UBEDLJIVA POBEDA DEMOKRATA ZA AMERIČKI SENAT I PREDSTAVNIČKI DOM
Birači oštro kaznili predsednika SAD, piše Vol strit džornal. Miliband najavio, do samita G20, moguće formalno izvinjenje za ropstvo, prenosi Dejli telegraf. Ukrajini hitno potrebno 100 miliona evra za električne kablove, objavljuje Nju vois of Ukrejn. Kremlj nema informacije ko će predstavljati Rusiju na sastanku koji organizuje Melanija, izveštava RT. Kalibaf poručio da su Amerikanci rekli „ne“ ratu, donosi Mehr njuz. „Aramko“ proširuje naftovod Istok-zapad, stoji u Arab njuz. Kineski premijer pozvao na izgradnju otvorenog digitalnog ekosistema, navodi Čajna dejli
(Ilustracija, Američke demokrate su preuzele kontrolu nad Senatom i Predstavničkim domom nakon što je „plavi talas“ zahvatio zemlju i birači oštro kaznili predsednika Donalda Trampa, piše u Volstrit džornalu)
Američke demokrate su preuzele kontrolu nad Senatom i Predstavničkim domom nakon što je „plavi talas“ zahvatio zemlju i birači oštro kaznili predsednika Donalda Trampa, osvojivši senatorska mesta u Mejnu, Ajovi, Kanzasu, Ohaju, Teksasu, Južnoj Karolini i Severnoj Karolini. Britanski ministar spoljnih poslova Ed Miliband izjavio je da formalno izvinjenje za ulogu Ujedinjenog Kraljevstva u transatlantskoj trgovini robovima neće dovesti do većih troškova za britanske poreske obveznike. Fond za energetsku podršku Ukrajini suočava se sa manjkom od 450 miliona evra, od čega je 100 miliona hitno potrebno za kupovinu električnih kablova, saopštio je ministar energetike i potpredsednik vlade Denis Šmihal. Kremlj je saopštio da nema informacije o tome ko će predstavljati Rusiju na sastanku sa ukrajinskim zvaničnicima koji u četvrtak u Beloj kući organizuje prva dama Sjedinjenih Država. Predsednik iranskog parlamenta Mohamad Bager Kalibaf izjavio je, u implicitnoj reakciji na rezultate izbora u SAD, da su Amerikanci rekli „ne“ ratu, bilo iz savesti bilo pod pritiskom troškova života. Saudijski „Aramko“ saopštio je da mu je neto dobit u trećem tromesečju porasla za 34,5 odsto na godišnjem nivou, na 36,3 milijarde dolara, zahvaljujući većim prihodima i dobitku od prodaje udela u malezijskom zajedničkom poduhvatu. Kineski premijer Li Čang izjavio je na otvaranju samita Svetske internet konferencije u Vudženu, da je Kina posvećena saradnji sa drugim zemljama na izgradnji otvorenog, inkluzivnog i dinamičnog ekosistema digitalnih inovacija.
Demokrate dobile Senat i Predstavnički dom
Američke demokrate su preuzele kontrolu nad Senatom i Predstavničkim domom nakon što je „plavi talas“ zahvatio zemlju i birači oštro kaznili predsednika Donalda Trampa, osvojivši senatorska mesta u Mejnu, Ajovi, Kanzasu, Ohaju, Teksasu, Južnoj Karolini i Severnoj Karolini, kao i brojna mesta u Predstavničkom domu, izveštava Vol strit džornal. U Mičigenu je demokrata Abdul el Sajed pobedio republikanca Majka Rodžersa i postaće prvi musliman u Senatu SAD; u Mejnu je demokrata Troj Džekson pobedio republikanku Suzan Kolins i okončao njen peti mandat, dok je u Teksasu demokrata Džejms Talariko savladao državnog tužioca Kena Pakstona, a Džina Hinohosa pobedila guvernera Grega Abota. Demokrate su osvojile i guvernerske trke u Ohaju, Ajovi, Džordžiji i Teksasu a Tramp je pokušao da se distancira od rezultata, rekavši da nije bio na glasačkom listiću i da bi u suprotnom pobedio ubedljivo, dok je delimičnu krivicu pripisao ratu u Iranu, ali je naveo da ne žali što ga je pokrenuo.
