VITKOF I KUŠNER STIGLI U MOSKVU
Američki vojnik prekorio zvaničnike na Dan veterana zbog nedoličnog ponašanja, piše Vol strit džornal. Lord Kameron upozorio Bernama da ne pokušava da vrati Britaniju u EU, donosi Dejli telegraf. Rusija iznela lažnu liniju fronta na pregovorima u Abu Dabiju, prenosi Nju vois of Ukrejn. Vitkof i Kušner stigli u Moskvu na razgovore sa Putinom, objavljuje RT. Dva supertankera eksplodirala u Ormuškom moreuzu zbog kršenja pravila, izveštava Mehr njuz. Ministri G7 osudili napade Huta na Saudijsku Arabiju, navodi Arab njuz. Vang razgovarao sa Rubiom o stabilnosti kinesko-američkih odnosa, stoji u Čajna dejli
(ilustracija, Pomoćnik čefa Kremlja Jurij Ušakov rekao je da će se Kušner i Vitkof sastati sa ruskim predsednikom Vladimorom Putinom pre podneva, uz napomenu da ishod pregovora u Abu Dabiju još nije poznat, objavljuje RT)
Američki vojnik koji čuva grob Neznanog junaka glasno je prekorio grupu visokih zvaničnika, među kojima je bio i ministar odbrane Pit Hegset, nakon što je primećeno da su se neki od posetilaca smejali i razgovarali blizu spomenika na Dan veterana, a portparol Pentagona naveo je da nije bilo namere da se bilo ko uvredi. Lord Kameron upozorio je Endija Bernama da ne pokušava da Veliku Britaniju vrati u Evropsku uniju, apelujući na svog naslednika da ne pokrene još jednu decenijsku raspravu o tome da li treba da budu deo Unije ili ne. Visoki zvaničnici Kremlja ponovili su tokom pregovora u Ujedinjenim Arapskim Emiratima dugogodišnje zahteve Moskve za potpunu kapitulaciju Ukrajine i teritorijalne ustupke koji daleko prevazilaze Donbas, a prema analizi Instituta za proučavanje rata, Rusija se izgleda priprema i da lažnu liniju fronta predstavljenu u Abu Dabiju iskoristi kao osnovu za buduće pregovore. Američki izaslanici Džared Kušner i Stiv Vitkof doputovali su u Moskvu na razgovore o rešavanju sukoba u Ukrajini. Dva supertankera koja su prekršila pravila i prešla nedozvoljenu rutu u Ormuškom moreuzu, eksplodirala su i zaustavljena su tokom noći, saopštila je Ratna mornarica Iranske revolucionarne garde. Ministri spoljnih poslova G7 osudili su najoštrijim rečima kontinuirane napade Huta na Saudijsku Arabiju, izrazili solidarnost sa kraljevinom i međunarodno priznatom vladom Jemena i potvrdili pravo obema stranama da brane bezbednost, suverenitet i teritorijalni integritet svojih zemalja. Kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji izjavio je u telefonskom razgovoru sa američkim državnim sekretarom Markom Rubiom, da politika Kine prema Sjedinjenim Državama ostaje stabilna i dosledna i da je Peking spreman da ojača komunikaciju i saradnju sa Vašingtonom.
Vojnik smirio zvaničnike na Dan veterana
Američki vojnik koji čuva grob Neznanog junaka glasno je prekorio grupu visokih zvaničnika, među kojima je bio i ministar odbrane Pit Hegset, nakon što je primećeno da su se neki od posetilaca smejali i razgovarali blizu spomenika na Dan veterana u sredu, piše Vol strit džornal uz fotografiju obeležavanja praznika. Incident se dogodio posle ceremonije na Nacionalnom groblju u Arlingtonu a portparol Pentagona naveo je da nije bilo namere da se bilo ko uvredi. Epizoda dolazi u trenutku kada demokratski zakonodavci razgovaraju o tome da li da obnove napore za opoziv Hegseta nakon što novi saziv Kongresa položi zakletvu.
