AMERIKA EKONOMSKI IZOLOVALA IRAN; OTPOR TEHERANA I U SLUČAJU APOKALIPSE
Posrednici pritiskaju Iran da učini ustupak u vezi sa nuklearnim programom, objavljuje Vol strit džornal. Protivteroristička policija istražuje da li Iran stoji iza bombaškog plana napada na britansku bazu, piše Dejli telegraf. Južna Koreja traži zvanično izvinjenje od Kijeva zbog objavljivanja transfera zarobljenika, prenosi Kijev post. Rusija gađala centre podataka mobilnih operatera i magacin zapadne pomoći, objavljuje RT. Iran će se odupirati agresiji i u slučaju apokaliptičnog rata, izjavio je Arakči, navodi Mehr njuz. SAD poslale izaslanike po svetu da ekonomski izoluju Iran, izveštava Arab njuz. Kina i SAD postigle dogovor o uzajamnom smanjenju carina, stoji u Čajna dejli
Posrednici u mirovnim pregovorima pritiskaju Iran da učini ustupak u vezi sa svojim nuklearnim programom kako bi oživeli razgovore o prekidu vatre sa Sjedinjenim Državama, nakon što je predsednik SAD Donald Tramp odbio iranski predlog primirja i zapretio mogućnošću uništenja iranske vlade. Protivteroristička policija istražuje da li Iran stoji iza navodnog bombaškog plana usmerenog na britansku bazu Kraljevskog ratnog vazduhoplovstva koju koristi američka vojska, nakon što je pet muškaraca uhapšeno zbog sumnje na terorizam i krivična dela vezana za eksplozive. Južna Koreja zatražila je zvanično objašnjenje i izvinjenje od Ukrajine zbog toga što je Kijev javno objavio da su dva zarobljena severnokorejska vojnika prebačena u Seul, tvrdeći da je time prekršen sporazum o poverljivosti. Rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je da je vojska gađala centre podataka mobilnih operatera, kao i brojna skladišta i objekte kritične infrastrukture širom Ukrajine. Iranski ministar spoljnih poslova Abas Arakči izjavio je da će Iran nastaviti da se čvrsto odupire svakoj agresiji, čak i ako situacija eskalira u apokaliptični rat, ali da je Teheran istovremeno spreman za istinsku diplomatiju. Američki ministar finansija Skot Besent izjavio je da je poslao izaslanike po svetu kako bi izvršili pritisak na zemlje da ekonomski izoluju Iran, hvaleći se novim ograničenjima usmerenim na iransku avijaciju i banke. Kina i Sjedinjene Države postigle su dogovor o uzajamnom smanjenju carina na robu u vrednosti od oko 30 milijardi dolara sa svake strane, pri čemu će carine na oko 90 odsto obuhvaćenih proizvoda biti spuštene na stope najpovlašćenije nacije.
Pritisak na Iran da popusti sa nuklearnim programom
Posrednici u mirovnim pregovorima pritiskaju Iran da učini ustupak u vezi sa svojim nuklearnim programom kako bi oživeli razgovore o prekidu vatre sa Sjedinjenim Državama, nakon što je predsednik SAD Donald Tramp odbio iranski predlog primirja i zapretio mogućnošću uništenja iranske vlade radi sprečavanja Teherana da dođe do nuklearnog oružja, objavljuje Vol strit džornal. Kako navode izvori uključeni u pregovore, reč je o malo verovatnom pokušaju da se Iran prilagodi Trampovom zahtevu i vrati dijalog na temu nuklearnog programa, umesto na pitanje oslobađanja Ormuškog moreuza iz iranske kontrole.
Američko tržišto poslednjih nedelja zbunjuje mnoge posmatrače, jer je žestoka rasprodaja zahvatila obveznice a prinosi su dostigli približno najviše nivoe u dve decenije, dok berze istovremeno dobro posluju, piše Vol strit džornal. Investitori sada raspravljaju o tome kako da se postave prema takvom neskladu, podsećajući se sličnih situacija iz 1994. i 2016. godine, kada su se delovi tržišta ponašali različito.
Teheran iza bombaškog plana na britansku bazu
Protivteroristička policija istražuje da li Iran stoji iza navodnog bombaškog plana usmerenog na britansku bazu Kraljevskog ratnog vazduhoplovstva koju koristi američka vojska, nakon što je pet muškaraca uhapšeno u nedelju zbog sumnje na terorizam i krivična dela vezana za eksplozive, objavljuje Dejli telegraf. Tri sumnjiva kombija pronađena su 400 metara od baze RAF Ferford u Glosterširu. Ta baza je ključna američka vazduhoplovna ispostava u Evropi i korišćena je za američke avione u odbrambenim udarima protiv Irana a policija sumnja da je Iran najverovatniji državni akter iza navodnog plana. Iranska revolucionarna garda zapretila je u julu napadom na RAF Ferford, upozorivši da je svaka baza korišćena za napade na tu zemlju „legitimna meta“.
