EVROPA IMA MESTO ZA STOLOM, ALI NEMA PREGOVARAČA
Tramp odustao od sporazuma sa Iranom i usmerava potpredsednika na borbu protiv kriminala u SAD, objavljuje Vol strit džornal. Laburisti predlažu dodatne poreze za porodice preminulih, piše Dejli telegraf. Zapalila se „Lukoilova“ rafinerija u Volgogradu nakon napada dronom, prenosi Ukrinform. Napredak u pregovorima tri strane u Abu Dabiju, izjavio zamenik ruskog ministra spoljnih poslova za RT. Iran upozorio da će svaka država koja podržava američke akcije snositi posledice, donosi Mehr njuz. Poginuo hirurg u napadu na bolnicu u Gazi, izveštava Arab njuz. Kina razvija svemirsku računarsku mrežu za obradu podataka u orbiti, stoji u Čajna dejli
(ilustracija, Dvodnevni trilateralni pregovori Rusije, Ukrajine i Sjedinjenih Država u Abu Dabiju doneli su napredak ka rešavanju sukoba u Ukrajini, izjavio je u ekskluzivnom intervjuu za RT zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov, upozorivši da bi uključivanje evropskih vlada u taj proces moglo da potkopa diplomatske napore)
Predsednik SAD Donald Tramp izjavio je da Americi nije potreban sporazum sa Iranom i da želi da potpredsednik Džej Di Vens svoju pažnju usmeri na istraživanje korupcije i kriminala u gradovima i državama kojima upravljaju demokrate, poručivši da su SAD „uzele njihov novac, stotine milijardi dolara, i njihov moreuz“. Prema predlogu britanskih laburista, porodice preminulih mogle bi da se suoče sa potraživanjima poreske uprave decenijama nakon smrti bližnjeg, jer izmene koje treba da uđu u predstojeći zakon omogućavaju britanskoj poreskoj službi HMRC pravo da traži informacije o preminulima bez vremenskog ograničenja. Rafinerija nafte u Volgogradu koja je u vlasništvu ruske naftne kompanije „Lukoil“, zapalila se nakon napada dronom tokom noći a meštani su prijavili brojne eksplozije i aktivnost mobilnih vatrogasnih grupa. Dvodnevni trilateralni pregovori Rusije, Ukrajine i SAD u Abu Dabiju doneli su napredak ka rešavanju sukoba u Ukrajini, izjavio je zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov, upozorivši da bi uključivanje evropskih vlada u taj proces moglo da potkopa diplomatske napore. Portparol iranskog Ministarstva spoljnih poslova Ismail Bakaei izjavio je da će svaka država koja učestvuje u ilegalnim i agresivnim akcijama SAD ili ih podržava, snositi odgovornost za posledice, upozorivši da će se svako direktno ili indirektno mešanje u agresiju protiv Irana smatrati neprijateljskim i nezakonitim činom. Načelnik hirurgije u Medicinskom kompleksu „Naser“ u Han Junisu, dr Ajman Abu Obejd, i sam je postao jedan od ranjenih nakon što je direktan udar pogodio kancelarije lekara i sobe pacijenata, dok je u napadu poginuo i hirurški specijalista dr Rezik Abušira. Kineski naučnici i inženjeri razvijaju svemirsku računarsku mrežu koja bi omogućila satelitima da obrađuju podatke u orbiti u realnom vremenu, i time otvorila put superračunarstvu u svemiru.
Tramp odustao od Irana, okreće se kriminalu
Predsednik SAD Donald Tramp izjavio je u četvrtak da Americi nije potreban sporazum sa Iranom i da želi da potpredsednik Džej Di Vens, koji je predvodio pregovore, svoju pažnju usmeri na istraživanje korupcije i kriminala u gradovima i državama kojima upravljaju demokrate, objavljuje Vol strit džornal. Tramp je na društvenim mrežama napisao da je od Vensa zatražio da se potpuno posveti „ogromnoj korupciji i kriminalu“ u tim sredinama, poručivši da SAD „ne treba sporazum sa Iranom, ta vremena su odavno prošla“ i da su Sjedinjene Države „uzele njihov novac, stotine milijardi dolara, i njihov moreuz“. Ova objava usledila je nakon što je Tramp ranije rekao da je otvoren za to da potpredsednik ponovo pokrene razgovore sa Teheranom.
