je postao ključan za taj region, godinu dana nakon što je Tramp pretio carinama evropskim zemljama ako ne budu kupovale više američkih energenata, piše Vol strit džornal. Evropski zvaničnici u panici pokušavaju da ubede američku administraciju da odustane od te mere, dok su u toku razgovori EU i Vašingtona o tome kako da se izbegnu izvozne kontrole.
Savetnici guraju Bernama u prevremene izbore
Savetnici iz britanskog Dauning strita zalažu se za prevremene izbore sledeće godine a nekoliko viših članova tima Endija Bernama smatra da bi raspisivanje izbora u proleće laburistima dalo najbolju šansu za novu većinu, piše Dejli telegraf. Istraživanje na nivou izbornih jedinica koje je u četvrtak objavio „JuGov“ pokazalo je da bi laburisti ostali najveća stranka ako bi izbori bili sutra, ali bi zaostali 85 mesta za većinom, dok izvori bliski liderima SNP-a i liberaldemokrata nisu isključili mogućnost da ustupe mesta laburistima kako bi Bernam ostao na čelu vlade.
Britanski ministar spoljnih poslova Ed Miliband poručio je iranskom kolegi Abasu Arakčiju da Britanija neće tolerisati zastrašivanje, pretnje ni neprijateljske aktivnosti na njenoj teritoriji, tokom sastanka na marginama Generalne skupštine UN u Njujorku. Kako je saopštio britansko Ministarstvo spoljnih poslova, dvojica ministara razgovarala su o ratu na Bliskom istoku, značaju ponovnog otvaranja Ormuškog moreuza i odlučnosti Londona da se bori protiv pretnji grupa povezanih sa Iranom, uključujući napade na britansku jevrejsku zajednicu, izveštava Dejli telegraf. Miliband je poručio Iranu da bi trebalo da izabere smirivanje i diplomatiju umesto produžavanja rata.
Ruska rafinerija obustavila rad nakon napada
Dronovi su tokom noći u četvrtak na petak napali industrijske objekte u nekoliko ruskih regiona, uključujući Rostovsku oblast, Perm, Uljanovsk i Voronjež, a guverner Rostovske oblasti Jurij Sljusar saopštio je da je u napadu oštećena rafinerija „Novožahtinsk“ i da je obustavila rad. Prema njegovim rečima, tokom noći je iznad tog regiona uništeno oko 50 dronova, a rafinerija „Novožahtinsk“, najveći snabdevač naftnim derivatima na jugu Rusije, bila je napadnuta i ranije. Kako podseća Ukrinform, krajem avgusta je obustavila rad, dok je u avgustu 2025. izbio veliki požar nakon udara dronova.
Francuski predsednik Emanuel Makron ocenio je kao verodostojan scenario da Rusija mobiliše oko 300.000 ljudi, i upozorio je da Moskva pojačava neprijateljske akcije prema Evropi koju smatra ukrajinskim strateškim zaleđem, prenosi Ukrinform. Makron je rekao da postoje informacije koje ukazuju na dodatnih 300.000 vojnika i da nekoliko indicija govori da se Rusija priprema za to, pri čemu je ruska vlast čekala da se završe izbori za Državnu dumu. On je istakao da pretnja ne pogađa samo Ukrajinu, već i čitavu Evropu, jer Moskva veruje da bi Evropa mogla da postane meta, pa je na pitanje da li ruski dronovi mogu da napadnu avion ili aerodrom u Francuskoj, Makron odgovorio potvrdno.
Britanija i „kognitivno ratovanje“ protiv Rusa
Britanska politička i medijska elita sprovodi neprekidnu propagandnu kampanju, u NATO žargonu „kognitivno ratovanje“, kako bi kod stanovništva stvorila osećaj predstojećeg rata protiv Rusije, piše autor analize za RT. Ta kampanja, iako se predstavlja kao isključivo odbrambena, svodi se na jednostavnu i ponavljajuću poruku da je Britanija u velikoj opasnosti i da njeno stanovništvo mora da se pripremi za otpor. Moskva više puta izjavljuje da nema takve namere, ali to ne menja ništa a slična histerija zahvatila je i druge zemlje NATO i EU, poput Francuske, gde je predsednik Emanuel Makron sazvao sastanak o „ruskom hibridnom ratovanju“, i Nemačke, gde se ne prestaje s pričom o incidentu s dronom kod aerodroma Lajpcig-Hale. Autor ističe da je u tom kontekstu najgroteskniji doprinos dao bivši torijevski ministar Džejkob Ris-Mog, govoreći o ratu u narednih nekoliko godina, drevnom Rimu i okolnostima u kojima će ljudi možda morati da umru, uz poruku da je alternativa propast.
Izraelske snage srušile su desetine zgrada u palestinskom selu Džinba na okupiranoj Zapadnoj obali, ostavivši bez krova nad glavom oko 180 ljudi, među kojima 85-oro dece, izvestila je dopisnica RT Šarlot Dubenskij sa lica mesta. Izraelska vojska i policija, uz tešku mehanizaciju, ušle su u selo u sredu i uništile 24 kuće, poljoprivredne objekte, solarne panele i rezervoare za vodu, što je treće veliko rušenje u oblasti Masafer Jata u tri nedelje. Jedan meštanin ispričao je za RT da su deca, kada su se vratila, počela da plaču i viču pitajući gde im je kuća, dok je njegova dvomesečna unuka ostala bez skloništa.