Tokom prošlonedeljne zvanične posete kineskog predsednika Si Đinpinga Vašingtonu, šef SAD Donald Tramp je ponudio prodaju američkog naoružanja Pekingu, što je predlog koji bi direktno kršio zakone Amerike, izjavio je američki ambasador u Kini Dejvid Perdu za Foks njuz a prenosi Dejli telegraf. Državni sekretarijat SAD odmah je odbacio mogućnost realizacije ovog scenarija, naglasivši da zakon izričito zabranjuje ovakve transakcije i da nikakav plan o prodaji oružja Kini ne postoji. Ova kontroverzna tvrdnja izrečena je u jeku debate o vojnom paketu vrednom 14 milijardi dolara namenjenom Tajvanu koji još od decembra čeka na konačno odobrenje američkog predsednika. Prodaja američkog naoružanja Tajpeju već decenijama predstavlja glavno žarište u odnosima dveju supersila, i služi kao ključni faktor odvraćanja od potencijalne kineske invazije. Iako su Sjedinjene Države zakonski obavezne da obezbede Tajvanu opremu za samoodbranu, Tramp od početka svog drugog mandata nastavlja da održava poziciju strateške neutralnosti.
Južna Koreja traži izvinjenje od Kijeva
Južna Koreja zatražila je zvanično objašnjenje i izvinjenje od Ukrajine zbog toga što je Kijev javno objavio da su dva zarobljena severnokorejska vojnika prebačena u Seul, tvrdeći da je time prekršen sporazum o poverljivosti čije postojanje Ukrajina kasnije negirala, piše Kijev post. Predsednik Južne Koreje Li Džae-Mjung prvo je kritikovao predsednika Volodimira Zelenskog zbog toga što je taj transfer otkrio tokom obraćanja Generalnoj skupštini UN u Njujorku a potom je tokom posete Meksiku poručio da bi javno saopštavanje te informacije moglo da stvori ozbiljne diplomatske i bezbednosne probleme.
Ukrajinski premijer Serhij Korecki izjavio je da se Ukrajina priprema za najgori scenario u kojem bi ruski udari mogli da prekinu internet i mobilne komunikacije, nakon niza napada na centre podataka i komunikacionu infrastrukturu u Kijevu zbog kojih su stotine hiljada korisnika privremeno ostale bez pristupa internetu, piše Kijev post. Korecki je rekao da pretnja postoji za svu infrastrukturu i da će trajati do kraja rata, te da se zaštita centara i mobilnih mreža razmatrala na sastanku Štaba vrhovnog komandanta. On je istakao da internet infrastruktura mora da se planira za najgori mogući scenario, pa vlada primenjuje kombinaciju mera, uključujući raspoređivanje kritične infrastrukture na različite lokacije i korišćenje domaćih i stranih kapaciteta.
Rusija gađala mrežu mobilnih operatera
Rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je da je vojska gađala centre podataka mobilnih operatera, kao i brojna skladišta i objekte kritične infrastrukture širom Ukrajine, navodeći da je u Kijevskoj oblasti pogođen veliki magacin kompanije „Zamler grupa“ koji je, kako tvrde, služio za skladištenje i distribuciju zapadne vojne pomoći, objavljuje RT. Na snimcima koji kruže internetom vidi se gust crni dim iznad logističkog centra u selu Krasilovka a magacin je, kako se čini, pretrpeo znatnu štetu jer je požar trajao satima.
Američki predsednik Donald Tramp praktično je napustio Saudijsku Arabiju, ključnog saveznika na Bliskom istoku, ostavivši je da se suoči sa „gotovo potpunim ratom“ protiv jemenskih Huta, izjavio je politikolog i profesor Univerziteta u Čikagu Džon Miršajmer u intervjuu za RT. Napetosti između Rijada i šiitske militantne grupe ponovo su se rasplamsale poslednjih nedelja nakon nekoliko godina relativnog mira a Huti su lansirali raketne i dronovske napade na saudijsku teritoriju, dok vladine snage podržane od Rijada pokušavaju da zaustave njihovo napredovanje u Jemenu. Početkom ovog meseca Huti su preuzeli kontrolu nad jemenskom obalom Crvenog mora i položajima oko moreuza Bab el Mandeb, ključnog plovnog puta koji je Saudijska Arabija sve više koristila za izvoz nafte otkako je plovidba kroz Ormuški moreuz svedena na minimum usled američko-izraelskog rata protiv Irana.
Otpor agresiji i u slučaju apokaliptičnog rata
Iranski ministar spoljnih poslova Abas Arakči izjavio je da će Iran nastaviti da se čvrsto odupire svakoj agresiji, čak i ako situacija eskalira u apokaliptični rat, ali da je Teheran istovremeno spreman za istinsku diplomatiju, objavljuje Mehr njuz. Arakči je naveo da je u emisiji „Mit d pres“ rekao da on i predsednik Irana nisu došli u Njujork da prodaju rat, već da sklope mir, dodajući da Iran ostaje nepokolebljiv pred svakom agresijom i da je u isto vreme otvoren za pravu diplomatiju.