Američki proizvođač nameštaja „TOV Furničur“ pokušao je da vrati proizvodnju iz Vijetnama u Sjedinjene Države kako bi se prilagodio promenljivoj trgovinskoj politici, ali se taj potez nije isplatio jer, kako piše Vol strit džornal, brojke nisu bile dobre. Kompaniju je pre deset godina osnovao Brajs Krinski sa suprugom, pronašavši formulu za prodaju sofa od 900 dolara namenjenih kupcima koji žele nadogradnju u odnosu na „Ikeu“, što je godišnji prihod podiglo na više od 100 miliona dolara. Danas 44-godišnji Krinski, sa završenom srednjom školom, živi u kući u mediteranskom stilu u Majami Biču, sa fontanom i bazenom.
Kameron upozorio da se Britanija ne vraća u EU
Lord Kameron upozorio je Endija Bernama da ne pokušava da Veliku Britaniju vrati u Evropsku uniju, apelujući na svog naslednika da ne pokrene još jednu „decenijsku raspravu o tome da li treba da budemo deo Unije ili ne“, piše Dejli telegraf. Bivši premijer koji je podneo ostavku posle glasanja o Bregzitu 2016, rekao je da bi to izazvalo „veoma dugu i bolnu“ raspravu i da bi bilo antidemokratski, jer su građani pre samo decenije glasali za izlazak iz EU. Kameron je odbacio tvrdnje da je Bregzit kriv za slab privredni rast Britanije, pripisavši ga prekomernom oporezivanju, javnoj potrošnji i regulaciji, dok Bernam u četvrtak putuje u Dablin kako bi kod evropskih lidera lobirao za bliže veze sa EU.
Visoki oficiri u aktivnoj britanskoj službi izjavili su da vojnici SAS nerado izvode misije u kojima bi možda morali da „pucaju na ljude“, zbog straha da će biti optuženi za ratne zločine. Kako prenosi Dejli telegraf, pripadnici te specijalne jedinice rekli su da je tekuća istraga o njihovim postupcima u Avganistanu ostavila vojnike zabrinutim zbog učešća u operacijama koje bi mogle da zahtevaju smrtonosnu silu a istraga je pokrenuta posle istraživanja BiBiSijevog programa „Panorama“ 2022. godine, uz duboko nezadovoljstvo zbog tvrdnji da su pripadnici SAS ubili nenaoružane civile i decu, pri čemu jedan izvor opisuje to izveštavanje kao „zlonamerno i lažno“. Ovakvo obraćanje aktuelnih oficira SAS medijima, makar i anonimno, krajnje je neuobičajeno i ukazuje na zabrinutost u jedinici da bi njena efikasnost mogla da bude oslabljena, dok je ministar odbrane Ves Striting nedavno javno podržao specijalne snage, što podstiče spekulacije da bi istraga mogla da bude obustavljena.
Lažna linija fronta Kremlja u Abu Dabiju
Visoki zvaničnici Kremlja su ponovili tokom pregovora u Ujedinjenim Arapskim Emiratima dugogodišnje zahteve Moskve za potpunu kapitulaciju Ukrajine i teritorijalne ustupke koji daleko prevazilaze Donbas, a prema analizi Instituta za proučavanje rata od 11. novembra, Rusija izgleda priprema i da lažnu liniju fronta predstavljenu u Abu Dabiju iskoristi kao osnovu za buduće pregovore o ukrajinskoj teritoriji. Kako piše Nju vois of Ukrejn, analitičari su istakli reči Vladimira Medinskog, pomoćnika ruskog diktatora Vladimira Putina i šefa ruske delegacije u Abu Dabiju koji je izjavio da će „svaki pedalj ruske zemlje biti vraćen Rusiji, na ovaj ili onaj način“, uz tvrdnju da je „gde god ruski vojnik kroči, to naša zemlja“, čime je ponovio izjavu koju je Putin dao u junu 2025. godine.
Američka strana je tokom pregovora više puta pokretala pitanje Donbasa i smatra da Ukrajina mora da se odrekne svoje teritorije kako bi se rat okončao, izjavio je predsednik Volodimir Zelenski na konferenciji za novinare sa irskim premijerom Mihalom Martinom u Dablinu a prenosi Nju vois of Ukrejn u zasebnom tekstu. Zelenski je rekao da Amerikanci veoma često pokreću pitanje Donbasa i da smatraju da Ukrajina mora da napusti sopstvenu teritoriju, poručivši da se tako ne može razgovarati sa nezavisnom i suverenom državom. On je dodao da američki izaslanici pokušavaju da „pronađu određene modifikacije“ i da je čuo različite stvari, ali nije želeo da ulazi u detalje, istakavši da je na Sjedinjenim Državama da odluče kako će voditi pregovore sa Rusijom i da li će vršiti pritisak na agresorsku zemlju.
