EVROPA NEĆE BITI POZVANA NA PREGOVORE
Fed zadržao nepromenjene kamatne stope uprkos pritiscima investicionog buma u AI, piše Vol strit džornal. Britanski kancelar isključio grube rezove u socijalnoj pomoći, donosi Dejli telegraf. Ukrajinski dronovi gađali hemijska postrojenja u Baškiriji i Tulskoj oblasti, prenosi Kijev post. Evropske zemlje neće biti pozvane na sledeću rundu mirovnih pregovora o Ukrajini, objavljuje RT. Rusija povećava broj stručnjaka u nuklearnoj elektrani Bušeher u Iranu, izveštava Mehr njuz. Francuska nastavlja da se zalaže za rešenje dve države bez obzira na ishod izbora u Izraelu, navodi Arab njuz. Globalni jug da radi na jedinstvu i pojača svoj glas, poručeno iz Pekinga a stoji u Čajna dejli
Predsednik američkih Federalnih rezervi Kevin Vorš izjavio je da visoke kamatne stope već pogađaju investicioni bum u veštačkoj inteligenciji, ali i da se rast širi izvan tog sektora, što su dve teze koje vode u suprotnim smerovima kada je reč o daljem kretanju kamata, dok su Federalne rezerve za sada zadržale stope nepromenjenim. Britanski kancelar Džon Hili isključio je mogućnost grubih rezova u socijalnoj pomoći, pošto u budžetu nije uspeo da se pozabavi rastućim troškovima davanja, iako je priznao da je sadašnji sistem neodrživ. Ukrajinski dronovi gađali su tokom noći hemijska postrojenja u ruskoj Baškiriji i Tulskoj oblasti, a nakon napada na kompleks Baškirske sode u Sterlitamaku viđen je dim kako se diže iznad pogona. Pomoćnik ruskog predsednika Jurij Ušakov izjavio je da evropske zemlje neće biti pozvane na sledeću rundu mirovnih pregovora Rusije, Sjedinjenih Država i Ukrajine, uz opasku da mogu da dođu ako kupe karte za put. Direktor ruskog državnog nuklearnog koncerna „Rosatom“ Aleksej Lihačov izjavio je da ta kompanija namerava da poveća broj ruskih nuklearnih stručnjaka u elektrani Bušeher na jugu Irana na 700 ljudi. Francuski ministar spoljnih poslova Žan-Noel Baro izjavio je da će Francuska nastaviti da se zalaže za rešenje dve države bez obzira na ishod izbora u Izraelu. Zemlje globalnog juga treba da grade na svom jedinstvu i pojačaju svoj glas u multilateralnim mehanizmima kako bi uživale u plodovima tehnološkog razvoja i ekonomske globalizacije, poručili su istaknuti politički zvaničnici, naučnici i medijski rukovodioci na Globalnom strateškom dijalogu 2026. u Pekingu.
Fed zadržao nepromenjene stope
Predsednik američkih Federalnih rezervi Kevin Vorš izjavio je u sredu da visoke kamatne stope već pogađaju investicioni bum u veštačkoj inteligenciji, ali i da se rast širi izvan tog sektora, što su dve teze koje vode u suprotnim smerovima kada je reč o daljem kretanju kamata, piše Vol strit džornal. Time je doveo u pitanje dosadašnje uverenje da je bum veštačke inteligencije prevelik i prepun gotovine da bi ga zanimale kamatne stope, pa pitanje koliko još stope moraju da porastu postaje složenije. Federalne rezerve su u sredu, kako se i očekivalo, zadržale stope nepromenjenim a investitori uveliko očekuju povećanje na sledećem sastanku u decembru.
Manje od 24 sata nakon poraza na predsedničkim izborima u Brazilu, Flavio Bolsonaro prividno je nestao u koloni od četiri tamna automobila koji su se u ponedeljak uveče razdvojili u različitim pravcima, ostavivši novinare i vlasti u neizvesnosti koji od njih prevozi bivšeg predsedničkog kandidata. Već sledećeg popodneva, kako piše Vol strit džornal, Bolsonarovi saveznici rekli su reporterima da je već stigao na Floridu a kako se navodi, pobegao je u Majami u razrađenoj operaciji uz pomoć najbližeg kruga prvog čoveka SAD Donalda Trampa i predsednika Argentine.