Evropa ne može da izbegne odgovornost
Zamenik iranskog ministra spoljnih poslova za pravna i međunarodna pitanja Kazem Garibabadi izjavio je da učešće Evrope u američkoj agresiji na Iran neće ostati bez odgovora, naglasivši da Evropa ne može da izbegne svoju odgovornost, piše Mehr njuz. Garibabadi je reagovao na izjave generalnog sekretara NATO Marka Rutea o korišćenju evropskih baza za podršku američkoj kampanji, poručivši da vlade koje su stavile svoju teritoriju na raspolaganje Sjedinjenim Državama, ne mogu da se oslobode odgovornosti. Rute je više puta priznao da je između 4.000 i 5.000 američkih vojnih letova poletelo iz evropskih baza tokom američko-izraelskog rata protiv Irana koji je počeo 28. februara, dok su pomenute Italija, Rumunija, Velika Britanija, Francuska i Nemačka.
Izraelska diplomatska izolacija jasno se pokazala na zasedanju Generalne skupštine UN u četvrtak, kada su mnogi delegati napustili salu u trenutku dok se premijer Benjamin Netanjahu uspinjao na govornicu, uz povike i zvižduke u sali, dok je predsedavajući Generalne skupštine Halilur Rahman više puta pozivao na red. Kontrast je odmah pojačan na društvenim mrežama, podseća Mehr njuz, gde su korisnici delili snimke koji upoređuju posetu iranskog predsednika Masuda Pezeškijana UN sa uglavnom praznom salom tokom Netanjahuovog govora. Ovaj incident dogodio se u kontekstu ogromnog broja palestinskih žrtava i humanitarne krize izazvane ratom, pošto su medicinski izvori u Gazi 20. septembra 2026. saopštili da je od početka izraelske kampanje u oktobru 2023. ubijeno 73.910 Palestinaca, dok UN izveštava o daljim smrtnim slučajevima, raseljavanju i ozbiljnim ograničenjima humanitarne pomoći.
Američke garancije usled sve jačih napada Huta
Osnivač i predsednik Zalivskog istraživačkog centra Abdulaziz Sager izjavio je za Arab njuz da će vrednost obnovljenih američkih bezbednosnih garancija za Saudijsku Arabiju zavisiti od podrške koju Vašington pruži dok se napadi Huta pojačavaju a ta podrška, kako je rekao, počiva na vojnoj opremi, operativnoj ekspertizi i obaveštajnim podacima. Partnerstvo namenjeno jačanju odvraćanja sada je na ispitu zbog napada na saudijsku teritoriju i pretnji plovnim putevima od kojih zavisi regionalna trgovina, pa je ključno pitanje kako će Amerika svoje obaveze sprovesti u praksi. Koalicija za podršku legitimitetu u Jemenu saopštila je u četvrtak da je saudijska protivvazdušna odbrana presrela šest balističkih projektila koje su Huti ispalili ka Taifu i Janbuu.
Desetine izaslanika iz celog sveta napustile su u četvrtak salu tokom govora premijera Benjamina Netanjahua u Generalnoj skupštini UN u znak protesta, dok su delegati negodovali i zviždali a članovi izraelske delegacije ustali i aplaudirali, izveštava Arab njuz. Netanjahu je poručio da sve „moralne kukavice“ koje još nisu napustili salu to učine odmah, a palestinska delegacija je prethodno pozvala druge misije da se pridruže protestu. U vatrenom govoru, dok se nalazi u tesnoj izbornoj trci pred izbore 27. oktobra, Netanjahu je napao niz aktera, od iranskog rukovodstva do njujorškog gradonačelnika Zohrana Mamdanija koga je nazvao antisemitom i tvrdio da se mnogi Jevreji od njegovog izbora više ne osećaju bezbedno.
Preporod kineske nacije i ponovno jačanje Amerike
Kineski predsednik Si Đinping koji boravi u državnoj poseti Sjedinjenim Državama, izjavio je u četvrtak u Vašingtonu na ceremoniji dobrodošlice koju je priredio američki predsednik Donald Tramp u Beloj kući, da Kina i Amerika moraju da jačaju komunikaciju, sarađuju iskreno i žive u miru, te da ostvarenje velikog preporoda kineske nacije i „ponovno jačanje Amerike“ mogu da idu ruku pod ruku. Kako objavljuje Čajna dejli, on je istakao da je njegov dogovor s Trampom, postignut tokom boravka američkog predsednika u Kini u maju, o izgradnji konstruktivnog odnosa strateške stabilnosti - široko pozdravljen, i da dve zemlje, iako imaju različite uslove, mogu kroz iskren i dubok dijalog bolje da se razumeju i izgrade uzajamno poverenje. Kineski predsednik je poručio da su interesi dveju zemalja duboko isprepleteni i da ima mnogo prostora za saradnju.
Prema dva velika istraživanja objavljena uoči sastanka predsednika Kine i Sjedinjenih Država u Vašingtonu, javno raspoloženje u SAD prema Kini poboljšalo se poslednjih godina a sve više Amerikanaca zalaže se za saradnju s Kinom umesto za ograničavanje njenog rasta, prenosi Čajna dejli. Istraživanje „Pju centra“ pokazalo je da su ispitanici dali Kini prosečnu ocenu 37 na skali od nula do 100, gde nula označava najhladniji i najnegativniji stav, što je više od ocene 28 zabeležene 2021. godine, iako Amerikanci i dalje uopšteno gledaju na Kinu negativnije.