Vitkof i Kušner stigli u Moskvu
Američki izaslanici Džared Kušner i Stiv Vitkof doputovali su u Moskvu na razgovore o rešavanju sukoba u Ukrajini, nakon dvodnevnih trilateralnih pregovora Rusije, Ukrajine i Sjedinjenih Država u Abu Dabiju, gde su predstavnici triju zemalja u sredu završili prvi formalni trojni sastanak od februara, izveštava RT. Kušner je posle razgovora rekao da veruje da ima prostora za napredak u vezi sa nekim pitanjima a on i Vitkof sleteli su u četvrtak ujutro na moskovski aerodrom Vnukovo, gde ih je dočekao ruski predsednički izaslanik Kiril Dmitrijev koji je opisao raspoloženje američkih pregovarača kao pozitivno. Pomoćnik šefa Kremlja Jurij Ušakov rekao je da će se Kušner i Vitkof sastati sa ruskim predsednikom Vladimorom Putinom pre podneva, uz napomenu da ishod pregovora u Abu Dabiju još nije poznat.
Rusija, Ukrajina i Sjedinjene Države završile su dvodnevne pregovore u Abu Dabiju i postigle načelni dogovor o velikoj razmeni zarobljenika, što su bili prvi formalni trilateralni razgovori od februara, a u fokusu su bili i širi evropski bezbednosni aranžmani. Kako podseća RT, Moskva je saopštila da postoji zajednički jezik o pojedinim pitanjima, dok su američki pregovarači takođe istakli napredak, ali priznali da najteža pitanja ostaju nerešena. Zapadnoevropski predstavnici bili su po strani tokom pregovora, iako su, kako se navodi, održali odvojene konsultacije sa američkim i ukrajinskim timom.
Gore dva supertankera u Ormuzu
Dva supertankera koja su prekršila pravila i prešla nedozvoljenu rutu u Ormuškom moreuzu, eksplodirala su i zaustavljena tokom noći, saopštila je Ratna mornarica Iranske revolucionarne garde a prenosi Mehr njuz. U saopštenju se navodi da su plovila prešla nedozvoljenu južnu rutu uprkos ponovljenim upozorenjima centra za kontrolu saobraćaja u moreuzu da je ta ruta nezakonita i nesigurna a oba su nosila više od četiri miliona barela nafte ukupno, i sada gore. Mornarica garde upozorila je da će svako plovilo u Persijskom zalivu i Ormuškom moreuzu koje isključi navigacione sisteme i sarađuje sa američkom vojskom u prelasku nedozvoljene južne rute, doživeti istu sudbinu.
Predsednik iranskog parlamenta Mohamed Baker Galibaf koji predvodi pregovarački tim Teherana, izjavio je da su iranske oružane snage potpuno spremne za obnovu rata i pozvao Vašington da prihvati sedam iranskih uslova za razgovore, piše Mehr njuz. Galibaf je rekao da je odgovor Teherana obuhvatio legitimna prava iranskog naroda suočenog sa američko-izraelskom agresijom i pretnjama, te da je „lopta sada na američkoj strani“ i da Sjedinjene Države moraju da donesu odluku i saopšte je. Kao glavnu prepreku sporazumu označio je nepoverenje prema Americi zbog, kako je rekao, neprijateljskog odnosa i ponovljenog nepoštovanja obaveza, istakavši da su iranski zahtevi vezani za osnovna prava a ne dodatne ustupke, i da uključuju ukidanje pomorske blokade iranskih luka, prestanak mešanja u Ormuški moreuz, povlačenje dodatnih američkih snaga raspoređenih u region posle rata i ukidanje sankcija.