Akcinari „Nvidije“ neće dugo žaliti za Džensenom Huangom, jer bi stabilnije ruke mogle biti bolje prilagođene bogaćenju deoničara dok kompanija ulazi u novu fazu, piše u analizi Vol strit džornala. Huang je možda proveo „Nvidiju“ kroz period rasta bez presedana, ali način na koji je koristio gotovinu kompanije opravdano je izazvao podizanje obrva, pa će svako ko ga nasledi na mestu izvršnog direktora imati priliku da promeni kurs, verovatno na dobrobit akcionara.
Dodatni porezi za porodice preminulih
Prema predlogu laburista, porodice preminulih mogle bi da se suoče sa potraživanjima poreske uprave decenijama nakon smrti bližnjeg, jer izmene koje treba da uđu u predstojeći zakon o finansijama omogućavaju britanskoj poreskoj službi HMRC pravo da traži informacije o preminulima bez vremenskog ograničenja, piše Dejli telegraf. Trenutno HMRC može da zahteva podatke od porodica preminulih poreskih obveznika do četiri godine nakon smrti ako sumnja da je plaćen pogrešan iznos poreza, a izmene bi mogle da dovedu do toga da porodice budu gonjene zbog poreza godinama nakon što je zaostavština rešena. Glavni sekretar Ministarstva finansija u senci Ričard Fuler ocenio je da je ta politika besramna i da čak ni smrt ne donosi olakšanje od „otimačine“ poreza, jer se porodice prvo suočavaju sa porezom na nasledstv a potom i sa istragama HMRC-a godinama posle smrti, umesto da im bude omogućeno da tuguju u miru.
Lord Blanket izjavio je da bi ministri trebalo da prihvate smanjenje budžeta kako bi se finansirala reforma socijalne pomoći, pozvavši tim Endija Bernama da obezbedi „dovoljna sredstva“ za preuređenje sistema beneficija. Kako prenosi Dejli telegraf, on je to izjavio uoči dugo očekivane revizije krize nezaposlenosti mladih koju potpisuje bivši laburistički ministar zdravstva Alan Milburn a koja će biti objavljena sledeće nedelje i koja će, kako se navodi, preporučiti da mladi više ne mogu da traže glavne invalidske beneficije i da britanski sistem socijalne pomoći treba iznova izgraditi. Preporuke će uključivati ulaganje milijardi u unapred obezbeđenu podršku zapošljavanju, kroz prakse, subvencije za poslove i lične savetnike, a lord Blunket, blizak saveznik Bernama, podsetio je na svoje napore da vrati 250.000 mladih na posao kao ministar zapošljavanja i obrazovanja između 1997. i 2001. godine.
Zapalila se „Lukoilova“ rafinerija u Volgogradu
Rafinerija nafte u Volgogradu koja je u vlasništvu ruske naftne kompanije „Lukoil“, zapalila se nakon napada dronom tokom noći u četvrtak na petak, prenosi Ukrinform pozivajući se na Telegram kanal Astra. Prema izveštaju, meštani su prijavili brojne eksplozije i aktivnost mobilnih vatrogasnih grupa tokom noći a jedan analitičar Telegramovog kanala potvrdio je da se na fotografijama koje su poslali građani vidi požar u rafineriji, sa nekoliko odvojenih vatri. Guverner Volgogradske oblasti Andrej Bočarov ranije je potvrdio napad dronom i naveo da su izbili lokalizovani požari na industrijskom objektu u južnoj industrijskoj zoni grada, ali nije precizirao o kom objektu je reč.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izneo je glavne rezultate razgovora u Abu Dabiju, među kojima su najveći razmena zarobljenika, dogovor o nastavku pregovora i uključivanje evropskih predstavnika u proces, saopštio je on nakon sastanka sa specijalnim izaslanicima američkog predsednika Stivom Vitkofom i Džaredom Kušnerom u Dabilnu. Prema njegovim rečima a kako prenosi Ukrinform, uspeo je da se deblokira trilateralni sastanak, što uliva nadu da će rat biti okončan, i svaki naredni sastanak mora da donese rezultate i približi mir. Zelenski je istakao da je glavni ishod razgovora u Ujedinjenim Arapskim Emiratima odluka o razmeni ratnih zarobljenika.