Bez „grubih rezova“ u socijalnoj pomoći
Britanski kancelar Džon Hili isključio je u sredu mogućnost „grubih rezova“ u socijalnoj pomoći, pošto u budžetu nije uspeo da se pozabavi rastućim troškovima davanja, iako je priznao da je sadašnji sistem „neodrživ“, piše Dejli telegraf. U razgovoru za BiBiSi nakon budžeta, Hili je obećao da će „doći do smanjenja troškova socijalnih davanja“ pre sledećih izbora, ali je rekao da to neće uključivati grube rezove, već da će se ići „na laburistički način“, jer, kako je ocenio, sve veći račun za davanja nije dobar za Britaniju. Njegove izjave usledile su nakon što je liderka torijevaca Kemi Badenok optužila laburiste da vode vladu koja je ostavila Britaniju „prekomerno potrošenu, prezaduženu, preopterećenu porezima i utopljenu u nekontrolisan sistem socijalne pomoći“.
Iran se priprema da poremeti američke izbore za Kongres nakon što je ove nedelje pokušao da se umeša u izraelsko glasanje, saznaje Dejli telegraf. Nekoliko iranskih zvaničnika reklo je da Teheran gotovo istovremene izbore svoja dva najveća neprijatelja vidi kao retku priliku koju je odlučan da iskoristi mešanjem u samu izbornu mašineriju. Oni navode da traže načine da regrutuju agente u izbornim procesima Amerike i Izraela i da su formirane moćne hakerske grupe za upade u biračke sisteme. Jedan zvaničnik opisao je te napore kao prirodni nastavak rata koji je nametnut zemlji, poručivši da rat ne znači samo rakete i oružje dok su pod blokadom, već i spremnost da se poremete izbori, bankarstvo, putovanja i svi obični sistemi, uz želju da vide podeljenu Ameriku i podeljeni Izrael.
Gađana hemijska postrojenja u Baškiriji i Tulskoj oblasti
Ukrajinski dronovi gađali su tokom noći hemijska postrojenja u ruskoj Baškiriji i Tulskoj oblasti a nakon napada na kompleks Baškirske sode u Sterlitamaku viđen je dim kako se diže iznad pogona, dok su vlasti u toj republici rano u četvrtak izdale upozorenje na opasnost od dronova i privremeno obustavile dolaske i odlaske na aerodromu u Ufi, objavljuje Kijev post. Moskva tvrdi da je njena protivvazdušna odbrana tokom noći uništila 1.214 ukrajinskih dronova, dok su se širom Rusije pojavila ograničenja u vazdušnom saobraćaju i izveštaji o šteti. Prema analizi ruskog nezavisnog portala Astra, zasnovanoj na snimcima monitoring kanala, meta je bio objekat kompanije Baškirska soda.
Istraga organizacije za ljudska prava sa sedištem u Hagu otkrila je rusku mrežu za regrutovanje severnokorejskih radnika u fabrike koje podržavaju rat Moskve protiv Ukrajine, čime se zaobilaze sankcije UN preko studentskih viza, piše Kijev post. Istražitelji su dokumentovali prinudne uslove rada, umešanost severnokorejskih zvaničnika i preusmeravanje zarada radnika u Pjongjang a nalazi pokazuju kako su ruska ratna ekonomija i severnokorejsko finansiranje oružja sve više isprepleteni.