Ministri G7 osudili napade Huta
Ministri spoljnih poslova G7 osudili su „najoštrijim rečima“ kontinuirane napade Huta na Saudijsku Arabiju, izrazili solidarnost sa kraljevinom i međunarodno priznatom vladom Jemena i potvrdili pravo obema stranama da brane bezbednost, suverenitet i teritorijalni integritet svojih zemalja u skladu s međunarodnim pravom, prenosi Arab njuz. U zajedničkoj deklaraciji nakon sastanka u Parizu 9. i 10. novembra, ministri su takođe „snažno osudili“ napade Irana na susedne zemlje i naveli da je blokada pomorskog tranzita kroz Ormuški moreuz koju sprovodi Teheran, poremetila međunarodnu trgovinu, energetsku bezbednost i svetsku ekonomiju. Oni su pozvali Hute da „odmah prekinu sve vojne akcije i pretnje“ i izbegnu dalju eskalaciju kako bi se nastavio „inkluzivni politički proces“ za rešavanje sukoba u Jemenu, uz apel svim akterima, uključujući Iran, da prestanu da naoružavaju i podržavaju tu miliciju.
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu odbacio je optužbe da Izrael odlaže ulazak zimskih zaliha u Pojas Gaze, gde su jake kiše poplavile improvizovane šatore i pogoršale uslove ove nedelje, tvrdeći da je za to kriv Hamas koji odbija da se razoruža i otima humanitarnu pomoć za vojne potrebe, iako za tu tvrdnju nije pružio dokaze. Kako podseća Arab njuz, njegove izjave usledile su nakon što je Savet za mir koji su osnovale Sjedinjene Države, saopštio u ponedeljak da su izraelska kašnjenja u propuštanju zimskih zaliha u Gazu „pogoršala posledice predvidivog humanitarnog izazova“, dok UN i druge humanitarne organizacije navode da je više od 150.000 šatora i pumpi za uklanjanje poplavnih voda spremno, ali Izrael nije odobrio njihov ulazak.
Vang razgovarao sa Rubiom
Kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji izjavio je u sredu u telefonskom razgovoru sa američkim državnim sekretarom Markom Rubiom da politika Kine prema Sjedinjenim Državama ostaje stabilna i dosledna i da je Peking spreman da ojača komunikaciju i saradnju sa Vašingtonom uz odgovarajuće rešavanje razlika i osetljivih pitanja, objavljuje Čajna dejli. Prema saopštenju Ministarstva spoljnih poslova, dve strane su imale dubinsku razmenu mišljenja o kinesko-američkim odnosima i interakcijama dvojice šefova država a razgovor je ocenjen kao pozitivan i konstruktivan. Vang je istakao da je poseta kineskog predsednika Sjedinjenim Državama u septembru protekla glatko i uspešno, da su se šefovi dveju država saglasili da dodatno obogate novo pozicioniranje bilateralnih odnosa i time pruže jasnije strateško usmerenje za pronalaženje pravog puta suživota Kine i Amerike, te da je zamah ka stabilnosti odnosa teško postignut i da odražava racionalan izbor dveju velikih zemalja zasnovan na njihovim pojedinačnim i zajedničkim interesima.
Kina produbljuje svoju ulogu u globalnim okeanskim pitanjima a stručnjaci ističu razmenu znanja i zajedničke napore u zaštiti morskih resursa, piše Čajna dejli. Saradnik Instituta za okeanologiju Južnog kineskog mora Čang Jujang opisao kako je tokom ronjenja kod luke Kolombo na Šri Lanki 2023. zatekao koral kako prirodno raste duž 3,7 kilometara dugog veštačkog lukobrana, uz jata riba koja se okupljaju oko njega. On je naveo da su on i kolege na relativno malom području identifikovali više od 70 vrsta korala i 114 vrsta riba, ocenivši da su veštačke strukture obično poremećaj za morsko okruženje, ali da je u luci Kolombo lukobran stvorio povoljno stanište za koral i privukao morski svet. Tim je od 2023. devet puta posetio Šri Lanku i pružio praktičnu obuku lokalnim roniocima za obnovu i održavanje korala a cilj projekta je, kako se navodi, da se partnerima sa Šri Lanke prenese sposobnost samostalnog upravljanja aktivnostima obnove i da se istovremeno istraže načini da zaštita životne sredine bude održiva.