Ambasador za posebne zadatke ruskog Ministarstva spoljnih poslova Rodion Mirošnik izjavio je da zapadne zemlje, podržavajući ukrajinske udare na nuklearna postrojenja, krše brojne međunarodne sporazume koje su same potpisale, uključujući konvencije o mirnom korišćenju nuklearne energije i radijacijskoj bezbednosti, prenosi Mehr njuz. Mirošnik je naveo primer Zaporoške nuklearne elektrane, najveće u Evropi sa šest blokova ukupne snage šest gigavata, istakavši da je ukrajinska strana onemogućila generalnom direktoru Međunarodne agencije za atomsku energiju Rafaelu Grosiju da poseti to postrojenje jer nije mogla da mu garantuje bezbednost. On je dodao da je Rusija pružila bezbednosne garancije, ali da Ukrajina nije garantovala da neće izvesti udare, zbog čega je Grosijeva poseta otkazana, što, kako tvrdi, pokazuje licemerje zemalja koje su potpisnice tih konvencija.
SAD ekonomski izolovale Iran
Američki ministar finansija Skot Besent izjavio je za vikend da je poslao izaslanike po svetu kako bi izvršili pritisak na zemlje da ekonomski izoluju Iran, hvaleći se novim ograničenjima usmerenim na iransku avijaciju i banke, prenosi Arab njuz. Besent je naveo da su timovi upućeni širom sveta radi angažovanja u državama i zahteva za akciju protiv iranskog režima, te da ti napori daju rezultate, pri čemu su Turska i Oman zaustavili dolazne letove privatnog prevoznika „Mahan er“ a Emirati obustavili sve letove iranskih aviokompanija. On je istakao i nove bankarske restrikcije, pošto je centralna banka Emirata u sredu blokirala transakcije iranske „Bank Meli“, optuživši je za kršenje zakona o pranju novca, terorizmu i širenju oružja.
Jemenska vladina avijacija izvela je u nedelju jednu od najvećih vazdušnih operacija protiv Huta u oblasti Taiza, gađajući vojnu bazu Al Estegbal u mestu Al Huban istočno od tog grada, gde su pogođeni borci, vojna vozila, oružje i skladišta municije, tvrde dva vladina zvaničnika za Arab njuz. Na društvenim mrežama objavljeni su snimci na kojima se vide gusti oblaci dima iznad baze, praćeni sekundarnim eksplozijama do kojih je, kako se čini, došlo zbog detonacije municije, a zvaničnici veruju da je ubijen ili ranjen veliki broj pripadnika Huta, uključujući i visoke terenske komandante. Saudijski šef diplomatije upozorio je svet da ozbiljno shvati bezbednost Zaliva usled eskalacije sukoba sa Hutima, stoji u tekstu pod naslovom „Projektili pravljeni u Iranu prete vazdušnim rutama Crvenog mora“.
Uzajamno smanjenje carina na određenu robu
Kina i Sjedinjene Države postigle su dogovor o uzajamnom smanjenju carina na robu u vrednosti od oko 30 milijardi dolara sa svake strane, pri čemu će carine na oko 90 odsto obuhvaćenih proizvoda biti spuštene na stope najpovlašćenije nacije, saopštilo je u ponedeljak kinesko Ministarstvo trgovine a objavljuje Čajna dejli. Dve strane dogovorile su se i da produže aranžman iz Kuala Lumpura koji je trebalo da istekne 10. novembra 2026, do 10. januara 2027, uz nastavak razgovora o dugoročnom rešenju. Sporazum je postignut tokom osme runde kinesko-američkih konsultacija održanih od 20. do 23. septembra u Njujorku i Vašingtonu. Smanjenja će biti primenjena istovremeno nakon završetka unutrašnjih procedura a detalji će biti objavljeni kasnije, dok će dve zemlje uspostaviti i Trgovinski odbor s radnom grupom za poljoprivredu čiji je prvi sastanak planiran pre kraja 2026. godine.
Predsednik Kine Si Đinping vratio se u subotu u Peking nakon putovanja preko Pacifika koje je donelo osam rezultata i sporazuma između Kine i Sjedinjenih Država, od recipročnog smanjenja carina i dijaloga o veštačkoj inteligenciji do saradnje u borbi protiv narkotika i razmene džinovskih panda, piše Čajna dejli. Ministar spoljnih poslova Vang Ji opisao je tu trodnevnu državnu posetu u Vašingtonu kao istorijsku i od ključnog značaja, istakavši da je ona nastavila zamah susreta kineskog predsednika sa Donaldom Trampom u Pekingu u maju i dovela do novog napretka u konstruktivnim odnosima strateške stabilnosti dveju najvećih svetskih ekonomija. Ključni politički ishod, kako je naveo, jeste sporazum lidera o izgradnji konstruktivnog odnosa strateške stabilnosti na osnovu poštovanja, pravičnosti i reciprociteta.