Predsednik SAD izjavio je u utorak da će Amerika obustaviti vojnu pomoć Izraelu do kraja godine, što ukazuje da bi ukidanje grantova tom savezniku moglo da se dogodi mnogo brže nego što se očekivalo. U intervjuu za Foks njuz, kako prenosi Vol strit džornal, Tramp je rekao da Sjedinjene Države više neće plaćati Izraelu i da je već dogovoreno da do kraja ove godine neće biti isplata. Iako su dve zemlje razgovarale o postepenom ukidanju pomoći, njegove reči ukazuju na znatno brži tempo od predviđenog.
Izvinjenje za trgovinu robovima do samita G20
Britanski ministar spoljnih poslova Ed Miliband izjavio je da formalno izvinjenje za ulogu Ujedinjenog Kraljevstva u transatlantskoj trgovini robovima neće dovesti do većih troškova za britanske poreske obveznike, optuživši prethodne vlade da su sklone da pitanje ropstva „gurnu pod tepih“, ali isključivši dodatne finansijske doprinose i reparacije. Kako piše Dejli telegraf, Miliband je kritikovao ono što je nazvao izjavom „izvinjavamo se, ali ne baš“ bivšeg premijera Tonija Blera koji je 2006. izrazio duboku žalost zbog umešanosti Velike Britanije u trgovinu robovima, ali bez zvaničnog izvinjenja. Premijer Endi Bernam ostavio je otvorena vrata pozivima na formalno izvinjenje države dok vodi strukturirani dijalog sa zemljama Komonvelta a Miliband je, upitan da li bi vlada mogla da stigne do formalnog izvinjenja do samita G20 u Mančesteru sledećeg novembra, odgovorio potvrdno.
Serija dojava o bombama prizemljila je u utorak letove širom Evrope, podstičući sumnje na koordinisani pokušaj sabotaže a stručnjaci su ukazali na Rusiju koja je takođe optužena za izazivanje provokacije na granici sa Poljskom, piše Dejli telegraf. Najmanje sedam aviona, uključujući tri iz Britanije, bilo je izloženo pretnjama, nakon što je prethodnog dana pretnja upućena i letu za Sofiju. Aerodrom u Varšavi je nakratko zatvoren, italijanska avijacija pratila je jedan let do Rima a krstareći brod namenjen Izraelu pretražen je u Grčkoj zbog bombi. Britanski zvaničnik rekao da su pretnje letovima iz Velike Britanije bile „zlonamerna prevara“, dok je bivši obaveštajni oficir MI6 izjavio da mu je Rusija prva pala na pamet jer dojave odgovaraju „obrascu ponašanja“ Kremlja.
Ukrajini hitno potrebni električni kablovi
Fond za energetsku podršku Ukrajini suočava se sa manjkom od 450 miliona evra, od čega je 100 miliona hitno potrebno za kupovinu električnih kablova, saopštio je ministar energetike i potpredsednik vlade Denis Šmihal nakon sastanka sa ambasadorima G7, Evropske unije i nordijsko-baltičkih zemalja 3. novembra, piše Nju vois of Ukrejn. Šmihal je naveo da je od početka godine u taj fond uplaćeno gotovo 800 miliona evra i zahvalio na pomoći, ali je istakao da deficit i dalje iznosi 450 miliona evra, od kojih je 100 miliona namenjeno isključivo kablovima. On je dodao da je potrebno dodatnih 500 miliona evra za popravku novog sigurnosnog omotača Černobilske nuklearne elektrane nakon što ga je oštetio ruski dron.