Evropa neće biti pozvana na pregovore
Evropske zemlje neće biti pozvane na sledeću rundu mirovnih pregovora Rusije, Sjedinjenih Država i Ukrajine, izjavio je u sredu pomoćnik ruskog predsednika Jurij Ušakov, dan nakon što su premijeri Finske i Norveške telefonom razgovarali sa Vladimirom Putinom, objavljuje RT. Ušakov je rekao da je Moskva načelno pristala da učestvuje u četvrtom krugu trilateralnih razgovora nakon prošlonedeljnog sastanka Putina i američkog izaslanika Stiva Vitkofa u Sankt Peterburgu a kao mogući termin pominje se sredina novembra, dok je za mesto predložen Abu Dabi. „Dogovorili smo se da se trilateralni razgovori nastave, uz predstavnike Rusije, Ukrajine i SAD“, rekao je Ušakov, ali je naglasio da evropski predstavnici neće biti pozvani, uz opasku da mogu da dođu ako kupe karte. Njegove izjave usledile su dan nakon što su finski predsednik Aleksandar Stub i norveški premijer Jonas Gar Stere telefonirali Putinu u razgovoru koji je, kako se navodi, trajao više od sat vremena, što je izazvalo buru među najčvršćim pristalicama Kijeva.
Ruski predsednik Vladimir Putin pohvalio je američkog preduzetnika Ilona Maska kao „pravog genija“ dok je obeležavao lansiranje ruskog rivala „Starlinku“, satelitskog sistema „Rassvet“. Putin je to izjavio u sredu tokom obilaska izložbe ruskih tehnoloških inovacija, piše RT, gde ga je ministar digitalnog razvoja Maksut Šadajev upoznao s projektom „Rassvet“, domaćim satelitskim internet sistemom namenjenim konkurenciji Maskovoj mreži „SpejsIks“. Ruski predsednik je istakao da Mask ima više od 5.000 satelita u orbiti i da je Rusija ponosna što je „samostalno“ počela da gradi sopstvenu satelitsku mrežu, dodajući da Moskva održava bliske kontakte sa američkim partnerima, uključujući Maska, kako bi se sprečile smetnje između satelita.
Više ruskih stručnjaka u elektrani Bušehar
Direktor ruskog državnog nuklearnog koncerna „Rosatom“ Aleksej Lihačov izjavio je u sredu da ta kompanija namerava da poveća broj ruskih nuklearnih stručnjaka u nuklearnoj elektrani Bušeher na jugu Irana na 700 ljudi, piše Mehr njuz. Lihačov je rekao da Rusija ne samo da neće evakuisati svoje zaposlene iz Bušehera, već ima i plan da poveća kapacitete te elektrane a prema njegovim rečima, postojeća 192 ruska stručnjaka u izgradnji i servisiranju trebalo bi da bude uvećano za više od 500 ljudi. Iranski predsednik Masud Pezeškijan doputovao je sinoć u Moskvu na samit Foruma zemalja izvoznica gasa, gde se sastao i sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, a nakon ranijeg susreta sa Putinom Lihačov je najavio razmatranje nekoliko novih lokacija u Iranu za izgradnju velikih i malih nuklearnih elektrana, dok je sada potpisan i sporazum o lokaciji za nekoliko novih energetskih blokova.
Iranski ministar spoljnih poslova Sejed Abas Arakči izjavio je da bi izraelska vojna eskalacija u regionu Persijskog zaliva mogla u velikoj meri da pogodi međunarodna tržišta, upozorivši na samitu Foruma zemalja izvoznica gasa, da bi svaka izraelski podstaknuta vojna avantura u Zalivu ozbiljno uticala na globalna tržišta, prenosi Mehr njuz. Arakči je istakao da je iranska energetska diplomatija napredovala na tom samitu i da su razgovori bili fokusirani na globalna tržišta gasa i energetsku bezbednost, dodajući da razorni uticaj takve eskalacije na međunarodna tržišta ostaje glavna briga i za snabdevače i za potrošače gasa.