Napredak u pregovorima tri strane
Dvodnevni trilateralni pregovori Rusije, Ukrajine i Sjedinjenih Država u Abu Dabiju doneli su napredak ka rešavanju sukoba u Ukrajini, izjavio je u ekskluzivnom intervjuu za RT zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov, upozorivši da bi uključivanje evropskih vlada u taj proces moglo da potkopa diplomatske napore. Rjabkov, koji je bio među ruskim pregovaračima, naveo je da je runda u Abu Dabiju završena načelnim dogovorom o velikoj razmeni zarobljenika, nakon čega su američki izaslanici Stiv Vitkof i Džared Kušner otputovali u Moskvu, gde su u četvrtak razgovarali sa predsednikom Vladimirom Putinom oko dva i po sata. On je istakao da se ta runda razlikovala od prethodnih jer su američki predstavnici nastojali da razgovori budu konkretniji a pažnja je bila usmerena na buduću evropsku bezbednosnu arhitekturu koja bi podržala trajno rešenje, uz ocenu da je napredak postignut, ali i uz opomenu da su ranije diplomatske pomake pratili pokušaji da se proces izvede iz koloseka.
Američki izaslanici Stiv Vitkof i Džared Kušner saopštili su nakon razgovora sa ruskim predsednikom da je Evropi obezbeđeno mesto za pregovaračkim stolom a Vitkof je novinarima u Moskvi rekao da će se Evropljani pridružiti sledećem sastanku koji smatra „veoma važnim trenutkom“. Kušner je prethodnog dana ukazao na veći problem sa kojim se Evropa suočava, poručivši da bi, kada bi uspela da odredi jednu osobu koja bi govorila u njeno ime, to bilo veće dostignuće od toga da Rusi pristanu da je uključe u pregovore, piše RT. Kremlj nije odredio datum sledeće runde razgovora niti je potvrdio tačan obim evropskog učešća, dok će evropski lideri morati da prevaziđu duboke podele i usaglase svoje ideološke zagovornike kako bi imali bilo kakav uticaj na pregovore.
Podrška Americi nosi posledice
Portparol iranskog Ministarstva spoljnih poslova Ismail Bakaei izjavio je da će svaka država koja učestvuje u ilegalnim i agresivnim akcijama SAD ili ih podržava, snositi odgovornost za posledice, upozorivši da će se svako direktno ili indirektno mešanje u agresiju ili nehumani ekonomski terorizam protiv Irana, smatrati neprijateljskim i nezakonitim činom. Kako piše Mehr njuz, Bakaei je, reagujući na izveštaje da bi neke zemlje mogle da popuste pod američkim pritiskom i umešaju se u regionalna dešavanja i Ormuški moreuz, naveo da takve akcije krše Povelju UN i potpadaju pod definiciju agresije iz Rezolucije Generalne skupštine UN 3314, te da pozivanje na „zaštitu slobode plovidbe“ ili „borbu protiv piratstva“ ne menja njihovu nezakonitu prirodu. On je ponovio da nijedan bilateralni sporazum sa Amerikom ne može da bude osnov za kršenje obaveza po međunarodnom pravu niti za učešće u američko-izraelskoj agresiji na Iran.
Iranska Revolucionarna garda saopštila je da je njeno vazduhoplovstvo uništilo američki radar za rano upozoravanje u Bahreinu kao odgovor na vazdušni napad na telekomunikacioni toranj u Siriku, upozorivši da će svako dalje kršenje izazvati odgovor, prenosi Mehr njuz. U saopštenju se navodi da je udar ozbiljno upozorenje agresorskom neprijatelju da prekine vazdušne povrede i krijumčarenje nafte u Ormuškom moreuzu, te da će, ukoliko se napadi ponove, iransko vazduhoplovstvo biti u punoj pripravnosti za bezgraničnu konfrontaciju. Garda je upozorila i da će kompanije koje nasednu na obmane agresora biti suočene sa još ozbiljnijom kaznom.