Ukrajinski diplomata Roman Bezsmertni izjavio je za Nju vois of Ukrejn da su dogovor američkog predsednika o dizelu sa Rusijom i javna pohvala ruskog diktatora Vladimira Putina od strane specijalnog izaslanika Stiva Vitkofa, pogoršali izborne šanse republikanaca na izborima za Kongres. Prema njegovim rečima, Amerikanci su najnegativnije reagovali na Vitkofove reči kojima je moskovskog diktatora, kriminalca i ubicu nazvao humanitarcem, dok je dogovor o dizelu bio drugi po negativnom odjeku, pa javnost, kako je zaključio, nije bila zadovoljna ni među pristalicama Donalda Trampa ni među demokratama i republikancima.
Kremlj nema informacije ko predstavlja Rusiju
Kremlj je saopštio da nema informacije o tome ko će predstavljati Rusiju na sastanku sa ukrajinskim zvaničnicima koji u četvrtak u Beloj kući organizuje prva dama Sjedinjenih Država Melanija Tramp. Bela kuća je u utorak najavila da će Melanija Tramp lično okupiti predstavnike Moskve i Kijeva, ne navodeći identitet učesnika ni pojedinosti o dnevnom redu a portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je novinarima da o tome nema nikakve informacije, objavljuje RT. Prva dama bi u četvrtak trebalo i da se obrati povodom privremenog humanitarnog prekida vatre u gradu Aljoški na liniji fronta, koji je pomogla da se postigne. Taj grad u Hersonskoj oblasti na Dnjepru pretrpeo je teške nestašice nakon višemesečnih poremećaja u snabdevanju izazvanih ukrajinskim napadima dronovima i minama.
Rusija neće biti uvučena u trku u naoružanju sa Evropom i umesto toga se zalaže za novi sporazum o bezbednosti, izjavio je ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov na Četvrtoj minskoj međunarodnoj konferenciji o evroazijskoj bezbednosti. Kako piše RT, Lavrov je upozorio na dalju konfrontaciju i pozvao evropske zemlje da iskreno i realno procene situaciju i zajedno prevaziđu nagomilane greške i nesporazume, gradeći put ka pravičnom sistemu uzajamnih bezbednosnih garancija, dok je istovremeno optužio EU da postaje agresivni militaristički blok usmeren protiv Rusije i Belorusije. Evropski lideri otvoreno su govorili o trci u naoružanju sa Rusijom a poljski premijer Donald Tusk pozvao je 2025. EU da se naoružava brže i mudrije od Rusije, na šta je Moskva odgovorila da neće igrati tu igru.
Amerikanci rekli „ne“ ratu
Predsednik iranskog parlamenta Mohamad Bager Kalibaf izjavio je, u implicitnoj reakciji na rezultate izbora u Sjedinjenim Državama, da su Amerikanci rekli „ne“ ratu, bilo iz savesti bilo pod pritiskom troškova života, i uputio izričito upozorenje na ratnohuškačku politiku američke vlade, piše Mehr njuz. U poruci na svom nalogu na društvenim mrežama, Kalibaf je naveo da će, ukoliko američka vlada izda volju sopstvenog naroda zarad usluge međunarodnim iznuđačima, naučiti da će iranski odgovor postati noćna mora za tu vladu.
Visoki iranski diplomata izjavio je da zapadni dvostruki standardi u vezi sa nuklearnim oružjem, odnosno slanje inspektora u Iran uz istovremeno ignorisanje neprijavljenog izraelskog arsenala, čine iranski slučaj testom celokupnog Sporazuma o neširenju nuklearnog oružja. Šef Instituta za političke i međunarodne studije iranskog Ministarstva spoljnih poslova ocenio je da Izrael ni po jednom ozbiljnom kriterijumu nema pravo da poseduje oružje za masovno uništenje, piše Mehr njuz, a upravo je to režim čije nuklearno naoružanje zapadne vlade odbijaju čak i da imenuju, podsetivši na reči predsednika Masuda Pezeškijana pred Generalnom skupštinom UN da je „atomska bomba u Izraelu a inspektori u Iranu“. On je istakao da je iranska odbrana ujedno odbrana suvereniteta i naroda, ali i temeljnih načela međunarodnog prava i Povelje UN, te da je iranski slučaj danas test kredibiliteta i samog stuba opstanka Sporazuma o neširenju nuklearnog oružja u svetu.