Francuska nastavlja da se zalaže za rešenje dve države
Francuski ministar spoljnih poslova Žan-Noel Baro izjavio je u sredu da će Francuska nastaviti da se zalaže za rešenje dve države bez obzira na ishod izbora u Izraelu, poručivši da se „naš kurs neće promeniti“ bilo da pobedi koalicija premijera Benjamina Netanjahua ili opozicioni blok Gadija Ajzenkota, prenosi Arab njuz. Baro je odbio da kaže da li bi odnosi bili bolji ako opozicija dođe na vlast, ponovivši da je pozicija Pariza jasna i nepromenjena, te da Francuska želi bezbednost Izraela, ali i perspektivu dveju država koje žive jedna uz drugu, priznate, poštovane u svojim pravima i u miru. Odnosi Francuske i Izraela su zategnuti, posebno od kada je predsednik Emanuel Makron pre godinu dana priznao palestinsku državu a nedavno je najavio i prekid trgovine sa ilegalnim izraelskim naseljima na okupiranoj Zapadnoj obali.
Iranski ministar spoljnih poslova Abas Arakči izjavio je u sredu da Teheran sa posrednicima razgovara o načinima da se sprovede sedmodnevni plan za okončanje rata na Bliskom istoku i ponovno otvaranje Ormuškog moreuza. Kako prenosi Arab njuz, Arakči je na društvenoj mreži X napisao da su iranske oružane snage potpuno spremne da brane domovinu, ali da Iran i dalje daje šansu diplomatiji, te da je u bliskom i stalnom kontaktu sa posrednicima kako bi se razmotrile ideje koje mogu da obezbede sprovođenje tog plana za manje od nedelju dana. Iran je u septembru predložio sedmodnevni plan koji je preko Katara preneo Sjedinjenim Državama, a prema njemu bi Ormuški moreuz bio ponovo otvoren u roku od sedam dana ako se ispune „neophodni uslovi“, uključujući prekid vatre na Bliskom istoku. Iran je takođe zatražio odmrzavanje svoje imovine u inostranstvu, ukidanje sankcija naftnom sektoru i okončanje američke pomorske blokade.
Globalni jug da gradi na jedinstvu
Zemlje globalnog juga treba da grade na svom jedinstvu i pojačaju svoj glas u multilateralnim mehanizmima kako bi bolje uživale u plodovima tehnološkog razvoja i ekonomske globalizacije, poručili su u sredu istaknuti politički zvaničnici, naučnici i medijski rukovodioci na Globalnom strateškom dijalogu 2026. u Pekingu. Skup koji su organizovali Kineska akademija društvenih nauka i list Čajna dejli pod temom „Ujedinimo globalni jug, unapredimo globalno upravljanje“, okupio je više od 100 vodećih istraživača i stručnjaka iz Kine, Rusije, Francuske i Austrije a potpredsednik Akademije Li Suesong najavio je da će Kina u novembru u Šendženu biti domaćin sastanka lidera APEC-a i da sledeće godine preuzima predsedavanje BRIKS-om. On je istakao da će Kina raditi sa različitim stranama na izgradnji konsenzusa, širenju saradnje i zagovaranju ravnopravnog multipolarnog sveta i inkluzivne ekonomske globalizacije, uz ocenu da globalno upravljanje treba da počiva na istinskom multilateralizmu i održivom razvoju.
Australija je u sredu na svečanosti u Narodnoj galeriji u Kanberi predala Kini dve kamene glave iz perioda Severne dinastije Song (960–1127), koje potiču sa carskih mauzoleja u Gongjiju u provinciji Henan, a svečanosti su prisustvovali visoki zvaničnici i predstavnici obe strane. Kako prenosi Čajna dejli, kineski ambasador u Australiji Liu Džinsong rekao je da su te dve statue nekada „tiho čuvale drevne grobnice, videle protok vremena i preplovile okeane“, dok je Narodna galerija navela da su relikvije ušle u njenu zbirku 1995. godine. Kineska nacionalna uprava za kulturno nasleđe saopštila je da je postupak vraćanja pokrenut 2025. zahtevom upućenom galeriji, nakon istraga i proučavanja nadležnih kineskih organa, a ovo je najnovija repatrijacija kineskih relikvija u okviru zajedničkih napora dveju zemalja.