Poginuo hirurg u Gazi, doktori povređeni
Načelnik hirurgije u Medicinskom kompleksu „Naser“ u Han Junisu, dr Ajman Abu Obejd čiji je posao lečenje ljudi ranjenih u ratu u Gazi, i sam je postao jedan od ranjenih nakon što je u četvrtak posle ponoći direktan udar pogodio kancelarije lekara i sobe pacijenata. Abu Obejd je za Arab njuz rekao da je teško povredio desno stopalo i pokidao jedan ligament, dok će njegov kolega dr Mohamed al Adini zbog preloma butne kosti morati na operaciju i spoljnu fiksaciju. U napadu je poginuo i hirurški specijalista dr Rezik Abušira koji je spasavao živote hiljade povređenih poslednjih godina. Portparol civilne zaštite Gaze Mahmud Basal rekao je da je u udaru na zgradu bolnice poginulo najmanje šestoro ljudi, a ranjeno 20, dok je Ministarstvo zdravlja Gaze saopštilo da je povređeno najmanje 28 osoba.
Saudijski ministar spoljnih poslova princ Faisal bin Farhan i kineski specijalni izaslanik za Bliski istok Žai Džun razgovarali su u četvrtak u Rijadu o regionalnoj bezbednosti, diplomatskim naporima za smirivanje tenzija i zaštiti ključnih plovnih puteva, prenosi Arab njuz. Razgovori su se fokusirali na nastavak napada Huta na civile i civilnu infrastrukturu u Saudijskoj Arabiji i njihove posledice po regionalnu stabilnost, a zvaničnici su razmotrili i bilateralne odnose i diplomatske napore za obuzdavanje regionalnih kriza. Poseban akcenat stavljen je na pomorsku bezbednost i snabdevanje energijom, uz isticanje potrebe za stabilnim energetskim tržištima i slobodom plovidbe, kao i značaja zaštite trgovačkih ruta, naročito kroz Ormuški moreuz i Bab el Mandeb, kako bi globalna trgovina i lanci snabdevanja nesmetano funkcionisali.
Kina razvija svemirsku računarsku mrežu
Kineski naučnici i inženjeri razvijaju svemirsku računarsku mrežu koja bi omogućila satelitima da obrađuju podatke u orbiti u realnom vremenu, i time otvorila put superračunarstvu u svemiru, piše Čajna dejli. Inicijativu predvodi Institut za vazduhoplovne informacije Kineske akademije nauka a ove nedelje je u Hefeju u provinciji Anhui osnovano zajedničko preduzeće „Singjun spejs AI tehnolodžis“ koje uz podršku kompanija u koje ulaže akademija i drugih državnih investitora, treba da poveže orbitalne računarske resurse sa zemaljskom infrastrukturom. Akademski dekan instituta Vu Jirong rekao je na industrijskom forumu u Hefeju da tradicionalni model rada satelita – u kojem letelice prikupljaju snimke i druge podatke u svemiru, šalju sirove fajlove na Zemlju i oslanjaju se na zemaljske računare, ima značajna kašnjenja, pa podaci prikupljeni nad okeanima ili u vezi sa opštim vazduhoplovstvom i komercijalnim dronovima, često ne stižu na vreme, što odlaže analizu i odlučivanje.
Učesnici Američko-kineskog političkog dijaloga 2026. u Pekingu ocenili su u četvrtak da bi Kina i Sjedinjene Države trebalo da svoju opredeljenost za stabilne odnose pretoče u konkretnu saradnju, prodube međusobno razumevanje i izgrade poverenje kroz trajni dijalog. Bivši američki ambasador u Kini Maks Baukus rekao je, piše Čajna dejli, da rešavanje suštinskih pitanja u bilateralnim odnosima zahteva znatan trud, uključujući istinsko prihvatanje različitih istorija i okolnosti dveju zemalja, te pozvao Amerikance da posvete više pažnje razumevanju Kine. On je istakao da konstruktivan odnos sa strateškom stabilnošću mora da bude potkrepljen konkretnim delima, poručivši da su SAD potrebni i strategija i dela.