„Aramko“ proširuje naftovod
Saudijski „Aramko“ saopštio je da mu je neto dobit u trećem tromesečju porasla za 34,5 odsto na godišnjem nivou, na 36,3 milijarde dolara, zahvaljujući većim prihodima i dobitku od prodaje udela u malezijskom zajedničkom poduhvatu za rafinerije i petrohemiju „PrefChem“. Prilagođeni neto prihod, koji isključuje određene stavke, povećan je za devet odsto na 31,2 milijarde dolara, dok je rast dobiti, kako se navodi, prvenstveno posledica većih prihoda i drugih prihoda od prodaje. Arab njuz na prvoj strani izveštava i da je kompanija najavila da su počeli radovi na proširenju kapaciteta ključnog Istok-zapad naftovoda koji je održao isporuke kraljevine tokom rata na Bliskom istoku. Proširenje će omogućiti izvoz kapaciteta od 10 miliona barela dnevno.
Kandidat američke progresivne levice Abdul el Sajed pobedio je republikanca Majka Rodžersa u oštroj kampanji za otvoreno senatsko mesto u Mičigenu, čime je levica Demokratske stranke ostvarila probojnu pobedu u jednoj od najvažnijih kolebljivih država, piše Arab njuz. El Sajed, sin egipatskih imigranata, postaće prvi musliman u američkom Senatu a bivši zvaničnik za javno zdravlje koji nikada nije obavljao izabranu funkciju, uspeo je da prevaziđe ogromne spoljne izdatke u predizborima i opštim izborima kampanjom izgrađenom na univerzalnoj zdravstvenoj zaštiti, uklanjanju novca iz izbora i oštroj kritici Izraela. Uz podršku progresivnih lidera poput kongresmenke Aleksandrije Okasio-Kortez, njegova pobeda ojačaće taj pokret uoči predsedničkih izbora 2028. i pokazati da kandidati koji prihvataju njegov program mogu da pobede u ključnim kolebljivim državama.
Izgradnja zajednice u sajber prostoru
Kineski premijer Li Čang izjavio je na otvaranju samita Svetske internet konferencije u Vudženu da je Kina posvećena saradnji sa drugim zemljama na izgradnji otvorenog, inkluzivnog i dinamičnog ekosistema digitalnih inovacija, u cilju zajedničke izgradnje zajednice sa zajedničkom budućnošću u sajber prostoru, piše Čajna dejli. Li je istakao da će Kina nastaviti da prihvata otvorene inovacije i podstiče prenos tehnologije i razmenu znanja, kao i da će aktivno sprovoditi Inicijativu za globalni razvoj i podržavati zemlje globalnog juga u izgradnji digitalne infrastrukture. On je naglasio važnost izgradnje digitalnog štita i poštovanja legitimnih bezbednosnih briga svih zemalja, ali je upozorio da se Kina protivi preteranom širenju koncepta nacionalne bezbednosti i stvaranju „digitalne gvozdene zavese“, pozvavši na otvoren dijalog i unapređenje multilateralnog sistema upravljanja sajber prostorom.
Zajednički rizici od veštačke inteligencije stvaraju podsticaj za Sjedinjene Države i Kinu da sarađuju na bezbednosti uprkos političkim razlikama i konkurenciji, ocenjuju investitor iz Silicijumske doline Stiv Vestli i stručnjak sa Univerziteta Stanford, prenosi Čajna dejli. Vestli, osnivač i upravni partner investicione firme „Vestli grupa“, smatra da bi zloupotreba VI u razvoju biološkog oružja, sajber napadima i drugim štetnim aktivnostima mogla da nadvlada političke razlike i da će „pitanja u VI naterati Ameriku i Kinu na sporazum“, uz ocenu da je bolje da se to dogodi što pre. Njegove izjave dolaze dok se dve zemlje pripremaju za dalji angažman o VI, nakon što su u septembru najavile bilateralni dijalog o rizicima i koristima te tehnologije i dogovorile uspostavljanje kanala za komunikaciju o incidentima.
